Ime Svrljiga i Dervena

[WingsOfDesire]

Ime Svrljiga i Dervena

        Do danas još nije rasvetljena etimologija imena Svrljig. Navešćemo samo neke zanimljive hipoteze. Konstantin Jiriček smatra da je ime Svrljig "upadljivo neslovensko ime i znači na rumunskom brkicu (Gobio fluviatilis)", pa "izgleda da je ta reč ostatak iz tračkog, iz koga su pozajmljena uopšte tako mnoga imena životinja i bilja u jezicima Poluostrva" . Prema Milanu Kostiću, na rumunskom „Svrljig" znači ribu „mren" (zvrljuga)." I danas se u Timoku kod Svrljiga nalazi riba mren" . Feliks Kanic je mišljenja da je „Isidril turski način pisanja za 'Ždrelo', kao što je Isladija - Slatina, Isnebol - Snegpolje, Isferlik - Svrljig". Hadži Kalfa Čelebi je zapisao u XVI veku: "Esferlik (Isferlik - Svrljig), kadiluk blizu Vidina", kraj koga je "Banja, obično poznata pod imenom Esferlik-Banjasi (Svrljiška banja), kadiluk". Stojan Novaković u komentaru ovoga zapisa Čelebije napominje da u Požarevačkom ugovoru koji je zaključen jula 1718. izmedu Austrije i Turske, stoji kao tačka "u granicama Svrljiška Banja, prema turskom nazvanju latinski zapisane Isperlech-banea", a u godišnjici Nikole Čupića se dodaje: "Kada su Turci čuli za pad Banje, napustili su sami i Sperlickae (ako ne bude Svrljig) i Knjaževac".

        Što se drugog imena tiče, Derven je selo na mestu na kome je savremeni Svrljig. Dr Gavro Škrivanić smatra "da se ime Derbend ili Derven sačuvalo u toponomastici jugoslovenskih zemalja i to na mestima gde su za vreme Osmanlija postojala derbentska sela, odnosno kuda su prolazili stari putevi". Milićević ukazuje na činjenicu da je oko 1875. godine postojao srez "svrljiški sa stolicom u Dervenu, i to "na desnoj strani Svrljiškog Timoka", gde su bili mehana i "sreska kuća na Dervenu". Prema ovome putopiscu sa svrljiškim Dervenom, odnosno Niševačkom ili Dervenskom klisurom, se "može uporediti, koliko ja znam, samo Derventa, više Rače na Drini, i, u malom, klisura gornjokamenicka".

        Petar Skok u Etimologijskom rečniku za termin "derven" kaže da označava "vazdušnoj struji izloženo mesto", a kao sinonim njegov je "klisura", dok je toponim „Derventa". Dodali bismo i Derven - kao ime sela na mestu današnjega Svrljiga. Kada je reč o ovom autoru, zanimljivo je da se uopšte nije pozabavio etimologijom „Svrljiga". Još je veće iznenadenje da u obimnom svom recniku obraduje, npr. „Bučum", a da Svrljig sasvim izostaje.