33 gostiju, 0 korisnika

Poslednje poruke

Autor Tema: Vesti iz sveta knjiga  (Pročitano 49339 puta)

Van mreže Sale

  • Administrator
  • Ne silazi sa Foruma
  • *****
  • Poruke: 4738
  • Live in your world, play in ours.
    • Mega blog
Re: vesti
« Odgovor #15 poslato: Septembar 23, 2008, 17:26:21 »
02.09.08
Najprodavanije knjige u AVGUSTU 2008. godine


Rezultati istrazivanja koje je Knjizara.com sprovela u sesnaest knjizara su pokazali koji su naslovi bili najtrazeniji u AVGUSTU. U istrazivanje je ovog meseca bilo ukljuceno osam beogradskih knjizara: Beopolis, Papirus - Rad, IPS, Plato, Globosino Aleksandrija, Stubovi kulture, Dereta i B92 shop kao i knjizara Kultura – Banja Luka, Uliks - Kotor, Knjizara So - Herceg-Novi, Karver – Podgorica, Teatar i knjizara Agora - Zrenjanin, Knjizara Kulturnog Centra – Sabac i knjizara Sova – Sabac.
Najprodavanija knjiga iz svake pojedinacne knjizare je ocenjena sa dvadeset poena, svaka sledeca knjiga dobijala je poen manje, dok je 11 poena dobijao onaj naslov koji se nalazio na desetom mestu po traznji.

Sabirajuci poene dosli smo do sledecih rezultata:

1. Hiljadu čudesnih sunaca, Haled Hoseini - 160
2. Tajna, Ronda Bern - 148
2. Lovac na zmajeve, Haled Hoseini - 148
4. Kad padne noć, Haruki Murakami - 98
5. Grad u zrcalu, Mirko Kovač - 91
6. Zapis duše, Ljiljana Habjanović-Đurović - 81
7. Moja omiljena supruga, Toni Parsons - 61
8. New York, Beograd, Dušan Miklja - 59
9. Avanture nevaljale devojčice, Mario Vargas Ljosa - 58
10. Dobar muž iz Zebrine ulice, Aleksandar Mekol Smit - 53
11. Ruski prozor, Dragan Velikić - 50
12. Senka vetra, Karlos Ruis Safon - 47
13. Mango, Ljubica Arsić - 46
14. Knjiga za svaku devojčicu, Violeta Babić - 45
15. Leto pre sumraka, Doris Lesing - 42
16. Seks i grad, Kendas Bušnel - 37
17. Lutajući Bokelj, Nikola Malović - 35
18. Lečenje Šopenhauerom, Irvin Jalom - 34
19. Južno od granice, zapadno od sunca, Haruki Murakami - 32
20. Igra anđela, Ljiljana Habjanović-Đurović - 31

izvor: knjigainfo.com
Mega blog Blog koji prati novosti iz sveta filma, muzike, tv serija, interneta, softvera, video igara, stripova i još ponečeg...

Van mreže geronimo

  • Prelazi u legendu
  • ****
  • Poruke: 1216
  • NIKAD ROBOM
    • NIKAD ROBOM
Re: vesti
« Odgovor #16 poslato: Septembar 23, 2008, 23:27:46 »
Među “nacionalističkim intelektualcima”, pomenuti su Momo Kapor, Dobrica Ćosić, Brana Crnčević, Rajko Petrov Nogo, Slobodan Rakitić, Miloš Šobajić, Ljuba Popović, Emir Kusturica. Tu su i bivši fudbaler Dušan Savić, novinari Slobodan Reljić, Zoran Ćirjaković, Bogdan Tirnanić (svi iz “NIN”-a), Ljiljana Smajlović, Svetlana Vasović Mekina (“Politika”), a u kritičkom kontekstu navedeno je i nekoliko medijskih kuća, uključujući i “Večernje novosti”.
Preuzeto iy V.Novosti od 22.09.2008.g.

Provali - a ja mislio da samo politicari mogu da furaju nacional fazon!!!
Mnogo se ovi na zapadu primaju na nase pisanije ( koje je izvanredno posebno kod Kapora ,Brane i Tirnanica
koji su legende odavn) kao i na sporsko -kulturne uspehe , pa bi i tu da nas skresu!!!
Ko je naredni: ja tipujem na komplet tenisera ( Novak ,Janko,Nenad,Jelena i Ana - pa na Z.Cirica , M.Beckovica i
S.Basaru - a mozda i na M.bobic Mojsilovic - who knows? )
NIKAD ROBOM

Van mreže geronimo

  • Prelazi u legendu
  • ****
  • Poruke: 1216
  • NIKAD ROBOM
    • NIKAD ROBOM
Re: vesti
« Odgovor #17 poslato: Septembar 25, 2008, 14:30:21 »
To što rade te veštice na metlama iz nevladinih organizacija, rade po nalogu onih koji ne žele dobro Srbiji. Prave spiskove, kao u vreme Trećeg rajha! A, zašto su se okomili baš na te ljude i te institucije? Zato što se upravo oni svojim autoritetom i zalaganjem bore za očuvanje srpskog nacionalnog identiteta i države.
Biserko nudi denacifikaciju, ali metodama kojima su se služili nacisti Hitler i Gebels, ali i njihova sabraća u obračunu sa slobodnim mišljenjem - Staljin, Huver i Makarti u američkom crnom talasu, kao i udbaši tokom čistki na Pravnom fakultetu 1972. Pa i njeni ideološki protivnici Komrakov i čelnici RTS takođe su pravili spiskove nepodobnih novinara

preuzeto iz Vecernjih novosti
NIKAD ROBOM

Van mreže acacunami

  • Hyper-aktivan član
  • ***
  • Poruke: 636
  • "...ovo je pokušaj da kažem neizrecivo..."
Re: vesti
« Odgovor #18 poslato: Septembar 26, 2008, 09:14:43 »
Citat
Među “nacionalističkim intelektualcima”, pomenuti su Momo Kapor, Dobrica Ćosić, Brana Crnčević, Rajko Petrov Nogo, Slobodan Rakitić, Miloš Šobajić, Ljuba Popović, Emir Kusturica. Tu su i bivši fudbaler Dušan Savić, novinari Slobodan Reljić, Zoran Ćirjaković, Bogdan Tirnanić (svi iz “NIN”-a), Ljiljana Smajlović, Svetlana Vasović Mekina (“Politika”), a u kritičkom kontekstu navedeno je i nekoliko medijskih kuća, uključujući i “Večernje novosti”.
Preuzeto iy V.Novosti od 22.09.2008.g.
Citat
To što rade te veštice na metlama iz nevladinih organizacija, rade po nalogu onih koji ne žele dobro Srbiji. Prave spiskove, kao u vreme Trećeg rajha! A, zašto su se okomili baš na te ljude i te institucije? Zato što se upravo oni svojim autoritetom i zalaganjem bore za očuvanje srpskog nacionalnog identiteta i države.
Biserko nudi denacifikaciju, ali metodama kojima su se služili nacisti Hitler i Gebels, ali i njihova sabraća u obračunu sa slobodnim mišljenjem - Staljin, Huver i Makarti u američkom crnom talasu, kao i udbaši tokom čistki na Pravnom fakultetu 1972. Pa i njeni ideološki protivnici Komrakov i čelnici RTS takođe su pravili spiskove nepodobnih novinara

preuzeto iz Vecernjih novosti

Imaju li ove vesti naslove?
"Hajde da nadjemo stvari u kojima svi mozemo da dobijemo.
Hajde da ne nadjemo stvari, da se sporimo, gde neko moze da izgubi
Mi se lako ujedinimo protiv nekoga, a nikako da se ujedinimo za sebe. Hajde da se ujedinimo za sebe, pa kada uradimo sve sto mozemo za sebe, onda cemo se deliti. I taj dan nece nikada doci, jer cemo uvek imati sta da uradimo za sebe..." Z.Đ. RIP

Van mreže geronimo

  • Prelazi u legendu
  • ****
  • Poruke: 1216
  • NIKAD ROBOM
    • NIKAD ROBOM
Re: vesti
« Odgovor #19 poslato: Septembar 26, 2008, 20:08:16 »
Imaju ali to je totalno nebitno ( Sve srpsko po spisku , n , Vestice rade po nalogu ) .
Interesantno je to sto jeb**ima na zapadu sad odjednom ili mozda ne , smetaju svi koji iloe malko
postuju sebe ,narod svoj i otadzbinu jednu jedinu..
A kao sto se vidi medju njima ima istaknutih akademskih gradjana i pisatelja...
Kapiram , 'teli bi i duh i misao da polome ovom ili onom Srbinu koji tu i tamo okritikuje EU,USA ili satelite oko njih.

O tome se radi!
« Poslednja izmena: Septembar 29, 2008, 14:39:20 by Vasa »
NIKAD ROBOM

Van mreže geronimo

  • Prelazi u legendu
  • ****
  • Poruke: 1216
  • NIKAD ROBOM
    • NIKAD ROBOM
Re: vesti
« Odgovor #20 poslato: Septembar 29, 2008, 14:22:00 »
William Brodyk- 6ta Lamentacija
Cedomir Ljubicic - Dijalog s horizontom
Otkacene price Latinske Amerike

Nova izdanja - odmah medju prvih 5
izvor-Politika i Narodna Biblioteka Srbije
NIKAD ROBOM

Van mreže WingsOfDesire

  • Ne silazi sa Foruma
  • *****
  • Poruke: 4099
Re: vesti
« Odgovor #21 poslato: Septembar 29, 2008, 14:43:49 »
[logged]
Interesantno je to sto jeb**ima na zapadu sad odjednom ili mozda ne, smetaju svi koji iloe malko
postuju sebe, narod svoj i otadzbinu jednu jedinu...
A kao sto se vidi medju njima ima istaknutih akademskih gradjana i pisatelja...
Kapiram, 'teli bi i duh i misao da polome ovom ili onom Srbinu koji tu i tamo okritikuje EU, USA ili satelite oko njih.

 :uu: ...cista istina....

Kapiram, 'teli bi i duh i misao da polome ovom ili onom Srbinu koji tu i tamo okritikuje EU, USA ili satelite oko njih.
... a ti sateliti suuuu jarke boje, slicne boji limunove kore? ili sam pogrešno razumeo poruku...  :boink:[/logged]

Van mreže acacunami

  • Hyper-aktivan član
  • ***
  • Poruke: 636
  • "...ovo je pokušaj da kažem neizrecivo..."
Re: vesti
« Odgovor #22 poslato: Septembar 29, 2008, 23:05:08 »
[logged][logged]Kapiram , 'teli bi i duh i misao da polome ovom ili onom Srbinu koji tu i tamo okritikuje EU,USA ili satelite oko njih.
[/logged]
Pa, jeste, al prvo svakom Srbinu/Srpkinji prodaju Nike patike i trenerice, da se duša navikne na udobno i lepo, da se opuste, a onda udare na slobodnu misao. Šta nam rade! Krajnje pokvareno i podlo...[/logged]
« Poslednja izmena: Septembar 29, 2008, 23:10:13 by acacunami »
"Hajde da nadjemo stvari u kojima svi mozemo da dobijemo.
Hajde da ne nadjemo stvari, da se sporimo, gde neko moze da izgubi
Mi se lako ujedinimo protiv nekoga, a nikako da se ujedinimo za sebe. Hajde da se ujedinimo za sebe, pa kada uradimo sve sto mozemo za sebe, onda cemo se deliti. I taj dan nece nikada doci, jer cemo uvek imati sta da uradimo za sebe..." Z.Đ. RIP

Van mreže Lee

  • Moderator
  • Legenda Svrljig.NET-a
  • *****
  • Poruke: 1880
Re: vesti
« Odgovor #23 poslato: Oktobar 09, 2008, 21:38:49 »
Le Klezio dobio Nobela
 

Žan Mari Gustav le Klezio

Dobitnik ovogodišnje Nobelove nagrade za književnost je francuski pisac Žan Mari Gustav le Klezio.
Švedska akademija, koja dodeljuje Nobelovu nagradu za književnsot, pohvalila je Klezoa za njegove "nove pravce, poetske avanture i čulnu ekstazu".

Žan Mari Gustav le Klezio je rođen 13. aprila 1940. godine u Nici, odakle se u osmoj godini života sa porodicom preselio u Nigeriju gde je njegov otac radio kao lekar tokom Drugog svetskog rata.

Le Klezio je postao poznat kao pisac 1980. godine kada je objavio roman "Pustinja" za koji je Švedska akademija rekla da "sadrži predivne prizore izgubljene kulture u severoafričkoj pustinji u kontrapunktu sa Evropom, viđenom očima neželjenih imigranata".

Le Klezio je za taj roman dobio i nagradu Francuske akademije.

U saopštenju Švedske akademije se još kaže da se Le Klezio "još od svojih ranih dana isticao kao ekološki svestan što je orijentacija koja je posebno uočljiva u romanima "Tera amata", "Knjiga letova", "Rat" i "Giganti".

Odluka Švedske akademije je u skladu sa njenom sklonošću poslednjih nekoliko godina da ovu prestižnu nagradu dodeli evropskim autorima.

Dobitnici nagrade u protekle dve godine su Britanka Doris Lesing i turski pisac Orhan Pamuk.

Le Klezio je napisao više od trideset knjiga od kojih su prva dela karakterisana eksperimentalnim pristupom. Međutim, od 70-ih godina pa nadalje njegov stil je postao konvencionalniji. Tada su njegova dela, u kojima je pored ostalog pisao o temama kao što je detinstvo doprla do šire javnosti.

Le Klezio je 1994. godine izabran za "najvećeg živućeg francuskog autora".

izvor:BBC

Van mreže Lee

  • Moderator
  • Legenda Svrljig.NET-a
  • *****
  • Poruke: 1880
Re: vesti
« Odgovor #24 poslato: Oktobar 20, 2008, 09:33:30 »

Počinje Beogradski sajam knjiga
Sajam traje do 26. oktobra, pojedinačne ulaznice su 220 dinara dok su kolektivne 150 dinara

Pedeset treći međunarodni Beogradski sajam knjiga počinje danas, svečanim otvaranjem u 18 sati, na Beogradskom sajmu. U hali 1, sajam će otvoriti naš poznati pisac i akademik Dragoslav Mihailović, a samo otvaranje će u ime Japana, zemlje počasnog gosta Sajma, pozdraviti savremeni japanski pisac Nacuki Ikezava.

Sajam koji traje do 26. oktobra biće održan, kao i do sada, u dve hale: hali 1 (u areni i prstenu) i u hali 14. Na galeriji će se naći prodajni štandovi, odnosno „knjižare” pojedinih izdavača i distributera knjiga.

Ovaj je Sajam, vašar ili ne, zaista čudo po sebi jer, kako Tanjug juče piše, „u zemlji, u kojoj su knjižare zatvorene u većini mesta, a u gradovima u kojima ih još ima svedene na simboličan broj (sve slabo posluju), uprkos sivom tržištu i nazovi sajmovima knjiga kojih ima na svakom ćošku i organizuju se tokom cele godine, barem 150.000–200.000 posetilaca plati (220 dinara pojedinačne i 150 dinara kolektivne) ulaznice da bi dobili pristup u najveću knjižaru na svetu, jer za sada se još uvek na svim štandovima, osim onih na kojima izlažu druge države (ove godine ih je 25), prodaju knjige.”

Na Sajmu će se i ove godine pojaviti veliki broj stranih izdavača, a Sajam sve više poslednjih godina okuplja bibliotekare i knjižare. Kroz gotovo svakodnevne razgovore oni razmenjuju mišljenja, a sve u cilju poboljšanja kako sopstvene situacije u ovim nesigurnim vremenima tako i zajedničkog usaglašavanja i boljeg poslovanja.

Ove godine, zbog kasnog početka organizovanja samog Sajma, stranih pisaca neće biti toliko, a Japan će se predstaviti u areni hale 1 privlačnom prezentacijom svoje izdavačke produkcije. Nažalost, gosti kojima smo se nadali iz Japana neće doći što je šteta, jer za japansku kulturu i književnost u našoj zemlji postoji dugogodišnje interesovanje pa se može reći da će japanski pisci propustiti šansu da se upoznaju sa srpskom kulturom, piscima i – čitaocima. 

Izdavači su, reklo bi se, štampali manje knjiga nego prošle godine, i ako tome razlog nisu (isključivo) finansijski problemi već razuman i kvalitetni izbor literature, bilo domaće bilo prevodne, onda je to za pohvalu. Međutim, u tranzicionom periodu kroz koji prolazimo, mnogi izdavači nestaju sa scene ili se jednostavno „smiruju” dok ne sklope ponovo povoljnu „finansijsku konstrukciju”. Onim, pak, privatnim izdavačima koji opstaju godinama treba čestitati jer uspevaju ne samo da rade, nego i to da čine uglavnom vrlo uspešno i da ovoj kulturi, sami ili uz slabašnu pomoć siromašne države, daruju neka zaista kapitalna dela („Prometej”, „Paideja”, „Klio”, „Geopoetika”, „Čigoja štampa”, „Logos”…). 

Ovogodišnji, 53. međunarodni Beogradski sajam knjiga ostaće upamćen po vrlo visokoj ceni ulaznica i po, nikad glasnijim, protestima izdavača zbog nekih odluka Saveta sajma knjiga (čiji produženi mandat mnogi dovode u pitanje) u vezi sa (ne)dodelom štandova odnosno knjižara. No, po završetku Sajma pretpostavljamo da će o tome biti reči, kao što bi izdavači iz Srbije konačno trebalo da se dogovore oko organizovanja u udruženje (sa knjižarima ili sami) i da prestanu da se brukaju kao u Frankfurtu (o čemu je „Politika” juče pisala) gde im je opstanak u Međunarodnom udruženju izdavača praktično sačuvalo članstvo udruženih izdavača iz Vojvodine.

A. Cvijić

izvor: Politika

Van mreže Lee

  • Moderator
  • Legenda Svrljig.NET-a
  • *****
  • Poruke: 1880
Re: vesti
« Odgovor #25 poslato: Oktobar 22, 2008, 07:22:56 »

Prvi talas vrućih naslova

PROŠAO je u utorak prvi talas čitalaca, koji su se najviše zadržavali kraj najsvežijih izdanja knjiga koje su pravo iz štamparija stigle u sajamske hale. A, gotovo da nema izdavača koji nije izložio po nekoliko takvih „vrućih“ naslova, sa prosečnim popustom od dvadeset do trideset odsto.
Na štandu Zavoda za udžbenike izuzetnu pažnju privlači Enciklopedija srpskog naroda (5.000 dinara), prvo enciklopedijsko izdanje posvećeno onome što se dešavalo u prošlosti našeg naroda, koju je pripremila ekipa od 292 autora. Knjiga sadrži 7.863 jedinice.
- Trudili smo se da imamo što više tematskih odrednica, koje će da pokažu istoriju Srpske pravoslavne crkve, obrazovanja, književnost, srpske dinastije, ali, isto tako, nismo zanemarili jedinice koje prate svaku od enciklopedija - kaže Radoš Ljušić, direktor Zavoda za udžbenike. - Naš cilj jeste da u jednom tomu pružimo svakome najosnovnije podatke o onome što ih zanima, a ako žele više da saznaju o tome moraće da potraže drugu literaturu sve dok se ne pojavi naša desetotomna Srpska enciklopedija.
Izuzetno zanimljivu knjigu, u raskošnoj opremi, koja svedoči o prve tri decenije 20. veka moderne umetnosti, „Boemi“ (1.080 din.) Dona Franka objavio je „Službeni glasnik“. To je priča o pustolovima duha, ljudima koji su pomerili granice ukusa, kao što su Pikaso, Sezan, Šagal, Dali, Apoliner, Hemingvej, Aragon, Kokto, Prever, Stravinski... Isti izdavač ponudio je „Rečnik zaljubljenika vina“ Beranra Pivoa (600 din.), „Vreme zmija“ Dobrice Ćosića, zapisi u kojima poznati pisac žestoko ukazuje na ružne strane srpske političke, ideološke, kulturne i nacionalne svesti, izabrana dela u četiri knjige Sime Trojanovića (1862-1935), prvog i jednog od najvećih srpskih antropoliga. U utorak je predstavljeno kapitalno izdanje „Srpski pisci i slikari“ Radovana Popovića (1.400 din.), u kojoj su veliki majstori pera predstavljeni sa malo poznate strane, kao slikari i vajari. Među njima su Ivo Andrić, Jovan Dučić, Rade Drainac, Oskar Davičo, Zmaj, Matija Bećković. Miodrag Pavlović, Vasko Popa, Miloš Crnjanski...
U „Istorija moderne umetnosti“ H. H. Andersona (5.000 din.), u čije objavljivanje je mali izdavač „Orion art“ uložio dosta truda i novca detaljno i sveobuhvatno daje prikaz razvoja moderne umetnosti. Svoje poklonike na štandu „Lagune“ svakako će imati Larusova knjiga „Velike zagonetke čovečanstva“, koja otkriva mnoge skrivene strahove i tajne, svetski bestseler broj 1 „Kradljivica knjiga“ (700) Markusa Zusaka, novi roman najpoznatije kupoholičarke Sofi Kinsele „Sećaš me se“ (430), „Tionosova stena“ (800) Amina Malufa, svojevremeno ovenčana „Gonkurovom“ nagradom, „Slapovi spasenja“ (750) Džozefa o Konora, „Kraljičina luda“ Filipe Gregori (690), uzbudljiva povest o suparništvu dve sestre, ćerke Henrija sedmog.
Na štandu „Paideie“ u prvom planu je tek izašli roman „Brida“ (500) Paula Koelja, koji je odmah štampan u dva izdanja od po deset hiljada primeraka, što dovoljno govori o izuzetnoj popularnosti ovog brazilskog bestseler autora. Od najsvežijih izdanja ove kuće izdaju se i „U srcu zemlje“ (400) Džona M. Kucija, „Knjiga o izmišljenim bićima“ (400) Horhea L. Borhesa i „Poslednja predsednikova ljubav“ (600) Andreja Kurkova.
Najnovija knjiga Kendnas Bušnel, autorke slavnog serijala „Seks i grad“ , roman „Peta avenija“ (700) stigla je u utorak na štand „Alnarija“, koji je među prvima u svetu ponudio čitaocima ovu pitku priču o njujorškoj eliti. Ljubitelji slavnog romana Margaret Mičel „Prohujalo sa vihorom“ i istoimenog filma svakako će hteti da pročitaju šta je bilo „posle“, odnosno neku vrstu nastavka ovog klasičnog dela „Svi ljudi Reta Batlera“ (519 dinara).
Iako u krizi zbog poznatih finansijskih nedaća koje su zadeseile „Plato“, ova kuća se potrudila da objavi nekoliko zanimljivih naslova, među kojima su „Leksikon savremene kulture“ i svih pet romana slavnog Umberta Eka: „Tajanstveni plamen kraljice Loane“, „Ime ruže“, „Fukoovo klatno“, „Ostrvo dana pređašnjeg“ i „Baudolino“.

ROMANI I BIOGRAFIJE
BIOGRAFIJE slavnih ljudi oduvek su bile dobar mamac, pa će tako svoje čitaoce imati i knjiga Aleksandre Lemason „Virdžinija Vulf“ (550). Knjigu je objavio „Klio“, na čijem štandu pažnju privlače „Teorije mitologije“ Erika Čapoa, „Istoričari“ Veronike Sal i romani „Kamen u bubregu“ (550) Milene Agus, „Kao u doba kad nisu postojale majke“ (600) Simone Vinči i „Smrt ubice“ (530) Ruperta Tomsona.

IZGUBLJEN U SAMOPOSLUZI
FANOVI Svetislava Basare biće obradovani njegovom knjigom priča „Izgubljen u samoposluzi“ (600), u izdanju „Derete“ koji je objavio i dva dela klasika, „Neprijatelji“ (550) Isaka B. Singera i „Deca ponoći“ Salmana Ruždija (1.050), dok će oni koji vole knjige sa pomalo šokantnim sadržajem svakako uživati u romanu „Okupljanje“ (550) En Enrajt, koji je proglašen za najbolji irski roman ove godine.

NAGRADA “ARKA“
MEĐUNARODNU nagradu „Arka“ za najbolju knjigu objavljenu u ovoj smederevskoj izdavačkoj kući, dobio je Ranko Risojević, pisac iz Republike Srpske za knjigu „Izabrane i nove pjesme“.
O tome je odlučio žiri u sastavu dr Mićo Cvijetić (predsednik), akademik Dimitru M. Jon, Jovan Strezovski, prof. dr Ivan Čarota i Ranko Pavlović. U obrazloženju je istaknuto da ova knjiga predstavlja pesnikovo svojevrsno autobiografsko poimanje sveta, slikano atutohtonim bojama duše, zapamćenim u detinjstvu.

* * * * *

PRVI SAJAMSKI FORUM O KULTURNOJ POLITICI I IZDAVAŠTVU
NESLOGA RAZDIRE KNJIGU

ANALIZA stanja u srpskom izdavaštvu biće uskoro urađena i tada će se videti šta je neophodno izmeniti u ovoj oblasti, da bi se konačno zaštitila knjiga, afirmisali pisci, prevodioci i izdavači, najavio je u utorak ministar kulture Nebojša Bradić na prvom sajamskom forumu, posvećenom kulturnoj politici u izdavaštvu. Bradić je najavio i skoro osnivanje Nacionalnog centra za knjigu.
- Za uspešno izdavaštvo izuzetno je važno da imamo „porodicu čitalaca“, kao i mrežu knjižara koja je trenutno potpuno devastirana - rekao je ministar kulture. - Otkup knjiga za biblioteke, koji je, takođe, značajan, sada je stabilizovan. Učešće Srbije na nedavnim sajmovima knjiga u Moskvi i Frankfurtu pokazalo je da Srbija može da ima osmišljen nastup, bez skandala.
Savetnik Mladen Vesković je podsetio na sve programe Ministarstva kulture koji su od pomoći izdavaštvu i najavio novine koje se tiču sertifikacije izdavača.
Novinu bi predstavljalo i dodeljivanje stipendije izdavaču koji uspe da ostvari svoj plan, potom analiza medijskog izveštavanja o knjizi, podsticaj mladim piscima za napisanu prvu knjigu, kako bi postojala selekcija mladih talenata.
- Najveći problem u izdavaštvu su sami izdavači - rekao je Jovan Jovanović, savetnik u beogradskom Sekretarijatu za kulturu. - Oni su podeljeni i međusobno suprotstavljeni. Svaka dobra inicijativa, koju pokrene neki od njih, biva stopirana, ne zato što vlasti ne žele da pomognu, već zato što se pobuni neki drugi izdavač. Ne postoji jedno udruženje, jedna adresa na koju bi izdavači mogli da se obrate za pomoć, kada im je potrebna.
Jovanović je najavio da će grad sledeće godine pokrenuti Fond za prevod naše knjige i da bi u taj projekat moglo da se uključi i Ministarstvo kulture. Direktor Narodne biblioteke Srbije Sreten Ugričić je konstatovao da Srbija proizvede knjiga koliko svi drugi izdavači iz bivše Jugoslavije, a da je analiza urađena u NBS pokazala da stalno raste broj objavljenih naslova u Srbiji, od 11.000 u 2000. godini, do 15.000 u 2007.
Na Forumu je najavljeno da će Beograd uskoro poslati kandidaturu da 2012. postane svetska prestonica knjige.

* * * * *

NA RUSKOM ŠTANDU
KUĆA DVA NARODA

Ambasador Rusije, Aleksandar Vasiljevič, je istakao da je prisustvo Rusije na Sajmu „još jedna dodatna cigla u kući prijateljstva dva naroda“.
Istaknuta spisateljica Olga Aleksandrovna Slavnjikova, dobitnica nekoliko nagrada među kojima i prestižni „Ruski Buker“, je rekla:
- Ruska književnost je ogromna reka, kao Volga i svako pokolenje koje piše mora da je popunjava. Ne smemo da budemo manje veliki od Tolstoja i Dostojevskog.
Direktor i glavni urednik „Alateje“, Igor Aleksandrovič Savkin, istakao je da je ova kuća jedina u Rusiji koja ima posebnu ediciju namenjenu srpskoj književnosti, dok je filolog-rusist Ana Vladimirovna Golubjeva primetila da je poslednjih godina ruski jezik sve popularniji u Srbiji. O vezama između kultura dve zemlje govorio je Sergej N. Glavjuk, sastavljač jedinstvene antologije „Slovenska poezija 20-21. vek“.

* * * * *

DUŠKO NOVAKOVIĆ
RODBINSKI

- OBIŠAO sam nekoliko štandova. Pre svega impresioniran sam jednom vrstom stilizma izloženih knjiga i jednom finom atmosferom. Ljubitelji knjiga mogu svakoj knjizi da priđu, onako, rodbinski i da je prelistiju. Ono što je evidentno jeste za svaki sajam da su cene knjiga ipak previsoke i pored toga što se izdavači trude da dampinguju cene. Knjige Čarlsa Simića ili prevedena poezija Adama Zagajevskog su od 400 do 500 dinara.

* * * * *

VOJISLAV KARANOVIĆ
DRUŽENJE
- UVEK se radujem da dođem na sajam zbog događanja, prijatelja, kolega i knjiga. Ovde se ljudi druže sa knjigama, čitaoci traže knjige, knjige svoje čitaoce i to stvara prijatan ambijent. Volim da se zateknem ovde. Kao urednik na RTS, sada imam i drugu ulogu, tražim knjige koje bi bile zgodne za prikazivanje i ugovoram susrete sa autorima koji bi se mogli pojaviti u hronici sajma i predstaviti svoja nova dela.     

* * * * *

GOST SAJMA DANSKA SPISATELJICA KRISTINA HESELHOLD
ROMANI IZ KRUGA PORODICE

SPISATELjICA Kristina Heselhold, koju nazivaju jednom od najinovativnijih danskih autora, gostovala je na štandu „Filipa Višnjića“, izdavačke kuće koja je našoj publici ponudila prvi srpski prevod nekog od dela ove književnice. Ona je u utorak posetiocima Sajma knjiga predstavila svoje prozno delo „Glavnica“, koje je nastalo pre deset godina.
- Upravo ovaj naslov proslavio me je kod najšire publike u Danskoj - kaže Heselholdova, inače autorka sedam romana, dve zbirke kratkih priča, jedne zbirke eseja, i osam knjiga za decu. - Reč je o svojevrsnoj autobiografiji, mozaiku kratkih proznih tekstova koji govore o mom odrastanju tokom sedamdesetih godina, o mnoštvu mesta, ljudi i predmeta, od kojih se svaki može čitati kao odvojena priča, a mogu biti shvaćeni i kao fragmentarni roman. Centralno mesto zauzima pet tekstova posvećenih razvodu braka mojih roditelja.
Danski kritičari su Kristinin pristup svetu okarakterisali kao „fenomenološki“, kaže, jer mnogo opisuje predmete i njihovo mesto u celokupnom poretku stvari. Dodaje i to da je „Glavnica“ knjiga koju karakterišu vrlo svedena osećanja, iako govori o nekim od prelomnih trenutaka u njenom životu.
Ova plodna autorka prošle godine je objavila roman pod nazivom „U porodičnom okrilju“ koji će, nadamo se, nešto brže stići do srpske publike. (M. N. M.)

* * * * *

IKEZAVA NA ŠTANDU
JAPANSKI pisac Nacuki Ikezava družio se u utorak sa čitaocima svog beogradskog izdavača „Geopoetike“ i potpisivao knjigu „Nepomični životi“. Simpatičan i neposredan lako je uspostavio kontakt sa publikom, tako da ju je za kratko vreme osvojio. U razgovoru sa njim čitaoci su ispoljili svoje interesovanje za egzotični Japan, njegovu književnost i kulturu, o kojoj je, inače, Ikezava održao predavanje na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Druženje sa čitaocima Ikezava će nastaviti i u sredu, na štandu „Rada“, svog drugog srpskog izdavača, koji je objavio njegovu drugu knjigu „Tio sa Pacifika“. (D. B. M.)

* * * * *

IZLOŽBA U ORGANIZACIJI ZADUŽBINE - „DOSITEJ OBRADOVIĆ“
DVA VEKA VELIKE ŠKOLE

POSTAVKA „Put visokog školstva - dva veka Velike škole“ u organizaciji Zadužbine Dositej Obradović, od utorka je dostupna svim posetiocima Sajma knjiga, u hali 14.
- Ova izložba treba da podseti na značaj velikog jubileja - dva veka Velike škole, visokog obrazovanja i kontinuiranog učenja, započetih misijom Dositeja Obradovića, koji je život posvetio sticanju znanja - rekla nam je Mirjana Dragaš, upravnica Dositejeve zadužbine. - Koncept postavke zasnovan je na ideji da se prikažu sva beogradska zdanja u kojima je Velika škola bila smeštena kroz istoriju, od male dvorišne kuće u Jevremovoj ulici 22, gotovo nepoznate javnosti. Predstavljena je i fotografija ulja na platnu iz 1920. godine, čiji je autor prvi srpski akademski slikar Borivoje Radenković, koje prikazuje Dositejevo slovo prilikom otvaranja Velike škole 1808, a koje je danas izloženo u zgradi Rektorata Beogradskog univerziteta. (M. N. M.)

* * * * *

PROMOCIJE NA ŠTANDU

10.00 Prirodnjački muzej, štand Ministarstva kulture - promocija izložbe „Dinosaurusi Argentine - Džinovi Patagonije“ video-prezentacija
11.00 IK „Draganić“ - Dobrica Erić, potpisivanje knjige
11.00 Svet knjige - promocija knjige pesama „Nakostrešena ljubav“ Radomir Barjaktarević, govore Stevo Ćosović i Svetozar Radonjić Ras
11.00 Art-Projekt, Najbolje iz Banata, autori potpisuju svoje knjige „Sutoni i svitanje“ Milenko Herceg, „Šapat snoviđenja“ Tatjana Šarenac
11.00 Američki štand - Umetnička radionica za decu
12.00 Američki štand - Kviz za decu (pobednici će biti nagrađeni)
13.00 Američki štand - Organizacija Njorld Learning, programi razmene FORECAST i Community Connections
13.00 Svet knjige - promocija knjige „Nepoznati gost“ Aleksandar Milošević. Govori Mićo Cvijović
13.00 JP „Službeni glasnik“ - biblioteka „Politika i društvo“ urednik Jovica Trkulja. Govore prof. dr Momir Milojević, Pravni fakultet Beograd, doc. dr Slobodan G. Marković FPN Beograd
13.00 Štand pisaca u rasejanju - promocija knjige „Performans“ Stojanka Radenović-Petković, Kanada
14.00 Američki štand - Vreme za dečje priče uzrast od 5 do 10 godina
14.00 Štand pisaca u rasejanju - promocija knjige „Kozja ćuprija“ Boris Anđelić, Kanada, gost Radomir Mićunović, kritičar
14.00 Vega Media - potpisivanje knjige „Fužinski Blues“ Andrej E. Skubic, Slo.
14.00 Žarko Zrenjanin - promocija knjige „Pikardijska terca“ Ljuba Živkov
14.00 JP „Službeni glasnik“ - Edicije „Primena propisa - sudska praksa“ i „Pravna čitanka“ urednik Jovica Trkulja. Govore Dragoljub Simonović, advokat, Aleksandar Trešnjev, sudija, Tomica Delibašić, Uprava carine
15.00 Štand pisaca u rasejanju promocija novog romana „Čair“ Mirjana Matarević, SAD
15.00 Američki štand - Čas čitanja poezije, Pesme Roberta Frosta (čita Biljana Dodić)
15.00 Portalibris - potpisivanje knjige „Jagode sa šlagom“ Jelena Tinska
15.00 Štand „Arhipelaga“ - „Poslastičarske priče“ - David Albahari, Vladan Mijatović Živojnov
15.00 „Stubovi kulture“ - autorski dani, gosti Filip Čolaković, Viktorija Jazić, Dana Todorović, Dragan Velikić, Slobodan Vučetić
16.00 Vega Media - potpisivanje knjige „Zajedno sami“ Marko Šelić Marčelo
16.00 Američki štand - Susret sa Regionalnim savetnikom za engleski jezik (RELO)
16.00 Štand Kanade - promocija knjige „Saučesnici Medenjaka“ Kristijan Ševret
16.00 Orpheus - potpisivanje knjige „Tumačenje književnog dela i metodike nastave“, drugi deo, autor Olivera Radulović
16.00 JP „Službeni glasnik“ - Edicije „Međunarodni propisi i evropsko pravo“. Urednik Jovica Trkulja
16.00 Štand pisaca u rasejanju - promocija knjige „Serbs rescued 500 American Pilots in njold njar II“ Peter Horn SAD
16.00 IK „Draganić“ - potpisivanje knjige „Pesak u klompama“ Dejan Katalina
16.00 „Evro - Đunti“ - potpisivanje knjige „Od Ognjene do Blažene Marije“ Jovan Radulović
17.00 „Evoluta“ - gost na štandu Dr Đorđe Kostić, autor knjige „Dobro došli u Srbiju“, Sanja Domazet, autor knjige „Senke“
17.00 Ogranak Vukove zadužbine Bavanište - promocija zbornika dečjih radova prispelih na konkurs „Dani ćirilice“ od 2002-2008.
17.00 Američki štand - Čas engleskog jezika
17.00 „Orion art“ - promocija knjige „Istorija moderne umetnosti“ H. H. Arivason
17.00 JP „Službeni glasnik“ - Edicije „Izvorni zakoni i propisi“ i „Zbirke propisa“, „Komentari zakona“, urednik Jovica Trkulja
18.00 JP „Službeni glasnik“ - Priručnici za polaganje pravosudnog i državnog ispita
18.00 Fin&ek - Goran Romčević promoviše nova izdanja
18.00 IP Clio - Grci i drugi, Staša Babić, gost i domaćin
18.30. Američki štand - Program razmene A-SMYLE, stipendista Dušan Đorđević

* * * * *

U SREDU NA SAJMU
SALA „SLOBODAN SELENIĆ“


11.00 IK „Kalvarija“ - promocija ukrajinske književnosti
12.00 Štand Kanade - gosti Kanade na Beogradskom sajmu knjiga. Učestvuju Filip Sovažo, predsednik Međunarodnog sajma knjiga U Kvebeku, Kristijana Ševret, David Albahari, Dušan Petričić, Patrik Eber, otpravnik poslova Ambasade Kanade, Zoran Hamović. Programski urednik Beogradskog sajma knjiga, Olgica Marinković, šef odeljenja za akademsku i kulturnu saradnju Ambasade Kanade
13.00 Forum sajma knjiga - Univerzitetsko izdavaštvo i akademska misao
14.00 Udruženje izdavača i knjižara BiH - „Grafika“ Anubih 2008. Dževad Hozo I nagrade za najbolje delo
15.00 Vega Medija - promocija knjige „Leba masti, aleve paprike, Karlovačkog Vina“ autora Vega Medije
16.00 „Filip Višnjić“ - promocija edicije „Albatros“
17.00 Otvorena knjiga - promocija knjige „Biti bolji“ Dragane Bojović, govori Jovan Ćirilov
18.00 Dodela nagrade „Dositej Obradović“
SALA „BORISLAV PEKIĆ“
11.00 IK „Koraci“ - „Istorija izdavaštva u Kragujevcu od nastanka moderne srpske države“
12.00 IPS - promocija knjige „Jednostavan život“ Kenzaburo Oe. Govore Danijela Vasić, Ivan M. Jovanović, Danko Ješić, Aleksandra Delić
13.00 Muzej Nikole Tesle
14.00 Portalibris - promocija knjige „Jagode sa šlagom“ Jelene Tinske. Govore autor i urednik Dubravka Dragović-Šehović
15.00 Edžtreme cc - promocija kompanije i nove igre „High school musical 3“. Govore Sanja Nešić i Dejan Kravić
16.00 Misionarski centar CO Barajevo - promocija knjige „Vitrina“ protojereja Jovan D. Popović. Govore autor, jerej Milan Pršić i protonamesnik Branko Ćurčić.
17.00 Drasler partner - „Poeziju će svi pisati 3“ Eleonora Luthander. Govore autor, Milena Stoisavljević i Gordana Simeunović
18.00 Građevinska knjiga - jubilej 60. godina i promocija izdanja
VELIKA KONFERENCIJSKA SALA
12.00 Narodni muzej Užice
18.00 Eparhija raško-prizrenska - promocija knjige „Šiptarski genocid nad Srbima u 20. veku“, govori Vladika Artemije
MALA KONFERENCIJSKA SALA
12.00 JP Zavod za udžbenike

izvor: Večernje novosti

Van mreže nisevcanka

  • Hyper-aktivan član
  • ***
  • Poruke: 721
  • www.dolinafest.com
Re: vesti
« Odgovor #26 poslato: Oktobar 27, 2008, 03:02:25 »
Konkurs za eseje "Moja sigurnost je u tvojim rukama" u topiku "Nasilje u porodici"
Neki tamo Tolstoj rekao je jednom, a mnogi su to posle na razne nacine ponavljali. Rekao je da covek moze da zivi i u Jasnoj Poljani, u selendri jednoj ruskoj da napravi prestonicu sveta, samo ako se on oseca kao prestonica..."

Van mreže Lee

  • Moderator
  • Legenda Svrljig.NET-a
  • *****
  • Poruke: 1880
Re: vesti
« Odgovor #27 poslato: Novembar 25, 2008, 08:54:01 »
Piscu i ambasadoru Srbije u Austriji Draganu Velikiću uručena je Srednjoevropska nagrada, koju dodeljuju Institut za Podunavlje i Srednju Evropu i Ministarstvo obrazovanja i nauke Austrije.

Povodom ove nagrade govor u čast ambasadora Velikića u "Esl" muzeju u Klosternojburgu pored Beča, održao je bivši austrijski vicekancelar Erhard Busek. Velikić je u govoru posle uručenja nagrade, prvom priznanju koje mu je dodeljeno izvan Srbije, rekao da je malo prostora na zemaljskom globu čiji mit toliko dugo traje kao kada je u pitanju Srednja Evropa.
"Možda razlog popularnosti i aktuelnosti Srednje Evrope leži u činjenici da njena egzistencija postoji transponovana u literaturu. Njena koheziona snaga je i u literaturi. Književna dela su jedine teritorije na koje se uvek možemo vratiti. Zato je literatura, na duže staze, moćnija od svake dnevne politike. I zato je Srednja Evropa preživela ratove, mirovne konferencije i gvozdene zavese", rekao je najčitaniji srpski književnik u nemačkom jezičkom području.

izvor: Blic

Van mreže Lee

  • Moderator
  • Legenda Svrljig.NET-a
  • *****
  • Poruke: 1880
Re: vesti
« Odgovor #28 poslato: Decembar 13, 2008, 09:47:41 »
Predstavljena izdanja IP Mono i Manjana za 2009.


Izdanja za 2009. godinu sa znakom IP Mono i Manjana, predstavljena su juče u Biblioteci grada Beograda. Tokom 2009. godine, IP Mono i Manjana započeće saradnju sa vodećim španskim IP Okeano. U izdavačkom planu IP Mono i Manjana nalaze se zanimljiva enciklopedijska izdanja i knjige za decu.

Od enciklopedijskih izdanja, tokom 2009. biće objavljeno svih 10 novih tomova edicije „Istorija čovečanstva“, a većpočetkom godine biće objavljeni prvi tomovi „Srednji vek“ i „Kulture starih američkih naroda“. Knjiga „Srednji vek“ odlično dočarava civilizaciju srednjeg razdoblja, dok veoma značajna knjiga, „Kulture starih američkih naroda“ predstavlja istoriju i civilizaciju Amerike i njen susret sa Evropom, odnosno Španijom.

Takođe, veliki izdavački projekat tokom naredne godine sigurno će biti i „Velika Larusova ilustrovana enciklopedija“ u pet tomova. Prvi tomovi su u završnoj fazi pripreme, tako da će početi da se štampaju na proleće, a biće objavljeni do leta 2009. „Velika Larusova ilustrovana enciklopedija“ predstavlja sveukupnu riznicu znanja čiji kvalitet garantuje duga tradicija poznatog francuskog IP Larus. Enciklopedija sadrži važne odrednice iz mnogih oblasti - nauke, istorije, medicine, umetnosti, sporta...

Za decu školskog uzrasta u pripremi je „Prva školska enciklopedija“, koja je veoma kvalitetna, pregledna, interaktivna i pristupačna svakom đaku. Za najmlađe čitaoce pripremljene su muzičke knjige, koje će im dočarati predeo džungle. Pored njih, tokom sledeće godine biće objavljene i veoma zanimljive knjige „Čudovištologija“ i „Špijunologija“.

U ediciji romana većje objavljena knjiga „Kamenje predaka“ Aminate Forne, o belcima koji su masovno dolazili u Afriku da traže zlato. Glasovi nekoliko žena u knjizi opisuju silovitu želju da se zadrži afrička tradicija kroz pregled divne afričke kulture, tradicije i religije. Svaka žena se u knjizi priseća svog života pomoću mnoštva uspomena, ali i jasnih sećanja na oca i druge muškarce kojih su se plašile, majke koje su ih ostavile i tajne koje su delile. Obavijene prećutanim istinama i prošaptanim lažima one pokušavaju da promene svoje sudbine i pronađu sebe.

izvor: Danas

Van mreže Lee

  • Moderator
  • Legenda Svrljig.NET-a
  • *****
  • Poruke: 1880
Re: vesti
« Odgovor #29 poslato: Decembar 20, 2008, 09:40:30 »
Osamnaest romana u užem izboru za Ninovu nagradu


U užem izboru za Ninovu književnu nagradu, koja će biti dodeljena 22. januara, našlo se 18 romana objavljenih u protekloj godini, navedeno je u novom broju časopisa Nin. U užem izboru našli su se romani: Mango Ljubice Arsić, Hamam Balkanija Vladislava Bajca, Moja poslednja glavobolja Barne Laure, Nevidljivi Aleksandra Gatalice, Esherove petlje Zorana Živkovića, Staljinova sablja Ivana Ivanjija i Top je bio vreo Vladimira Kecmanovića.

U uži izbor za Ninovu nagradu ušli su i romani: AP Radeta Kuzmanovića, Nekršteni ljudi Slobodana Mandića, Svi životi Zaharija Neuzinskog Aleksandra Marčićeva, Savršeno sećanje na smrt Radoslava Petkovića, Tesla, portret među maskama Vladimira Pištala i Od Ognjene do blage Marije Jovana Radulovića. Među romanima na spisku za dodelu nagrade jesu i: Princ i serbski spisatelj Milisava Savića, Sara Petra Sarića, So zemlje Rodoljuba Stepanovića, Var Saše Stojanovića i Vrteška Nenada Teofilovića.

Žiri za dodelu nagrade, koji čine Milan Vlajčić, Milo Lompar, Aleksandar Jovanović, Stevan Tontić i Slobodan Vladušić, saopštio je da broj romana koji su ušli u uži izbor nije definitivan, jer se na čitanju nalazi još desetak knjiga. "U obzir će ući i oni romani koji u redakciju Nina pristignu do 31. decembra, a definitivni broj romana koji će ući u uži izbor biće objavljen 9. januara 2009", saopštio je žiri. Dobitnik nagrade biće saopšten 22. januara, a nagrada će biti uručena 29. januara.

izvor: Građanski list