Detinjstvo....

[lunja]

Nedostaje mi da ne mislim ni o cemu... Da sednem, jedem i sklonim se... i ne brinem za veceru.
Da obucem, nosim i bacim na pranje...
Da pozelim i da se ispuni zelja, bez da razmisljam koliko je kostalo i kako je uspelo...

[lunja]

Nedostaje mi da ponovo volim sneg... :)

[Sale]

Evo malog povratka u detinjstvo (makar svima onima koji su postovali u ovoj temi). Naleteh na ovaj članak na blogu mog prijatelja Marjana Milanova (http://paradoksija.blogspot.com/) pa ću ga ovde podeliti sa vama:

"Da li se sećate ovoga?

Ako ste odrastali osamdesetih i početkom devedesetih siguran sam da je ovaj kadar duboko urezan u vašem sećanju, u vašoj svesti, zašto da ne i  u vašem srcu. Možda ga i niste odavno videli, ili ga se setili, kao ni ja uostalom, ali kad sam nedavno naišao na ovu sliku, probudila je u meni mnoga lepa sećanja, na mnoge lepe trenutke, na najlepše doba dana, na 7.15h uveče, sa osmehom na usnama očekivanih 5 minuta, malo pre čuvenog (da ne kažem zloglasnog) Drugog Dnevnika. Toliko kontrasta i različitih emocija u samo pola sata razmaka!

Tada nije bilo dvd-a, interneta, kablovske, bezbrojnih kanala, tolikog izbora, prezasićenosti. Tek po par emisija dnevno koje su činile čitav naš svet. Opstanak, Branko Kockica, Metla bez drške, ... i taj crtani film! Čarobni trenuci!

Nadam se da je, bar za trenutak, ovo i za vas bio mali put kroz vreme, u detinjstvo, u doba nevinosti, u dubinu podsvesti, u jedan od istočnika lepih sećanja i emocija,... u nešto čega više nema!"

preuzeto sa : http://paradoksija.blogspot.com/2009/09/crtani-film-za-nostalgicare.html

[alba]

Tako sam bila ponosna kada sam, kao klinka, telefonom pricala sa ovim Panićem iz emisije.(Razlog je bio baš jak: bio je "poznanik s vikendice" našim komšijama.Oni nisu imali telefon pa su mu dali naš broj za kontakt.)Baš se izdivanismo:"Jeste. A-ha.Sad ću da ih pozovem.Nema na čemu."

Kolariću Paniću - uvodna špica i odjava	Small | Large

Eh, detinjstvo...