140 gostiju, 0 korisnika

Poslednje poruke

Autor Tema: Čokolada i slonovača  (Pročitano 4910 puta)

Miwosh

  • Gost
Čokolada i slonovača
« poslato: Decembar 21, 2007, 14:05:01 »


Skoro svaka druga čokolada u svetu napravljena je od kakaoa koji se uzgaja u Obali Slonovače, državi zapadne Afrike koja je najveći svetski izvoznik kakaoa.

Četrdeset odsto svetske proizvodnje kakaoa dolazi iz ove zemlje veličine Italije sa blizu 18 miliona stanovika, na obali Atlantskog okeana i na petom stepenu od polutara.

Upravo tropska klima omogućava da kakao bude najvažniji izvozni proizvod. Drugi je kafa, a zemlja, čiji najveći deo prihoda potiče od poljpoprivrede, izvozi i voće i pamuk.

Sa izvezenih 1,3 miliona tona kakaoa godišnje, Obala Slonovače daleko je ispred drugih kao što su susedna Gana (720.000 tona), Nigerija i Indonezija. Procenjuje se da tri do cetiri miliona ljudi u Obali Slonovače radi na uzgajanju kakaoa.

Na plantaži udaljenoj 25 kilometara od glavnog grada Jamusukroa, inžinjer agronomije Andre Jao kaže da kilogram kakaoa koji uzgajaju košta 450 franaka, što je manje od jednog evra. Na iznenadjenje stranih novinara koje vodi u obilazak plantaže on kaže: Da, to nije puno.

Kakao, tropsko drvo čije naučno ime Theobroma cacao na latinskom znači "hrana za bogove," vodi poreklo iz južne Amerike, iz kišnih šuma Amazona i Orinoka. Počeli su da ga uzgajaju pre više od 3.000 godina Maje, Tolteki i Acteki, koji su od zrna kakaoa pravili piće, i korstili ga kao novac.

U komercijalne svrhe proizvodi se u tropskim predelima Amerike, zapadne Afrike i u tropskoj Aziji, zbog ploda od koga se pravi kakao prah, kakao buter i čokolada od kakaoa.

Zrna kakaoa u Španiju je doneo Kolumbo posle svog četvrtog putovanja 1502. godine. Španskim konkvistadorima koji su došli u Meksiko 1519.
Acteki su pokazali čokoladno piće. To je bio istovremeno i početak istorije pravljenja čokolade do koje je ipak proteklo dosta vremena - 1847. engleska firma Fry and Sons napravila je prvu čokoladu.

Radnici na plantaži kod Jamusukroa ne znaju te podatke, ali znaju sve o plodu drveta od koga žive: neki rade samo u sušarama, neki na branju plodova, neki na pakovanju, a većina ih i živi tu, u barakama nanizanim jedna uz drugu.

Žene i deca znatiželjno posmatraju veliku grupu stranaca iz Medjunarodne unije frankofonih novinara i dočekuju ih osmehom.
Nasmejana žena pokazuje kako ona pravi kakao prah: rukama mrvi zrna u zemljanoj posudi i pakuje ga u plastične kese.

Visoka temperatura, vlažnost i specifično tle neophodni su za uzgoj tropskog drveta kakaoa. Šuma kakaovca, sa krupnim lišćem koje pravi zastor nad crvenom afričkom zemljom, pruža prijatan hlad.

Obilazak plantaže uključuje i minut ćutanja u znak poštovanja prvom predsedniku nezavisne Obale Slonovače, Feliksu Ufuetu Boanjiu - kod drveta koje je on zasadio pre 40 godina.

Sa drveta kakaoa bere se duguljasti plod koji se reže mačetama da bi se izvukla bela krupna zrna iz bele tečne mase. Najvažniji je proces sušenja. U sušarama, kaskadno postavljenim sa obe strane hale, zrna veličine krupnog pasulja pokrivena su plastikom, čime se obezbedjuje fermentacija.

Postupak traje desetak dana, a zatim se još desetak dana kakao suši u plastenicima, pod kontrolom radnika koji ga "trebe" sa rukavicama i maskama na licu. Potom se na plantažama pakuje i izvozi.

Opor ukus zrna vrlo malo podseća na čokoladu, ali 40 odsto kakaoa za crnu čokoladu u svetskoj produkciji dolazi iz Obale Slonovače. Prema nekim studijama, čak bi se uzrok gradjanskog rata od 2002. do 2007. mogao tražiti u kontroli izvoza kakaoa.

U izveštaju prošle godine, dok je rat trajao, organizacija "Global witness" tvrdi da se novac dobijen izvozom kakaoa koristi za kupovinu oružja i da to čine obe strane - i pobunjenici na severu i vladine snage na jugu zemlje.

Posle mirovnog sporazuma, postignutog u susednom Ugaduguu u februaru ove godine, svi u Obali Slonovače se nadaju miru i boljem životu.
Tokom skoro petogodišnjeg rata ugašene su mnoge firme, strani investitori su povukli svoja predstavništva i živi se mnogo teže nego ranije.

izvor: (Tanjug)

Van mreže Lee

  • Moderator
  • Legenda Svrljig.NET-a
  • *****
  • Poruke: 1880
Re: Čokolada i slonovača
« Odgovor #1 poslato: Decembar 22, 2007, 06:58:13 »
Pretpostavlja se da su Olmeci još prije 2600 godina kuhali čokoladnu smjesu. Visokorazvijena civilizacija Maja imala je i boga (Ek Chuah) zaduženog za čokoladu, a zrna kakaovca bila su prihvaćena kao sredstvo plaćanja. Sa svojih putovanja po Južnoj Americi Kristofor Kolumbo je donio na španjolski dvor i sjeme kakaovca, ali nije pobudilo nikakvo zanimanje. Tek će španjolski konkvistador Hernán Cortés kada krene u osvajanje Južne Amerike i uništavanje tamošnjih civilizacija probati Xocolatl, toplu kakaovu tekućinu koju mu je ponudio astečki vladar Montezuma u golemim zlatnim peharima.

Asteci su čokoladni napitak pili zagrijan i bez trunke slatkoće, ali su dodavali začine poput vanilije i čilija, a tek će Europljani od čokolade napraviti slatkiš. Španjolski redovnici su prvi u Europi pripravljali čokoladu, još uvijek tekuću, počeli su dodavati šećer i cimet, ali tajnu nisu mogli dugo skrivati.

Čokolada kakvu poznajemo danas je novijeg nadnevka i to zahvaljujući Nizozemcu Conradu J. van Houtenu, koji je 1828. g. patentirao hidrauličnu prešu koja je mrvila zrna kakaovca iz kojeg je nastao kakao prah. Englezi (Joseph Fry) su 1847. g. otkrili kako taj prah miješati sa šećerom i rastopljenim kakao maslacem te je takva nova čokolada postala ubrzo omiljena i bila je to prva čokolada za jelo. Švicarac Daniel Peter je eksperimentirao s mlijekom kao sastojkom u čokoladi i uspio je proizvesti prvu mliječnu čokoladu 1875. g.

Dalje su Švicarci usavršavali proizvodnju čokolade i 1879. g. Rudolf Lindt (Lindt je danas jedna od najpoznatijih tvornica čokolade) je napravio čokoladu koja se topila u ustima (poznata i po nazivu "chocolat fondant").
Čokolada osim toga sadrži:

    * Triptofan, esencijalnu aminokiselinu koja sudjeluje u proizvodnji neuroprijenosnika serotonina, a lagano topljenje čokolade na jeziku potiče lučenje endorfina (prirodnih hormona sreće), koje tijelo prirodno proizvodi i za vrijeme vođenja ljubavi.
    * Anandamid, prirodni opijat, ali u malim količinama
    * Feniletilamin, tvar koja se nalazi u mozgu, posebno kod zaljubljenih osoba, a pretvara se u dopamin u centrima za zadovoljstvo, dijelu mozga gdje se inače doživljava i orgazam.
    * Visoke količine antioksidansa, koje pridonose smanjenju rizika od narazličitijih bolesti pa i raka. Tako flavonoidi koji se nalaze u svim biljnim proizvodima, daju tpak okus i onemogućavaju oksidaciju masnih tvari u krvotoku i arterosklerozu (začepljenje arterija).

Vrste čokolade
Bijela čokolada u 100 g sadrži:

    * kakao maslac 28 g
    * mlijeko u prahu 26 g
    * šećer 46 g

Mliječna čokolada u 100 g sadrži:

    * kakao 12 g
    * mlijeko u prahu 22 g
    * šećer 48 g
    * kakao maslac 18 g

Gorka čokolada u 100 g sadrži:

    * kakao 48 g
    * kakao maslac 4 g
    * šećer 48 g


 Najvažniji sastojci u 100 g čokolade

    * bjelančevine 10 g
    * masnoće 27 g
    * ugljikohidrati 54 g
    * balastne tvari 9 g
    * kalij 400 mg
    * magnezij 300 mg
    * fosfor 250 mg
    * kalcij 100 mg
    * natrij 12 mg
    * željezo 3 mg
    * teobromin 500 mg

Van mreže dexxxa

  • Prelazi u legendu
  • ****
  • Poruke: 1298
    • dexa
Re: Čokolada i slonovača
« Odgovor #2 poslato: Oktobar 16, 2008, 14:48:43 »
auuuu ovo do sada nisam znao

Van mreže lunja

  • Moderator
  • Ne silazi sa Foruma
  • *****
  • Poruke: 4498
  • Vredi li...uopste?
    • Lunjin kutak
Re: Čokolada i slonovača
« Odgovor #3 poslato: Februar 04, 2009, 13:20:56 »
_________________
Bačeno srce uvek nadje svoje mesto.
I onda to bačeno srce više ne plače često.