35 gostiju, 0 korisnika

Poslednje poruke

Autor Tema: Vesti iz sveta knjiga  (Pročitano 45648 puta)

Van mreže Lee

  • Moderator
  • Legenda Svrljig.NET-a
  • *****
  • Poruke: 1880
Re: vesti
« Odgovor #30 poslato: Decembar 25, 2008, 23:44:36 »
Umro Harold Pinter

Britanski dramski pisac i nobelovac Harold Pinter preminuo je u 79. godini, izvestili su danas britanski mediji. Pinter je juče umro od raka, preneo je Rojters.

Dobitnik Nobelove nagrade za književnost 2005, Pinter je novembra 2006. izabran za člana Srpske akademije nauka i umetnosti.
U vreme bombardovanja Jugoslavije 1999. bezrezervno je podržavao Srbiju.
Od pedesetih godina Harold Pinter je napisao 29 komada uključujući "Rođendan", "Prevara", "Ničija zemlja", "Povratak", "Jezik planine", kao i 21 scenario za filmove kao što su "Sluga", "Ljubavni glasnik", "Žena francuskog poručnika" itd.
Pinter se tokom svoje karijere često ogledao i kao režiser i glumac u svojim komadima.
Kao sin krojača Jevrejina, Pinter je odrastao u četvrti Hakni na severoistoku Londona i rano je bio žrtva antisemitizma, što ga je, po sopstvenom priznanju, inspirisalo da postane pisac.
Harold Pinter je takođe levičarski politički aktivista koji se oštro suprotstavljao odluci britanske vlade da učestvuje u Amerikom predvođenoj invaziji na Irak.
Postavši laureat Nobelove nagrade za književnost, Pinter se pridružio Semjuelu Beketu, Džonu Štajnbeku, Vinstonu Čerčilu i Ivi Andriću.

izvor: Blic

Van mreže Lee

  • Moderator
  • Legenda Svrljig.NET-a
  • *****
  • Poruke: 1880
Re: vesti
« Odgovor #31 poslato: Decembar 30, 2008, 11:47:06 »
Pronađeni prvi pisani tragovi staromakedonskog pisma

Makedonski eksperti za paleolingvistiku saopštili su da su na teritoriji te države pronađeni prvi pisani tragovi staromakedonskog pisma.

Profesor Duško Aleksovski je kazao da je terakotni poklopac star 4.000 godine epohalno otkriće, prvo ovakvog tipa u svetskim okvirima.
"On rešava enigmu, što predstavlja boginja Bsefa. Do sada se pretpostavljalo da je to prvobitno ime boginje Veste, a sada imamo i direktni pokazatelj za to. Ovo je izvor praistorijske pismenosti i jezika na ovom tlu", rekao je profesor Aleksovski.
Poklopac od gline je redak primerak artefakta na kome je ispisano ime ove božice, ali prema ekspertima najvažnije je to što je otkriće najstariji pisani trag staromakedonskog pisma.
Artefakt je pronađen u centralnom delu Makedonije, ali se tačna lokacija još ne otkriva.
Pretpostavlja se da se poklopac koristio za religiozne rituale posvećene Vesti, boginji ognjišta.

izvor: Blic

Van mreže Lee

  • Moderator
  • Legenda Svrljig.NET-a
  • *****
  • Poruke: 1880
Re: vesti
« Odgovor #32 poslato: Decembar 30, 2008, 11:48:53 »
Prvi "Medaković" Momi Kaporu

Momo Kapor, poznati književnik iz Beograda, prvi je dobitnik nagrade "Dejan Medaković" novosadske Izdavačke kuće "Prometej". Na nedavnom sastanku žirija za dodelu nagrade "Dejan Medaković", održanom u prostorijama Vukove zadužbine, "posle uvida u ovogodišnju memoarsku produkciju u knjigama i periodici", jednoglasno je odlučeno da se tek ustanovljena nagrada dodeli Momi Kaporu – za autobiografski spis Ispovesti, prvo i drugo prošireno izdanje iz 2008 (izdanje Srpske književne zadruge, Beograd).

U "Prometeju" objašnjavaju: "Kaporovo delo ide u red autentičnih svedočanstava o našem vremenu i mentalitetu, našim sudbinama i ljudima. Njegova rečenica zadovoljava najviše standarde beogradskog promišljanja i razgovora. Nagrada, koja se sastoji od zlatnika (...), diplome (rad Lasla Kapitanja), kao i jedne monografije i faksimila (u fragmentu) samog Dejana Medakovića, biće uručena 9. januara 2009. u 12 sati na svečanosti povodom Dana 'Prometeja' u Novom Sadu." Odluku o nagradi doneo je žiri koji je radio u sastavu: Draško Ređep, predsednik, Jovan Ćirilov i Radovan Popović.

izvor: Građanski list

Van mreže Sale

  • Administrator
  • Ne silazi sa Foruma
  • *****
  • Poruke: 4738
  • Live in your world, play in ours.
    • Mega blog
Re: vesti
« Odgovor #33 poslato: Januar 11, 2009, 21:24:28 »
mali spot urađen u stop motion tehnici , ljubitaljima knjiga će se dopasti  ;)

http://www.25thestate.com/
Mega blog Blog koji prati novosti iz sveta filma, muzike, tv serija, interneta, softvera, video igara, stripova i još ponečeg...

Van mreže Lee

  • Moderator
  • Legenda Svrljig.NET-a
  • *****
  • Poruke: 1880
Re: vesti
« Odgovor #34 poslato: Januar 22, 2009, 19:37:53 »
NIN-ova nagrada Vladimiru Pištalu

Vladimir Pištalo dobitnik ovogodišnje NIN-ove nagrade za roman "Tesla, portret među maskama". NIN-ova nagrada se dodeljuje od 1954. godine.

Dobitnik NIN-ove nagrade za najbolji domaći roman objavljen u 2008. godini je književnik Vladimir Pištalo za delo "Tesla, portret među maskama", u izdanju zrenjaninske "Agore".

"Pištalov roman je izabran tesnom većinom glasova", saopštio je predsednik žirija Milan Vlajčić.

"Pištala odlikuje poetska slikovitost, izvrsno poznavanje istorijskih činjenica i Teslinih vizionarskih ideja", kazao je Vlajčić.

Za njega su glasali, pored Vlajčića, Milo Lompar i Stevan Tontić dok je roman Radoslava Petkovića "Savršeno sećanje na smrt" u izdanju" Stubova kulture" dobio glasove Aleksandra Jovanovića i Slobodana Vladušića.

"Pištalov roman prati životnu putanju Nikole Tesle na neobičan i za našu kulturu potpuno nov način", navodi se u obrazloženju žirija kao i da je "napisan poetskim stilom sa mnogo epifanijskih trenutaka, uz niz izvanredno oblikovanih sporednih likova".

Uži izbor

Za NIN-ovu nagradu ove godine je konkurisalo sedam autora. Žiri je u uži izbor uvrstio romane "Tesla, portret među maskama", "Hamam Balkanija" Vladislava Bajca, u izdanju "Arhipelaga", "Moja poslednja glavobolja" Laure Barne, "Nevidljivi" Aleksandra Gatalice, u izdanju Zavoda za udžbenike, i "Top je bio vreo" Vladimira Krcmanovića u izdanju "Via printa". U užem izboru našla su se i dela Radoslava Petkovića "Savršeno sećanje na smrt" i Svetislava Basare "Dnevnik Marte Koen" u izdanju "Derete".

Predsednik žirija Vlajčić, konstatovao je da je 2008. godina bila "izvanredno bogata romaneskna godina koja je otežala rad žiriju, i svaki od sedam romana iz najužeg izbora mogao je dobiti nagradu". U širem izboru od 23 romana bio veći broj naslova koji su mogli ući u najuži izbor. Prilikom konačnog glasanja odlučivale su nijanse.

Nagrada će ovogodišnjem laureatu biti svečano uručena 30. januara u Skupštini grad Beograda, a priznanje se sastoji od diplome redakcije časopisa NIN i 900.000 dinara koje daruje Telekom Srbija.

NIN-ova nagrada za književnost dodeljuje se od 1954. godine, a prvi dobitnik tog priznanja bio je Dobrica Ćosić, za roman "Koreni". Prošle godine nagrada je dodeljena Draganu Velikiću za roman "Ruski prozor".

Vladimir Pištalo

Vladimir Pištalo (1960) je jedan od najznačajnijih savremenih srpskih pripovedača.

Njegova najpoznatija ostvarenja su poetske proze: "Slikovnica", "Manifesti", "Noći", "Kraj Veka", zbirke priča "Vitraž u sećanju", "Priče iz celog sveta" i roman "Milenijum u Beogradu".

Osim ovih, Pištalo je i autor dve neobične literarno-biografske knjige - "Aleksandride", bajkovite povesti o životu Aleksandra Makedonskog, i novele "Korto Malteze".

Francuski prevod romana "Milenijum u Beogradu" bio je u najužem izboru za prestižnu godišnju nagradu "Femina" za najbolji prevedeni roman na francuski jezik.

Vladimir Pištalo je već godinama živi u SAD. Doktorirao je na temi tri identiteta srpskih iseljenika: srpskom, američkom i jugoslovenskom, a na Univerzitetu u Vusteru (Masačusets) na kome predaje savremenu američku i svetsku istoriju.

Svi dobitnici

NIN-ovu nagradu od osnivanja do danas su dobili:

1954. Dobrica Ćosić - "Koreni"
1955. Mirko Božić - "Neisplakani"
1956. Oskar Davičo - "Beton i svici"
1957. Aleksandar Vučo - "Mrtve javke"
1958. Branko Ćopić - "Ne tuguj, bronzana stražo"
1959. Nagrada nije dodeljena
1960. Radomir Konstantinović - "Izlazak"
1961. Dobrica Ćosić - "Deobe" (2. put)
1962. Miroslav Krleža - "Zastave"
1963. Oskar Davičo - "Gladi" (2. put)
1964. Oskar Davičo - "Tajne" (3. put)
1965. Ranko Marinković - "Kiklop"
1966. Meša Selimović - "Derviš i smrt"
1967. Erih Koš - "Mreža"
1968. Slobodan Novak - "Mirisi, zlato, tamjan"
1969. Bora Ćosić - "Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji"
1970. Borislav Pekić - "Hodočašće Arsenija Njegovana"
1971. Miloš Crnjanski - "Roman o Londonu"
1972. Danilo Kiš - "Peščanik"
1973. Mihailo Lalić - "Ratna sreća"
1974. Jure Franičević Pločar - "Vir"
1975. Miodrag Bulatović - "Ljudi sa četiri prsta"
1976. Aleksandar Tišma - "Upotreba čoveka"
1977. Petko Vojnić Purčar - "Dom sve dalji"
1978. Mirko Kovač - "Vrata od utrobe"
1979. Pavle Ugrinov - "Zadat život"
1980. Slobodan Selenić - "Prijatelji"
1981. Pavao Pavličić - "Večernji akt"
1982. Antonije Isaković - "Tren 2"
1983. Dragoslav Mihailović - "Čizmaši"
1984. Milorad Pavić - "Hazarski rečnik"
1985. Živojin Pavlović - "Zid smrti"
1986. Vidosav Stevanović - "Testament"
1987. Voja Čolanović - "Zebnja na rasklapanje"
1988. Dubravka Ugrešić - "Forsiranje romana reke"
1989. Vojislav Lubarda - "Vaznesenje"
1990. Miroslav Jošić Višnjić - "Odbrana i propast Bodroga u sedam burnih godišnjih doba"
1991. Milisav Savić - "Hleb i strah"
1992. Živojin Pavlović - "Lapot" (2. put)
1993. Radoslav Petković - "Sudbina i komentari"
1994. Vladimir Arsenijević - "U potpalublju"
1995. Svetlana Velmar Janković - "Bezdno"
1996. David Albahari - "Mamac"
1997. Milovan Danojlić - "Oslobodioci i izdajnici"
1998. Danilo Nikolić - "Fajront u Grgetegu"
1999. Maksimilijan Erenrajh Ostojić -"Karakteristika"
2000. Goran Petrović - Sitničarnica 'Kod srećne ruke'
2001. Zoran Ćirić - "Hobo"
2002. Mladen Markov - "Ukop oca"
2003. Vladan Matijević - "Pisac iz daleka"
2004. Vladimir Tasić - "Kiša i hartija"
2005. Miro Vuksanović - "Semolj zemlja"
2006. Svetislav Basara - „Uspon i pad Parkinsonove bolesti"
2007. Dragan Velikić- "Ruski prozor".


izvor: RTS

Van mreže Lee

  • Moderator
  • Legenda Svrljig.NET-a
  • *****
  • Poruke: 1880
Re: vesti
« Odgovor #35 poslato: Februar 05, 2009, 07:11:49 »
Albahari dobitnik Vitalove nagrade

Književnik David Albahari dobitnik je ovogodišnje Vitalove nagrade Zlatni suncokret – za zbirku priča Svake noći u drugom gradu, u izdanju Srpske književne zadruge (SKZ), saopštio je juče predsednik žirija Jovan Zivlak. U nagrađenom delu autor "manirom vrsnog pripovedača govori o našem svetu i vremenu, o akterima iz našeg prostora, u tradiciji jedne moderne, sugestivne i senzibilne pripovedačke umešnosti" i stoga je, prema svim umetničkim kriterijumima, zaslužio ovu nagradu, poručuje Zivlak. On podseća i na to da je Albahari prisutan na domaćoj i svetskoj književnoj sceni već tri decenije.

Svake noći... zauzima prostor Beograda, Ljubljane, Zagreba, Minhena, Kalgarija (...), i tim delom Albahari još jednom pokazuje da "niko u srpskoj književnosti nema tako modernu percepciju ili organizaciju pripovetke". Dobitniku nagrade biće ponovljeno izdanje nagrađene knjige, a pripašće mu i novčani iznos od 5.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti, zahvaljujući podršci kompanije "Invej" koja je većinski vlasnik Fabrike ulja i biljnih masti "Vital" u Vrbasu.

Svečana dodela 13. Zlatnog suncokreta biće održana krajem februara u Beogradu, a Albahari je obećao da će za tu priliku doputovati iz Kanade. Žiri, u čijem su sastavu bili i Nikola Strajnić i Vladimir Gvozden, odluku o pobedniku doneo je jednoglasno, a u užem izboru bili su i romani Sara Petra Sarića i Top je bio vreo Vladimira Kecmanovića.

izvor: Građanski list

Van mreže Lee

  • Moderator
  • Legenda Svrljig.NET-a
  • *****
  • Poruke: 1880
Re: vesti
« Odgovor #36 poslato: Februar 20, 2009, 17:39:50 »
Petar Sarić i Vladimir Kecmanović dobitnici nagrade Meša Selimović

Romani "Sara" autora Petra Sarića i "Top je bio vreo" Vladimira Kecmanovića dobitnici su nagrade "Meša Selimović" za 2008. godinu.

U izboru za najbolju knjigu u 2008. godini učestvovalo je 49 kritičara, a nagrađeni romani "Sara" u izdanju Srpske književne zadruge i "Top je bio vreo" u izdanju "Via print" dobili su po 14 glasova članova velikog žirija.
Nagrada "Meša Selimović" dodeljuje se od 1988. godine i tada, kao i dve decenije kasnije nagradu su podelila dva romana.
"U poslednje vreme sam navikao da delim nagradu sa nekim", rekao je Kecmanović jedan od dvojice dobitnika nagrade "Meša Selimović" i izrazio žaljenje što Sariću, koji živi na Brezovici i koji nije bio u mogućnosti da dođe u Beograd, nije lično čestitao.
"Čitajući Selimovića, nama se otvaraju oči kojima, kao da nisu naše, vidimo što pre nismo videli, i uši kojima, kao da nisu naše, čujemo što pre nismo čuli. Zbog toga i ovde na Brezovici, ništa nije kao što je juče bilo", naveo je Sarić u pismu.
Vladimir Kecmanović je govoreći o svojim planovima, naveo da će nagrađeni roman "Top je vreo" biti okosnica njegove buduće knjige koja će biti završena za dve do tri godine.
Nagrada koja se sastoji od skulpture sa likom Meše Selimovića, Povelje i novčanog iznosa biće dodeljena na svečanosti početkom marta u svečanoj sali Skupštine grada Beograda.

izvor: Blic

Van mreže Sale

  • Administrator
  • Ne silazi sa Foruma
  • *****
  • Poruke: 4738
  • Live in your world, play in ours.
    • Mega blog
Re: vesti
« Odgovor #37 poslato: April 03, 2009, 20:37:27 »


"Tesla" čvrsto drži prvo mesto

Treći mesec za redom (mart) roman, "Tesla-portret među maskama", koji je Vladimiru Pištalu doneo NIN-ovu nagradu, čvrsto drži prvo mesto na listi bestselera prema podacima virtuelne Knjizare.com, iz kojih se vidi da nema novih naslova u odnosu na februar, samo su već poznati izmenjali mesta.

Pištalov roman je neosporno najviše tražena knjiga na celom području na kome se prodaje jer je zauzela i prvo mesti na listi Ministrastva kulture otkupljenih knjiga za biblioteke u Srbiji.

Martovska lista bestselera i lista najtraženijih knjiga od strane biblioteka poklopila se još i u slučaju "Lovca na zmajeve" Haleda Hoseinija samo dok je na listi Knjizare.com na drugom, kao što je bio i u februaru, na listi otkupa je na trećem mestu.

Zanimljivo je da je toj listi na drugom mestu roman "Muzej nevinosti" Orhana Pamuka, koga, inače, nema ni među 20 bestselera prema izveštajima knjižara.

Dve knjige "Tajna" Ronde Birn i "Dovoljan razlog", Marije Jovanović su tokom marta promenile mesta.

"Tajna" je sa osmog u februaru dospela na treće mesto u martu dok je roman Marije Jovanović pao sa trećeg na četvrto.

Na petom mestu je drugi Haledov roman "Hiljadu čudesnih sunaca" koji je mesec dana ranije imao šestu poziciju i koji se odmah nakon objavljivanja, sledeći uspeh "Lovca na zmajeve", obreo na listi bestselera, i od tada se drži na nekom od prvih 10 mesta.

Isti slučaj je sa dva romana Karlosa Ruisa Safona "Senka vetra" i "Igra anđela" koji su u martu na devetom odnosno 10. mestu.

Na šestom mestu je "Priči nikad kraja" (u februaru je bila na trećem) spisateljskog tandema Gorica Nešović i Jelica Greganović. Knjiga je osvojila domaće čitaoce i bez medijske podrške ta njihova razmena životnih iskustava postala hit.

Na sedmom i osmom mestu su romani "Čitač", Bernharda Šlinka i "Pitanja i odgovori", Vikasa Svarupa, koje su vratile u žizu interesovanja njihove filmske verzije.

Naime, prema Svarupovoj knjizi je snimljen "Milioner iz blata" koji je odneo pregršt Oskara uključujući onog za najbolji film u 2008 godini i britanskih BAFTA nagrada, a "Čitač" je doneo Kejt Vinslet "Oskara" za najbolju žensku ulogu. Takođe, ovom filmu je pripala čast da otvori beogradski Fest, tačnije interpretatoru glavne muške uloge Rejfu Fajnsu, što je sve bila odlična pormocija za knjigu objavljenu na srpskom jeziku pre četiri godine.

Ekranizacija vampirske sage Stefani Majer "Sumrak" bila je presudna da se nastavak "Mlad mesec" nađe na 11 mestu, a prvi deo koji je u vreme prikazivanja filma bio među prvih 10, sada se našao na poslednjem 20. mestu.

Kompletna lista :

1. Tesla portret medju maskama, Vladimir Pistalo - 182
2. Lovac na zmajeve, Haled Hoseini - 133
3. Tajna, Rhonda Byrne - 132
4. Dovoljan razlog, Marija Jovanovic - 127
5. Hiljadu čudesnih sunaca, Haled Hoseini - 107
6. Prici nikad kraja, Gorica Nesovic i Jelica Greganovic - 89
7. Čitač, Bernhard Šlink - 84
8. Pitanja i odgovori, Vikas Svarup - 62
9. Senka vetra, Karlos Ruis Safon - 57
10. Igra anđela, Karlos Ruis Safon - 54
11. Mlad mesec, Stefani Majer - 50
12. Nova zemlja, Ekart Tol - 49
13. Zasto muskarci vole kucke, se*i Argou - 48
14. Azbuka mog života, Mirjana Bobić-Mojsilović - 46
15. Brida, Paulo Koeljo - 41
16. Hamam Balkanija, Vladislav Bajac - 38
17. Dnevnik Marte Koen, Svetislav Basara - 36
17. Lutajuci bokelj, Nikola Malovic - 36
19. Bokeska kuzina, Vlasta Mandic - 35
20. Sumrak, Stefani Majer - 34

preuzeto sa B92 i sa knjizara.com
Mega blog Blog koji prati novosti iz sveta filma, muzike, tv serija, interneta, softvera, video igara, stripova i još ponečeg...

Van mreže Lee

  • Moderator
  • Legenda Svrljig.NET-a
  • *****
  • Poruke: 1880
Re: vesti
« Odgovor #38 poslato: April 21, 2009, 10:21:06 »
Svetski dan knjige i u Beogradu

Svetski dan knjige, koji se proslavlja u celom svetu 23. aprila, biće obeležen i u Beogradu, pre svega, zahvaljujući entuzijazmu i ličnoj inicijativi, a na Beograđanima je da učešćem (besplatnim) pokažu da to cene i da vole knjigu.
Tradiciju da se 23. april obeležava kao dan u slavu knjige, jer su tog dana u dvema državama koje su bile krvni neprijatelji 1616. godine preminula dva "besmrtna" književnika zapadne civilizacije Španac Migel de Servantes i Englez Vilijem Šekspir, ustanovili su, daleke 1926. godine, knjižari u Barseloni.

KNJIGA Oni su odlučili da svakom kupcu koji na taj dan kupi knjigu poklone po jedan cvet. Lep, galantan gest Katalonaca inspirisao je UNESKO da 1995. donese odluku o proglašenju 23. aprila za Svetski dan knjige i prevođenja, a pre nekoliko godina ovaj datum je ušao u kalendar kulturnih dešavanja u Beogradu. Priključuju mu se postepeno i druga mesta u Srbiji. Prigodni programi se organizuju, pre svega, u bibliotekama i domaćim i stranim kulturnim centrima, a ove godine se prvi put uključuje Zadužbina "Dositej Obradović", organizovanjem svečane akademije u Velikoj sali Kolarčeve zadužbine. Zadužbina je od ove godine odlučila da ceo april bude u znaku prvog srpskog prosvetitelja, a kao centralni događaj "Dositejevih aprilskih dana" predviđena je akademija "Dositejevi darovi", povodom Svetskog dana knjige.
To je humanitarna priredba i svi učesnici nastupaju besplatno, a publika može da dobije karte, ukoliko donese na poklon makar jednu knjigu. Karte se mogu podići 21. 22. i 23 aprila na Kolarcu i u Dostejevoj zadužbini ( Nušićeva 4).
Upravnica Zadužbine Mirjana Dragaš kazala je da će prigodine svečanosti u čast Svetskog dana knjige biti ubuduće tradicionalne manifestacije koje će organizovati Zadužbina, jer je Dositej apirla 1783 objavio u dvema knjigama ("Život i priključenija" i "Pismo Haralampiju") svoj prosvetiteljski program u kome se zalagao za širenje obrazovanja među Srbima kao put u moderno doba. Dragaš je rekla da će sve prikupljene knjige ( pored onih koje će se "zamenjivati" za ulaznice i koje će Beograđani pokloniti) otići u školske biblioteke u zabačenim mestima, a sredstva koja budu prikupljena od donatora namenjena su školi za decu s posebnim potrebama.
U programu, koji počinje u 20 sati, učestvuju akademski horovi "Krsmanca" i Kolegijum muzikum, prvaci beogradske Opere Sanja Kerkez, Jadranka Jovanović, Ivan Tomašev, glumci Rada Đuričin, Ljiljana Blagojević, Ivan Jagodić i Aleksandar Dunić, a autor scenarija i režiser je Radomir Putnik. Jedina gradska institucija kulture koja je ove godine pripremila program za Dan knjige je Biblioteka Beograda koja je organizovala da javne ličnosti iz sveta umetnosti, kulture i politike "rade" od 11 do 13 sati na Odeljenju za rad s korisnicima. Oni će, pod sloganom "Mi smo u biblioteci", raditi kao bibliotekari i usluživati čitaoce, davati im predloge za čitanje i razgovarati s korisnicima o knjigama. Taj rad će koordinirati profesionalni bibliotekari.
Ove godine su učešće u akciji popularizacije knjige i čitanja najavili multimerdijalna umetnica Slađana Milošević, glumac Gordan Kičić, književnica Ljubica Arsić, glumica Ana Franić, voditelj Dejan Pantelić, zamenica gradonačelnika Beograda Radmila Hrustanović, pop pevačica Jelena Tomašević, TV ličnost i književnica Gorica Nešović, novinar Dragan Ilić, modna kreatorka Dragana Ognjenović... Biblioteka se nada da će ove poznate ličnosti podstaći interesovanje za učlanjenje u najveću pozajmnu biblioteku u okruženju. Od stranih kulturnih centara najbogatiji program za Svetski dan knjige pripremio je španski Institut Servantes koji nosi ime autora "Don Kihota", prvog modernog romana evropske kulture. U saradnji sa izdavačkom kućom "Narodna knjiga", Institut će tačno u podne u Svečanoj sali predstaviti novu knjigu Gordane Chirjanić "Kaprici i duže priče". Pojam kaprici je preuzet od velikog španskog slikara Goje, a pripovetke su univerzalne i o njima će govoriti urednik, ugledni pisac i književni kritičar Vasa Pavković.
U pešačkoj zoni, ispred Instituta, od 13 sati, Institut će poklanjati Beograđanima primerke knjige poezije Hosea Martija, poznatog kubanskog pesnika. Deliće ih članovi biciklističkog kluba "Avala", najstarijeg kluba u Srbiji, koji je pod pokroviteljstvom Instituta Servantes. Dan u slavu knjige Institut će završiti u 18 sati kada će, u saradnji sa knjižarom "Zepter Book World", poklanjati knjige autorke španskog porekla Silvije Monros-Stojaković, pod imenom "Nastaviće se". Tim povodom, autorka će svim zainteresovanima potpisivati ovu svoju autobiografsku knjigu.
Nemački Gete institut najavio je da će u svojim prostorijama organizovati, povodom Svetskog dana knjige, čitalački maraton " Prevođenje kao kulturna razmerna", tokom koga će biti čitani tekstovi na originalu i u srpskom prevodu Danijela Kelmana, Vladimira Kaminera, Torstena Bekera ... Izdavači, knjižari i književna društva nisu pokazali inicijativu da se uključe u obležavanje Svetskog dana knjige sa časnim izuzetkom dve izdavačke kuće "Laguna" i "Dereta". "Laguna" u klubovima čitalaca u Makedonskoj i Resavskoj ulici u Beogradu, kao i u Klubu u Nišu, postaviće spisak od 100 naslova.
Svako ko kupi knjigu sa spiska, moći će da odabere još jednu na poklon, dok oni koji kupe dve, mogu da odaberu tri sa spiska na poklon. Akcija će trajati do 1. maja. "Dereta" je odabrao da sledi primer kolega iz Barselone i da svakoj dami koja kupi 23. aprila knjigu u nekoj od njegove dve knjižare pokloni po cvet. Veliki ruski pisac, sada američki državljanin, Aleksandar Genis, koji je nedvano boravio Beogradu, poručio je, povodom Dana knjige, da veruje u njen opstanak, jer "na Internetu mogu da se nađu odgovori ako se postave pitanja, a u knjigama se kriju nova pitanja i odgovori kojih se do sada niko nije setio".

Van mreže Lee

  • Moderator
  • Legenda Svrljig.NET-a
  • *****
  • Poruke: 1880
Re: vesti
« Odgovor #39 poslato: April 22, 2009, 01:47:52 »
Pokrenuta Svetska digitalna biblioteka



BEOGRAD - Upravnik Narodne biblioteke Srbije Sreten Ugričić danas je prisustvovao ceremoniji pokretanja Svetske digitalne biblioteke u sedištu UNESKO-a u Parizu, koja će širom sveta učiniti dostupnim kulturno blago iz svih epoha ljudske istorije, saopštila je NBS.

UNESKO i 32 nacionalne biblioteke kao partnerske institucije su danas pokrenule internet portal koji predstavlja jedinstven kulturni materijal biblioteka i arhiva iz celoga sveta. Na adresi portala ( www.wdl.org <http://www.wdl.org/), biće dostupna građa koja obuhvata rukopise, mape, retke knjige, filmove, zvučne zapise, printove i fotografije. Pristup materijalu biće neograničen i besplatan. Na sajtu će biti dostupno kulturno blago iz svih epoha ljudske istorije i sa svih meridijana svetske geografije.

Narodna biblioteka Srbije se projektu priključila među prvima, u aprilu 2008, na poziv Kongresne biblioteke iz Vašingtona, kao osma nacionalna biblioteka - partner. Kulturnu baštinu Srbije će, za sada, u trezoru Svetske digitalne biblioteke predstavljati dva dokumenta: Miroslavljevo jevanđelje, koje se već nalazi na UNESKO-voj listi "Pamćene sveta" i avangardni časopis Zenit.
Biblioteka funkcioniše na sedam jezika - arapskom, kineskom, engleskom, francuskom, portugalskom, ruskom i španskom i obuhvata sadržaje sa više od 40 jezika. Omogućeno je međukulturno i međuvremensko pretraživanje i svaki od predmeta i video zapisa objašnjen je od strane stručnjaka, kustosa.
« Poslednja izmena: April 22, 2009, 13:53:14 by mega games »

Van mreže Sale

  • Administrator
  • Ne silazi sa Foruma
  • *****
  • Poruke: 4738
  • Live in your world, play in ours.
    • Mega blog
Re: vesti
« Odgovor #40 poslato: April 22, 2009, 14:03:28 »
Ovo je odlična stvar ! Globalna internet mreža ovakvim poduhvatima zaista dobija na vrednosti : da svako u svakom trenutnku može da konsultuje i otkrije arhive nacionalnih narodnih biblioteka i drugih kulturnih institucija. Bacio sam oko, sajt je lepo odrađen i tek je na početku, ažuriraće se vremenom i dopunjavati još brojnijim naslovima. Uz neke sadržaje postoje i video klipovi u kome stručnjaci govore o delu i autoru. Što se Srbije tiče, predstavljeno je Miroslavljevo jevanđelje kao i Zenit, međunarodna kulturna i umetnička revija.

 :preporuka: :star: 
Mega blog Blog koji prati novosti iz sveta filma, muzike, tv serija, interneta, softvera, video igara, stripova i još ponečeg...

Van mreže Lee

  • Moderator
  • Legenda Svrljig.NET-a
  • *****
  • Poruke: 1880
Re: vesti
« Odgovor #41 poslato: Maj 18, 2009, 06:52:08 »

Antologija srpske književnosti na Internetu

Velika antologija srpske književnosti, sa 110 književnih dela, od srede će biti besplatno dostupna na Internetu. Ova digitalna biblioteka sadrži knjige Petra Petrovića Njegoša, Dositeja, Stevana Sremca, Sima Matavulja, Bore Stankovića, Svetlane Velmar-Janković i mnogih drugih.

Prema rečima Katarine Milanović, menadžera programa „Partner u učenju”, antologija je nastala u saradnji Učiteljskog fakulteta i firme „Microsoft”.

– Ideja je da dete, koje za lektiru treba da pročita Nušićevu „Autobiografiju”, uz dva klika mišem dođe do knjige – kaže Katarina Milanović, koja nas je zamolila da ne objavljujemo ime sajta, jer je još u izradi, a budući čitaoci treba da se strpe još dva dana, pre nego što „zarone” u digitalnu biblioteku.

Biblioteka digitalizovanih dela srpske književnosti biće dostupna svim građanima u Republici Srbiji i u inostranstvu, a osmišljena je u svrhu promocije književnih i kulturnih dobara u međunarodnim okvirima, kao i podizanja opšte i digitalne pismenosti građana Republike Srbije.

Čitaoci će na raspolaganju imati i srednjovekovna žitija srpskih svetaca, srpsku narodnu poeziju i prozu, kapitalna dela srpske književnosti 18. i 19. veka, do najvažnijih dela s početka 20. veka, koja nisu pod autorskim pravima, i važnih književnih dela 20. veka za čije su objavljivanje u ovoj ediciji pravo dali sami autori. Tu su i Sabrana dela Svetog Save, odabrane srpske narodne pesme i priče, pesme Branka Radičevića, Milana Rakića, Jovana Dučića, pesme Vaska Pope i Ljubomira Simovića, knjige za decu Jovana Jovanovića Zmaja i Ljubivoja Ršumovića. Sve knjige ove digitalne antologije su na srpskom jeziku i u ćiriličnom pismu.

Odabir dela zastupljenih u ovoj digitalnoj ediciji napravio je Učiteljski fakultet u Beogradu, a digitalizaciju dela je uradio „Microsoftov” centar za razvoj softvera u Beogradu.

Promocija sajta biće održana u sredu u 11 časova, na Učiteljskom fakultetu u Beogradu, u Ulici kraljice Natalije 11. O projektu će govoriti Žarko Obradović, ministar prosvete, Svetlana Velmar-Janković, Aleksandar Jovanović, dekan Učiteljskog fakulteta i drugi.

izvor: Politika


Nadam se da će ta adresa uskoro biti dostupna. Jedva čekam!

Van mreže Lee

  • Moderator
  • Legenda Svrljig.NET-a
  • *****
  • Poruke: 1880
Re: vesti
« Odgovor #42 poslato: Maj 18, 2009, 19:52:27 »
  "Nagrada “Drainac” Zoranu Vučiću"

Prestižna pesnička nagrada “Drainac” za objavljenu zbirku pesama tokom 2008. godine , povodom jubilarnih 40. Drainčevih književnih susreta i 110. godišnjice od rođenja Rada Drainca, dodeljena je ove godine svrljiškom pesniku Zoranu Vučiću na Drainčevim susretima u Prokuplju održanim od 12 do 19. maja 2009. godine.  U čast velikom srpskom pesniku, tradicionalno se dodeljuje nagrada Drainac za poeziju. Nagrada se sastoji od bronzane statuete Rada Drainca rad akademskog vajara Dragana Drobnjaka i novčane nagrade.
Tokom 2008. godine srpski pesnici štampali su blizu sedamdeset zbirki stihova. Žiri, u sastavu Ivan Ivanović, član, Dragan Barjakterević, član i Jovan Pejčić, predsednik, najpre je izbor sveo na devet, pa na tri naslova. Najveću moguću pažnju privuke su zbirke Dejana Aleksića, Novice Tadića, Zorana Vučića, Dragomira Brajovića, Zorana Pešića Sigme, Duška Novakovića,
Milana Đorđevića, Predraga Baje Lukovića, Dejana Ilića, i dr.
Na završnoj sednici, žiri je doneo jednoglasnu odluku da se nagrada “Rade Drainac” ove godine dodeli Zoranu Vučiću za knjigu Stari i novi stihovi, koju je prošle godine objavio Grafički atelje “Serafimović” iz Niša.
Stari i novi stihovi su knjiga sinteze sveukupnoga pevanja Zorana Vučića. Započinju je pesme iz ranih sedamdesetih godina prošloga stoleća, završava se strofama takoreći jučerašnjim. Na početku, javlja nam se stvaralac orfejskog glasa koji raspevano, u zanosu uzvikuje: “Živim jednu prošlost hiljadu vekova”, i: “Prolazim ko senka neke budućnosti” a u najnovijim stihovima, to je prorok, svedok, sudija svetu i sopstvenom pozvanju:
“Tu gde su slova svetlela,
grajaće crno sunce iz pomame.
Prezrene reči, napuštene, same,
u ždrelu noći svetle kao znamen.”
Između ovih  iskaza, kao medju obalama izvesnoga moćnog toka sa svima njegovim rukavcima i vrtlozima, širi  se i struji govor Vučićeve pesme, uspostavlja se i podiže gradjevina jedne lične mitologije praga, kuće, zavičaja, otadžbine, vaseljene - u simbolima i slikama, u metaforamaa  i pojmovima spliću se i raspliću ritmovi i melodije življenja i stvaranja, java, san i nesanice osećajnog i pobunjenog bića nesvakodnevnog umetničkog dara, velike književne kulture. U ovim pesmama Vučić je “putnik raspet raspućima”, “putnik na putu s čeonom muzikom”, onaj koji prozire stvarnost iz nje same, iz njenoga praha kao iz opšte sudbine čoveka i ljudskosti - nad kojim bdi svetinja jezika, svetinja pesničke reči, ističe se u obrazloženju odluke žirija o dodeli ovogodišnje Drainčeve nagrade.
“Srećan sam što sam upisan na listu dostojnih da ponesu nagradu koja nosi ime velikog pesnika”…

U ovom oskudnom vremenu osećam se malo nelagodno i tužan sam zbog svih onih koji su nesrećni i izloženi patnji, kao što je i Rade Drainac svojim nepristajanjem  na stvarnost, i etičkim stavom, u literaturi i životu, bio na strani obespravljenih i nemoćnih. Drainčeva životna staza bila je kratka, a život izuzuzetno sadržajan, ispunjen mukom i lepotom, ljubavima i porazima. Tom stvaraocu, raspetom izmedju zavičaja i sveta i zagledanom  u neku svoju utopijsku budućnost, literatura je bila glavno uporište i pribežište u svetu  koji je već izgubio humanistička obeležja. Zato je njegova poezija bila (i ostala) svojevrsna pobuna protiv gradjanskih konvencija, lažnog morala, naše tipične palanačke malogradjanštine i salonskog levičarstva nekih buržoaskih intelektualaca.

Drainac je sebe smatrao izvornim levičarem i borcem za socijalnu pravdu, zato je i proglašavan pozerom, neautentičnim  liričarem i skandal-majstorom, a docnije i potpuno izopšten iz srpske  književnosti, sa očiglednom namerom  da bude zaboravljen. Ali taj Rapsod kome domovina na čelo nije udarila prosvetni žig ostvario je delo trajne književne vrednosti koje nije moglo da bude izbrisano ni dekretima, ni prećutkivanjem, onih, samo prividno moćnih, privremenih krojača književnih i ljudskih i ljudskih sudbina.

Književno delo pesnika Drainca nije moglo da bude precrtano. Njegove knjige posle Drugog svetskog rata bile su prava retkost, ali i izuzetno i podsticajno otkriće za mlade pesnike koji su tek stupali u književnost. Pesničko delo Radeta Drainca u tom vremenu bilo je neprihvatljivo (sablažnjivo i jeretičko), koje narušava kanone socijalističkog realizma i remeti njihova načela.

Poezija ovog veoma značajnog i osobenog liričara biće uvek mlada i sveža, štampana i čitana sve dok bude trajao jezik naroda kojem je rodjenjem pripadao. Ima li lepše književbne sudbine od ove, i zato i ja bivam srećan što sam upisan u listu dostojnih da ponesu nagradu koja nosi njegovo ime.

izvor: svrljig.info
« Poslednja izmena: Maj 21, 2009, 09:47:20 by mega games »

Van mreže Sale

  • Administrator
  • Ne silazi sa Foruma
  • *****
  • Poruke: 4738
  • Live in your world, play in ours.
    • Mega blog
Odg: vesti
« Odgovor #43 poslato: Maj 22, 2009, 10:31:09 »
Antologija srpske književnosti na Internetu

U svečanoj sali Učiteljskog fakulteta u Beogradu danas je predstavljen projekat „Antologija srpske književnosti“, napravljen sa ciljem da se zainteresovanim čitaocima širom sveta putem informacionih tehnologija olakša pristup i čitanje preko 100 kapitalnih književnih dela najznačajnijih domaćih autora. Odabir dela zastupljenih u ovoj digitalnoj ediciji napravio je Učiteljski fakultet u Beogradu, a njihovu digitalizaciju je izvršio Microsoftov Razvojni centar u Beogradu, u okviru aktivnosti programa „Partner u učenju“.

Ova biblioteka digitalizovanih dela srpske književnosti svima je dostupna besplatno i u funkciji je promocije književnih i kulturnih dobara u međunarodnim okvirima, kao i podizanja opšte i digitalne pismenosti građana Republike Srbije.
„Smatram da je ovo veliki korak za našu kulturu, ne samo za književnost, i za naše đake, studente i profesore, jer će omogućiti lak pristup ovim knjigama svima, bilo u zemlji i u inostranstvu“, rekao je otvarajući današnju promociju dr Aleksandar Jovanović, dekan Učiteljskog fakulteta u Beogradu, institucije koja je dala nemerljiv doprinos projektu „Antologija srpske književnosti“.

U procesu digitalizacije korišćene su najnovije tehnologije, razvijene u Razvojnom centru Microsofta u Srbiji. Svih 110 do sada dostupnih digitalizovanih knjiga se mogu preuzeti u najnovijem Microsoft Word formatu dokumenata koji podržavaju svi softverski paketi i operativni sistemi, i koji olakšava čitanje na ekranu računara. „Tehnologije koje razvijamo ovde u Beogradu postaju sastavni deo Microsoftovih proizvoda dostupnih širom sveta, a jedan od projekata na kojem radi naš Razvojni centar, sistem za prepoznavanje štampanog teksta, nam je omogućio da doprinesemo ovom, za srpsku kulturu veoma važnom projektu, i na to smo svi, kao tim, jako ponosni,“ rekao je Bodin Drešević, direktor Microsoftovog Razvojnog centra u Srbiji.

„Ovaj projekat je poklon korporacije Microsoft srpskom obrazovanju i građanima, i smatramo da će doprineti očuvanju srpske kulturne baštine i njenoj promociji širom sveta na kvalitetan i moderan način. Smatramo da projekti poput ovog predstavljaju pravi način na koji velike svetske firme mogu doprineti razvoju Srbije, a mi kroz program „Partner u učenju“ u Srbiji već 5 godina doprinosimo širenju opšte i digitalne pismenosti učenika i studenata u Srbiji“, pojasnio je Vladan Živanović, generalni direktor Microsofta u Srbiji.

„Antologija srpske književnosti“ sadrži preko 100 dela dostupnih za preuzimanje preko Interneta: od srednjovekovnih žitija srpskih svetaca i srpske narodne poezije i proze (sabrana dela Svetog Save, odabrane srpske narodne pesme i priče), preko kapitalnih dela srpske književnosti XVIII i XIX veka, pa sve do najvažnijih dela s početka XX veka koja nisu obuhvaćena autorskim pravima (pesme Branka Radičevića, Milana Rakića, Jovana Dučića, Nušićeve i Sterijine komedije, knjige za decu Jovana Jovanovića Zmaja). Za neka od važnih književnih dela XX veka dozvolu za objavljivanje u ovoj ediciji su dali sami autori, među kojima su Ljubomir Simović, Svetlana Velmar-Janković, Ljubivoje Ršumović, Grozdana Olujić i mnogi drugi.

Svi naslovi uključeni u ovu digitalnu antologiju su na srpskom jeziku, u ćiriličnom pismu, i dostupni su za preuzimanje u Microsoft Word formatu svim zainteresovanima na Web lokaciji www.antologijasrpskeknjizevnosti.rs

Izvor: Mikro

 :pohvala: :preporuka: :star:
Mega blog Blog koji prati novosti iz sveta filma, muzike, tv serija, interneta, softvera, video igara, stripova i još ponečeg...

Van mreže geronimo

  • Prelazi u legendu
  • ****
  • Poruke: 1216
  • NIKAD ROBOM
    • NIKAD ROBOM
Odg: Vesti iz sveta knjiga
« Odgovor #44 poslato: Septembar 04, 2009, 00:05:22 »
Француски цртач Жоан Сфар адаптирао познату књигу, стрип у оригиналу објавила позната кућа „Галимар”, а код нас Едиција „Весели четвртак”
Култна књига за децу и одрасле, „Мали принц”, из пера Антоана де Сент Егзиперија од сада ће моћи да се чита и у форми стрипа. Жоан Сфар (1971), један од најталентованијих аутора новог таласа француско-белгијског стрипа, адаптирао је лик чувеног сањара, остајући веран Егзиперијевом тексту, а његов стрип управо је објављен на српском у Едицији „Весели четвртак” из Београда, која је основана прошле године са намером да „пробуди стрип публику у Србији”.

Стрип „Мали принц” прошле године је објавила издавачка кућа „Галимар” у едицији „Фетиш”, а Сфарово дело у Француској је дочекано као издавачки подухват године и оцењено као једна од најбољих књижевних адаптација у жанру стрипа. „Мали принц” у новом руху награђен је признањем за најбољи графички роман по избору француског књижевног часописа „Лир”, а на престижном међународном фестивалу стрипа у Ангулему оцењен као најзначајнији стрип за младе.

Сфар је, иначе, познат по томе што, уз Луиса Трондхајма, потписује изузетно амбициозни серијал „Доњон”, на којем сарађује још неколицина цртача и сценариста. Његова намера да реплике Малог принца смести у облачиће заправо представља прву стрип адаптацију Егзиперијеве поетско-филозофске књиге из 1943, а ту идеју одобрили су и носиоци ауторских права француског писца чија је популарна књига преведена на више од 180 језика и продата у више од 80 милиона примерака. Такође, Сфаров „Мали принц” биће први рад овог аутора објављен на простору некадашње СФРЈ.

По чему би „Мали принц” Жоана Сфара могао бити нов и оригиналан?

Према речима стрип критичара Павла Зелића, иако Егзиперијева књижица у свима нама изазива јаке емоције и асоцијације на јунакову малу планету са три вулкана, она се највећим делом састоји од дијалога ликова усред пустиње. Нема се ту, дакле, много шта цртати, сматра Зелић, поготово што постоји и друго ограничење, а то су илустрације самог Егзиперија, које красе странице сваког издања „Малог принца”, што значи да Сфар мора да дела унутар већ јасних параметара.
– Сфар остаје веран чак и Егзиперијевој цртачкој визији, али хвата сваку и најмању прилику да доцрта оно што недостаје, или да нешто суптилно поправи, а богами и да прескочи по коју пишчеву илустрацију. Сфаров цртеж је допадљив у свим својим намерним или ненамерним несавршеностима које богато надокнађује јаким и карактеристичним стилом, као и богатим и пуним колором. У приповедачком делу Сфар је, колико је то могуће, доследан фантастичним Егзиперијевим мислима, али се не либи да „штрицне” коју сцену или део дијалога ради ритма – наглашава Зелић, додајући да је после неколицине адаптација на филму и у цртаћима и уметник из света стрипа успео да ухвати ту танану нит која нас повезује са детињством и оним дечјим погледом на свет који никада не смемо да заборавимо.


Стриповани „Мали принц” има 110 страна и моћи ће да се купи у малопродајним објектима „Трафике” (Београд, Сарајевска 40, Деспота Стефана 74, Милутина Миланковића 34), као и у стрипарницама „Дарквуд” и „Алан Форд” од следеће недеље, по цени од 1.600 динара за чланове Клуба читалаца „Веселог четвртка” чији чланови постајете одмах по купљеном стрипу). Превод стрипа „Мали принц” за српско издање урадила је Невена Глибетић, а адаптацију превода потписује Димитрије Јовановић.

-----------------------------------------------------------

„Политика” сазнаје

Ускоро нови превод Егзиперијеве књиге

Издавачка кућа „Паидеја”, како сазнајемо, до краја године ће објавити нови превод Егзиперијевог „Малог принца”, за који је ангажована Сања Пантелић. До сада је објављено бар двадесетак издања ове познате књиге. Поменимо само нека од њих: Нолит (превод Страхиња Јелић, 1979), „Народна књига” (Страхиња Јелић, 1996), „Просвета” (Мирјана Вукмировић, 1996), „Ne&Bo” (Весна Венијамин-Благојевић, 1997), „Моно и Мањана” (Бојана Вукшић, 1997), „Дерета” (Наташа Ђинђић-Станковић, 1998), „Либрето” (Драган Ивановић, 2001), „Светови” из Новог Сада (Ненад Крстић, 2001), ЛОМ (Флавио Ригонат, 2004), „Александрија” (Олгица Смиљанић, 2004), „Беокњига” (Жељка Митровић, 2004), СКЗ (Јасмина Миковић, 2008), и други. „Мали принц”, прича која нам разоткрива усамљеност и апсурд света одраслих, враћа се изгледа на велика врата.

М. Сретеновић

[објављено: 22/08/2009]Politika

NIKAD ROBOM