22 gostiju, 0 korisnika

Poslednje poruke

Autor Tema: Balašević - i sve ono što on budi u nama...  (Pročitano 35927 puta)

Van mreže Lee

  • Moderator
  • Legenda Svrljig.NET-a
  • *****
  • Poruke: 1880
Re: BALASEVIC - i sve ono sto on budi u nama...
« Odgovor #15 poslato: Oktobar 03, 2007, 20:16:17 »
 VASA: Ne ume niko da napravi pesmu... O devojci... Jedinici... Koja je "negde" imala vise nego sto ovde moze i da se izmisli... Imanja... Koja ne mere geometri nego kartografi... Stada... Koja bi lakse bilo naslikati nego prebrojati... Dukata, zlata... Tri vagona stafira... A samo je skoknula u sedlo, odbacivsi sve to kao kaputic u proletnji dan... Okvasila slingu u Dnjepru, osusila je na vetru... Spavala u senu, brojala zvezde kroz krosnje i imele... Krala kisele jabuke kao Cigancica... Da bi bila s "onim koga voli"...

Niko kao Nikola nije razumeo velicinu te bezuslovnosti, jer on ne samo da nije imao srca da krene na kraj sveta, nego cak ni da ostane tamo gde je bio? I ne samo da nije imao srca da ostane tamo gde je bio, nego je cak i pobegao na drugu stranu

NIKOLA: Pa... Ti bi nekad umeo da napravis takvu pesmu?

Vasa ga gleda izazovno?

VASA: Nekad? Umeo bih i sad... Ali nemam kome...

U prostor pre poslednje recenice ubacila se hladna ruka tuge, i nestrpljivo ga povukla od sarenog izloga mastanja. Udahnuo je prekoredno, kratko i nakon tog suvog, bezglasnog jecaja, nastavio da dise u svom ritmu, ali je vec bio s ove strane stvarnosti...

VASA: Da moj Nina... I tog cuvenog Cirgala, i ona dva zdrepca na koje je bila natovarena loza, i sve druge... Sve sam ih mogao komotno pogubiti negde usput, pa ne bih ni primetio... Citav taj silni miraz stigao je na prvom konju... Vrancu bez bisaga... Koji je nosio moju Jedinusku...

Nije bio od onih koji pognu glavu, ali da je okrene, to je ipak morao...

Da li je suza presahla, ili je uspeo da je zadrzi, Nikola nije uspeo da otkrije, jer, na licu je, uglavnom, nije bilo kad mu se ponovo okrenuo?


VASA: Eh... Ne smem ni da pomislim... Kad umirem za ovom koju nisam voleo... Sta bih tek radio za "onom koju volim"?


     Kao rani mraz..., scenario za dugometraznu igranu baladu

Van mreže lunja

  • Moderator
  • Ne silazi sa Foruma
  • *****
  • Poruke: 4498
  • Vredi li...uopste?
    • Lunjin kutak
Re: BALASEVIC - i sve ono sto on budi u nama...
« Odgovor #16 poslato: Oktobar 03, 2007, 20:24:26 »
 
Napisi mi pesmu, mazila se. Nisam znao da li cu umeti. Reci
jesu moje igracke, cakle mi se u glavi kao oni sareni
staklici kaleidoskopa i svaki put mi je druga slika u ocima
kad zazmurim ali postoje u nama neke neprevodive dubine.
Postoje u nama neke stvari neprevodive u reci, ne znam...
Napisi mi pesmu, molila je. I nisam znao da li cu umeti.
Voleo sam je tako lako a tako sam tesko to znao da pokazem a
onda odjednom raspored mladeza na njenim ledjima kao tajna
mapa pokazao mi je u koje zvezde treba da se zagledam i
tako, eto ti pesma, ludo jedna...
_________________
Bačeno srce uvek nadje svoje mesto.
I onda to bačeno srce više ne plače često.

Van mreže sneskabelic

  • Novajlija
  • *
  • Poruke: 27
Re: BALASEVIC - i sve ono sto on budi u nama...
« Odgovor #17 poslato: Oktobar 03, 2007, 21:48:17 »
Balasevic je moj idol iz detinstva,mozda kao klinka nisam bas razumela njegove tekstove.Sta znace i koju tezinu nose,koliko su dobri i savrseni.Ali mislim da znam sve pesme,pocev od Ranog Mraza i tako dobro i poznate pesme:"....Mi slusamo poloce i sviramo rock,a negde u nama je bitaka plam,pricam vam jer dobro znam!"...to je bas stara pesma, prava proleterska.
A sad volim da cujem ovu novu pesmu,koju je snimio zajedno sa grupom Apsolutno romanticno:....Dajtemi vina ,vino nek se toci.Dok traju dani a narocito noci,dok traje tuga ta moja verna druga!!!.. i td

Van mreže lunja

  • Moderator
  • Ne silazi sa Foruma
  • *****
  • Poruke: 4498
  • Vredi li...uopste?
    • Lunjin kutak
Re: BALASEVIC - i sve ono sto on budi u nama...
« Odgovor #18 poslato: Oktobar 09, 2007, 10:47:09 »
Na pola puta


Hej, mnoge vatre sam ložio,
i mnoge vode zamutio
nošen srećom i zlom.

I da znaš, tri sam banke potrošio,
a da nisam ni slutio,
da sve to tek prohuji s vihorom,

jednom za uvek...

Hej, gde su sad oni klikeri,
trešnje sa periferije,
sveske iz šestog b?

Gde su sad svi gimnazijski šminkeri,
prve studentske ferije
i čežnjiva pisma iz armije?

I vidiš već sam tu, na pola puta - sve je dim!
I fotografije od vremena izbledele.
I vidiš već sam tu, na pola puta, sad mi trebaš ti,
budi vodič moj kroz mutne predele.

Hej, čudne staze do uspeha,
čvrsta vera u drugove,
sve je to varljiva stvar.

I sad, ako postoji uteha,
ja nisam praštao dugove
i svakom sam vratio isto bar.

I vidiš već sam tu, na pola puta...

Hej, sada znam gde sam grešio
i gde sam, na žalost, bio gad,
a gde, na žalost, ne.

I da znaš, sve sam rebuse rešio,
ali ipak se ponekad
još zaletim na vetrenjače.

I vidiš već sam tu, na pola puta...
« Poslednja izmena: Decembar 24, 2007, 16:21:47 by lunja »
_________________
Bačeno srce uvek nadje svoje mesto.
I onda to bačeno srce više ne plače često.

Van mreže Nikola Jovanovic

  • Moderator
  • Aktivan član
  • *****
  • Poruke: 254
Re: BALASEVIC - i sve ono sto on budi u nama...
« Odgovor #19 poslato: Oktobar 26, 2007, 21:38:00 »
Volim da sviram njegove pesme kada moj dobri prijatelj Bogdana peva!

Van mreže lunja

  • Moderator
  • Ne silazi sa Foruma
  • *****
  • Poruke: 4498
  • Vredi li...uopste?
    • Lunjin kutak
Re: BALASEVIC - i sve ono sto on budi u nama...
« Odgovor #20 poslato: Oktobar 26, 2007, 21:46:20 »
A ja volim da vas slusam...
narocito onu "na bogojavljensku noc...".... 8-) 8-) 8-)
_________________
Bačeno srce uvek nadje svoje mesto.
I onda to bačeno srce više ne plače često.

Van mreže Lee

  • Moderator
  • Legenda Svrljig.NET-a
  • *****
  • Poruke: 1880
Re: BALASEVIC - i sve ono sto on budi u nama...
« Odgovor #21 poslato: Oktobar 26, 2007, 21:51:42 »
  Da, samo davno je bilo kad sam vas zadnji put cula. Morali bi to uskoro da ponovite.

Van mreže Nikola Jovanovic

  • Moderator
  • Aktivan član
  • *****
  • Poruke: 254
Re: BALASEVIC - i sve ono sto on budi u nama...
« Odgovor #22 poslato: Oktobar 26, 2007, 22:05:25 »
Zaista je davno bilo... Pa da vam kazem, bas mi se nesto svira, mozda i odsviramo negde nesto uskoro...  ;-)Nego, treba da se vezba, to je muka :-X

Van mreže Lee

  • Moderator
  • Legenda Svrljig.NET-a
  • *****
  • Poruke: 1880
Re: BALASEVIC - i sve ono sto on budi u nama...
« Odgovor #23 poslato: Novembar 01, 2007, 11:43:24 »
Морао сам да се одселим--Балашевић



пролазе градом уморне бивше лепојке
из моје
слатке младости
скривају боре,с линијом се боре
време им смишља пакости

најбољи момци
са корзоа славни лавови
сада су шофери
магационери
крију их мрачни бирцузи

кад о томе размислим
ја сам крив што живим с тим
морао сам да се одселим
кад ми је било дваес три


и ја сам био
дечко с гитаром,мали цар
шашави боем за све њих
дечко с гитаром
сада дечко с хонораром
који га одваја од свих

кад о томе размислим
ја сам крив што живим с тим
морао сам да се одселим
да се давно изгубим


и да се никад не вратим
да их онакве запамтим

о , морао сам да се одселим
кад ми је било дваес три...

Van mreže Elena

  • Hyper-aktivan član
  • ***
  • Poruke: 711
Re: BALASEVIC - i sve ono sto on budi u nama...
« Odgovor #24 poslato: Novembar 25, 2007, 01:55:28 »
PROVINCIJALKA

Rekli su mi da je došla iz provincije,
strpavši u kofer snove i ambicije.
Drug je studirao sa njom,
pa smo se najzad sreli ona i ja.
Shvatih, Bože, ovo je sazveždje za nju provincija.

Srce stade kao dete da se otima,
tražili smo se po prethodnim životima.
Ostavih iza sebe sve,
zablude, promašaje koji tište,
prosto, lako, k'o neko beznačajno pristanište.

O, da mi je da se još jednom zaljubim,
opet bih uzeo kostim večnog dečaka.
I opet bih smislio kako da prodangubim
dok ona ne sleti niz hodnik studenjaka.

Gorda naspram podsmeha i spletki poslednjih.
Usamljeni galeb iznad mora osrednjih.
Reči bi sve pokvarile,
samo se ćutke pokraj mene stisla.
Sami, svoji, izbeglice iz besmisla.

O, da mi je da se još jednom zaljubim.
Opet bih gledao niz kej kao niz prugu.
I opet bih znao da se u oblak zadubim
i čekao bih samo nju, nijednu drugu.

Napiši mi pesmu, mazila se. Nisam znao da li ću umeti.

Reči jesu moje igračke, cakle mi se u glavi kao oni šareni
staklići kaleidoskopa i svaki put mi je druga slika u očima kad
zažmurim.

Ali, postoje u nama neke neprevodive dubine, postoje u nama neke
stvari neprevodive u reči, ne znam...

Napiši mi pesmu, molila je, i naisam znao da li ću umeti. Voleo
sam je tako lako, i tako sam teško to znao da pokažem.

I onda, odjednom, na rasporedu mladeža na njenim ledjima, kao
tajnu mapu, pokazala mi je u koje zvezde treba da se zagledam...

I tako, eto ti pesma, ludo jedna...

Van mreže G-o-s-t

  • Hyper-aktivan član
  • ***
  • Poruke: 567
Re: BALASEVIC - i sve ono sto on budi u nama...
« Odgovor #25 poslato: Novembar 25, 2007, 14:13:31 »
Baš lepo od lunje što budi lepa osećanja u nama (ponekad i pomalo tužna) stihovima Balaševića, a još više podsećanjem na njegove koncerte i njegove reči...
Volim sve njegove pesme...

Lepa protina kći

Još sam bio sasvim mlad,
neke barske ptice sam lovio tad,
kad je došla da se kupa lepa protina kći.

Nije znala gde sam ja,
da je gledam, krišom, kroz trsku i šaš,
a preko reke noć je pala kao plašt.

Mesec tinja nad vrbakom,
srebri nebom zveda roj,
kapi vode kao biseri
koji blistaju svud po njoj...

O, srce ludo, ludi sni,
već se moji drugovi momčili svi.
A ja sam hteo samo jednu:
lepu protinu kći.

Čudnom pesmom zvoni drum,
te su zime svatovi došli po nju,
iz daleka, neki svet za mene tuđ.

Baš sam prošao sokakom.
Padao je prvi sneg.
I još ponekad zazvone praporci
što je odnose, ko zna gde...

Da se ženim, imam kad.
Ja sam, eto, ostao momak do sad.
Nikad više nisam sreo lepu protinu kći.

Jedan život, miran, tih.
Nekad bacim kartu il' napišem stih.
Stvari teku, ja se držim izvan njih.

I ljubim dobre, ljubim lake.
Neke prave, a neke ne.
I sve su vile, sve su kraljice.
I sve su nevažne naspram nje...
« Poslednja izmena: Novembar 25, 2007, 14:48:55 by G-o-s-t »
Život je čudo! Čak su moj profil kopirali na svrljig.com! Nisam znao da im toliko nedostajem!

Van mreže lunja

  • Moderator
  • Ne silazi sa Foruma
  • *****
  • Poruke: 4498
  • Vredi li...uopste?
    • Lunjin kutak
Re: BALASEVIC - i sve ono sto on budi u nama...
« Odgovor #26 poslato: Novembar 25, 2007, 16:02:50 »
Volim njegove koncerte, i pesme i knjige... i najbolnije je to koliko istine ima u njegovim pesmama....
_________________
Bačeno srce uvek nadje svoje mesto.
I onda to bačeno srce više ne plače često.

Van mreže Elena

  • Hyper-aktivan član
  • ***
  • Poruke: 711
Re: BALASEVIC - i sve ono sto on budi u nama...
« Odgovor #27 poslato: Novembar 25, 2007, 18:59:09 »
Ovo sam procitala na jednom Balasevom sajtu i jako mi se dopalo...

"Pitaju me: “Kako možeš voljeti njegove pjesme? On je prepatetičan. Kako ti ne dosadi biti na skoro svakom njegovom koncertu i toliko puta slušati iste pjesme, iste priče...?” Nikada nisam pronašla način da im objasnim svoj odgovor... Volim ga jer je uvijek tu... Prepatetičan ili ne, njegove pjesme dotiču neke moje najdublje osjećaje. Njemu dopuštam da ponekad svrati i izmami suze na moje oči, jer on zna da je suza kraljica... On zna da je suza najmoćnija vodena sila. Sluša moju tišinu i... vrati mi osmijeh. A isto tako zna kako je dobar osjećaj vratiti osmijeh na lice na kojem još uvijek ima tragova suza... To su one neke najintimnije “vračke” koje imamo on i ja... Postoje i oni drugi, svakodnevni trenuci koje provodimo skupa. Obično se sretnemo u mom autu dok putujem na posao. Slušam ga dok mi govori o nekim prošlim vremenima i o trenucima koji tek trebaju doći... Tada se dešava neka magija... boje postaju jasnije i sve poprimi neki poseban sjaj... Otkrivam smisao i u onim stvarima koje do tada baš i nisu bile smislene. Na neki neobjašnjiv način ta naša jutarnja putovanja ispune me ogromnom količinom pozitivne energije koja je vrlo važna za ostatak mog dana. Nadjemo se mi i na nekim popodnevnim kavicama. Tu su teme našeg druženja malo ležernije i uglavnom odaberemo neki ritam koji ovisi o trenutku i samo uživamo u muzici... on pjevajući, a ja slušajući ga. Kako mogu voljeti njegove pjesme, pitaju me. E pa mogu, jer je svaka pjesma jedan mali život u kojem pronalazim stvarne likove. Možda nitko ne zna da bagremovi pod kojima sam ljubila njega jedinog pravog i nisu bili bagremovi, ali to ih ne čini manje važnim drvećem... Postoje oni neki durovi i molovi koji zvuk klavirskih tipki pretvaraju u slike na kojima vidim kako odvode lepu Protinu kći i u kojima čujem praporke... Baš uvijek se naježim slušajući jecaje Šenove violine! Ponekad mi se čini da je vidim kako se smije da bi već u sljedećoj pjesmi pustila suzu. Violina koja se smije i plače... kako ovo nekome objasniti? Ma nema šanse, šta vam je! Neke je stvari i bolje ne objašnjavati... I sada kada razmišljam... nije ni važno da li će netko shvatiti zašto je meni Balašević toliko važan! Važno je da ja to znam! I postoji još nešto jako bitno u cijeloj toj priči... Na koncertu, u prvim redovima, pored mene stoje ljudi u čijim sam očima pronašla sjaj rijetkosti. Oni nisu samo Djoletovi fanovi, oni su moji prijatelji, a Djole je onaj retki začin koji nas je spojio. Možda ne postoji način da nekome objasnim koliko me njegove pjesme i koncerti ispunjavaju, ali ionako šta su riječi... samo kremen što se izliže kad tad... Volim ga zbog mnoštva malih sitnica koje na kraju čine za mene jednu veliku stvar... i hvala mu na tome..."

Van mreže lunja

  • Moderator
  • Ne silazi sa Foruma
  • *****
  • Poruke: 4498
  • Vredi li...uopste?
    • Lunjin kutak
Re: BALASEVIC - i sve ono sto on budi u nama...
« Odgovor #28 poslato: Novembar 25, 2007, 19:01:19 »
Kako lepo receno... I u svemu se u potpunosti slazem....

Jer zivot cine male stvari....
_________________
Bačeno srce uvek nadje svoje mesto.
I onda to bačeno srce više ne plače često.

Van mreže lunja

  • Moderator
  • Ne silazi sa Foruma
  • *****
  • Poruke: 4498
  • Vredi li...uopste?
    • Lunjin kutak
Re: BALASEVIC - i sve ono sto on budi u nama...
« Odgovor #29 poslato: Decembar 17, 2007, 22:33:26 »
  Nekima se čini da su moje pesme sve iste...
      Shvatam ih potpuno... Meni su, na primer, one Ajnštajnove formule sve iste.
      Nismo svi svemu dorasli...
      Stihovi su uflekali stranice ove knjige kao višnje damastni stolnjak baštenskog stola, i odaću tajnu: oni su pisani obrnuto, na muziku, otud tolika raznolikost i amorfnost mrlja, uprkos vrlo doslednim rimama...
      Pade, znači, kula od karata sa čije su osmatračnice Nedorasli taman opazili metričke modle iz kojih moje melodije ispadaju kao vanil-krancle...
      Do vraga, počinjem da zvučim kao Kritičar.
      U prevodu, najveći krivac što su ipak pomalo sve iste sam doista ja, ali ne toliko Ja Kompozitor, i ne Ja Pisac Tekstova, nego više Ja Pevač Svojih Pesama. Sto trideset i koja pesma dosad! Zamislite reviju na kojoj bi jedan jedini maneken nosio sto trideset i koji model. Pa ne znam kakvi da su modeli...
      Sve bi bilo mnogo jasnije da jednu moju pesmu peva neki Šaban u bordo odelu, drugu, recimo, blazirana Rok Princeza Na Zrnu Belog Praška, a tek svaku treću ja...
      Jednog dana sve će doći na svoje, to znam, ali prethodno bih morao da nađem malo vremena da umrem, i ispunim još par rubrika u formularu Večnosti, tako da baš ne vapim za tim danom...
      Muzičari me (umereno) hvale kao pesnika, a književnici kao pevača, ali i jedni i drugi triput pljucnu i prekrste se terajući me od sebe, čim primete da im se primičem u odrpanoj sivoj kukuljici, zveckajući upozoravajućim zvonom na štapu svog talenta...
      Ali, dojave mi Dobronamerni da me je neko od kolega opljuvao u štampi, pa tako saznam da imam i kolege?
      Nedavno me je u holu hotela "Maestral" spopao jedan Interpretator, Nosilac Festivalske Spomenice, jedan od onih najokorelijih, što farbaju kosu u crno i povlače se po jutarnjim programima...
      Ma, ne dolazi u obzir...
      Za njegovo ime ne samo da nema mesta ni na marginama ove knjige, nego ne mogu da ga prilepim ni za korice, kao žvaku...
      Potreban mi je više kao maskota svih onih koji kad im stane auto traže kvar na tuđem vozilu...
      Vokalni Solista me je, uglavnom, pitao kad ću i ja napraviti jednu pravu pesmu? Dosta mu je tog recitovanja, šta li je? Morao je već jednom da mi kaže šta misli o meni...
      Ljudi iz njegovog društva branili su ga time što je malo popio...
      U redu je, rekoh...
      Ja bih morao puno da popijem da bih rekao šta mislim o njemu, i njima...
      A iza svojih pesama stojim...
      I ne pada mi na pamet da ih branim...
      One su tu da brane mene...
      Zato i stojim iza njih...
     
      Bilo bi glupo da kažem kako više nemam onih dvadeset godina?
      Imam ih, na sreću...
      I još dvadeset i tri sledeće uz njih...
      Nazivali su me amaterom kada sam ušao u posao, u međuvremenu su se svi potpisali pod diplomu Velikog Profesionalca koju sam stekao, ali i papirni brodiči napravljeni od ovih stranica poterani su od obale daškom Amaterizma, koji sam eto uspeo nekako da sačuvam u sebi, ljubomorno, kao tajni porodični recept...
      Onaj okrugli furnirani sto više ne bi morao da se razvlači, tek par gostiju je preostalo...
      A ja naravno nikad nisam maturirao...
      Školske 1994/95. godine, u gimnaziji u Senti uradio je to za mene konačno moj mladi prijatelj Adrijan Arsenović, odbranivši sa najvišom ocenom svoj maturski rad iz muzičke kulture na temu: Harmonska i formalna analiza pesama Đorđa Balaševića.
      Mom Đoletu, umesto maturske slike u izlogu...
      Tek toliko... A ja zaista možda i jesam slab muzičar, kao što se priča...
      Ali šta bi tek bilo da nisam?
      Ih, brate...
      Ko bi nam bio ravan?

Dodir Svile, Đ. Balaševic
_________________
Bačeno srce uvek nadje svoje mesto.
I onda to bačeno srce više ne plače često.