57 gostiju, 0 korisnika

Poslednje poruke

Autor Tema: Sida  (Pročitano 13942 puta)

Van mreže hiperinflacija

  • Moderator
  • Ne silazi sa Foruma
  • *****
  • Poruke: 6758
  • Sometimes I feel so blue...
    • MY OWN PRIVATE HELL
Sida
« poslato: Novembar 28, 2007, 22:36:07 »
Sida je neizlečiva bolest koja predstavlja poslednji stadijum infekcije virusom humane imunodeficijencije (HIV) i definisana je kao skup simptoma i infekcija koji rezultuju slabljenjem i uništenjem imunog sistema. Na taj način organizam biva onesposobljen da se brani od bilo koje druge bolesti ili infekcija. SIDA je akronim od francuskog naziva za sindrom stečenog imunološkog deficita a AIDS od engleskog naziva Acquired Immunodeficiency Syndrome.

Treba razlikovati pojmove HIV pozitivna osoba (HIV+) i osoba obolela od side. To su dve povezane ali različite stvari. HIV pozitivna osoba je osoba zaražena virusom HIV, a kod osobe obolele od SIDE je virus HIV-a došao do poslednje faze posle čega nastupa smrt. Ako je neka osoba zarašena HIV-om to znači da je ona HIV+ ali to ne znači da ona ima SIDU. Do pojave bolesti može da potraje od dve do deset godina. HIV+ osoba može da izgleda potpuno zdravo, sposobna je za rad ili bilo kakvu drugu aktivnost kao i bilo koja zdrava osoba. Osoba može biti HIV pozitivna dug vremenski period bez razvoja simptoma bilo koje od bolesti koja karakteriše ovaj sindrom.

Hiv se ne može dobiti kupanjem u bazenu, uobičajenim socijalnim kontaktima, konzumiranjem hrane koju je spremila HIV+ osoba, boravkom u istoj prostoriji sa HIV+ osobom i sl. Životinje i insekti kao komarci ne mogu preneti HIV ili SIDU niti oboleti od nje, jer samo u krvi čoveka se nalaze CD4 limfociti za koje se virus vezuje.

Pošto zaraza najčešće dolazi seksualnim putem, najbolje je tokom seksualnog čina koristiti kondom. Do zaraze često dolazi i kod narkomana koji koriste istu iglu za drogiranje, pa im se preporučuje korišćenje jedne nove sterilne igle prilikom svakog novog ubadanja. Tokom trudnoće, porođaja ili dojenja postoji rizik od 15–30% za prenos HIV-a sa majke na dete. Studije su pokazale da korišćenje raznih lekova smanjuje rizik od prenosa virusa HIV-a sa majke na dete. HIV se može preneti na tri načina: nezaštićenim seksualnim odnosom, putem zaražene krvi i sa majke na dete. HIV-a ima u svim telesnim tečnostima, ali u dovoljnoj količini da bi se neko zarazio ima ga samo u krvi, vaginalnom sekretu, spermi, presemenoj tečnosti i majčinom mleku. Budući da još uvek ne postoji efikasna vakcinacija protiv HIV-a, preventivni napori su pre svega usmereni u smislu edukacije stanovništva o načinu širenja virusa, merama koje se mogu preduzeti kako do infekcije ne bi došlo. Edukacija je najčešće organizovana na nivou Zdravstvenih centara i Domova zdravlja, takođe, i pomoču brojnih organizacija koje se bave pre svega vršnjačkom edukacijom.

U ranim osamdesetim godinama 20. veka, smrt od oportunističkih infekcija koje su mahom pogađale pacijente u postoperativnom periodu transplatacije, počele su da se pojavljuju kod mahom zdravih muškaraca homoseksualne orijentacije. 1983, francuski onkolog Luk Montanjer, naučnik na Pasterovom institutu u Parizu, izolovao je novi tip virusa, drugačijeg načina reprodukcije, koji se razmnožavao u limfnim čvorovima čoveka. Skoro istovremeno, grupa naučnika u Americi predvodjeni Robertom Galoom sa Nacionalnog instituta za rak u Merilendu i virologom Džejom Levijem sa kalifornijskog Univerziteta u San Francisku, izolovala je novi tip retrovirusa kod obolelih od AIDS-a, i osoba koje su imale neposredan kontakt sa njima ali su bile bez simptoma. Sve tri grupe naučnika izolovale su virus kasnije nazvan virusom humane imunodeficijencije, odnosno prouzrokovač AIDS-a.

Izvor globalne epidemije AIDS-om se svakodnevno uvećava. U SAD-u izvor virusa se u početku nalazio koncentrisan u homoseksualnoj zajednici, i brzo se širio kao poslednica promiskuitetnog ponašanja, i kod pojedinih kategorija stanovništva, kao što su npr. oboleli od hemofilije, koji su najčešće inficirani transfuzijom krvi. Virus se zatim ubrzano širio kod intravenoznih narkomana, a zatim se heteroseksualnim kontaktom dalje prenosio i na ostale grupe stanovništva, naročito putem prostitucije i drugog oblika rizičnog ponašanja. Kod homoseksualaca, učestalost virusa je 48%, a kod IV narkomana oko 26%. Širenje virusa u heteroseksualnoj populaciji je naglo poraslo, tako da iznosi oko 10%. Na globalnom planu, širenje virusa poprima oblike pandemije. Od registrovanih 33.4 miliona ljudi koji imaju HIV ili AIDS u 1998. godini, 68% živi u subsaharskoj Africi, iako stanovništvo te regije čini samo 10% ukupne svetske populacije. Od pojave epidemije, preko 83% smrtnih slučajeva je registrovano u Africi. Najteže pogođena oblast, subsaharska Afrika, ima u urbanim regijama svakog četvrtog inficiranog stanovnika, a 70% godišnje inficiranih osoba potiče iz ove oblasti.

Infekcije su prisutne i u ostalim delovima sveta, iako slabije u poređenju sa Afrikom, ali broj obolelih i u njima raste svake godine. Procentualno 22% inficiranih i obolelih živi u jugoistočnoj i južnoj Aziji, 4% u Južnoj Americi, 4% u Severnoj Americi i na Karibima, a 2% u Evropi i centralnoj Aziji. U Aziji, Africi i na Karibima, bolest se najčešće prenosi heteroseksualnim putem.
 
Građa HIV-a

Najčešći tip HIV-a u Evropi, Americi i centralnoj Africi je tip HIV-1. U zapadnoj Africi, bolest je prouzrokovana tipom HIV-2, koji je jako sličan tipu HIV-1. Iako neki od ovih tipova virusa ne mogu biti ustanovljeni uobičajenim krvnim analizama, postoji mala verovatnoća progresije ovih virusa van područja na kom su ustaljeni.

Da bi došlo do infekcije i razvoja bolesti virus mora da dospe u krv, gde se vezuje za CD4+ T limfocite. Virus se delovima svog omotača (gp120) "prikači" za receptore na površini CD4+ T limfocita. Nakon vezivanja, virus ulazi u ćelije, "ugrađuje" se u jedro ćelije domaćina, i pod uticajem različitih stimulansa počinje da se razmnožava. Ishod infekcije ćelije je najčešće smrt inficiranih ćelija. Sveukupan rezultat smrti CD4+ T limfocita je i postepen pad broja ovih ćelija, kojih u zdravom organizmu ima oko 1200. Posle dugo vremena kada njihov broj padne ispod neke kritične vrednosti (oko 200), čovek počinje obolevati od najrazličitijih, i za zdrave ljude banalnih infekcija (tzv. oportunističkih infekcija). Tada nastupa sida. Ove infekcije su za ljude obolele od side često teške, a neki od njih i smrtonosne, jer su upravo limfociti glavni komandanti odbrane od svih mogućih mikroorganizama, tumora i stranih materija.

Smrt obolelih od AIDS-a ne nastaje zbog prisustva HIV-a kao patogena, već progresivnim oštećenjem imunog sistema kada on prestaje da bude otporan na patogene koji se mogu naći u okruženju. Pojava bilo koje od više od 25 oportunističkih infekcija koje karakterišu AIDS kao sindrom, i prisustvo manje od 200 CD4 T-ćelija po mm³ krvi, kod inficiranih individua HIV-om, omogućava postavljanje dijagnoze.

Iako je HIV u SAD poznat od 1981. godine, identifikacija virusa kao prouzrokujućeg agensa nije obavljena do 1983. 1985. razvijen je prvi test za otkrivanje virusa, koju je razvila naučna grupa Roberta Galoa. Ovaj test može da pokaže prisustvo antitela protiv HIV-a u krvi, kao indikaciju da je osoba bila izložena virusu. Međutim, u periodu od četvrte do osme nedelje po inficiranju test je negativan, zbog odloženog imunog odgovora organizma. 1996. u testiranje je uvedena i dodatna metoda, koja otkriva prisustvo antigena, odnosno proteina koje proizvodi sam virus. Prema tome, test može da otkrije prisustvo virusa i pre reakcije imunog sistema. Novije, još preciznije metode, omogućavaju otkrivanje virusnog genetičkog materijala. Takođe, novije metode omoućavaju i otkrivanje tipa virusa, HIV-a 1 ili HIV-a 2.

Centar za kontrolu i prevenciju bolesti u Atlanti, ustanovio je autoritativnu definiciju dijagnostikovanja AIDS-a: kod HIV pozitivne individue, broj CD4 T-ćelija mora biti ispod 200 po mm³ krvi, ili moraju biti prisutni simptomi bilo koje inicijalne oportunističke infekcije, kao što je PCP, oralne kandidaze, pulmonarna tuberkuloze ili karcinoma cerviksa.

Razvoj bolesti od trenutka infekcije HIV-om do pojave prvih simptoma, traje duži vremenski period, nekada i do desest godina. Tok bolesti može biti praćen metodom surogat-markera (metode koja odgovara na određene stadijume bolesti). Ovom metodom se uočava opadanje broja CD4 T-ćelija, vrste leukocita, koji opada zbog infekcije HIV-om. Što je broj ovih ćelija manji, imuni sistem je slabiji, i samim tim brža progresija bolesti. 1996. postalo je evidentno da se količina HIV-a u krvi obolelih – tkzv. virusna težina, može koristiti kako bi se predvideo razvoj AIDS-a bez obzira na broj CD4 T-ćelija u krvtotoku obolelih. Napretkom tehnologije određivanje virusne težine brzo je postalo standardno sredstvo u testiranju pacijenata.

Ppffmmmppmmfmmmppm fmmmpp fmpmmmpmpppf fmffmmmmmppmpmfpmmmpppppppf :(.

Van mreže hiperinflacija

  • Moderator
  • Ne silazi sa Foruma
  • *****
  • Poruke: 6758
  • Sometimes I feel so blue...
    • MY OWN PRIVATE HELL
Re: Sida
« Odgovor #1 poslato: Novembar 28, 2007, 22:36:22 »
Tokom prve do treće nedelje posle infekcije, pacijenti primećuju simptome slične gripu – glavobolja, temperatura, osip po koži, uvećanje limfnih žlezda i neodređen osećaj neugodnosti. Ovi simptomi se obično zadržavaju jednu do dve nedelje. Tokom ove faze, koja je poznata kao stadijum akutnog retroviralnog sindroma, HIV se masovno razmnožava u krvi, veoma brzo menja svoju genetsku strukturu, cirkuliše kroz krv i uspostavlja žarišta infekcije u limfnim organima. Broj CD4 T-ćelija u krvi naglo opada, da bi se zatim normalizovao aktivacijom imunog sistema. Zaražene osobe u ovoj fazi su jako infektivne.

Završetkom stadijuma akutnog retroviralnog simptoma, inficirane osobe ulaze u prolongiranu asimptomatsku fazu, koja može trajati godinama. Tokom ovog perioda, osobe ostaju očuvanog zdravstvenog stanja, sa nivoom CD4 T-ćelija u krvi koji varira od niskog do normalnog (500-700 ćelija po mm³ krvi). Iako bez simptoma, ovaj stadijum se karakteriše kontinuiranom reprodukcijom HIV-a, koja prouzrokuje destrukciju imunog sistema.

Najzad, slabost imunog sistema stiže do tačke kada bolest ulazi u ranu simptomatsku fazu. Ova faza može trajati od nekoliko meseci do nekoliko godina, i karakteriše se sve većim opadanjem broja CD4 T-ćelija (500-200 ćelija po mm³ krvi), i pojavom oportunističkih infekcija.

Završetkom ove faze inficirana osoba doživljava jaku destrukciju imunog sistema i pojavu različitih bolesti koje karakterišu kasnu simptomatsku fazu. Ova faza takođe može trajati od nekoliko meseci do nekoliko godina, i inficirana osoba može imati broj CD4 T-ćelija ispod 200 po mm³ krvi zajedno sa prisustvom različitih oportunističkih infekcija koje karakterišu AIDS. Sindrom progresivnog gubljenja telesne težine i zamor se javljaju u velikim proporcijama kod obolelih u ovom periodu. Imuni sistem se nalazi u stanju oszbiljnog oštećenja. Osoba naposletku ulazi u fazu kada je bolest toliko napredovala da broj ćelija pada ispod 50 po mm³. Smrt nastaje pod uticajem progresivnih infekcija organizma u roku od jedne do dve godine. Tri stepena infekcije su:
primarna infekcija, kada virus fizički uđe u organizam,
klinička latentnost, kada je virus u stanju mirovanja, i
sida, poslednji stepen u kojem dolazi do katastrofalnog opadanja T ćelija.

Primarna infekcija, ili akutna infekcija, je period rapidne replikacije virusa neposredno nakon što je osoba bila izložena virusu. Tokom primarne infekcije većina osoba od 80 do 90 % pokazuju karakteristične simptome tipa prehlade, visoke temperature, glavobolju, faringitis i ponekad osip.
 
U proseku tri nedelje nakon infekcije HIV virusom, veliki broj simptoma, za koje se obično i ne sumnja da imaju veze sa Sidom, se pojavljuje. Neretko se dešava da kad osobe i odu kod svog lekara budu im postavljene pogrešne dijagnoze, jer u tom tek početnom periodu teško je razaznati simptome Side i simptome ostalih, mnogo bezazlenijih oportunističkih bolesti. Međutim uspostavljanje prave dijagnoze je veoma bitno jer u ovom periodu osobe su najzaraznije. Najčešći simptomi su rapidni gubitak telesne težine, natekle limfne žlezde, gubitak pamćenja, temperatura, i glavobolja.

Klinička latentnost, odnosno mirovanje virusa je druga faza infekcije. Ova faza može da traje od 2 nedelje do 20 godina. Tokom ove faze HIV virus je veoma aktivan u limfnom sistemu, gde virus nađe put do folikularnih dendritskih ćelija. Tkiva u bliskoj okolini koja su bogata CD4+ T ćelijama takođe budu inficirana. Osobe koje su u ovoj fazi su i dalje zarazne.

Sida je poslednja faza napada HIV virusa i ujedno je i najteža faza. 1990 godine Svetska Zdravstvena Organizacija je napravila spisak simptoma koje je grupisala i koje sada doktori širom sveta koriste kako bi se jasno definisale faze razvoja infekcije. Ovaj spisak je obnovljen 2005. Većina ovih simptoma pripadaju oportunističim bolestima koje zdrav čovek lako odbrani:
Faza I: HIV virus se ne može identifikovati i nije kategorisan kao uzročnik Side
Faza II:pojavljuju se minimalne manifestacije infekcija respiratornog trakta
Faza III:pojava naprasnih i neobjašnjivih simptoma tipa dijareje, koja obično traje duže od mesec dana, što dovodi do rapidnog gubitka telesne težine, teške bakterijske infekcije i/ili pulmonarna tuberkuloza
Faza IV:pojava toksoplazme mozga, bolest izazvana parazitom Toxoplasma gondii, gljivične infekcije respiratornog trakta.

Za više informacije pogledati spisak koji je sastavila Svetska Zdravstvena Organizacija:[1]

U SAD-u, dijagnoza Side, njenih simptoma, kao i kategorizacija stepena infekcije se vrši na osnovu definicija koje sastavlja i obnavlja Centar za Kontrolu Bolesti i Prevencije u Atlanti, Džordžija. 1993 godine Centar je proširio svoj spisak i u njena uvrsti i zdrave osobe koje poseduju virus i imaju broj CD4+ T manjih od 200 jedinica na 200 mikrolitara krvi. Većina novih slučajeva u SAD-u se registruje na osnovu niskog broja CD4+ T ćelija.

Smrt obolelih od AIDS-a ne nastaje zbog prisustva HIV-a kao patogena, već progresivnim oštećenjem imunog sistema kada on prestaje da bude otporan na patogene koji se mogu naći u okruženju. Pojava bilo koje od više od 25 oportunističkih infekcija koje karakterišu AIDS kao sindrom, i prisustvo manje od 200 CD4 T-ćelija po mm³ krvi, kod inficiranih individua HIV-om, omogućava postavljanje dijagnoze.

Najučestalija oportunistička infekcija kod obolelih je Pneumocustis carinii, (PCP) jedan oblik pneumonije koji je prouzrokovan gljivom koja je normalno prisutna u disajnim putevima čoveka. Bakterijska pneumonija i tuberkuloza su takođe često udružene sa AIDS-om. U kasnoj simptomatskoj fazi infekcija bakterijom Myobacterium avium, može prouzrokovati groznicu, gubitak težine, anemiju i dijareju. Dodatne infekcije gastrointestinalnog trakta prouzrokuju dijareju, gubitak težine i apetita, groznicu. Takođe napretkom AIDS-a postaju učestalije i infekcije protozoama, naročito toksoplazmoze nervnog sistema. Zajedno sa PCP-om razvijaju se i druge infekcije prouzrokovane gljivama. Česte su oralne infekcije Candidom albicans, karakteristične za ranu simptomatsku fazu. Javlaju se i infekcije Cryptococcus-om koji prouzrokuje meningitis kod više od 13% inficiranih HIV-om. Infekcije gljivom Histoplasma capsulatum pogađaju oko 10 posto ljudi sa AIDS-om, a karakterišu se gubitkom težine, groznicom, respiratornim poremećajima, ili ozbiljnim poremećajima CNS-a ukoliko infekcija zahvati mozak.

Virusne oportunističke infekcije, naročito članovima porodice herpes-virusa su česte kod obolelih. Jedan od članova ove grupe cytomegalovirus (CMV) inficira ćelije retine i može prouzrokovati slepilo. Epstein – Barr virus može dovesti do maligne transformacije krvnih ćelija. Infekcije herpes simplex virusima, tip 1 i 2, prouzrokuju osipe oko usta i anusa. Razvoj kancera je takođe veoma čest kod obolelih od AIDS-a, naročito razvoj malignog limfoma B-ćelija i Kapošijevog sarkoma. Kapošijev sarkom je kancer krvnih sudova koji rezultuje formiranjem modrih lezija na koži i unutrašnjim organima, a javlja se pretežno kod homoseksualnih i biseksualnih ljudi. Iako uzrok ovog karcinoma nije poznat, utvrđena je veza između njega i novog tipa herpes virusa 1994.

Antivirusni lekovi koji se koriste u lečenju bolesti izazivaju slabe tačke u virusnom replikacionom ciklusu. Jedna od meta je proces obrtanja transkripcije u toku koga se viralna RNK transformiše u DNK, što predstavlja obavezan način transformacije virusa u patogen. Obrtanje transkripcije je proces karakterističan za retroviruse, i obavlja se pod dejstvom enzima reversne transkriptaze (RT). Jedna od klasa lekova koji se koriste u tretmanu su inhibitori ovog enzima. Ti lekovi se zovu «nucleosides», i od strane američkog udruženja odobreni su zidovudin (AZT), didanozin (ddI), zalcitabin (ddC), stavudin (d4T), lamivudin (3TC) i abakavir (ABC). Ovi lekovi deluju kao terminatori DNK lanaca. Lek se ponaša kao normalna nukleotidna baza, tako da ga RT pogrešno umeće u rastući DNK lanac. Kada se lek jednom ugradi, nijedna druga baza ne može biti sintetisana u lanac, tako da se sintesa DNK prekida. Iako ovi lekovi uglavnom interreaguju sa enzimom, može se desiti da se uključe i u normalne funkcije ćelije, i na taj način dovedu do intoksikacije i sporednih efekata kod primalaca ovih lekova. Takva inkorporacija leka je obično praćena proliferacijom pojedinih ćelija, kao što su ćelije kostne srži.

Drugi problem je pojava rezistencija HIV-a na lekove kod onih ljidi koji ih primaju. Studije koje su rađene u početku primene terapije AZT-om, pokazale su kontradiktorne rezultate onima da primena ovih lekova produžava život. Naime, HIV se veoma brzo razmnožava, i frekventno mutira tokom ranog stadijuma bolesti, tako da su u krvi inficirane osobe prisutni mnogi sojevi virusa, od kojih neki mogu biti i rezistentni na terapiju. Ograničena varijabilnost HIV-a u ranom stadijumu bolesti, čini ga izloženijim dejstvu terapije.

Iako RT inhibitori nikada nisu smatrani lekom protiv HIV infekcije, postojala je pretpostavka da oni mogu sprečiti progresiju AIDS-a, i ova grupa lekova je pokazala povoljne efekte u redukovanju transmisije HIV-a sa trudnih majki na potomstvo. Međutim, rezultati upotrebe samo RT inhibitora u terapiji infekcije, pokazali su razočaravajuće rezultate – produžavali su život obolelima, ali samo do šest meseci. Na primer, kombinovana primena AZT-a i lamavudina prevenira stvaranje rezistentnih oblika HIV-a na AZT, čak i kada virus postane rezistentan na lamavudin. Kombinovanje terapije se koristi takođe kako bi se povećao broj CD4 ćelija u krvi, i smanjio nivo HIV-a u krvi.

RT inhibitori su takođe efikasni kada se koriste u kombinaciji sa inhibitorima proteaze. Proteazni inhibitori funkcionišu tako što onesposobljavaju kljušni viralni enzim proteazu, koji je bitan za reprodukciju HIV-a u kasnijim fazama njegovog replikacionog ciklusa. Kada se HIV replicira, tj. kada stvori kopije svojih proteinskih komponenti, ovi proteini moraju biti tačno i precizno isečeni, pre nego što se ugrade u maturiran virus. Proteaze su odgovorne za precizno isecanje proteina do potrebnih dimenzija. Kada su proteaze blokirane ili inhibisane, proteini se ne isecaju, i tako oštećen virus ne može da inficira ćeliju. Prvi proteazni bloker, sakvinavir, odobren je da se koristi u kombinaciji sa AZT-om. U martu 1996, još dva dodatna leka, ritonavir i indinavir, su odobrena da se koriste pojedinačno ili u kombinaciji sa drugim lekovima. Nelfinavir je odobren u martu 1997, i peti proteazni inhibitor, amprenavir, odobren je u aprilu 1999.

Preliminarni rezultati američkih i evropskih studija, pokazali su da ovi lekovi prouzrokuju dramatično uvećanje broja CD4 T-ćelija, i smanjenje koncentracije HIV-a u krvi. Rezultati primene ovih lekova pokazali su da su oni dva do tri puta efikasniji od primene ranije terapije. Međutim, HIV brzo razvija rezistenciju na ove lekove, naročito kada se koriste sami. Rezistencija se može prolongirati ukoliko se oni koriste u kombinaciji sa drugim lekovima.

U suštini, za sada se jedinom efikasnom terapijom smatra uzimanje tri leka – dva RT inhibitora i jednog proteaznog inhibitora. Međutim, kombinovana primena ovih lekova, tkzv. antivirusnih koktela, dovodi do niza sporednih efekata (dijareja, anemija, abdominalni grčevi), ali njihova kontinuirana primena može dovesti do redukcije HIV-a u krvi do granica kada se on ne može registrovati. Svaki lek mora biti uziman po tačnim uputstvima, jer jedna ne uzeta doza može dovesti do brze mutacije virusa u rezistentnu formu.

Kombinacije ovih lekova može sadržati i dva RT inhibitora i nenukleoizidnih RT inhibitora, nove grupe lekova protiv HIV-a, koja je odobrena od strane američkog udruženja u junu 1996. godine. Ovi lekovi deluju slično RT inhibitorima., ali nisu kompetitivni prema njima. Prvi lek iz ove grupe je bio nevirapin, čija je upotreba odobrena 1997. Kasnije, u upotrebu su uvedeni i delavirdin i efavirenz. Sva tri leka su efikasna samo ukoliko se uzimaju sa RT inhibitorima, i ne smeju se kombinovati sa proteaznim inhibitorima.

Uspeh kombinovane primene lekova u terapiji AIDS-a je evidentan, i poslednjih nekoliko godina je stopa mortaliteta obolelih smanjena, i mogućnost vođenja normalnog života je evidentna.
Ppffmmmppmmfmmmppm fmmmpp fmpmmmpmpppf fmffmmmmmppmpmfpmmmpppppppf :(.

Van mreže G-o-s-t

  • Hyper-aktivan član
  • ***
  • Poruke: 567
Re: Sida
« Odgovor #2 poslato: Novembar 29, 2007, 15:04:06 »
Uhhh, tekst je malo predugačak, mada sam siguran da bi bilo dobro pročitati ga...
Nego, 1. decembar je Međunarodni dan borbe protiv HIV-a... Da li se ovom problemu pristupa sa dosta dužne pažnje jr se procenjuje da danas ima 33 miliona zaraženih u svetu. Populacija koja je najviše ugrožena je između 15. i 24. godine života, 41% zaraženih je ženskog pola. Sve manji broj obolelih se nalazi u nekoj od rizičnih grupa, a sve više oboljevaju "obični" ljudi... Procenjuje se da oko 30% obolelih živi sa virusom HIV-a a da toga nisu ni svesni... Kako se onda zaštiti?
Život je čudo! Čak su moj profil kopirali na svrljig.com! Nisam znao da im toliko nedostajem!

Van mreže hiperinflacija

  • Moderator
  • Ne silazi sa Foruma
  • *****
  • Poruke: 6758
  • Sometimes I feel so blue...
    • MY OWN PRIVATE HELL
Re: Sida
« Odgovor #3 poslato: Novembar 29, 2007, 15:24:47 »
pa, mislim da je dobar pocetak smanjenje nivoa promiskuiteta... mislim, ladno mi je drugar pre neki dan ispricao da je za mesec dana izmenjao 10 riba, veli, daju pa sto da ne uzme... a jedan put je bio mrtav pijan, pa se spetljao sa nekom ribom koja je imala menstruaciju, a pride bez kondoma... mislim da je to najbolja zastita...
ko se cuva, i bog ga cuva.
Ppffmmmppmmfmmmppm fmmmpp fmpmmmpmpppf fmffmmmmmppmpmfpmmmpppppppf :(.

Van mreže Tresspass

  • Novajlija
  • *
  • Poruke: 77
Re: Sida
« Odgovor #4 poslato: Novembar 29, 2007, 15:34:03 »
Znaci, glavno pitanje je kako smanjiti narkomaniju i promiskuitet?

Van mreže hiperinflacija

  • Moderator
  • Ne silazi sa Foruma
  • *****
  • Poruke: 6758
  • Sometimes I feel so blue...
    • MY OWN PRIVATE HELL
Re: Sida
« Odgovor #5 poslato: Novembar 29, 2007, 15:37:40 »
pa, tako nekako... no, mislim da je to vec problem na licnom nivou, mislim, pozdravljam ja zdrav seksualni zivot, ali mislim da promiskuitet koji se danas popularise i fura kao trend nema nikakve veze sa tim...pobogu, danas deca u 6. razredu osnovne skole vec ulaze u seksualne odnose ( a to nije slucaj samo u prestonici, nego boga mi postaje trend i u malim sredinama)...
a narkomanija, pa to je i na porodici i na drustvu.
Ppffmmmppmmfmmmppm fmmmpp fmpmmmpmpppf fmffmmmmmppmpmfpmmmpppppppf :(.

Van mreže Lee

  • Moderator
  • Legenda Svrljig.NET-a
  • *****
  • Poruke: 1880
Re: Sida
« Odgovor #6 poslato: Decembar 01, 2007, 16:54:09 »
  Stvarno dug tekst ali vrlo informativan. Hvala Hiper!
  Mislim da se kod nas o ovoj bolesti ne govori dovoljno, kao sto se ne govori ni o narkomaniji, alkoholizmu... I dalje nam se cini da se tako grozne bolesti desavaju nekim drugim ljudima u nekakvom tamo svetu kome mi i ne pripadamo. Naravno, danas ce biti nekoliko emisija na TV, aktivisti ce podeliti kondome na ulici i to je otprilike sve. Treba delovati stalno, AIDS nije vise bolest rizicnih grupa, promiskuitet je u porastu a i starosna granica stupanja u prve seksualne odnose stalno pada. Ima tu posla za sve one koji se bave vaspitanjem i obrazovanjem, od porodice i skole preko zdravstvenih ustanova do raznih organizacija. O opasnosti treba pricati stalno, uticati da se smanji promiskuitet mladih (a bogami i starijih), smanjiti cenu kondoma, voditi racuna o krvi za transfuziju... Moze puno toga da se uradi ali to ne moze za jedan dan. Ljudi moraju da postanu svesni opasnosti.

Van mreže hiperinflacija

  • Moderator
  • Ne silazi sa Foruma
  • *****
  • Poruke: 6758
  • Sometimes I feel so blue...
    • MY OWN PRIVATE HELL
Re: Sida
« Odgovor #7 poslato: Decembar 01, 2007, 20:13:01 »
da, svesni opasnosti... i to ne samo 1. decembra kada se obelezava dan borbe protiv side, nego i preostalih 364/365 dana u godini.
Ppffmmmppmmfmmmppm fmmmpp fmpmmmpmpppf fmffmmmmmppmpmfpmmmpppppppf :(.

Van mreže Sale

  • Administrator
  • Ne silazi sa Foruma
  • *****
  • Poruke: 4738
  • Live in your world, play in ours.
    • Mega blog
Re: Sida
« Odgovor #8 poslato: Decembar 04, 2007, 02:06:09 »
Evo odlicno uradjenog spota koji moze da nas natera na razmisljanje. Poruka spota je :

U nasem svetu , svakih deset sekundi jedna osoba umire od AIDS-a.
                                    Zastite se.


Spot mozete da pogledate
ovde Small | Large
.
Mega blog Blog koji prati novosti iz sveta filma, muzike, tv serija, interneta, softvera, video igara, stripova i još ponečeg...

Van mreže marla singer

  • Hyper-aktivan član
  • ***
  • Poruke: 503
Re: Sida
« Odgovor #9 poslato: Januar 10, 2008, 12:11:07 »
Zašto sve mislim da je HIV virus stvoren veštačkim putem tj. potekao iz laboratorije?
Odjednom, početkom 80-tih, pojavljuje se i širi, a pre toga?
Bilo je toliko nepažnje, zaraza i nečistoće u istoriji, a sada odjednom. Ne znam, recite mi ako grešim, ali mi je cela ta priča nekako sumnjiva. I zašto je baš najveći broj obolelih u Africi? Planeta je u opasnnosti od prenaseljenosti... i dalje se vrši prevlast, hijerarhija postoji,... i još hiljadu pitanja

Van mreže hiperinflacija

  • Moderator
  • Ne silazi sa Foruma
  • *****
  • Poruke: 6758
  • Sometimes I feel so blue...
    • MY OWN PRIVATE HELL
Re: Sida
« Odgovor #10 poslato: Januar 10, 2008, 13:23:52 »
Ja se secam jedne teorije, koja zvuci kao da je proistekla iz zavere, a koja glasi da su hiv napravili u laboratoriji kako bi umanjili afroamericko stanovnistvo (doduse, zaboravili su koliko belci vole crnkinje) i kako bi eliminisali sve one sa devijantnim seksualnim ponasanjem.
Sad, istina je da pojedine vrste primata imaju hiv virus u sebi (nesto nalik hivu samo u zivotinjskoj varijanti) kao sto recimo vecina pasa ima sifilis, ali da to njima ne smeta, jednostavno su nosioci ali ne boluju. E, sad, ja stvarno ne vidim kako je virus uspeo da preskoci sa primata na coveka osim ako nije bilo neke intervencije.
Ppffmmmppmmfmmmppm fmmmpp fmpmmmpmpppf fmffmmmmmppmpmfpmmmpppppppf :(.

Van mreže Sale

  • Administrator
  • Ne silazi sa Foruma
  • *****
  • Poruke: 4738
  • Live in your world, play in ours.
    • Mega blog
Re: Sida
« Odgovor #11 poslato: Novembar 30, 2008, 20:36:32 »

                 1 decembar
svetski dan borbe protiv AIDS-a

              

              



      


AIDS je poslednji i najtezi stadijum infekcije virusom humane imunodeficijencije (HIV). To je neizleciva bolest koja u svojoj osnovi ima potpuno propadanje odbrambenih (imunoloskih) funkcija organizma.
Od side moze oboleti svako, bez obzira na uzrast, pol ili rasu. Medjutim, sidu cesce dobijaju osobe koje se "rizicno ponasaju".

Rizicno se ponasa svaka osoba koja:

*ne koristi kondom uvek i pri svakom polnom kontaktu.
*ima vise seksualnih partnera ili ih cesto menja.
*je sklona vezama "za jedno vece".
*koristi zajednicki pribor za pripremanje i ubrizgavanje droge.
*bez zastite dolazi u dodir sa ljudskom krvlju i sekretima (svaka krv se smatra zarazenom dok se ne dokaze suprotno). Virus side (HIV) se nalazi u svim telesnim tecnostima i tkivima zarazene osobe. Svaki covek koji u sebi nosi ovaj virus je potencijalni prenosilac zaraze. Medjutim, samo u krvi (ukljucujuci i menstrualnu), spermi i vaginalnom sekretu virusa ima u dovoljnoj koncentraciji da izazove infekciju. Danas se smatra da suze, pljuvacka i znoj sadrze znatno manje od minimalne koncetracije virusa koja je potrebna da bi se zaraza izazvala.

Kako se sida sigurno ne prenosi:

*kasljanjem
*kijanjem
*rukovanjem
*poljupcem u obraz
*koriscenjem istog toaleta, peskira, casa i pribora za jelo
*boravkom u istoj prostoriji, skoli, radnom mestu ili autobusu
*pruzanjem prve pomoci (osim ako se ne dolazi u direktan kontakt sa krvlju unesrecenoga)
*hranom koju je spremila zarazena osoba
*kupanjem u bazenu
*ubodom komarca

SIDA SE PRENOSI:

A) Polnim odnosom(vaginalnim, analnim ili oralnim). Dubokim, vlaznim poljupcem sida se moze preneti samo ako postoji krvarenje u ustima (jer krvne celije sadrze virus). Ukoliko krvarenja nema, poljubac nije nacin kojim se sida moze preneti.
B) Sa inficirane majke na dete - u toku trudnoce, porodjaja ili tokom dojenja. Rizik da se rodi zarazeno dete iznosi oko 30%.
C) Putem zarazene krvi (kod intravenskog uzivanja narkotika koriscenjem zajednickog pribora za spravljanje i ubrizgavanja droge). Retko se moze preneti nesterilnim - krvlju kontaminiranim priborom za brijanje, busenje usiju, tetovazu, akupunkturu, kozmeticke i pedikirske usluge. 90% alkohol, 10% varikina ili sterilizacija visokom temperaturom veoma brzo ubija virus side.

Oprez: Izbegavajte izbrijavanje u frizerskim salonima i obratite paznju koliko se polaze na higijenu kod vasih kozmeticara. Raspitajte se kako i da li se cisti pribor za rad. Borite se za svoje zdravlje.

Z A S T I T A :

*Opasnost od infekcije HIV-om pri medicinskim manipulacijama i terapijskim postupcima svedena je na minimum i u nekim slucajevima je gotovo potpuno eliminisana (transfuzija krvi i krvnih produkata, transplatacija delova tkiva i organa, vestacka oplodnja). Svaki od dobrovoljnih davalaca krvi, tkiva i organa za transplataciju ili sperme, obavezno se testira na virus side.

*U pogledu seksa, jedini potpuno siguran nacin zastite od side je uzdrzavanje od polnih odnosa. Medjutim, razumnim ponasanjem u izboru partnera i upotrebom kondoma ovaj rizik gotovo da i ne postoji.

*Izbor partnera: Osoba zarazena virusom side najcesce se fizicki nipocemu ne razlikuje od zdrave osobe. Tek u poslednjoj fazi obolenja primecuju se znaci opsteg propadanja organizma. Zato upoznajte osobu sa kojom stupate u polni odnos (upoznajte se sa njenim navikama i raspitajte o proslim vezama). Kada su u pitanju osobe koje cesto menjaju seksualne partnere ili narkomani potrebno je biti posebno oprezan. Upamtite, vase zdravlje i zivot su u pitanju.

K O N D O M :

*kupujte ga samo u apoteci
*proverite rok trajanja
*na dobrom kondomu uvek pise da je elektronski testiran
*cuvajte ga dalje od izvora toplote
*ne nosite ga u dzepu ili novcaniku duze od 24 casa (toplota tela ga ostecuje)

10 J A Z A S O V I H ZAPOVESTI

1) Uvek koristi kondom i imaj ga stalno sa sobom
2) Ne drzi ga u dzepu duze od jednog dana - toplota ga ostecuje
3) Ne dozvoli dodir tudje krvi, sperme ili vaginalnog sekreta sa tvojom kozom ili sluzokozom
4) Biraj partnera/partnerku
5) Izbegavaj analni seks - visoko je rizican
6) Ako si vec zavisnik od droge imaj svoju iglu i spric
7) Koristi samo svoj pribor za brijanje
8) Izbegavaj seks u pijanom stanju tada nisi sposoban da zdravo rasudjujes
9) Ne ustrucavaj se reci NE kada je tvoje zdravlje u pitanju
10) Misli svojom glavom

Nemojte razmišljati o AIDS-u samo prvog decembra u godini već stalno...

« Poslednja izmena: Novembar 27, 2009, 01:32:24 by mega games »
Mega blog Blog koji prati novosti iz sveta filma, muzike, tv serija, interneta, softvera, video igara, stripova i još ponečeg...

Van mreže geronimo

  • Prelazi u legendu
  • ****
  • Poruke: 1216
  • NIKAD ROBOM
    • NIKAD ROBOM
Re: Sida
« Odgovor #12 poslato: Novembar 30, 2008, 22:22:03 »
  Svetom tutnji vest o prvom izlečenju pacijenta s HIV - om koji je imao i leukemiju. Matičnim ćelijama otpornim na virus AIDS-a ubijene su dve muve jednim udarcem.
Već skoro dve godine 42 - godišnji Amerikanac sa berlinskom adresom živi oslobođen smrtonosnih ralja AIDS - a i leukemije, od kojih je bolovao 10 godina, dok se nije podvrgnuo kompleksnom i rizičnom zahvatu transplantacije koštane srži.
Njemu je tim predvođen dr Gerom Hutterom i Thomasom Schneiderom iz gastroenterološke Klinike Carite u Berlinu, presadio matične ćelije iz koštane srži donora sa prirodnom rezistencijom na HIV koja sprečava da se virus razvije u bolest. Pre zahvata bolesniku je uništena sopstvena koštana srž kako bi se uklonio virus.
"Od danas, više od 20 meseci nakon uspešne transplantacije, u bolesniku nema više tragova HIV - a. Izvršili smo sve testove, ne samo krvne, nego i ostale. Ali, ne možemo sa sigurnošću isključiti da virus ipak nije tamo negde. Virus je varljiv i uvek se može vratiti", izjavili su oprezno doktori na pres - konferenciji povodom ovog čudotvornog izlečenja.
Naglašeno je kako ovakav zahvat ne bi mogao postati standardni tretman za lečenje od HIV - a, jer pacijent ostaje u tom trenutku bez ikakvog imunološkog štita i sasvim benigna infekcija mogla bi ga koštati života u vrlo kratkom roku.Genetska mutacija zvana CCR5 koja štiti nosioce od virusa HIV - a može se pronaći kod 3% Evropljana, dok AIDS godišnje ubija 2 miliona ljudi, a procenjuje se da od virusa boluje 33 miliona ljudi širom sveta.
NIKAD ROBOM