27 gostiju, 0 korisnika

Poslednje poruke

Autor Tema: Vesti iz sveta knjiga  (Pročitano 48625 puta)

Van mreže Lee

  • Moderator
  • Legenda Svrljig.NET-a
  • *****
  • Poruke: 1880
Vesti iz sveta knjiga
« poslato: Mart 13, 2008, 12:07:56 »
Sabrana dela velikog srpskog pisca i pesnika Jovana Dučića, od danas će distribuirati kompanija "Blic Press", saopšteno je juče na konferenciji za novinare.
Prozno delo Jovana Dučića "Blago cara Radovana" već danas je u prodaji, dok će se još sedam njegovih izabranih dela distribuirati svake nedelje na više od 1.000 prodajnih mesta u Srbiji, da bi se na taj način veliko Dučićevo delo približilo čitalačkoj publici, a naročito mladim čitaocima, koji za to nisu imali mogućnosti.
Dakle, svakog četvrtka u prodaji je po jedna knjiga Jovana Dučića (poslednja će se naći u knjižarama 24. aprila) - "Blago cara Radovana", "Gradovi i Himere", "Pesme", "Grof Sava Vladislavić", "Staza pored puta", "Moji saputnici" i "Verujemo u Boga i srpstvo". Pisac i pesnik, Jovan Dučić rođen je 1872. Završio je Učiteljsku školu i radio u Mostaru kao učitelj do 1899, kada je zajedno sa pesnikom i piscem Aleksom Šantićem oformio književni krug i pokrenuo časopis Zora.
Nakon toga upisao je i završio Filozofski fakultet u Ženevi. Za redovnog član Srpske kraljevske akademije izabran je 1931. Napisao je "Pesme", "Pesme u prozi" (1908), kao i prozna dela "Blago cara Radovana", "Gradovi i himere", "Grof Sava Vladisavlić", "Jutra sa Leutara", "Staza pored puta", "Verujem u Boga i srpstvo". Umro je 7. aprila 1943. godine. Nagrada "Jovan Dučić" dodeljuje se svake godine za vrhunski doprinos poeziji. S. Bujišić
« Poslednja izmena: Maj 22, 2009, 10:33:52 by mega games »

Van mreže Lee

  • Moderator
  • Legenda Svrljig.NET-a
  • *****
  • Poruke: 1880
Re: vesti
« Odgovor #1 poslato: Mart 18, 2008, 07:11:22 »
Svetski dan poezije u Beogradu biće obeležen četvorodnevnim pesničkim festivalom koji će biti održan od 19. do 22. marta, pod sloganom „Divno bi bilo imati liftaeroplan za drugu atmosferu“, preuzetim od oca zenitizma Ljubomira Micića. Gošće festivala biće pesnikinje Linda Marija Baros iz Pariza i Katalin Ladik iz Budimpešte.

Organizator ove zanimljive manifestacije je Kulturni centar Beograda, a planirano je da se održi serija pesničkih večeri i raznih performansa na gradskim ulicama, trgovima i galerijama. Festival će u Galeriji „Artget“ u sredu (19 časova) otvoriti francuska pesnikinja Linda Marija Baros, dobitnica Apolinerove nagrade za poeziju za 2007. godinu. Od četvrtka do subote u „Beogradskom izlogu“ u Knez Mihailovoj ulici biće otvorena „Crna kutija“, prostor zamišljen kao „idealna soba za slušanje poezije“. U četvrtak (18 časova) u Galeriji „Artget“ biće održan i program „Poezija u vremenu“, književno veče savremenih srpskih pesnika u izboru Gojka Božovića, a učestvuju Vladimir Kopicl, Enes Halilović, Jasmina Topić, Slobodan Zubanović i drugi domaći istaknuti autori. Sledećeg dana (petak, 21. mart, inače prvi dan proleća i Međunarodni dan poezije) festival se seli na Dorćol, na plato ispred kuće Jovana Skerlića, gde će biti održan performans „Ažinove škola poezije i teorije“ iz Beograda (18 sati). Performans „Tesla - homo galacticus“ mađarske pesnikinje i vizuelne umetnice Katalin Ladik biće održan istog dana (20 časova) u „Artgetu“.

izvor: Blic

Van mreže Lee

  • Moderator
  • Legenda Svrljig.NET-a
  • *****
  • Poruke: 1880
Re: vesti
« Odgovor #2 poslato: Mart 19, 2008, 08:57:16 »
Umro pisac naučne fantastike Artur Klark

Čuveni britanski pisac naučne fantastike Artur Klark preminuo je juče u 90. godini na Šri Lanki, izjavio je njegov sekretar. "Umro je od srčanog napada", rekao je Roan de Silva, javlja Rojters.

Autor romana "Odiseja u svemiru 2001" poželeo je za svoj 90.rođendan, decembra prošle godine, da se javi vanzemaljac, da se ljudi odviknu od korišćenja nafte i da na Šri Lanki zavlada mir.
Ser Artur Čarls Klark se, uz Isaka Asimova, smatra najpoznatijim piscem naučne fantastike, ali za razliku od njega, Klark se čvrsto držo nauke i njenih realnih dometa i hipoteza.
Glavne teme njegovih romana i priča su istraživanje kosmosa, mora i vremena, mesto čoveka u vasioni i posledice ljudskih kontakata sa vanzemaljskim inteligencijama.

Rođen je u Majnhedu u Somersetu u Engleskoj. Posle srednje škole, pošto nije imao para da plati univerzitetsko obrazovanje, zaposlio se kao revizor u jednom ministarstvu.
Tokom Drugog svetskog rata služio je u RAF-u kao specijalista za radare i učestvovao je u izgradnji prvih sistema za rano uzbunjivanje i automatsko navođenje pilota sa zemlje.
Posle rata završio je Kraljevski Koledž u Londonu i magistrirao matematiku i fiziku 1948. godine.
Njegov najveći doprinos nauci je ideja da bi geostacionarni sateliti mogli da se koriste kao komunikacioni releji. U njegovu čast, Međunarodna astronomska unija nazvala je geostacionarnu orbitu Klarkovom orbitom.

Godine 1951. napisao je kratku priču "Stražar" koju je poslao na jedno BBC-jevo takmičenje. Priča je odbijena na tom takmičenju i komisija ju je ocenila veoma lošom. Međutim, 1964, će ta priča postati glavna inspiracija za njegovo verovatno najpoznatije delo i film koje je napisao zajedno sa Stenlijem Kjubrikom "Odiseja u svemiru 2001", koji je premijerno prikazan 1968. godine.

Od 1956. godine živi u Kolombu u Šri Lanki. Lekari su 1988. konstantovali da boluje od post poli sindroma i od tada je vezan za invalidska kolica. Britanska kraljica ga je 2000. godine proglasila vitezom.
Poznatija Klarkova dela su "S druge strane trane neba", "Pad mesečeve prašine", zbirka pripovedaka "Sastanak sa Ramom", zatim "2010: Druga odiseja", zbirka pripovedaka "Pesme daleke zemlje", " 2061: Treća odiseja", i "Susret sa meduzom".

izvor: Blic

Van mreže WingsOfDesire

  • Ne silazi sa Foruma
  • *****
  • Poruke: 4099
Re: vesti
« Odgovor #3 poslato: Mart 19, 2008, 10:04:55 »
.
« Poslednja izmena: Septembar 26, 2011, 11:19:26 by WingsOfDesire »

Van mreže Lee

  • Moderator
  • Legenda Svrljig.NET-a
  • *****
  • Poruke: 1880
Re: vesti
« Odgovor #4 poslato: April 01, 2008, 07:34:37 »
Evropska mreža književnik centara “Halma” održaće polugodišnji redovni književni sastanak prvi put kod nas, i taj susret tridesetak pisaca i prevodilaca koji su stvorili i učestvovali u radu niza rezidencijalnih centara širom Evrope, trajaće od 2. do 6. aprila u Sremskim Karlovcima i Novom Sadu. Domaćini i organizatori su Međunarodni centar za književne prevodioce iz Sremskih Karlovaca i Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, uz podršku Fondacije Balkankult. Sastanak su finansijski pomogli nemačka Fondacija “Robert Boš“ i Ministarstvo kulture Srbije.


Manifestacija će biti otvorena sutra u 19 časova u restoranu “Ešikovac” u Sremskim Karlovcima, a u četvrtak 3. aprila će otpočeti radni deo i odvijati se u pomenutom Međunarodnom centru za književne prevodioce pre podne, kada će biti promovisani novoosnovani centri u Briselu i na Rodosu.

U 16 časova istog dana, u Karlovačkoj gimnaziji će početi skup s temom “Vojvodina kao evropski region kulture”, o čemu će govoriti Laslo Vegel, Arpad Vicko i Čedomir Popov. U petak 4. aprila će u Međunarodnom centru u Sremskim Karlovcima biti održan polugodišnji redovni sastanak “Halme”, na kojem će biti reči o daljem širenju i razvoju, kao i prikupljanju stipendija ove mreže. Za subotu je planiran obilazak Krušedola, Petrovaradinske tvrđave i nekog od okolnih salaša, a u večenjim satima će u restoranu “Pulicer” u zgradi “Dnevnika” biti priređeno književno veče, za kraj ove manifestacije.

“Halma” je mreža evropskih kulturnih centara koja nastoji da što bliže poveže evropske kulturne i književne scene, kroz razmenu, posete i radne boravke evropskih pisaca, prevodilaca i književnih poslenika, takođe i kroz projekte svojih članica, stipendije i društvene događaje u svim zemljama učesnicama.

Stipendije „Halme”

“Halma” je usvojila i odluku o ustanovljenju stipendija koje pojedinačno dostižu iznos od 5.500 evra, a namenjene su radu i boravku pisaca i prevodilaca u rezidencijalnim centrima. Na taj način ova mreža omogućuje putovanja iz jednog književnog centra u drugi, kako bi se tamo radilo, istraživalo i obrazovalo. Tako će i ovde Centar, koji je uključen u rad “Halme” od pre dve godine, biti domaćin prevodiocima i stvaraocima koji će prevoditi dela sa svojih jezika na neki iz naše sredine, i obratno. Postoji ideja da se osnuje i ovdašnja stipendija koja bi nosila ime Danila Kiša, ali je za nju potrebno obezbediti pomenuti iznos.

- Nakon pada Berlinskog zida, mogao se u zemljama nemačkog govornog područja uočiti rastući interes za kulturu Srednje i Istočne Evrope - podsetio je na jučerašnjoj konferenciji za novinare sekretar Centra iz Sremskih Karlovaca Sreten Stojanović. - Ne čudi otuda da je upravo u Nemačkoj, u Literarnom kolokvijumu iz Berlina, nastala ideja osnivanja mreže centara kulture koju bi činili centri iz Nemačke i zemalja Srednje i Istočne Evrope.

Ovu mrežu je 2006. godine osnovao pomenuti berlinski Literarni kolokvijum, uz podršku nemačke Fondacije “Robert Boš“ i Pogranične fondacije iz grada Sejni u Poljskoj, inače rodnog mesta Česlava Miloša. Do sada su mreži pristupile književne institucije iz Belgije, Bugarske, Češke, Estonije, Nemačke, Grčke, Mađarske, Letonije, Litvanije, Poljske, Rumunije, Srbije i Slovenije. Mreža “Halma”, koja je ime pozajmila od istoimene stone igre u kojoj uspešnost direktno zavisi od umešnosti igrača da, koristeći figure svojih saigrača, postigne ono što je hteo, kako je objasnio Stojanović, proširuje se polako i na zemlje Evropske unije, i prve od tih zemlja su Belgija sa svojim Passa Porta centrom iz Brisela i Grčka sa centrom za književne previodice sa Rodosa, koji će biti predstavljeni sada kod nas.

Kao razlog zbog kojeg je naša zemlja odabrana da se u njoj održi naredni sastanak “Halme”, potpredsednik ove mreže Peter Rač navodi u pismu, napominjući da se upravo mora ići na mesta u kojima i dalje dominiraju tenzije i sukobi, da bi se tamo podržali oni koji se zalažu za promovisanje evropskih vrednosti. Uzgred, sve članice su se dogovorile da dođu u Sremske Karlovce.

U radu “Halme” u Sremskim Karlovcima i Novom Sadu, pored drugih, učestvovaće i direktor Literarnog kolokvijuma iz Berlina Ulrih Janecki, zatim direktor Prevodilačke kuće Mađarske iz Pečuja Peter Rač, direktor Pogranične fondacije iz Sejnija u Poljskoj Kšištof Kšižefski, književnik Laslo Vegel, potom Marta Silman iz Udruženja pisaca Estonije, predstavnik Fondacije “Robert Boš“ iz Štutgarta Maja Fulger, direktor organizacije Passa Porta iz Brisela Zigrid Buse, urednik časopisa “Polja” Alen Bešić, i drugi.

preuzeto: Dnevnik

Van mreže Lee

  • Moderator
  • Legenda Svrljig.NET-a
  • *****
  • Poruke: 1880
Re: vesti
« Odgovor #5 poslato: April 03, 2008, 09:42:06 »

Bogati otkup knjiga
Na predloženoj listi dela koja je izabrala komisija republičkog Ministarstva, prvi put se nalaze grafičke novele i knjige-stripovi
Bogati otkup knjiga

Komisija za otkup knjiga Ministarstva kulture Republike Srbije, za 2007. godinu, koja je imenovana pre dva meseca, završila je zasedanje i predložila je listu od blizu devet stotina knjiga.

To je za jednu trećinu više knjiga nego prilikom prošlog otkupa, a komisija je birala između tri hiljade pristiglih naslova izdavača. Preostaje još da Ministarstvo kulture ozvaniči tu listu, da proveri da li postoje ponovljena izdanja (jer propozicije nalažu izdavačima da pošalju samo prva izdanja iz 2007. godine), pa da predlog bude prosleđen bibliotekama u Srbiji, koje će napraviti svoj izbor knjiga.

– Za desetak dana imaćemo konačne rezultate tog izbora, rekao je za „Politiku” Milan Vlajčić, predsednik komisije za otkup knjiga, objašnjavajući novinu da su za 2007. godinu prvi put predložene grafičke novele i knjige-stripovi, između ostalih i najpoznatijeg scenariste modernog evropskog stripa Alehandra Hodorovskog (izdanja „Belog puta”), zatim Frenka Milera, i drugih. U izbor komisije ušlo je i mnogo bestselera popularne kulture i beletristike, koji su zadovoljili estetske kriterijume komisije.

Podsetimo da se otkup za 2007. godinu obavlja po višestepenom modelu Narodne biblioteke Srbije, prema kojem komisija imenovana u Ministarstvu kulture bira naslove pristigle od izdavača, a zatim tu listu predloga prosleđuje bibliotekama koje su slobodne da same izaberu naslove potrebne za bibliotečke fondove.

– Dobra je vest da je Ministarstvo, pored toga što je odobrilo veća novčana sredstva za otkup, naglasilo da neće postavljati ograničenja i da će podržati svaku odluku komisije u pogledu broja predloženih naslova. Iako po pravilima za otkup nisu predviđeni rečnici, enciklopedije i leksikoni, predložili smo odlično urađen Rečnik književnih termina u kojem za svaki pojam postoji objašnjenje u vidu eseja. Ovoga puta predložili smo i veliki izbor knjiga za decu, u čemu je značajnu pomoć pružila Donka Špiček, a reč Jerka Denegrija bila je presudna za izbor knjiga iz oblasti istorije i teorije umetnosti, kao i vizuelnih umetnosti, objasnio je naš sagovornik.

– Članovi komisije još su i Aljoša Mimica, Neda Bobić Nikolić, Janoš Banjai i Ana Ristović, kaže Milan Vlajčić.

Naš sagovornik još je istakao da je pomenuta komisija radila skladno i intenzivno, zasedajući ukupno punih 20 časova, kroz pet sastanaka, koji su trajali po četiri sata, u prostorijama Narodne biblioteke Srbije.

– Dobar rad komisije ogleda se u tome što uopšte nije bilo nadglasavanja, a knjige su birane kroz razgovor i argumente poznavalaca. Takođe, članovi komisije sa ponuđenom literaturom upoznavali su se i izvan zvaničnih sastanaka, napomenuo je Vlajčić.

izvor: Politika

Van mreže Lee

  • Moderator
  • Legenda Svrljig.NET-a
  • *****
  • Poruke: 1880
Re: vesti
« Odgovor #6 poslato: April 23, 2008, 06:39:26 »
KONAČNO je poznato koja će domaća dela biti objavljena u ediciji "Sto slovenskih romana", koja podrazumeva uzajamno prevođenje deset romana iz deset slovenskih zemalja objavljenih u periodu od pada Berlinskog zida do danas. Izabrani su romani: "Pijavice" Davida Albaharija, "Na Gralovom tragu" Svetislava Basare, "Komo" Srđana Valjarevića, "Ruski prozor" Dragana Velikića, "Lagum" Svetlane Velmar Janković, "Kuća mrtvih mirisa" Vide Ognjenović, "Sudbina i komentari" Radoslava Petkovića, "Sitničarnica Kod srećne ruke" Gorana Petrovića, "Oproštajni dar" Vladimira Tasića i "Madonin nakit" Lasla Blaškovića.
Osnovni kriterijum kojim se rukovodila petočlana komisija (Ivana Dimić, Ljiljana Šop, Vladimir Kopicl, Mladen Vesković i Gojko Božović) bio je, po rečima nekih članova, da odabrani naslovi na pravi način predstave savremenu srpsku književnost svetu.
- Pokušali smo da napravimo najbolji presek književnog stvaralaštva od pada Berlinskog zida do danas. Bili smo ograničeni vremenskim okvirom, pa pojedni značajni pisci nisu uvršteni u izbor, jer svoja najbolja dela nisu objavili u tom periodu. Tako da se na spisku nisu našli romani Milorada Pavića i Dobrice Ćosića - kaže književni kritičar Ljiljana Šop, koja je bila zamenik ministra kulture u vreme kada je dogovoreno pokretanje edicije "Sto slovenskih romana". - Pravila kažu da se ne objavljuju dela mrtvih pisaca, pa, iako smo jednoglasno bili za to, nismo mogli da na spisak stavimo Slobodana Selenića.
Naša sagovornica kaže da na izbor nisu uticale književne nagrade, već je svaki član komisije, po svom nahođenju, pravio spisak. Već u prvom krugu, komisija je jednoglasno odabrala romane "Pijavice", "Ruski prozor" i "Lagum", a oko ostalih dela se malo duže raspravljalo.
- Izbor je pravila petočlana komisija, a književni ukusi su različiti. Tako da nije bilo jednostavno postići konsenzus - objašnjava Šopova. - Pomalo smo bili razočarani što najbolji Basarin roman "Fama o biciklistima" nije mogao da uđe u izbor, zbog vremenskog okvira. Takođe, vodili smo računa da romani lako mogu da se pretoče u drugi jezik, pa smo odustali od knjiga Radovana Belog Markovića i Miroslava Josića Višnjića.
U izdavačkom preseku, pet od deset knjiga objavili su "Stubovi kulture" (Albahari, Velikić, Velmar Janković, Ognjenović, Petković), dva romana su iz "Narodne knjige" (Basara, Petrović) i po jedan "Samizdat B 92" (Valjarević), "Svetovi" (Tasić) i "Filip Višnjić" (Blašković). A, ceo projekat u Srbiji izneće, na predlog PEN-centra, izdavačka kuća "Arhipelag".
- Komisija je dve godine razmatrala koja bi dela mogla da se nađu u ediciji "Sto slovenskih romana" - kaže još jedan od njenih članova Gojko Božović, vlasnik "Arhipelaga" i doskorašnji glavni urednik "Stubova kulture". - Svaki član je napravio svoju malu bibliografiju savremenog srpskog romana i onda smo sužavali spisak. Tako smo došli do ovih deset najreprezentativnijih romana naše književnosti. Očekujem da će ovih deset romana kada budu objavljeni u drugim zemljama, otvoriti vrata i drugim piscima da tamo štampaju svoje knjige.
Inače, do sada je pet slovenskih zemalja (Rusija, Slovenija, Makedonija, Slovačka i Srbija) izabralo deset knjiga svojih pisaca. Ceo projekat, koji je pokrenuo Forum slovenskih kultura, treba da bude završen do 2015. godine, kada će čitava edicija biti štampana na engleskom jeziku. Projekat je predstavljen na sajmovima knjiga u Moskvi, Parizu, Ljubljani i Beogradu, a biće nadalje sukcesivno predstavljan na međunarodnim sajmovima knjiga

izvor: VEČERNJE NOVOSTI

Van mreže Lee

  • Moderator
  • Legenda Svrljig.NET-a
  • *****
  • Poruke: 1880
Re: vesti
« Odgovor #7 poslato: Maj 14, 2008, 16:20:28 »
Objavljeni rezultati otkupa knjiga za 2007.
Ukupno 170.286 knjiga otkupljeno je za potrebe 176 biblioteka na teritoriji Republike Srbije (uključujući i biblioteke na Kosovu i Metohiji), za šta je određeno više od 99 miliona dinara iz budžeta, rečeno je na jučerašnjoj konferenciji za štampu održanoj u Ministarstvu kulture. Najviše interesovanja biblioteka vladalo je za izdanja Lagune i distributera Krug komerc, kao i izdanja kuće Evro-Giunti, Kreativnog centra, Narodne knjige i Paideie, dok je najviše novca opredeljeno za izdanja kuće Evro-Giunti, Pravoslavne reči (čija su izdanja pojedinačno bila najskuplja), Mladinske knjige i Lagune. Među najtraženijim se i ovoga puta našao poslednji nastavak serijala o Hari Poteru, ali i "Princeza u ružičastom" Megin Kebot, "Veštica iz Portobela" Paula Koelja, "Anglos" Mome Kapora, "Meta" Vuka Draškovića, "Plameni sjaj" Trejsi Ševalije, "Ruski prozor" Dragana Velikića, "Sneg" Orhana Pamuka...
Članovi komisije za otkup knjiga rekli su da su se trudili da ponude izbor knjiga kvalitetnog i luksuznog poveza, ali da nisu bežali ni od knjiga koje zavređuju pažnju šireg čitalačkog auditorijuma. Oni su izneli podatak da je na konkursu za ovogodišnji otkup učestvovalo ukupno 2.930 naslova od 269 izdavača, od čega je komisija u prvom krugu odabrala 887 naslova od 161 izdavača. Taj broj je zatim ponuđen bibliotekama da se po svojim potrebama opredele za naslove.
- Osnovni uslov konkursa koji se odnosio na zahtev da mogu da konkurišu samo oni naslovi koji su objavljeni tokom 2007, pojedini izdavači nisu ispoštovali. Takođe, nailazili smo i na knjige u kojima je samo "iskopiran" hrvatski prevod, pa takva izdanja nismo ni razmatrali - rekao je predsednik komisije Milan Vlajčić. On je istakao da je komisija pravila izuzetak u slučaju pojedinih izdanja koja su objavljena u periodu od pre petnaestak godina, a koja zbog tadašnje situacije u zemlji, nisu otkupljivana, ili su se tada pojavila u prevodu značajnih, danas preminulih prevodilaca. On je takođe naglasio i da se među otkupljenim knjigama našlo i 100 primeraka Aristotelove "Metafizike" u novom prevodu Slobodana Blagojevića, ali i da će se, na drugoj strani, u ponudi biblioteka naći i ilustrovana izdanja, poput grafičkih novela.
Sledeći konkurs za otkup knjiga biće raspisan nakon Beogradskog sajma knjiga. B. D. Belčević

izvor: Danas



Nadam se da će i naša bibljoteka dobiti nove naslove.

Van mreže Sale

  • Administrator
  • Ne silazi sa Foruma
  • *****
  • Poruke: 4738
  • Live in your world, play in ours.
    • Mega blog
Re: vesti
« Odgovor #8 poslato: Maj 25, 2008, 00:36:16 »
Top lista najprodavanjijih knjiga za april 2008 (prema sajtu knižara.com)

Rezultati istrazivanja koje je Knjizara.com sprovela u devetnaest knjizara su pokazali koji su naslovi bili najtrazeniji u APRILU. U istrazivanje je ovog meseca bilo ukljuceno devet beogradskih knjizara: Beopolis, Papirus - Rad, Plato, Globosino Aleksandrija, Geca Kon, Dereta, Stubovi kulture, B92 shop i Klub knjizara Madlenianum - Zemun kao i knjizara Kultura – Banja Luka, Uliks - Kotor, Knjizara So - Herceg-Novi, Karver – Podgorica, Teatar i knjizara Agora - Zrenjanin, Danilo Kis – Subotica, Knjizara Kulturnog Centra – Sabac, knjizara Sova – Sabac i Knjizara Libris - Novi Pazar.
Najprodavanija knjiga iz svake pojedinacne knjizare je ocenjena sa dvadeset poena, svaka sledeca knjiga dobijala je poen manje, dok je 11 poena dobijao onaj naslov koji se nalazio na desetom mestu po traznji.

Sabirajuci poene dosli smo do sledecih rezultata:

1. Moja omiljena supruga, Toni Parsons - 212
2. Zapis duse, Ljiljana Habjanovic-DJurovic - 154
3. Ruski prozor, Dragan Velikic - 135
4. Senka vetra, Karlos Ruis Safon - 95
5. Kad je zena kurva/Kad je muskarac peder, Vedrana Rudan - 83
6. Grad u zrcalu, Mirko Kovac - 79
7. Komo, Srdjan Valjarevic - 66
8. Dan zaljubljenih, Olaf Olafson - 55
9. Lutajuci Bokelj, Nikola Malovic - 50
10. Leto pre sumraka, Doris Lesing - 49
10. Zajedno sami, Marko Selic - 49
12. Jebo sad hiljadu dinara, Boris Dezulovic - 45
13. Peto dete, Doris Lesing - 44
14. Prijatelji, ljubavnici i cokolada, Aleksandar Mekol Smit - 36
15. Pazi sta zelis ... mozda ti se ostvari, Aleksandra Poter - 32
15. Plavi cas, Alonso Kueto - 32
15. Tajna, Rhonda Byrne - 32
18. Vestica iz Portobela, Paulo Koeljo - 31
19. Slatkisi za dorucak, Doroti Kumson - 30
20. Lizina prica, Stiven King - 29
Mega blog Blog koji prati novosti iz sveta filma, muzike, tv serija, interneta, softvera, video igara, stripova i još ponečeg...

Van mreže Sale

  • Administrator
  • Ne silazi sa Foruma
  • *****
  • Poruke: 4738
  • Live in your world, play in ours.
    • Mega blog
Re: vesti
« Odgovor #9 poslato: Jun 05, 2008, 09:56:13 »
02.06.08
Najprodavanije knjige u MAJU 2008. godine


Rezultati istrazivanja koje je Knjizara.com sprovela u osamnaest knjizara su pokazali koji su naslovi bili najtrazeniji u MAJU. U istrazivanje je ovog meseca bilo ukljuceno devet beogradskih knjizara: Beopolis, Papirus - Rad, Plato, Globosino Aleksandrija, Geca Kon, Dereta, Stubovi kulture, B92 shop i Klub knjizara Madlenianum - Zemun kao i knjizara Kultura – Banja Luka, Uliks - Kotor, Knjizara So - Herceg-Novi, Karver – Podgorica, Teatar i knjizara Agora - Zrenjanin, Danilo Kis – Subotica, Knjizara Kulturnog Centra – Sabac i knjizara Sova – Sabac.
Najprodavanija knjiga iz svake pojedinacne knjizare je ocenjena sa dvadeset poena, svaka sledeca knjiga dobijala je poen manje, dok je 11 poena dobijao onaj naslov koji se nalazio na desetom mestu po traznji.

Sabirajuci poene dosli smo do sledecih rezultata:

1. Moja omiljena supruga, Toni Parsons - 146
2. Ruski prozor, Dragan Velikic - 139
3. Hiljadu cudesnih sunaca, Haled Hoseini - 121
4. Zapis duse, Ljiljana Habjanovic-DJurovic - 93
5. Tajna, Ronda Bern - 91
6. Grad u zrcalu, Mirko Kovac - 82
7. Senka vetra, Karlos Ruis Safon - 69
8. Lutajuci Bokelj, Nikola Malovic - 66
9. Lovac na zmajeve, Haled Hoseini - 53
10. Dan zaljubljenih, Olaf Olafson - 47
11. Kad je zena kurva, Vedrana Rudan - 46
12. Prijatelji, ljubavnici i cokolada, Aleksandar Mekol Smit - 43
13. Komo, Srdjan Valjarevic - 36
13. Zvezda mora, Nora Roberts - 36
15. Peto dete, Doris Lesing - 34
16. Baba Jaga je snijela jaje, Dubravka Ugresic - 32
17. Mala knjiga za velike roditelje - prirucnik za vaspitanje dece, Zoran Milivojevic - 31
17. A Guide to the Serbian Mentality, Momo Kapor - 31
17. Vestica iz Portobela, Paulo Koeljo - 31
20. Knjiga za kisni dan, Bredli Trevor Griv - 30
Mega blog Blog koji prati novosti iz sveta filma, muzike, tv serija, interneta, softvera, video igara, stripova i još ponečeg...

Van mreže Lee

  • Moderator
  • Legenda Svrljig.NET-a
  • *****
  • Poruke: 1880
Re: vesti
« Odgovor #10 poslato: Jun 24, 2008, 08:10:31 »
Međunarodni festival „Kikinda short“
Druženje uz kratku priču, treći put
Autor: T. Spasić | 24.06.2008 - 06:28

Jedini festival kratke priče kod nas, „Kikinda short“, ove godine će biti održan po treći put, od 25. do 29. juna, uz učešće preko 20 autora iz devet evropskih zemalja. Čitanja će se odvijati u bašti beogradskog SKC-a (25. i 26. jun od 21.30) i bašti Narodne biblioteke „Jovan Popović“ u Kikindi (27. i 28. jun).

Po rečima koordinatora Srđana Papića, osnovni cilj festivala jeste afirmacija kratke priče - književnog žanra koji najviše odgovara modernom ritmu života, a protekla dva festivala pokazala su da ovakav oblik promocija daleko više angažuje publiku od uobičajenih književnih večeri.
Među piscima koji će čitati svoje priče i razgovarati sa publikom su zapaženi autori iz regiona poput Romana Simića i Gorana Bogunovića iz Hrvatske (obojica su objavljivani kod nas), a na insistiranje publike, „na bis“ stiže i Melina Kamerić iz Sarajeva. Tu su i mladi pisci iz Austrije, Poljske, Mađarske, Slovenije i Slovačke, a specijalni gost je Velika Britanija, odakle dolazi troje autora po preporuci uredništva sajta www.theshortstory.org.uk. Od domaćina biće prisutni Vule Žurić, Marko Šelić Marčelo, Nenad Šaponja i drugi, a pored pisaca, na festivalu će učestvovati i prevodioci sa jezika bivše Jugoslavije, urednici časopisa i kritičari iz regiona.
Festival „Kikinda short“ do sada je ostvario zapažene rezultate - priče sa dosadašnja dva festivala predstavljena su u Mađarskoj i Sloveniji, a tekstove o tome objavili su evropski književni časopisi kao što su bečki „Literatur und Kritik“, segedinska „Fozssilia“ i sofijska „Altera“. Zbirka priča sa trećeg izdanja festivala biće objavljena tokom jeseni.


izvor: Blic

Van mreže Sale

  • Administrator
  • Ne silazi sa Foruma
  • *****
  • Poruke: 4738
  • Live in your world, play in ours.
    • Mega blog
Re: vesti
« Odgovor #11 poslato: Jul 05, 2008, 01:23:58 »
02.07.08
Najprodavanije knjige u JUNU 2008. godine


Rezultati istrazivanja koje je Knjizara.com sprovela u dvadeset knjizara su pokazali koji su naslovi bili najtrazeniji u JUNU. U istrazivanje je ovog meseca bilo ukljuceno deset beogradskih knjizara: Beopolis, Papirus - Rad, IPS – Mamut, Plato, Globosino Aleksandrija, Geca Kon, Dereta, Stubovi kulture, B92 shop i Klub knjizara Madlenianum - Zemun kao i knjizara Kultura – Banja Luka, Uliks - Kotor, Knjizara So - Herceg-Novi, Karver – Podgorica, Teatar i knjizara Agora - Zrenjanin, Danilo Kis – Subotica, Knjizara Kulturnog Centra – Sabac, knjizara Sova – Sabac i i knjizara Libris - Novi Pazar.
Najprodavanija knjiga iz svake pojedinacne knjizare je ocenjena sa dvadeset poena, svaka sledeca knjiga dobijala je poen manje, dok je 11 poena dobijao onaj naslov koji se nalazio na desetom mestu po traznji.

Sabirajuci poene dosli smo do sledecih rezultata:

1. Hiljadu cudesnih sunaca, Haled Hoseini - 186
2. Tajna, Ronda Bern - 176
3. Moja omiljena supruga, Toni Parsons - 145
4. Ruski prozor, Dragan Velikic - 128
5. Zapis duse, Ljiljana Habjanovic-DJurovic - 106
6. Lovac na zmajeve, Haled Hoseini - 100
7. Mango, Ljubica Arsic - 95
7. Senka vetra, Karlos Ruis Safon - 95
9. Kad je zena kurva, a muskarac peder, Vedrana Rudan - 65
10. Grad u zrcalu, Mirko Kovac - 62
11. Vestica iz Portobela, Paulo Koeljo - 46
12. New York, Beograd, Dusan Miklja - 44
12. Pazi sta zelis mozda ti se i ostvari, Aleksandra Poter - 44
12. Komo, Srdjan Valjarevic - 44
15. Jebo sad hiljadu dinara, Boris Dezulovic - 41
16. Znakovi pored puta, Ivo Andric - 39
17. Lutajuci Bokelj, Nikola Malovic - 38
18. Seks i grad (OUTLET), Kendas Busnel - 37
19. Citac, Bernard Slink - 34
19. Peto dete, Doris Lesing - 34

izvor : knjižara.com
Mega blog Blog koji prati novosti iz sveta filma, muzike, tv serija, interneta, softvera, video igara, stripova i još ponečeg...

Van mreže acacunami

  • Hyper-aktivan član
  • ***
  • Poruke: 636
  • "...ovo je pokušaj da kažem neizrecivo..."
Re: vesti
« Odgovor #12 poslato: Jul 05, 2008, 06:26:57 »
[logged]je l' to što je neka knjiga najprodavanija znači da je najbolja? Ili samo ima dobru reklamu? Ili je jeftina pa se zbog toga dobro prodaje?[/logged]
"Hajde da nadjemo stvari u kojima svi mozemo da dobijemo.
Hajde da ne nadjemo stvari, da se sporimo, gde neko moze da izgubi
Mi se lako ujedinimo protiv nekoga, a nikako da se ujedinimo za sebe. Hajde da se ujedinimo za sebe, pa kada uradimo sve sto mozemo za sebe, onda cemo se deliti. I taj dan nece nikada doci, jer cemo uvek imati sta da uradimo za sebe..." Z.Đ. RIP

Van mreže Lee

  • Moderator
  • Legenda Svrljig.NET-a
  • *****
  • Poruke: 1880
Re: vesti
« Odgovor #13 poslato: Jul 05, 2008, 09:21:26 »
Paaa, onima koji kupuju knjige na metar ili kilogram cena je bitna, pretpostavljam; reklama je bitna onima koji su ili malo neupućeni, ili nemaju razvijen čitalački ukus ili ne prate dešavanja u izdavaštvu. Kad je neka knjiga najprodavanija obično znači da je pogodila ukus najšire čitalačke publike.

Van mreže Lee

  • Moderator
  • Legenda Svrljig.NET-a
  • *****
  • Poruke: 1880
Re: vesti
« Odgovor #14 poslato: Jul 08, 2008, 09:54:38 »
Objavljena Antologija savremene srpske drame na engleskom
Autor: T. NjeŽić | 08.07.2008 - 06:16

Nedavno je u izdanju Srpskog Pena, u okviru edicije na srpskom jeziku, objavljena Antologija savremene srpske drame (na engleskom). Knjiga je naslovljena poznatim, višestruko simboličnim stihom iz čuvene drame „Putujuće pozorište Šopalović“ Ljubomira Simovića, a glasi „Beskraj na deset kvadrata“.

Sem pomenute, ova antologija obuhvata još šest drama i to „Milevu Ajnštajn“ Vide Ognjenović, „Profesionalca“ Dušana Kovačevića, „Karolinu Nojber“ Nebojše Romčevića, „Barbela, o psima i deci“ Biljane Srbljanović, „Šine“ Milene Marković i „Hadersfild“ Uglješe Šajtinca.
Priredio ju je i izbor načinio Jovan Ćirilov koji za „Blic“ kaže: „Naša dramska književnost je vrlo bogata, da je zadati obim bio veći, sigurno bi se tu našlo još vrsnih dela. Drame sam, sem po kvalitetu, birao i po senzibilitetu za ono što korespondira sa drugim sredinama i kulturama. Sudbina Mileve Marić i Karoline Nojber su ono što jeste predmet širokog interesovanja, ‘Šopalovići’, ‘Profesionalac’ i drame Biljane Srbljanović su već prodrle na svetsku kulturnu scenu. Ovaj projekat je jedan od najboljih puteva da naše, visokokvalitetno dramsko stvaralaštvo, stigne do stranih pozornica i publike“.
Drame su preveli Alen Makornel Daf, Mirka Janković, Bob Đurđević, Vladislava Felbabov, Alis Kopl-Tošić, Dolja Dragošević, Duška Radosavljević i Kris Torp. Antologija počinje predgovorom Jovana Ćirilova, pod naslovom „Drame, mezimče srpske književnosti.