75 gostiju, 0 korisnika

Poslednje poruke

Autor Tema: Narkomanija u Svrljigu  (Pročitano 49956 puta)

Van mreže MishaDLamba

  • Novajlija
  • *
  • Poruke: 63
Odg: Narkomanija u Svrljigu
« Odgovor #150 poslato: Septembar 26, 2009, 18:37:45 »
Nazalost Lunja,tako je...ljudi misle-nece to na nas..a kada nevolja stigne,onda je frka-panika.Mada,kako se zadnjih godina problem rasirio-uglavnom su ga svi svesni.Prvi korak je edukacija roditelja i dece u skoli.Treba im reci da je problem tu-ispred njihovih vrata.Mozda neka kancelarija,SOS telefon,bilo sta sto bi roditeljima koji imaju problem pruzilo savet,podrsku,jednu vrstu oslonca u teskim situacijama.Gde bi i mladi mogli da se jave-vide,popricaju sa nekim.. Ako imaju problem,ako zele da se lece,da se upute u neki centar,itd.Nesto mora da se pokrene!Ja ovu temu na forumu smatram kao prvi korak-pocetak!I siguran sam da ce ici napred.
..psi laju - karavani prolaze..

Van mreže simce

  • Prelazi u legendu
  • ****
  • Poruke: 1423
  • under-construction
Odg: Narkomanija u Svrljigu
« Odgovor #151 poslato: Septembar 28, 2009, 21:15:19 »
MishaDLamba... jedno veliko PLUS od mene .
svaka čast na tekstu i tvojoj iskrenosti.
@ već dve godine "Prelazi u legendu" @

Van mreže MishaDLamba

  • Novajlija
  • *
  • Poruke: 63
Odg: Narkomanija u Svrljigu
« Odgovor #152 poslato: Septembar 30, 2009, 19:19:38 »
Hvala simce.Ovo je problem u kome se zamajavanjem,lazima i odlaganjem nista ne postize.Zato ako imate neki predlog sta bi se i kako moglo organizovati u Svrljigu,da se ne ponavljam non stop,ja sam na raspolaganju
..psi laju - karavani prolaze..

Van mreže geronimo

  • Prelazi u legendu
  • ****
  • Poruke: 1216
  • NIKAD ROBOM
    • NIKAD ROBOM
Odg: Narkomanija u Svrljigu
« Odgovor #153 poslato: Septembar 30, 2009, 21:29:28 »
Bilo je ranije tribina,akcija... i mrka kapa...Dodju lekari,deca,prichaju priche ,razidju se i to je to...U prolazu...Neefikasno...A zapravo glavni problem je u predrasudama i malogradjanskom mentalitetu jer je  "sramota da se zna da se moje dete drogira...mani se..kako pred komshije da izadjem..leleleee..nemoj toj ni da pominjash"...Debili ! I treba da se skenjavaju kad su tupi i glupi,zadrti i zatvoreni,ucaureni i ne zele pomoc,misle da sve sami mogu,znaju i umeju...
Da ne budem shvacen pogreshno - lepa je ideja i podrzhavam svaki vid akcije u cilju edukacije mladih o opasnostima koje sa sobom nose droge i narkomanija -ali mislim da nece biti neke vajde i ako se odrzhe tribine,edukacije,podele broshure i antipropagandni materijali tipa _ DROGA/NEEEEE ..hehehe...jer oni koji imaju probleme nece ni doci na napred pomenute.Zbog predrasuda,zadrtosi.itd..itd..da se ne dezavuishem...
A kad neko ne zeli pomoc,vrlo je za'ebano ubediti ga da mu je potrebna.
NIKAD ROBOM

Van mreže NATALI

  • Novajlija
  • *
  • Poruke: 38
Odg: Narkomanija u Svrljigu
« Odgovor #154 poslato: Septembar 30, 2009, 21:32:22 »
Poricanje odgovornosti i izbegavanje problema nije nista novo ni u nasoj, ni u bilo kojoj drugoj sredini. Svaka cast izuzecima kao sto je MishaDLamba! Rado bih se ukljucila u bilo kakvu akciju. Za pocetak, evo mog seminarskog rada, malo zastarelog, jos iz srednje skole, ali mozda neko izvuce neku korisnu informaciju!

1. UVOD
   
Još od davnina, postojala je ljudska težnja za izmenjivanje stvarnog sveta u neki bolji svet, svet snova. Razočaran zbog svoje nemoći, čovek je obično pribegavao alkoholu i drogama, jer je to bila jedina mogućnost da dostigne nirvanu, čak i kada je pasivan. Nekim ljudima, pogotovu slabijeg kova, to je mogućnost lepšeg i boljeg bivstvovanja.
Premda je korišćenje droga poznato još u praistoriji, što potvrđuju mitovi, legende i istorijski zapisi, kao veliki problem, narkomanija se javlja tek u dvadesetom veku. Kao hemijska epidemija, kao bolest s pravom nazvana ”civilizacijska neuroza”, intenzivna upotreba droga javlja se paralelno sa hipi pokretom i sličnim pokretima mladih. Ne shvatajući da je ona ozbiljna pretnja čovekovoj egzistenciji, mladi je prihvataju, očekujući da će im ona otvoriti vrata raja i pokazati bolji svet, bez intriga, mržnje i ratova.
Naravno, sve te iluzije koje pružaju različite vrste droga, pre ili kasnije bivaju srušene, ali za njihove uživaoce obično je kasno, jer su već postali hemijske marionete.

2. ISTORIJAT
   
U duši čoveka svih epoha potajno je tinjala želja da bar na trenutak pobegne iz neprijateljskog sveta u svet ljubavi i dobrote. Primitivni čovek nije bio u stanju da napravi razliku između objektivnog i iracionalnog sveta. U borbi sa nepoznatim silama i strahom od smrti, on nije mogao da se izbori oružjem koje je imao. Pomoć je tražio od bogova, a utočište u snu.
Po prirodi radoznao, čovek je brzo otkrio biljke čije je lišće i korenje sadržalo moćne sokove, koji su popravljali raspoloženje. Pretpostavlja se da je prva iskustva sa drogom čovek imao u mlađem paleolitskom dobu. Biljke koje su izmenjivale stanje svesti korišćene su uglavnom u funkciji religije i medicine, a njihove efekte dobro su poznavali pojedini narodi.
S pojavom organizovanih društvenih zajednica, izdvajaju se ličnosti poput poglavica, vračeva i sveštenika i oni kontrolišu upotrebu droga, tj. psihoaktivnih biljaka. Na taj način velike narodne mase vekovima su bile zaštićene od štetnog uticaja droge.
Prva biljka sa psihoaktivnim svojstvima koja se spominje u istoriji jeste mak, od kojeg su Sumerci pravili opijum. U nekim kineskim spisima spominje se i hašiš, koji je korišćen kao lek. Kod nekih naroda korišćene su i gljive, mahom povezivane s religijom. Među biljkama koje menjaju stanje svesti poznat je i meksički kaktus zvani pejoti.
Godine 994. došlo je do trovanja raženom glavicom u Francuskoj, kada je umrlo preko 40.000 ljudi. Mnogo je veći broj onih koji su patili od grčeva i zastrašujućih halucinacija. Pa ipak, do masovne upotreba droga u evropi dolazi teku XIX veku, kada grupa intelektualaca počinje da eksperimentiše sa svojom svešću. Osnovani su i klubovi hašiša, a njihovi članovi, između ostalih bili su i ukleti pesnici - Bodler, Verlen i Rembo. Zanimljivo je da je i Sigmund Frojd u trenucima depresije uzimao manje doze kokaina, ali je, suočivši se i s negativnim dejstvom ove droge, ubrzo odustao od njenog korišćenja. Otkrivanju i proizvodnji sintetičkih droga znatno je doprineo Albert Hofman koji je otkrio LSD, a širenju narkomanije doprineo je književnik Aldos Haksli.
Godine 1960. došlo je do modernog narkomanskog pokreta. Ovaj pokret je imao podršku psihologa Timoti Lirija, koji je zbog toga često i kažnjavan.


U našoj zemlji masovna zloupotreba droge počinje šezdesetih godina XX veka. Prvi prenosioci droge kod nas su deca naših građana koji žive i rade u inostranstvu. U početku, uživaoci su mladići i devojke željni novih iskustava. Prvo su se pojavili u Beogradu 1965. godine i to je bila grupa od nekoliko učenika i studenata koje su vezivale iste ideje i ljubav prema Bitlsima i Rolingstounsima. Prvo sredstvo koje je koristilo kao droga bio je preludin. On se koristio u medicini i nije bio označen kao droga, tako da se do njega lako dolazilo.
Hašiš se kod nas javlja 1966. godine i biva prihvaćen s oduševljenjem. Već godinu dana kasnije pristiže i opijum iz Turske. Broj narkomana se povećava, a javljaju se i u nekim drugim gradovima u našoj zemlji. Počela je i upotreba LSD-ija i kokaina, a 1973. i heroina. Sedamdesetih dolazi i do prvih zdravstvenih problema kod narkomana zbog predoziranosti, pa i do smrtnih slučajeva. Akcije na planu prevancije i lečenja bile su spore.
Od 1978. godine pa do današnjih dana, najviše se koristi heroin, najubistvenija droga današnjice. On se retko prodaje u čistom obliku. Uglavnom je pomešan s drugim hemijskim supstancama, što ga čini još opasnijim.
Smrtnost zbog upotrebe droge, kao i kriminalnost narkomana, u stalnom su porastu. Narkomanija postaje nova kuga našeg vremena.

3. PODELA  DROGA  I  TIPOVI  
ZAVISNOSTI
   
Pod drogom podrazumevamo svaku supstancu koja je u stanju da, pošto se unese u organizam, modifikuje neku od njegovih funkcija i stvori psihičku ili fizičku zavisnost. Droge podeljene na osnovu porekla, mogu biti prirodne ili sintetičke. Prirodnu drogu predstavljaju određene biljke. Sintetičke droge dobijaju se uglavnom iz katrana i petroleja, a predstavnici su petidin i metadon.
Razlikujemo nekoliko tipova zavisnosti:
   1. alkoholni tip
   2. amfetaminski
   3. barbiturni
   4. kanabisni
   5. kokainski
   6. halucinogeni
   7. opijumski tip i
   8. tip isparljivih rastvarača.
Dijagnostikovanje narkomanije, tj. prisustvo droga u organizmu, vrši se na osnovu autanamnestičkih i heteroanamnestičkih podataka dobijenih od pacijenata i njegovih pratioca, opservacijom, kliničkim pregledom i laboratorijskim analizama, koje su najpouzdanije.
Kada je u pitanju dijagnostika, dosta toga može se utvrditi na osnovu samog ponašanja. Kao posledica uzimanja droge, javljaju se nemotivisane oscilacije raspoloženja, faze depresije i udaljavanje od porodice. Ponekad su prisutni i elementi agresije. Karakterističan je i poremećaj sna - danju spavaju, a noću su budni. Jako upadljivo može biti često traženje novca od roditelja, sukobi s njima ili čak nestajanje dragocenih predmeta iz kuće. Veliki broj narkomana koji pohađa školu naglo popušta u učenju i sve više izostaje iz škole, što se završava obično ili napuštanjem škole, ili izbacivanjem iz nje.
Ponašanje se menja tek pošto se stvori zavisnost od droge. Za narkomana se onda sve svodi na traženje droge, jer je to jedino što mu može pružiti zadovoljstvo.
Život svih narkomana, ma kakvog porekla oni bili i ma kakav položaj imali, izgleda identično. Ukoliko se nađu u društvu onih koji ne uzimaju drogu i ne pokazuju interesovanje za nju, osećaju se nesigurno i neprijatno. Sigurnost doživljavaju jedino u grupi istomišljenika.
Mesta na kojima se narkomani skupljaju u grupama nisu ni po čemu posebna, niti upadljiva. To može biti bilo koje mesto: park, ulica, kafana, disko-klub. Posle izvesnog vremena, pošto mesto postane sumnjivo, narkomani ga napuštaju i traže neko novo.

4. NARKOMANSKA  OBELEŽJA
   
Narkomani obično imaju nadimke po kojima se međusobno prepoznaju i iza tih nadimaka se obično kriju od javnosti u želji da ostanu nezapaženi. Nadimci obično otkrivaju neku od njihovih osobina. Jedan deo narkomana brzo menja svoje nadimke i na taj način sakriva trag za sobom. Imena svojih drugova narkoman retko kada zna i u suštini i ne pokazuje interesovanje za njih.
Karakterističan je način izražavanja. Terminologija je pozajmljena iz američkog slenga, a to ima svojih prednosti za narkomane, iz više razloga. Prvo, postoje reči koje se ne mogu prevesti na naš jezik, zatim običan laik ih neće razumeti, a oni imaju mogućnost sporazumevanja i sa narkomanima drugih nacionalnosti, itd.
Stil odevanja je individualan. Jedan deo se odeva prema standardima mode. Drugi deo narkomana, koji pokušava da oponaša hipike, znatno je upadljiviji, ali i malobrojniji. Karakteristično je to da su uglavnom neuredni i zapušteni i ne brinu se o ličnoj higijeni. Obično su ukrašeni perlama, minđušama i brojnim narukvicama.

Klinička slika raznih oblika narkomanije nije uvek ista. Ona zavisi od vrste droge koju narkoman koristi, kao i od količine koju uzima i vremena kada je poslednji put uzeo. Opiomanija, barbituromanija, kokainomanija, amfetominska zavisnost, marihuana, psihodelične supstance i isparljivi rastvarači imaju različita dejstva, pa samim tim povlače i različita ponašanja zavisnika.
Narkomani koji puše hašiš i marihuanu, ili povremeno uzimaju halucinogene droge, u izvesnoj meri mogu da kontrolišu svoje ponašanje i imaju veće mogućnosti da ostanu neprimećeni. Mnogo je lakše prepoznati narkomana pod dejstvom neke jače droge - na osnovu ponašanja i uopšte, na osnovu njegovog izgleda.

5. DROGE  I  NJIHOVI  EFEKTI
   
Klasifikacija droga bazira se na raznim koncepcijama i shvatanjima, tako da je teško stvoriti podelu koja bi zadovoljila sve kriterijume. Sve droge, grubo podeljene prema svojim psihofarmakološkim efektima, možemo svrstati u 3 velike grupe:
1) droge sa depresivnim efektima na centralni nervni sistem
2) droge sa stimulativnim efektima na centralni nervni sistem
3) droge sa halucinogenim svojstvima.

- Droge sa depresivnim efektima su alkohol, opijum i njegovi derivati i barbiturati. Ove materije smanjuju anksioznost i napetost, menjaju emocionalnu reakciju na bol, remete koordinaciju pokreta i oštećuju rasuđivanje. U većim dozama izazivaju san, poremećaje svesti ili čak smrt. U narkomanske svrhe često se koriste finalni proizvodi opijuma - heroin, kodein, dionin i dilaudid, a često se zloupotrebljavaju i morfin i metadon. Barbiturati mogu imati kratko, srednje hipnotičko i dugo dejstvo. Prva grupa se koristi u medicini, kao i treća, dok je druga izuzetno zanimljiva za narkomane. Barbiturati vrlo brzo stvaraju zavisnost, a lečenje njegovih zavisnika mora se vršiti u bolnici.
- Droge sa stimulativnim efektima dovode do onemogućavanja sna. U umerenim dozama pojačavaju radni elan, pojačavaju budnost i smanjuju apetit. U većim dozama, psihostimulativna sredstva izazivaju agresivnost, razdražljivost i psihosomatski nemir. Najbrojniju grupu čine amfetamini, ali jako dejstvo ima i kokain.
- Halucinogene droge nude viziju jednog drugog sveta i zbog toga postoji velika opasnost od njihove nekritične upotrebe. One su čoveku poznate više hiljada godina, ali šire interesovanje za njih, javlja se tek posle izolovanja LSD-a. Danas se halucinogene droge koriste radi bežanja iz realnog sveta, u religiozne svrhe i radi eksperimentisanja sa svešću u cilju otvaranja novih vidika. Kada je u pitanju njihovo dejstvo, mogu izazvati perceptualne promene, fantastične vizije i stanja slična psihozi.
Halucinogene droge nazivaju se još i psihodeličnim drogama. Na osnovu porekla možemo ih podeliti na prirodne i sintetičke, a na osnovu efekata, na male i velike psihodelike, gde se javlja i jedna podvrsta - delerianti.
U male psihodelike spadaju marihuana, muskatni oraščić i kora od banane. Konzumenti malih psihodelika u stanju su da se kontrolišu, psihofarmakološki efekat kratko traje, a postefekti se izostavljaju ili su blagi. Iskustvo je relativno slabo i ne može da ostavi na konzumenta utisak kao LSD.
U velike psihodelike spadaju LSD, meskalin, psilocibin, STP, DMT i drugi. Ove supstance imaju vrlo moćne efekte na stanje svesti i u izuzetno malim količinama. Karakteristično je to da njihov uživalac ne može da uspostavi samokontrolu. Psihodeličan efekat je višečasovan, a postefekti su ozbiljni. Ponekad se javljaju kao produžene psihodelične reakcije. Iskustvo je intenzivno i osoba obično želi da ga saopšti i drugima.
LSD - 25 je najpoznatija i najčešće korišćena droga. Proizvodi se polusintetički i to je u stvari dietilamid lizergične kiseline. Uzima se preko usta ili intravenski i deluje izuzetno brzo. Kod upotrebe ove vrste droge razlikuju se kratkotrajno psihičko stanje - tzv. ”trip” i dugotrajni efekti.
Podvrstu delerianata čine toksične vrste lepaka i isparljivi rastvarači, ali u suštini, oni ne predstavljaju klasične halucinogene supstance.


Van mreže NATALI

  • Novajlija
  • *
  • Poruke: 38
Odg: Narkomanija u Svrljigu
« Odgovor #155 poslato: Septembar 30, 2009, 21:39:54 »
6. HIPI  KAO  STIL  ŽIVOTA 
I  FILOZOFIJA
   
Polovinom šezdesetih godina u Americi se javlja hipi pokret, izazvan nezadovoljstvom mladih Amerikanaca politikom establišmenta. Nosioci ovog pokreta smatrani su buntovnicima, tako da niko ništa nije učinio po pitanju njihovih egzistencijalnih problema. U osnovi neslaganja mladih sa starijima ležali su i nerazrešeni konflikti s roditeljima, tj. večiti sukobi generacija.
Pokretači hipi pokreta bili su nezadovoljni studenti koji su se okupljali oko unevirziteta u Berkliju u znak protesta. Tražili su da ih neko sasluša i borili su se za reviziju nastave i za položaj u društvu. Imali su duge kose, nezavisno od pola, i to je takođe bio znak protesta. Kada je u pitanju odevanje, pripadnici hipi pokreta otrgli su se od tradicije. Nosili su perle, čizme i odeću u jarkim bojama.
S ovim pokretom, javlja se i ”nova muzika” čiji su glavni predstavnici Bob Dilan, Xon Lenon, Xim Morison. Stvorena je jedna nova subkultura, u kojoj je ideal bio ljubav prema svemu i svima. Želeli su da se izbore za pravdu putem ličnog primera, bili su protiv rata i bilo kakvog nasilja. Pored toga, imali su izuzetno slobodan stav kada su u pitanju droga i seks. Stvorili su i novu psihodeličnu filozofiju. NJu su karakterisali neagresivnost i odbacivanje materijalnih dobara.
Slušanjem rok - pevača, hipici prihvataju i njihove poruke i biraju drogu kao najlakši izlaz iz razočarenja i najlakši put do svojih ideala. Psihodelične droge slobodno su prodavane i konzumirane, a omogućile su slobodno komuniciranje sa drugima. NJihova primena bila je sve šira.
Hipici su znali protiv čega se bore, ali nisu znali šta tačno žele. NJihov pokret, koji je počeo bezazleno, imao je različito značenje i uticaj za različite ljude.

7. LIČNOSTI NARKOMANA
   
Kod čoveka oduvek postoji želja za promenom stanja svesti. Isto tako, postojao je i određeni stav prema drugima, koji se menjao kroz vekove. ^ak i kada je u pitanju XX vek, može se reći da postoje velike razlike između narkomana pre i posle Drugog svetskog rata.
Između dva svetska rata sreće se takozvani medicinski narkoman. Za vreme rata, ranjenici su dobijali morfin u cilju smanjivanja bola i ublažavanja trauma. ^esto se dešavalo da se kod njih nekontrolisanom upotrebom morfina stvori zavisnost. Pored ranjenika, morfin su upotrebljavali i pojedini članovi medicinskog osoblja, kao i mnoge neurotične i anksiozne osobe. Svojim ponašanjem i izgledom morfinomani nisu odudarali od ostalih ljudi. Oni su uglavnom bili sredovečni poslovni ljudi, koji su svoju dnevnu dozu morfina uvek uzimali sami. Uz dobru ishranu, nisu imali značajne zdravstvene probleme usled upotrebe ovog izuzetno jakog analgetika.
Narkoman našeg vremena je osoba od 14 do 25 godina. On ne skriva svoje narkomanske sklonosti. Isprobava sve vrste droge do kojih može doći, da bi izabrao onu koju će koristiti.
Unutar narkomanske populacije ne postoji univerzalni tip narkomana, već samo različiti varijeteti. Različit je odnos narkomana prema određenim vrstama droga, kao i motivi za uzimanje droge.
Najveći broj adolescenata prvi put uzima drogu iz puke radoznalosti. ^esto, možda i da bi se osetili starijim, adolescenti uzimaju duvan, a nešto kasnije prelaze i na marihuanu. U postadolescentnom periodu javljaju se problemi prilagođavanja, težnje za dokazivanjem, izborom profesije i ljubavi. Ukoliko se ne reše na vreme, dolazi do depresije, koja često vodi u neurozu ili u neki vid bekstva iz stvarnosti. Pošto hašiš ne uspe da stvori iluzije, obično se dolazi do heroina i tako se stvara adolescentna narkomanija.
Pojedini autori razlikuju dva tipa narkomana - ”sikersi” i ”hedsi”. Prvi tip narkomana drogu ne uzima kontinuirano. U traganju za istinom, oni eksperimentišu sa različitim vrstama droga. Drugi tip narkomana, ”hedsi”, takođe uzimaju više vrsta droge, ali češće od ”sikersa” i kod njih postoje ozbiljni poremećaji ličnosti. Kod ”hedsa” su stalno prisutni nemiri, depresija, egocentričnost i razmišljanje o identitetu.
Gilmer razlikuje četiri grupe korisnika droge. Prvu čine oni koji drogu uzimaju samo u izvesnim situacijama, iz racionalnih pobuda. Drugu grupu čine takozvani ”uveseljivači”, uglavnom studenti, koji na veštački način stvaraju uzbuđenje. Oni obično nemaju želje da ponove iskustvo. Treća grupa su ”istraživači”, oni koji eksperimentišu s drogama, tražeći novi svet. ^etvrtu grupu čine ”kompulsivni konzumenti droge” i većina pravih narkomana spada u ovu grupu.
Neki od motiva narkomanskih sklonosti su depresija, socijalna nesigurnost, emocionalna neusklađenost, hronična stanja straha. Dešava se da upotreba droge bude pokušaj eksperimentisanja u cilju samoupoznavanja i proširivanja potencijala svesti, mada je ovaj motiv najređi.
Adolescenti se po svojim stavovima o narkomaniji razlikuju. Najveći je broj onih koji ne odobravaju korišćenje droge i ne pokazuju nikakvo interesovanje za nju. Postoje i oni koji pokazuju interesovanje za narkomane, ali ne odobravaju upotrebu droge. Jedan deo savremenih adolescenata se emocionalno poistovećuje s narkomanima, ali drogu uzima samo povremeno. Izdvajaju se i oni koji su se potpuno poistovetili s narkomanima, ali iz različitih razloga drže distancu od droge. Najmanji je broj adolescenata koji su psihički i fizički zavisni od droge.
Kod narkomana, razvoj ličnosti se ne odvija ravnomerno i usklađeno kao i kod neuroze. U ličnostima narkomana ima dosta neurotskih i šizoidnih crta, tako da na njih treba gledati kao na ljude kojima je potrebna psihološka pomoć.
^injenica je da nisu otkrivene neke specifične karakteristike na osnovu kojih možemo sa sigurnošću tvrditi da će neko postati narkoman. Međutim, podaci pokazuju da je najveći broj narkomana još pre upotrebe droge pokazao neke psihopatološke karakteristike. Premorbidne ličnosti narkomana odlikuju se impulsivnim karakterom, emocionalnom nezrelošću, agresivnošću i sadističkim i mazohističkim crtama. Ličnost hroničnog narkomana okarakterisana je pasivnošću. Kada je u stanju intoksikacije kod nje se javlja ”trip”. Intoksikacija bilo kojom drogom dovodi u stanje psihoze ili neuroze. Između dva uzimanja droge hronični narkomani se ponašaju infantilno i usmereni su ka sebi.
U suštini, svi narkomani su ličnosti slabog ega, osobe koje raskidaju sa realnošću i brinu jedino za zadovoljavanje vlastitih potreba, koje se svode na uzimanje droge. Iako žive unutar grupe, u njoj ne postoji čvrsta povezanost, tako da dolazi do socijalne izolacije. Adolescenti narkomani pokazuju poremećaje u nagonima, a isto tako poremećene su i voljne aktivnosti.

      Kriminalno ponašanje narkomana
Ponašanje narkomana često mimoilazi pravne norme i iz tog razloga podleže sankcijama. Osobe sklone uzimanju droga upadaju u zakonske prekršaje i samim tim što poseduju izvesnu količinu droge. Kriminalno ponašanje adolescenata je ustvari iznuđeni oblik delikventnog ponašanja. Narkoman, da bi izbegao krizu, mora svakodnevno da unosi drogu u organizam. Adolescenti najčešće nemaju dovoljno novca za tako nešto, i onda bivaju prinuđeni na protivzakonite postupke. Tu spadaju krađa, prodavanje dragocenih predmeta iz kuće, obijanje apoteka, prostitucija i nasilje. Iznuđena delikvencija stoji u funkciji nabavke droge. Na nju najčešće bivaju primorani heroinomani. Osobe pod dejstvom droge često ispoljavaju agresivnost i spremne su i na kriminalna dela drugačija od navedenih, međutim, to je izvan granica iznuđene delikvencije.

8. TERAPIJA NARKOMANIJE
   
Narkomani se najčešće nerado odazivaju na lečenje. ^est je slučaj da im se lečenje nameće a onda gotovo nema nade za uspeh. Veliki je problem da narkoman pronađe motivaciju za lečenje, a i ukoliko je nađe, postoji strah od krize. Iz tog razloga, lečenje narkomana je jedan od najtežih medicinskih poduhvata.
Kada se kod narkomana prvi put rodi ideja o lečenju, on pristupa pokušajima da to učini sam. Međutim, ti pokušaji se po nepisanom pravilu, uvek završavaju bezuspešno. ^ak i kada je u pitanju lečenje uz pomoć stručnih lica, mogu ga potkopati i najmanje sitnice. Lečenje se sprovodi u bolničkim i ambulantnim uslovima. U bolnicama se vrši odvikavanje od fizičke zavisnosti. To ima svojih prednosti jer je pacijent izolovan od narkomana i stalno se kontroliše njegovo zdravstveno stanje.
Bolničko lečenje je prva etapa i ono podrazumeva lečenje apstinencijskog sindroma, koji se javlja ubrzo posle raskida s drogama. Lečenje od fizičke zavisnosti je medikamentoznog karaktera, a za njega se koristi metadon.
Psihoterapija je znatno teži deo u lečenju narkomanije. Vrlo je važno uspostavljanje kontakta između pacijenta i lekara. Isto tako od velikog značaja je i podrška porodice, jer u ovom periodu pacijent ima somatske tegobe. One se umanjuju upotrebom metadona.
Psihoterapijski pristup zavisi od diferenciranosti i snage ličnosti, od vrste problema koje ličnost pokušava da reši upotrebom droge i još nekih faktora. Praksa je pokazala da je individualna terapija efikasnija od grupne, kada je u pitanju lečenje narkomana.
Ovaj proces je znatno složeniji, jer je narkoman kao poznavalac efekata droga, specifičan bolesnik. iz tog razloga, lekari koji se bave ovim problemom, moraju da prođu kroz posebnu edukaciju.

9. ZAKLJUČAK
Droga, koja nudi hedonistički model življenja, postaje sve veći socijalni i zdravstveni problem današnjice. Ona nudi bekstvo iz sveta realnosti i otvara vrata percepcije, alli ona pogrešna.
I dok je mladi rado prihvataju u želji da žive lepše i bezbrižnije, njihovi profesori bivaju kasno informisani o tome, a roditelji i suviše kasno ili nikad. Posledice su ozbiljne i opasne. Iz tog razloga, neophodno je sprovođenje preventivnih akcija, koje bi pomogle mladima da shvate da droga može sliku stvarnosti da transformiše samo u njihovim očima, a povratak u realnost je neizbežan.
Preventivne akcije trebalo bi da pomognu mladima da shvate kuda vodi narkomanija, da ne bi i sami postali hemijske marionete, jer kako kaže poslovica:
”Čovek uzima drogu, droga uzima drogu, droga uzima čoveka”.

Van mreže MishaDLamba

  • Novajlija
  • *
  • Poruke: 63
Odg: Narkomanija u Svrljigu
« Odgovor #156 poslato: Oktobar 01, 2009, 16:56:19 »
Bilo je ranije tribina,akcija... i mrka kapa...Dodju lekari,deca,prichaju priche ,razidju se i to je to...U prolazu...Neefikasno...A zapravo glavni problem je u predrasudama i malogradjanskom mentalitetu jer je  "sramota da se zna da se moje dete drogira...mani se..kako pred komshije da izadjem..leleleee..nemoj toj ni da pominjash"...Debili ! I treba da se skenjavaju kad su tupi i glupi,zadrti i zatvoreni,ucaureni i ne zele pomoc,misle da sve sami mogu,znaju i umeju...
Da ne budem shvacen pogreshno - lepa je ideja i podrzhavam svaki vid akcije u cilju edukacije mladih o opasnostima koje sa sobom nose droge i narkomanija -ali mislim da nece biti neke vajde i ako se odrzhe tribine,edukacije,podele broshure i antipropagandni materijali tipa _ DROGA/NEEEEE ..hehehe...jer oni koji imaju probleme nece ni doci na napred pomenute.Zbog predrasuda,zadrtosi.itd..itd..da se ne dezavuishem...
A kad neko ne zeli pomoc,vrlo je za'ebano ubediti ga da mu je potrebna.

Nalazalost,tako je,ljudi su puni predrasuda-zbog neupucenosti i neinformisanosti,i cega sve jos..Mada ipak mislim,da pored tribine koja bi bila eventualno odrzana-mora da postoji neki SOS telefon ili kancelarija,savetovaliste,koje ce biti uvek dostupno...gde ce ljudi moci uvek da popricaju sa nekim(a da ne moraju svi da znaju) :-) Znas,u pocetku je uvek na sve to slab odziv..sto kazes-da ne zna komsija,ali nesto tako treba da postoji.. pa kada vremenom uvide da je to problem koji se ne treba stavljati pod tepih,ljudi ce da se okrenu.Droga rapidno uzima,pogotovu sto je sad mnogo jeftina.Vrlo brzo ce svi da skapiraju da su u problemu,a kad imas problem trazis pomoc! Nista nije uzalud geronimo :-)
..psi laju - karavani prolaze..

Van mreže MishaDLamba

  • Novajlija
  • *
  • Poruke: 63
Odg: Narkomanija u Svrljigu
« Odgovor #157 poslato: Oktobar 01, 2009, 17:21:28 »
Natali,super ti je ovo sto si napisala.Puno korisnih informacija za ljude koji su totalno neupuceni u problem narkomanije.Sve to odlicno moze da se iskoristi za jedno predavanje.Cini mi se da je iz one knjige "Droga i ljudsko ponasanje"..jel da?Jedino se ne slazem sa delom gde se kao lecenje spominje substitucija metadonom.Jer zamena heroina metadonom ili nekim drugim medikamentima nije nikakav prestanak..Uglavnom dolazi do nove zavisnosti od metadona,ili od kojih vec lekova.. Metadonske krize su gadna stvar.Tako da podrazavam tzv. "skidanje na suvo".Bez lekova,bez terapija.. Naravno,postoje odredjeni centri-komune,koje su specijalizovane za rehabilitaciju narkomana(gde je skidanje na suvo)i koji su jako uspesni.Naravno ako onaj ko je u problemu zeli da se rehabilituje.Puno ljudi dodje na takva mesta samo da se malo skloni-iskulira,ili pod pritiskom roditelja..pa uglavnom prekinu rehabilitaciju pre vremena i opet se vrate u problem.
..psi laju - karavani prolaze..

Van mreže NATALI

  • Novajlija
  • *
  • Poruke: 38
Odg: Narkomanija u Svrljigu
« Odgovor #158 poslato: Oktobar 01, 2009, 18:38:29 »
"Droga i ljudsko ponasanje" i "Droga u skolskoj klupi". Medjutim, Misho, mislim da to nikako nije dovoljno za predavanje. Da bi predavanje imalo efekta, da bi privuklo paznju i doprlo do usijanih glava, neophodna im je jedna iskrena prica, poput tvoje. Jer nije isto ono sto cu im ja ispricati, sto sam procitala u nekoj tamo knjizi i ono sto ce cuti od tebe. Neophodno je da klinci iz prve ruke saznaju sta ce im se desiti, ako postanu zavisnici.
Inace, sigurna sam da za akcije ne mozemo reci "mrka kapa". Za te prethodne akcije, ja nisam ni cula! Da su ljudi bili dovoljno informisani, mozda bi posecenost tih tribina bila veca. Takodje, verujem da bi svaka akcija na ovu temu bila podrzana od strane svih institucija u Svrljigu.

Van mreže geronimo

  • Prelazi u legendu
  • ****
  • Poruke: 1216
  • NIKAD ROBOM
    • NIKAD ROBOM
Odg: Narkomanija u Svrljigu
« Odgovor #159 poslato: Mart 25, 2010, 21:53:25 »
http://www.politika.rs/rubrike/spektar/Medicina/Lek-za-narkomaniju.sr.html

iz chlanka,ovo mi se posebno dopada ...citiram : Да бисте рекли људима да има бољих ствари од дроге, прво морате да им понудите те добре ствари, каже Џесика Ворнер из Центра за зависност и ментално здравље у Торонту.

NIKAD ROBOM

Van mreže MishaDLamba

  • Novajlija
  • *
  • Poruke: 63
Odg: Narkomanija u Svrljigu
« Odgovor #160 poslato: April 28, 2010, 02:09:57 »
Da...Uglavnom svi pricaju;Droga nije dobra-nemojte deco da se drogirate...Evo ja sam se drogirao -to ne valja(nije da nema efekta od tih prica..ali..) Bas ta alternativa pre nego se podje za drogom-ne posle-kad je osoba vec u problemu; Jedna ideja koja se tice pruzanja kvalitetnog i zdravog koriscenja slobodnog vremena mladih je ovde kod nas vec u razvoju! :) Kada ideja bude skroz zaokruzena-verujem da ce veliki broj mladih ljudi biti ukljucen u tu pricu!
..psi laju - karavani prolaze..

Van mreže marinakr

  • Novajlija
  • *
  • Poruke: 110
Odg: Narkomanija u Svrljigu
« Odgovor #161 poslato: Jun 07, 2010, 23:21:21 »
Pa ne znam,cak i strucnjaci koji rade u centrima za lecenje bolesti zavisnosti ne koriste,ili retko kad koriste termin bivsi narkoman,izleceni zavisnik!Pre ces cuti rehabilitovani narkoman,sto znaci da su i oni sami skeptici sto se potpunog izlecenja tice,verovatno zbog svog iskustva sa ljudima koji su se odali tom poroku.Mada ja kao ,,laik,, mislim da je potpuno izlecenje moguce,slazem se da su takvi slucajevi retki,sto ne znaci da ih nema!A takodje se u potpunosti slazem da su nerazvijene, bedne sredine, idealne za odavanje ljudi porocima,pa i ovom!

Van mreže MishaDLamba

  • Novajlija
  • *
  • Poruke: 63
Odg: Narkomanija u Svrljigu
« Odgovor #162 poslato: Jun 08, 2010, 22:38:50 »
marinakr-cak i najuceniji ljudi iz sveta medicine i psihijatrije,ne mogu da razumeju i dozive ono kroz sta jedan narkoman prolazi u periodu apstinencije i u periodu "navucenosti".Narkomanija je daleko veci problem od bolnickog lecenja.Mnogo stvari utice na to da bi jedna osoba postala narkoman,narkoman se ne postaje odmah...zivot pre narkomanije ima veliku ulogu u tome.Isto tako se narkoman-zavisnik ne moze izleciti u kratkom vremenskom periodu,to je nemoguce-potrebno je promeniti sve do tada stecene lose zivotne navike i ponasanja-i prihvatiti i ziveti nove i ispravne stvari,a to je dug i neizvestan proces,koji opet zavisi od same osobe;koliko je ona u stvari spremna da se odrekne svog prethodnog zivota i okrene se pravim vrednostima.Naravno-podrzavam svaki vid pomoci zavisnicima koji daje pozitivne rezultate-ali terapije substitucijama odnosno zamenama nikako ne podrzavam! Tu se opet postaje zavisnik od raznoraznih tableta...Prema mom misljenu i licnom iskustvu-rehabilitacioni centri u kojima rade ljudi koji su i sami bili zavisnici-su najbolje resenje za pomoc zavisniku,vrlo je jednostavno-onaj ko je prosao kroz tu muku-najbolje i moze da te razume i da ti pomogne kada ti je najteze-a ujedno vidis primer ispred sebe koji te dodatno motivise da borbu sa drogom izboris do kraja.Droga je danas prisutna svuda-i u malim i u velikim sredinama-ja bih najvise voleo kada nikada ne bih morao da pisem na ovu temu! Ali se nadam da ce mladi ljudi-kroz svo ovo pisanje-barem jedan od njih,uvideti o cemu se radi...
..psi laju - karavani prolaze..

Van mreže marinakr

  • Novajlija
  • *
  • Poruke: 110
Odg: Narkomanija u Svrljigu
« Odgovor #163 poslato: Jun 09, 2010, 09:32:06 »
MishaDLamba,svaka cast!Ti bi bio idealan terapeut,kako zbog svog iskustva, tako i zbog izuzetnog poznavanja psihologije coveka,u najmanju ruku bi specijalisti trebali da te smatraju kolegom!Lecenje supstitutima-blokatorima,metadonom,psihostabilizatorima.., svakako nije terapija prvog izbora.Kao sto rece, samo opet dovodi do stvaranja zavisti ali od drugih tabletica :-X,i tako se sve vrtis u krug, i tako u nedogled!Prava rec, u pravom trenutku, i upucena na pravi nacin bi u svakom slucaju bila daleko efektivnija!Moralna podrska,ali u prvo vreme mislim da je i hemija nuzna, dok  covek ne dodje k sebi barem malo, da bi bio u stanju da shvati i na pravi nacin razume reci koje mu zaista mogu pomoci da se iscupa i krene pravim putem,je prava stvar!Ispravka,nisu dovoljne reci,nego sati razgovora..

Van mreže MishaDLamba

  • Novajlija
  • *
  • Poruke: 63
Odg: Narkomanija u Svrljigu
« Odgovor #164 poslato: Jun 09, 2010, 19:46:11 »
Hemija uopste nije nuzna-veruj mi!Do sada jos niko nije umro od skidanja na suvo.To je ujedno i najefikasniji nacin...potreban je zaista dug vremenski period dok se organizam iscisti od toksina.A kao sto sam rekao-osoba koja je u tom problemu-najbolju pomoc moze dobiti i potraziti u centrima specijalzovanim za takvu rehabilitaciju-u kojima se ne koriste nikakve zamene i  postepena "spustanja",i gde su ljudi koji su prosli tu muku direktno zaduzeni za pomoc zavisniku koji dodje u centar.
..psi laju - karavani prolaze..