72 gostiju, 0 korisnika

Poslednje poruke

Autor Tema: Balašević - i sve ono što on budi u nama...  (Pročitano 32833 puta)

Van mreže Bebili

  • Novajlija
  • *
  • Poruke: 187
Re: BALASEVIC - i sve ono sto on budi u nama...
« Odgovor #30 poslato: Decembar 23, 2007, 22:26:17 »
Jedna od omiljenih..

Kao Talas

Negde se pipnu nasi mali svemiri
kada vec pomislim da spavas
Zasumi saten, tama se uznemiri
i kao talas naides.

U skoljki tvoga pupka leto zimuje,
tu cuvas mrve sunca za nas.
Sa tvojim dodirom se ceznja rimuje
dok kao talas nadires.

I nista vise nije vazno,
lice sveta zlobno i lazno se raspline za cas.
I niko vise nije bitan,
svi su pesak prezren i sitan.
Pesak ispod nas.

Srebra decembra kuju prsten za tvoj prst.
Niz tvoje sapi zvezda pala.
Zalud te privijam uz sebe ko uz krst.
Ti kao talas izmices.

Ostavljas slane kapi bistre
i jato dobrih mirisa Istre po sobi razvijas.
Ostavljas varljiv zalog pene u srcu ove napukle stene
koju razbijas.

I nista vise nije vazno
lice sveta zlobno i lazno se raspline za cas.
I niko vise nije bitan,
svi su pesak prezren i sitan
Pesak ispod nas.

Van mreže mimrush

  • Moderator
  • Prelazi u legendu
  • *****
  • Poruke: 1104
  • Memini tui memento mei!
Re: BALASEVIC - i sve ono sto on budi u nama...
« Odgovor #31 poslato: Decembar 23, 2007, 22:53:14 »
A ovo je moja omiljena:
...
O, daj, okreni taj ringispil u mojoj glavi,
to ne zna niko - samo ti, bez tebe drveni konjici tuzno stoje..,
Dodji! Iz plave boce se pojavi,
bar jednu zelju ispuni,
i dodaj svetu malo boje...
Cudo moje...
...

Van mreže SnebivljivaAzdaja

  • Hyper-aktivan član
  • ***
  • Poruke: 642
  • Jer, tamo gde se volimo, nikad nije mrak.
Re: BALASEVIC - i sve ono sto on budi u nama...
« Odgovor #32 poslato: Decembar 30, 2007, 00:42:19 »
Za trecu smenu

Vidis li gde sam to sad
u kom sam dobu
cudne mi ptice, da znas, snovima jezde
jer, jos sam suvise mlad
da mislim o grobu
a vec sam suvise star
da brojim zvezde

Cujes tisinu, taj zvuk, prolazi vreme
zuji i preti kroz noc, drhti ko kobra
nemoj da nacinjes sad ozbiljne teme
dodji, skupi se tu i budi dobra

Pa naspi jos jednu
za vecite krivce, za balansere
ne boj se, imam ja prilican cug
naspi jos jednu
za umorne livce, za proletere
veceras treca smena vraca tudji dug

Skoro ce svanuti dan, jos jedan praznik
svi su ti plavi ko san
svi su ti isti
budis se retko u sest, samo po kazni
kad moras negde na put ili na ispit

Ponekad tragam i ja za zlatnim runom
mozda cu sanjati dim, vatru i celik
nisi ti kriva za to, ma volim te puno
hajde sad, daj mi
pred san poljubac velik

Pa naspi jos jednu
za vecite krivce, za balansere
naspi jos jednu za moje drugare
naspi jos jednu
za umorne livce, za proletere
naspi jos jednu za trecu smenu

Van mreže SnebivljivaAzdaja

  • Hyper-aktivan član
  • ***
  • Poruke: 642
  • Jer, tamo gde se volimo, nikad nije mrak.
Re: BALASEVIC - i sve ono sto on budi u nama...
« Odgovor #33 poslato: Decembar 30, 2007, 00:50:47 »
Ziveti slobodno

Davno ti je vrag zaseo na prag
zemljo Srbijo
niko ziv se ne seca tolikih nesreca
za jednog vezira

Oko tebe komsije podizu bedeme
jeda i prezira
e tog jos nije bilo, ludama je milo
a ostale je stid

Crne hronike i harmonike
sitan Rock n' Roll
bajke da na kraju ponajbolji ostaju
vise ne prolaze, ne, ne

S tamne strane globusa bolje se vidi
da najbolji odlaze
plocnici Toronta, oci boje fronta
lozinka svih nas

Na sta se prica svodi, ej
parole o slobodi
setaci, preletaci, slaba potpora
nije to glava-pismo

Ili jesmo ili nismo
ovo srce bubnja
vecni tam-tam otpora

Ziveti slobodno, svetom se oriti
okicen perom sokola
za urok protiv okova
ziveti slobodno, pesmom pokoriti
tvoj steg na svakom gradu je
gde ti se neko raduje

Probati jug k'o zrno grozdja
sa dlana bogorodice
liznuti so sa onog gvozdja
za koje vezu brodice

Slusati vetre kako gude
u bele stepske jasene
zajetiti vode koje bude
gene u tebi spasene

Al' cim se pomene fantom promene
sevnu slemovi
o zali Boze matore, oni se zatvore
cim gazde podviknu

Upiru se deca da rodjene oceve
od lazi odviknu
sta na kraju bidne, pa znas
putnici za Sidnej, hajmo, izlaz taj i taj

Dokle, bre, da nas voza
zli carobnjak iz Oza
dokle taj glupi dzoker
cuti, dobro je, ma nije

I citav plen da skupe
pa ne mogu da vas kupe
da vam mladost kao
sitan kusur odbroje

Svako je jutro novo usce
poteci kao recica
neka se trnje plete gusce
nebo je tvoja precica

I zdrobi lazne dijamante
k'o ljusku supljeg oraha
nek' bulevari sveta pamte
muziku tvojih koraka

Van mreže Lee

  • Moderator
  • Legenda Svrljig.NET-a
  • *****
  • Poruke: 1880
Re: BALASEVIC - i sve ono sto on budi u nama...
« Odgovor #34 poslato: Januar 07, 2008, 09:43:07 »
Portret života mog

Vetar prosipa bokal fosfora.
Vitraž mraza na oknu prozora.
Jedne noći k'o ova, znaće Bog,
doslikaću portret života svog.

Silueta se davno nazire.
Neko uzdahne, neko zazire.
Isto vide a razno tumače,
djavo prste u farbu umače.

Prave si boje dodala na taj portret života mog:
talase plave, nijansu lave, vrtloge zelenog.
I lila, tamnu, čežnjivu,
i boju breskve, nežnu i sramežljivu,
setno sivu, nepogrešivu.

Roze nadjoh medj' starim pismima,
modru vrpcu nad teškim mislima,
ukrah ridju iz pera drozdova,
laki purpur iz prvih grozdova.

Uzeh oker sa sveće svečarske,
drap sa svilene mašne bećarske,
mrku s tambure tužnih tonova
a cinober sa nosa klovnova.

Prave si boje dodala na taj portret života mog:
talase plave, nijansu lave, vrtloge zelenog.
A crnu nisi štedela,
ali bez nje bi bela još izbledela -
bez crne bela ne bi vredela.

Srce je moje napuklo
k'o kora starog bagrema,
al' u tvom oku kao lane zadrema.
I, jedva, kao šapati,
niču u uglovima zlatne paprati.
Pramen sna u sliku navrati.

Vetar dokono senke spopada.
Huk u ambis tišine propada.
Jedne noći, k'o ove, znaće Bog,
doslikaću portret života svog.

Van mreže Lee

  • Moderator
  • Legenda Svrljig.NET-a
  • *****
  • Poruke: 1880
Re: BALASEVIC - i sve ono sto on budi u nama...
« Odgovor #35 poslato: Januar 07, 2008, 09:51:20 »
NE VOLIM JANUAR

Ne volim januar ni bele zimske vragove,
u svakom snegu vidim iste tragove,
tragove malih stopa broj trideset i ko zna,
kako polako odlaze.

Više ne prolazim ulicom Dositejevom
i nemam pojma kad neko pita gde je to,
tih dvestašest koraka dužinom tog sokaka
nikad ja nisam brojao.

Nisam te nikada čuvao,
nisam te nikada mazio pazio,
tvoju sam ljubav gazio,
i svemu smišljao broj.

Nisam te nikad štedeo.
I nisam umeo stati i ostati,
šta će od mene postati,
mali anđele moj?

Ne gledam filmove iz ranih sedamdesetih,
dosta je suAza i rastanaka nesretnih.
Ko takve stvari snima? Baš čudnog sveta ima,
tako se lako rasplaču

Nisam te nikada čuvao,
nisam te nikada mazio pazio,
tvoju sam ljubav gazio,
i svemu smišljao broj.

Nisam te nikad štedeo.
I nisam umeo stati i ostati,
šta će od mene postati,
mali anđele moj?

Van mreže Lee

  • Moderator
  • Legenda Svrljig.NET-a
  • *****
  • Poruke: 1880
Re: BALASEVIC - i sve ono sto on budi u nama...
« Odgovor #36 poslato: Januar 08, 2008, 21:18:01 »
BEZDAN

Nema me više u tvojim molitvama,
Više me putem ne prate.
A noć mi preti, ponoć i pusta tama,
kad me se samo dohvate.

Više me ne voliš,
kad se vraćam nisi budna.
Ne goriš gasne naša zvezda čudna,
lažna srebrna stvar.

Daleko putujem,
vetar nudi neke rime.
Kupujem, pristaju uz tvoje ime,
dva tri stiha na dar.

Ne slušam više šta šapućeš dok snivaš,
plaši me koga pominješ.
I sve si dalje, a sve mi bliža bivaš,
kao da opet počinje

Ali me ne voliš
to se uvek drugom desi,
govoriš ali više ne znam gde si.
Da li neko to zna?

Šta sam uradio,
kakva tužna humoreska.
Gradio ispod gradova od peska
dubok bezdan bez dna

Van mreže Lee

  • Moderator
  • Legenda Svrljig.NET-a
  • *****
  • Poruke: 1880
Re: BALASEVIC - i sve ono sto on budi u nama...
« Odgovor #37 poslato: Januar 08, 2008, 21:22:00 »
NA BOGOJAVLJENSKU NOC

Na Bogojavljensku Noc...
Olba se dotace, lome se pogace, a venci smokava i mali zlatni praporci se pokace
U prednjoj sobi mog bace...
Cudo je navike moc...
Kao pod zastavom, drustvo se sastalo, pod istom ikonom za dugim svapskim astalom
Sto pamti svadbe i dace...
Uglavnom gostujem kod kuce, al moju narav pamte tu...
Brbljaju svasta pred svanuce...
Al cak ni pripiti, ni da pomenu nju...
 
Na Bogojavljensku Noc...
Pobozne pesmice, svece i kresnice, i uvek metu odvec onih glupih grozdjica u cesnice...
Al to je tako, i amin...
Strasna je proslosti moc...
Prate me duhovi, ko gladni vukovi...
A moje vreme tinja kao stari trupac bukovi...
Jos jutros gurnut u kamin...
Ruza je pupila na mrazu...
I, sto bi rekao moj kum: vuce te djavo na tu stazu,
A ispred sebe imas dobri stari izlizani drum...
 
Nikad ne pricaju o njoj... A ja se ne raspitkivam...
Ukrstim politru i noc... I na taj krst se, tu i tamo, prikivam...
Vec me i Dunav pretice... Moja me senka spotice...
Al nista mi se ne tice... I malo sta me pomera i dotice...
Sem, katkad, Nje...
 
Na Bogojavljensku Noc...
Vasar starudija...
Banda sa studija...
Profesor ruskog, Sveros, Doktor, Paor i Opstinski Sudija...
I svi smo na "Pomo'z Boze"...
Silna je ljubavi moc...
U jutra besana jos dodje nezvana, i kao provalnik mi pretura po mislima i pesmama...
Al to je sve sto mi moze...

Van mreže remorker

  • Novajlija
  • *
  • Poruke: 15
Re: BALASEVIC - i sve ono sto on budi u nama...
« Odgovor #38 poslato: Januar 16, 2008, 23:34:49 »
Ognjena


Mesec je mlad zaljuljao grad
Na lahoru mrak prosušio lak
Po baštama su prve Noćne Frajle nikle
Večeras dodaj malo kremena u štikle
I odigraj cool... Potpuno cool

Obrati pažnju na bas... U ritmu je spas
I kad nađeš svoj gruv i na kiši si suv
Načini svaki korak ovom istom strašću
I pregazićeš more na tom hodočašću
Ako ostaneš cool... Sasvim cool

Sve ima svoje... I vatra i led
U kap se spoje... I čemer i med
Sve ima svoje... Vrlina i greh
Tuge postoje da bi prizvale smeh

Malecka... Ponoć zvecka
A tvoja bajka i dalje sja
Malecka... Suza pecka
Al' šta bi s gunđalom ko ja?
Ti samo odigraj cool

Noć je ko neki druid smućkala fluid
I vazduh sladunja k'o mošorinska dunja
U tebi noćas uzbuđeno srndać dršće
Nemir čerge koja stigne na raskršće
Odradi to cool... Strogo cool

Sve ima svoje... Kad mrzne i vri
Kad menja boje... Kad vene i zri
Sve ima svoje... Početak i kraj
Tame postoje da bi prizvale sjaj
Kako table s natpisom "zabranjeno je gaziti travu" dospeju na sredinu travnjaka?

Van mreže Elena

  • Hyper-aktivan član
  • ***
  • Poruke: 711
Re: BALASEVIC - i sve ono sto on budi u nama...
« Odgovor #39 poslato: Januar 16, 2008, 23:51:47 »
Ja u poslednje vreme slusam samo Remorker.....
Ne znam sta mi je, ali u stanju sam deset puta za redom da je cujem...

Van mreže remorker

  • Novajlija
  • *
  • Poruke: 15
Re: BALASEVIC - i sve ono sto on budi u nama...
« Odgovor #40 poslato: Januar 16, 2008, 23:57:30 »
Citat
Ja u poslednje vreme slusam samo Remorker.....
Ne znam sta mi je, ali u stanju sam deset puta za redom da je cujem...

Pa mozda si se zaljubila  ;-)


Remorker


Dolaze snegovi, ne vredi, sve vise i vise mi smetaju studeni
U kosu me nezno, k'o sedefnu snalicu udeni
To mi treba, moj mali zaklon ispod neba

Otkaci slepove, nanisani jutro i pusti tu ladju da klizi
Pronasli su Ameri sifru za to, take it easy
Lutko lepa, zrela se breskva nebom cepa

Spusti svetla, oduzmi gas, smesnih stvari se bojimo
Mislis da neko pita za nas, kao da ne postojimo
Stavi misli u prazan hod, stresi zvezde k'o dudove
I polako nasuci brod na te plisane sprudove
I sanjaj

Odlaze selice, leprsaju malena jedra po nebeskoj pucini
Taj odlazak gusaka uvek me starijim ucini
Put do raja, o, zar je uzvodno do kraja

Spusti svetla, oduzmi gas, smesnih stvari se bojimo
Mislis da neko pita za nas, kao da ne postojimo
Stavi misli u prazan hod, stresi zvezde k'o dudove
I polako nasuci brod na te plisane sprudove
I sanjaj
Kako table s natpisom "zabranjeno je gaziti travu" dospeju na sredinu travnjaka?

Van mreže Elena

  • Hyper-aktivan član
  • ***
  • Poruke: 711
Re: BALASEVIC - i sve ono sto on budi u nama...
« Odgovor #41 poslato: Januar 16, 2008, 23:59:44 »
Ma, nisam...
Nego, nekako mi bas prija pesma...

Van mreže SnebivljivaAzdaja

  • Hyper-aktivan član
  • ***
  • Poruke: 642
  • Jer, tamo gde se volimo, nikad nije mrak.
Re: BALASEVIC - i sve ono sto on budi u nama...
« Odgovor #42 poslato: Januar 17, 2008, 00:08:41 »
Namcor

Ne volem... Nikog, lutko... Takva mi je narav...
Kao odžak star i garav...
Puno dima je kroz mene prošlo...

Ne volem... Ujne, strine, šogore, komšiluk...
Nataknem ih na čiviluk...
Od njih ništa dobro nije došlo...

Ne volem... Semenkare... Cigose trubače...
Burek... Ulične pišače...
Nek mi moju lepu varoš vrate...

Ne volem... Džipadžije... Dizel... Butikaše...
Restoteke... Tamburaše...
Svaku pesmu bar za strofu skrate...
Mater im...

Al tebe volem, to je fakat...
Ti si mi ljubav jedina...
Prodaću onu našu kućerdu "na lakat"...
Ma nek je stoput dedina...
Da kupim četir konja besna...
Da ih u oblak upregnem...
Pa s tobom di nas niko ne zna uteknem...

Ne volem... Kad mi gaće uđu... Di već uđu...
Te što brinu brigu tuđu...
Košticu u štrudli od višanja...

Ne volem... Zatucane... Gratis... Kravataše...
Hipohondre što se plaše
Da dobiju rak od razmišljanja...

Ne volem... onda krvoločne pse i gospodare...
Nađubrene trotoare...
Maskirne kad navale na pendžer...

Ne volem... one lopuže što voze tuđa kola...
Znaju azbuku do pola...
Miču usnama dok sriču pejdžer...
(nji' se malko gadim, pravo da ti kažem...)

Al tebe volem, to je fakat...
Ti si mi ljubav jedina...
Prodaću onu našu kućerdu na lakat...
Pa nek je stoput dedina...
Da kupim čamac na dva vesla...
I onaj šešir rogozan...
Pa tebe di nas niko ne zna odvozam...

E onda, ne volem šizove i nervne bolesnike...
Pre ih puštali za vikend...
Sad ih puste pravo pred kamere...

E ne volem... Sve te lezibejke, da prostite...
Proročice... Travestite...
Nek mi gospon-dame ne zamere...

Ne volem... Teget girtlu na teget mantilu...
Šestu ličku... Sedmu silu...
Opa-cupa preko Okučana...

Ne volem... Izbore... Televizor... Plakate...
Dosta, ako boga znate...
Ludnica je kanda otključana širom ostala...
(provert'e, molim vas?)

Al tebe volem, to je fakat...
Ti si mi ljubav jedina...
Prodaću onu našu kućerdu na lakat...
Pa nek je stoput dedina...
Da kupim adicu od peska...
Na njoj šumarak nakrivljen...
Da tebe di nas niko ne zna sakrijem...

Sta je ovo, solo? Uf, ne volem solo...A to je onaj sopran saksofon? To tek ne volem!

Ej, ne volem, daklem... Uzdržane... Trezvene...
Pa džoging... Takve najpre trefi šloging...
Al ni krkanje mi nije blisko...

Ne volem... Što odasvud samo čuješ daj mi!
Il' se prosi il' se zajmi...
Jebo te, ja nikad nisam isko?

Ne volem... Štreberčine... Večne odlikaše...
Crne rolke i sektaše...
Ne padam na Tibet... Ili Burmu...

Ne volem... Škrtariju... Intelektualce...
Koji važno vrte palce...
Kupiš ih za špricer i kavurmu...
(koju ja licno, isto, mislio sam na kavurmu, ne volem...)

Al tebe volem to je fakat...
Ti si mi ljubav jedina...
Prodaću onu našu kućerdu na lakat...
Ma nek je stoput dedina...
Napuklo srce na dve pole...
Ljubav je teret pregolem...
Baš ni to što tol'ko volem... Ne volem...

Joj, ovaj, ovo sto ne volem ovako, kad zavrsi pesmu ovako, k'o racija...

Bas je logicno, sta?

...k'o da je upalo nesto..., sta je? Koju logiku te Kole, tu si me nas'o?!

Van mreže lunja

  • Moderator
  • Ne silazi sa Foruma
  • *****
  • Poruke: 4498
  • Vredi li...uopste?
    • Lunjin kutak
Re: BALASEVIC - i sve ono sto on budi u nama...
« Odgovor #43 poslato: April 16, 2008, 22:33:49 »
Kad Rat pravi žurku...
Kad Rat pravi žurku, redosled gostiju uvek je isti...
Prvo dođu Popovi...
Pa Topovi...
Pa Lopovi...
Ostali se i ne pozivaju. Ostali se donose na poklon...
Ali najčešće ne moraš ni učestvovati u ratu da bi ga izgubio...
Za pametnog čoveka svaki rat je izgubljen...
A delovalo je tako bezazleno kad je uz prve činjele devedesetih Promenadni Orkestar Zlookih Staraca zagudio svoj patetični adaggio con molto passtone na bodljikavim žicama nacionalizma? Niko se nije setio da su uz taj komad oduvek najbolje plesali Najgori, začas se našao par da otvori bal jednom okretnom igrom u suprotnom pravcu, i tako, korak nazad, dva koraka nazad, es-tam, es-ratatatam, pa nikad kraja...
Tek je ova strpljiva jesen, kao manastirski restaurater, svojom paperjastom četkicom konačno otkrila neke potpuno nove likove pod gornjim slojem fresaka socijalističkih svetaca i mučenika...
Sad se svi kunu da su od početka sve znali? Kanda jedino šačica Nas Naivnih nije učestvovala u toj pedestogodišnjoj zaveri dvadeset i dva miliona ljudi?
Sve je manje onih s kojima možeš popričati o tome, razgovori su prerasli u nadvikivanja, ali čak ni tako niko ne čuje svoje sagovornike...
A grad su pod svoje uzeli Amnestirani...
Ovo je jedina zemlja na svetu u kojoj se ubistvo iskupljuje ubistvom, a pljačka pljačkom?
Kliše uvek isti: Razbojnici zauzimaju lokalni hotel i salun, Šerif je pokvaren i podmitljiv, a One Kukavice, kako se već skraćeno objašnjavaju Normalni Porodični Ljudi, nemaju petlju da išta preduzmu...
Gde je taj Maskirani Jahač koji će razjuriti Maskirne? Kopita se odasvud čuju, ali nigde konjanika na vidiku? Izgleda da je i njemu jasno s kim bi ovde imao posla?
_________________
Bačeno srce uvek nadje svoje mesto.
I onda to bačeno srce više ne plače često.

Van mreže lunja

  • Moderator
  • Ne silazi sa Foruma
  • *****
  • Poruke: 4498
  • Vredi li...uopste?
    • Lunjin kutak
Re: BALASEVIC - i sve ono sto on budi u nama...
« Odgovor #44 poslato: April 16, 2008, 22:34:48 »
Ma, putuj Evropo, kome trebaš?
Nije mi jasno zašto još uvek volim ulicu Vaše Stajića? Sve više liči na groblje automobila?
Gusto naparkirani s obe strane, polovni limenjaci su je zakrčili, suzili, učinili sasvim ordinarnom, nema više one gluve ravničarske komocije zbog koje sam u tu ulicu godinama ulazio svečano i obazrivo, kao u gostinsku sobu...
U njoj, nekako, kao da je uvek bilo Letnje Nedeljno Popodne?
Gudila je tišinu u jednom arhaičnom tonalitetu, tajnovita, tamnozelena, senovita kao popovska bašta...
Uvek doterana...
Otmena...
Nije se dala iznenaditi...
Nju nisu morali posebno ulepšavati za državne praznike? A tu negde su stanovale i Curice U Belim Sandalama Koje Rano Moraju Kući...
Mirisale su na lipu, do vrtoglavice, posebno one koje su živele bliže ušću ulice Pavla Simića?
Pratili smo ih ponekad, pristojno, sredinom puta (ni ne pomišljajući da ih zagrlimo), dok su se u visokim nedostupnim prozorima palili mistični zlatno-smeđi abažuri, projektujući na zidove portrete strogih predaka, klonule figure porcelanskih devojaka, i masivne predratne vitrine pune kožnih knjižurina...
Ulica Vase Stajića dugo je držala do sebe, samouvereno i oholo, a pogledaj je sad?
Klonula, oronula, kao usedelica koja se više ne nada...
Sad bi je mirne duše mogli premestiti negde u Sombor, Osijek ili Suboticu, i niko u njoj ne bi prepoznao onaj elegantni novosadski sokak (najkraći put od centra do stadiona), u kom su se pločnici caklili kao apotekarski pultovi, i kojim smo uvek prolazili lagano, hodočasnički, ne poterujući patike u kas...
Jer tu su živeli i Vujke i Toza, povrh svega...
Dva Naša Derana koja su ostavila tragove svojih krampona u Nebeskom Šesnaestercu, kao što ono Zvezde izlivaju stope u holivudskim pločnicima...
Boškov Vujadin, Veselinović Todor...
Zavirivali smo u njihove prozore diskretno, sa strahopoštovanjem, primećujući pre prvih komšija da su zavese promenjene...
Vujke, fajter, u dvadesetčetvrtoj u selekciji Evrope, u dvadesetšestoj "pedeseta" u reprezentaciji. Toza, šarmer, večiti strelac lige, tri komada Velsu, tri Austrijancima, tri Englezima, sve utakmica za utakmicom...
Oni su nam pokazali da i sa lokalne stanice ponekad kreću vozovi za oblake...
Kuće su im bile sa iste strane, kao i njih dvojica, ali na potpuno suprotnim krajevima, kao i njih dvojica, jasno da su se i izgledom razlikovale, totalno, kao i njih dvojica, ali mi tad nismo razmišljali o tome...
Videli smo sebe na nekom dalekom stadionu, raširenih ruku, jato plavih dresova kako poleće ka nama kao jato plavih golubova, čuli golmana koji grdi svoju odbranu na stranom jeziku, i žamor publike, šokirane pobedonosnim golom gostiju u poslednjim sekundama meča...
E, momci, momci...
Izgleda da smo mi to sanjali bolje nego što smo igrali?
Nikom iz generacije nije zasvirala himna, niko nije omirisao barut Vemblija, San Sira, Parka Prinčeva, no, svejedno, to ionako više nije bila Reprezentacija o kojoj smo maštali...
I tu su se uvukli Narodnjaci, kao i u sve ostale igre, zbog njih odavno ne odlazim na utakmice...
Fudbal je za mene nepovratno splasnuo kad su umesto Gradskih Mangupa počeli da ga čukaju Seoski Momci, jaki i zdravi, ali sa nenadoknadivim nedostakom asfalta u genima...
Pročitam sastav "Vojvodine", ponekad, navuklo se u ekipu čudnih prezimena, takvih nekad nije bilo ni u sastavima gostujućih timova? Vremena se menjaju, malo šta je kao što je bilo ...
Uskoro neće biti ni gostujućih timova?
Ne dolaze više "Hajduk", "Olimpija", "Rijeka"...
Koleba se "Vardar"...
"Velež"...
"Sarajevo"...
Ostadoše sve sami Domaći? Vreme je da se preispita treba li nam uopšte ono "Gosti" na stadionskim semaforima...
Zamisli: Domaći-Domaći: 0:0 ? Divota, ništa lepše...
Eh...
Do kraja će Ovi Nesretnici zaista napraviti Etnički Čistu Ligu, jedno Veliko Prelo, na kom će se igrati "u gajbu piva", a na utakmice stizati biciklima, traktorskim prikolicama, i okićenim volovskim zapregama punim Cigoša-trubača...
Ma, putuj Evropo, kome trebaš?
Bez nas si kao svatovska supa bez rezanaca...
Još ćeš nas preklinjati da ti se vratimo...
_________________
Bačeno srce uvek nadje svoje mesto.
I onda to bačeno srce više ne plače često.