55 gostiju, 0 korisnika

Poslednje poruke

Autor Tema: Zen price  (Pročitano 6102 puta)

Van mreže hiperinflacija

  • Moderator
  • Ne silazi sa Foruma
  • *****
  • Poruke: 6758
  • Sometimes I feel so blue...
    • MY OWN PRIVATE HELL
Zen price
« poslato: Januar 19, 2008, 15:55:17 »
Dobro i loše

Kada je Benkei održavao časove izdvojenog usredsređivanja, na njih su dolazili mnogi učenici. U vrijeme jednog takvog okupljanja, jedan učenik je uhvaćen u krađi. Stvar je prijavljena Benkeiu uz zahtjev da prestupnik bude isključen. Benkei se na to nije osvrtao.
Kasnije, isti učenik je uhvaćen na sličnom djelu, i Benkei opet na ovo ne obrati pažnju. To naljuti druge učenike, koji sastaviše peticiju tražeći otpuštanje lopova, uz izjavu da će u suprotnom cijela grupa otići.
Kada Benkei pročita peticiju, pozva ih sve pred sebe. "Vi ste mudra braća", reče im. "Vi znate šta je dobro a šta je loše. Ako želite, možete otići da učite negdje drugdje, ali ovaj jadni brat još ne zna ni šta je dobro a šta loše. Ko će ga tome naučiti, ako ne ja? Ja ću ga ovde zadržati, makar i svi vi otišli."
Kiša suza obli lice brata koji je krao. Želja za krađom potpuno iščeze.

Buda

U Tokiju su u periodu Meiđi živjela dva čuvena učitelja, ali suprotnih osobina. Prvi, Unšo, učitelj šingona držao se Budinih pouka veoma savjesno. Nikada nije pio opojna sredstva, niti je jeo posle jedanaest sati ujutru. Drugi učitelj, Tanzan, profesor filozofije na Carskom univerzitetu, nikada se nije držao pouka. Kada mu se jelo jeo je, i kada mu se u toku dana spavalo spavao je.
Jednog dana Unšo posjeti Tanzana, koji je upravo pio vino, a što jedan budista ne bi trebalo ni da okusi.
"Zdravo, brate", Tanzan ga pozdravi. "Hoćeš li nešto da popiješ?"
"Nikada ne pijem!", uzviknu Unšo svečano.
"Onaj koji ne pije i nije baš čovjek", reče Tanzan.
"Zar misliš da me nazoveš nečovječnim, samo zato što se ne odajem piću!", uzviknu Unšo ljutito. "Ako nisam čovjek, šta sam onda?"
"Buda", odgovori Tanzan.

Blatnjavi put

Jednom Tanzan i Ekido zajedno putovaše po blatnjavom putu. Jaka kiša je još uvek padala.
Idući putem, sretoše lijepu djevojku obučenu u svileni kimono obavijen pojasom, koja nije mogla da pređe raskršće.
"Dođi, djevojko", reče odmah Tanzan. Podigavši je u svoje naručje, prenese je preko blata.
Ekido ne progovori do uveče, sve dok ne stigoše do hrama u kome je trebalo da prenoće. Tada više nije mogao da se suzdrži. "Mi sveštenici ne prilazimo blizu ženama", reče Tanzanu, "posebno ne mladim i lijepim. To je opasno. Zašto si to učinio?"
"Ja sam devojku ostavio tamo", reče Tanzan. "Da li je ti još uvijek nosiš?"

Bez rada, nema jela

Kineski učitelj zena, Hjakuđo, radio je sa svojim učenicima čak i u svojoj osamdesetoj godini, uređujući vrtove, čisteći zemlju i krešući drveće.
Učenicima bijaše žao da gledaju starog učitelja kako naporno radi, ali znadoše da ih on ne bi slušao kada bi mu savjetovali da prestane. Zato mu sakriše alatke.
Toga dana učitelj nije jeo. Ni sutradan, a ni sljedećeg dana. "Možda je ljut što smo mu sakrili alatke", nagađaše učenici. "Bolje da mu ih vratimo."
Istog dana kada su to učinili, učitelj je radio i jeo kao i ranije. Uveče ih je poučio: "Bez rada, nema jela".

Ako voliš, voli javno

Dvadeset svještenika i jedna svještenica, koju su zvali Ešun, meditiralo je sa nekim zen učiteljem.
Ešun je bila veoma lijepa iako joj je glava bila obrijana i haljina prosta. Nekoliko svještenika se tajno zaljubilo u nju. Jedan od njih joj je napisao ljubavno pismo, tražeći da se tajno sastanu.
Ešun nije odgovorila. Sljedećeg dana učitelj je održao predavanje grupi i, kada je ono bilo završeno, Ešun ustade. Obraćajući se onome koji joj je pisao, reče: "Ako me zaista toliko voliš, dođi i zagrli me sada."
Ppffmmmppmmfmmmppm fmmmpp fmpmmmpmpppf fmffmmmmmppmpmfpmmmpppppppf :(.

Van mreže Ficoman

  • Legenda Svrljig.NET-a
  • *****
  • Poruke: 1742
  • " NO PAIN, NO GAIN "
Re: Zen price
« Odgovor #1 poslato: Januar 19, 2008, 21:58:43 »
Da li sam ja to pronasao jos jednog ljubitelja zena?  :D
Svidja mi se ova prica Buda
« Poslednja izmena: Januar 19, 2008, 22:02:10 by Ficoman »
" A u ruke Mandušića Vuka, svaka puška biće ubojita.." P.P.Nj.

Van mreže Ficoman

  • Legenda Svrljig.NET-a
  • *****
  • Poruke: 1742
  • " NO PAIN, NO GAIN "
Re: Zen price
« Odgovor #2 poslato: Januar 19, 2008, 22:15:08 »
VISOKA I MRAČNA KULA
Priroda duhovnog traganja.....

Jedan čovek našao se pred visokom kulom, ušao je unutra i izgubio se u potpunom mraku. Nasumice je išao napred i otkrio zavojito stepenište. Radoznao da sazna kuda stepenice vode, počeo je da se penje. Sa svakim korakom osećao je sve veću mučninu. Na kraju se okrenuo i sa užasom video da se sa svakim novim stepenikom prethodni odvaja i iščezava. Pred njim, stepenište se pelo sve više i više, i nije mu se mogao sagledati kraj niti kuda vodi, dok je pod njim zjapio ogroman crni ponor.

                                                                                                                              " DAMARI" Antoni de Melo

Samo jedna napomena za ljude koji se prvi put susrecu sa ovakvim pricicama: ove priče uvek daju mnogo više od divljenja maštovitosti pisanja price ili uzivanja u njima....uvek je dobro razmisliti o njenoj sustini....

" A u ruke Mandušića Vuka, svaka puška biće ubojita.." P.P.Nj.

Van mreže mixy

  • Hyper-aktivan član
  • ***
  • Poruke: 673
  • ...lost princess...
    • My neverland...
Re: Zen price
« Odgovor #3 poslato: Jul 10, 2008, 21:32:29 »
Jedan bogataš zamoli Sengaia da napiše nešto za trajnu sreću njegove porodice, a što bi moglo da se prenosi kao dragocjenost iz generacije u generaciju.
Sengai uze veliki komad papira i napisa: "Otac umire, sin umire, unuk umire."
Bogataš se razljuti. "Zamolio sam te da napišeš nešto za sreću moje porodice! Zašto se ovako šališ?"
"Nisam imao namjeru da se šalim", objasni Sengai. "Kada bi prije tebe tvoj sin umro, to bi te vrlo ojadilo. Kada bi tvoj unuk nestao prije tvog sina, obojici bi vam prepuklo srce. Ako tvoja porodica, generacija za generacijom, umire redom koji sam ja označio, to će biti prirodan ljudski tok. Ja to zovem istinskom srećom."

Van mreže hiperinflacija

  • Moderator
  • Ne silazi sa Foruma
  • *****
  • Poruke: 6758
  • Sometimes I feel so blue...
    • MY OWN PRIVATE HELL
Re: Zen price
« Odgovor #4 poslato: Jul 11, 2008, 13:01:21 »
sjajna prica, mixy.
Ppffmmmppmmfmmmppm fmmmpp fmpmmmpmpppf fmffmmmmmppmpmfpmmmpppppppf :(.

Van mreže mixy

  • Hyper-aktivan član
  • ***
  • Poruke: 673
  • ...lost princess...
    • My neverland...
Re: Zen price
« Odgovor #5 poslato: Jul 13, 2008, 03:48:14 »
Hvala...

Rjokan, učitelj zena, živeo je vrlo skromno u jednoj maloj kolibi u podnožju brda. Jedne večeri lopov uđe u kolibu i otkri da u njoj nema ničega što bi se moglo ukrasti.
Rjokan se vrati i zateče ga. "Možda si prešao dug put da me posetiš", reče pljačkašu, "i ne bi trebalo da se vratiš praznih ruku. Molim te, uzmi moju odeću kao poklon."
Lopov ostade zaprepašćen. Uze odeću i pobeže.
Rjokan sede onako neodeven da posmatra mesec. "Jadnik", sanjario je, "voleo bih da sam mogao da mu dam ovaj lepi mesec."

Van mreže lunja

  • Moderator
  • Ne silazi sa Foruma
  • *****
  • Poruke: 4498
  • Vredi li...uopste?
    • Lunjin kutak
Re: Zen price
« Odgovor #6 poslato: Jul 24, 2008, 22:28:00 »
Deda I unuk

Nekada davno je deda svome unuku ispricao jednu zivotnu istinu.
U dusi svakog coveka se vodi bitka. Kao borba izmedju dva vuka. U dusi svakoga od nas.
Jedan vuk predstavlja zlo. Predstavlja bes, zavist, ljubomoru, zaljenje, pohlepu, aroganciju, samosazaljenje, krivicu, greh, srdzbu, inferiornost, laz, lazni ponos, egoizam...
Drugi vuk predstavlja dobro. Predstavlja ono sto pruza uzitak, mir, ljubav, nadu, vedrinu, poniznost, ljubaznost, dobrotu, srdacnost, darezljivost, istinu, saoosecanje i veru.

Unuk se zamisli na nekoliko trenutaka. Sve svoje misli vredno usmeri u dubinu dedovih reci, pa ga upita;
-Koji vuk na kraju pobedi?
Deda odgovori sa smeskom na svom starom licu:
-Pobedjuje uvek onaj koga hranis...
_________________
Bačeno srce uvek nadje svoje mesto.
I onda to bačeno srce više ne plače često.

Van mreže Ficoman

  • Legenda Svrljig.NET-a
  • *****
  • Poruke: 1742
  • " NO PAIN, NO GAIN "
Re: Zen price
« Odgovor #7 poslato: Jul 28, 2008, 13:34:59 »
Odlicne price!  :-)
Samo da se nadovezem... u sustini covek shvati smisao zivota tek kada shvati smrt...
Na jednom grobu sam procitao ove zanimljive reci : " Prijatelju, to sto si sada ti, to sam bio ja, a to sto sam sada ja, to ces biti ti! "
« Poslednja izmena: Jul 28, 2008, 13:37:20 by Ficoman »
" A u ruke Mandušića Vuka, svaka puška biće ubojita.." P.P.Nj.

Van mreže lunja

  • Moderator
  • Ne silazi sa Foruma
  • *****
  • Poruke: 4498
  • Vredi li...uopste?
    • Lunjin kutak
Re: Zen price
« Odgovor #8 poslato: Septembar 24, 2008, 18:56:29 »
Sejač sreće


Jednog dana videše decaci nekog starca kako ide ulicom sa velikom korpom na ramenu, prepunom blistvaih zvezda. Laganim zamahom ruke on bi s vremena na vreme zagarbio iz korpe i zavitlao kao da seje. Tada bi mnogo prekrasnih zvezdica zalepršalo oko njega kao jato varnica.

- Šta to radite? – upitaše dečaci goreći od znatiželje.
- Sejem sreću! – odgovori čovek i mirno nastavi svoj posao dok su mu se među prstima caklili prekrasni dragulji iz kojih su dečake gledale tople dugine boje poput sunčanih očiju.

Osvojeni tom lepotom mališani smesta pojuriše da uhvate sreću, ali uzalud.
I oni najhitriji i najokretniji ostajali bi praznih ruku.

- Uzalud je to što činite – osvrnuo se tajanstveno starac - tako je nikada nećete uloviti.
- Zašto? – upitaše začudjeno dečaci.

Nasmešivši se, starac je tiho rekao:

- Tek kad se naučite sejati radost i lepotu oko sebe, bicete pozvani na žetvu sreće. Onaj ko grabi sebi, nikada neće uhvatiti sreću.
Sreća se uzima raširenih ruku.
_________________
Bačeno srce uvek nadje svoje mesto.
I onda to bačeno srce više ne plače često.

Van mreže lunja

  • Moderator
  • Ne silazi sa Foruma
  • *****
  • Poruke: 4498
  • Vredi li...uopste?
    • Lunjin kutak
Re: Zen price
« Odgovor #9 poslato: Septembar 24, 2008, 18:57:11 »
Maske

Jednog dana na plaži se susretoše Lepota i Rugoba.
"Hajdemo se kupati u moru", rekoše.

Skinu se i zaplivaju. Nakon nekog vremena Rugoba izađe iz mora, obuče odeću koja je pripadala Lepoti te pođe svojim putem.

Kad je iz mora izašla Lepota, ne nađe svoje odjeće. Budući da se stidela hodati gola, obuče Rugobinu odjeću te pođe svojim putem.

Ljudi i danas počesto zamene jednu za drugu.

Ipak ima i onih koji prepoznaju Lepotu bez obzira na to kako je odevena, kao i onih koji prepoznaju Rugobu ne dajući se zavesti njezinom odećom.
_________________
Bačeno srce uvek nadje svoje mesto.
I onda to bačeno srce više ne plače često.

Van mreže lunja

  • Moderator
  • Ne silazi sa Foruma
  • *****
  • Poruke: 4498
  • Vredi li...uopste?
    • Lunjin kutak
Re: Zen price
« Odgovor #10 poslato: Septembar 24, 2008, 19:02:53 »
Blatnjavi put

Jednom Tanzan i Ekido zajedno putovaše po blatnjavom putu. Jaka kiša je još uvek padala.

Idući putem, sretoše lepu devojku obučenu u svileni kimono obavijen pojasom, koja nije mogla da pređe raskršće.

"Dođi, devojko", reče odmah Tanzan. Podigavši je u svoje naručje, prenese je preko blata.

Ekido ne progovori do uveče, sve dok ne stigoše do hrama u kome je trebalo da prenoće. Tada više nije mogao da se suzdrži. "Mi sveštenici ne prilazimo blizu ženama", reče Tanzanu, "posebno ne mladim i lepim. To je opasno. Zašto si to učinio?"

"Ja sam devojku ostavio tamo", reče Tanzan. "Da li je ti još uvek nosiš?"

Ono što se dugima čini da je istina na osnovu onoga što radimo ponekad i nije prava istina.
_________________
Bačeno srce uvek nadje svoje mesto.
I onda to bačeno srce više ne plače često.

Van mreže lunja

  • Moderator
  • Ne silazi sa Foruma
  • *****
  • Poruke: 4498
  • Vredi li...uopste?
    • Lunjin kutak
Re: Zen price
« Odgovor #11 poslato: Septembar 24, 2008, 19:03:37 »
Panta rei...

U zabitoj kineskoj provinciji živeo je siromašni Kinez koji je ceo život potrošio radeći najteže poslove, a da ništa do kraja nije stekao. Sve što je imao bio je sin jedinac koga je neizmerno voleo. Naučio ga je da čita i piše, uveo ga pomalo u kaligrafiju i to je bio sav kapital koji mu je ostavio kada je u dubokoj starosti umro.

Mladić je tugovao kraj očeve postelje gledajući ga kako se polako gasi. Neposredno pre nego što je izdahnuo, otac je izvadio dve kutijice: jednu crnu a drugu belu i rekao sinu :

" Na žalost, nemam šta da ti ostavim sem ovoga.
I zapamti- dobro ih čuvaj. Kada ti jednoga dana bude teško, nesnosno teško u životu, otvori belu kutijicu. Crnu ćeš otvoriti onda kada ti bude jako dobro."

Mladić je dostojno ispratio oca a onda je spakovao svoju činiju za hranu, štapiće, jednu preobuku i one dve kutijice te krenuo u svet da zaradi svoju porciju pirinča. Radio je najteže poslove kod gazda koji su ga izrabljivali , spavao napolju. Zimi je bio srećan ako bi ga neko primio da zanoći na zemljanom podu izbe za stoku. Ubrzo je postao izrađen, nesrećan i beznadan. Posle par godina takvog života, još uvek je imao samo zdelu pirinča dnevno i duboke bore na licu i rukama.

Onda su došle poplave, Jang Ce ce se izlio i poplavio polja i oranice, nastala je opšta glad i za mladića više nigde nije bilo ni posla ni nade. Lutao je bespućima , spavao po šumama, peklo ga je sunce i mrzli ga mrazovi. Jednog jutra se probudio i video da mu je neko ukrao jedino što je imao- zdelu za pirinač, pamučnu košulju i dva juana. Potekle su gorke suze i mladić je rešio da se ubije.Sklopio je ruke, zatrazio oprostaj od neba za predstojeci čin, i dok ih je spuštao niz telo, napipao je maleni zavežljaj ušiven u porub pojasa- dve kutijice nasleđene od oca.

Otvorio je belu. U njoj je bila malena pirinčana hartija i ništa više. Razmotao je i video očev rukopis.
Pisalo je : " Ovo ce proći! "

Shvativši ovo kao očev amanet za dalje življenje, nije se ubio. Zaputio se ka obližnjem gradu. Na ulazu u grad stajala je kolona nepismenih seljaka koja nije mogla da udje kroz gradsku kapiju, jer niko nije umeo da procita šta piše na velikoj tabli na samom ulazu. Mladić je prišao, pročitao im glasno šta piše i kolona je prošla. Prosao je i on.

Kroz par dana provedenih po gradskim trgovima, našeg mladića je potražio maleni stari Kinez. Rekao mu je da njegovom gospodaru treba hitno pisar, a da je on čuo od seljaka koji su nedavno došli u grad da on zna da čita i piše.

Znao je i dobio je posao kod strogog plemenskog starešine . Radio je teško, ali mirnih ruku i čista srca. Ubrzo su počeli da mu dolazi neznani seljani kojima je trebalo nešto da se napiše ili pročita ili protumači. Svima je izašao u susret. Strogi gradski starešina je bio pravedan čovek i znao je uzvrati svome pisaru. Dobro ga je nagrađivao a vrlo brzo mu je odvojio i deo u svojoj kući gde je mladić počeo da živi.

Sve se promenilo. U godinama koje su usledile, postao je gazda malenog imanja, stekao znatno materijalno bogatstvo , radio je sve više umesto samog gradskog starešine koji je star i onemoćao poverio svom mladom pisaru ne samo svoje poslove, nego i svoju kćer koju je naš mladić oženio. Zajedno, u ljubavi , njih dvoje su rodili mnogo dece. Složno i u ljubavi , u dvoje, uvećali su svoje bogatstvo do neslućenih razmera. Mladić je mnoge predvečeri provodio ispijajući čaj u dobro ohlađenim prostorijama svom prelepog doma, razgovarajući sa svojom voljenom ili učeći svoje sinove komplikovanim kineskim karakterima, čitajuci Konfičija i prvi put u životu je bio savršeno srećan.

Jedne takve predvečeri, setio se celog svog života koji je prohodao od najgore bede do kompletne sreće. Setio se svih svojih očaja, svoje želje da svojevremeno umre, setio se oca. Setio se one druge kutije koju mu je otac dao.

Otvorio je crnu kutijicu. U njoj je bio smotan komad pirinčanog papira. Razmotao je, a na njemu je očevim rukopisom bilo zapisano :

" I ovo će proći."
_________________
Bačeno srce uvek nadje svoje mesto.
I onda to bačeno srce više ne plače često.