34 gostiju, 0 korisnika

Poslednje poruke

Autor Tema: Omiljeni stihovi  (Pročitano 55764 puta)

Van mreže One life

  • Aktivan član
  • **
  • Poruke: 301
  • One love
Odg: Omiljeni stihovi
« Odgovor #60 poslato: Januar 18, 2010, 00:45:50 »
Sunce, vjetar i ti

Napisat ću ti pjesmu
U kojoj će biti
Sunce, vjetar i ti.

Vrijeme će mirisati pred kišu
Žito će snivati Van Goga
Poljem će svirati rijeka
Iz roga zelenoga.

Odjenut ću te u haljine tanke
Tek tijelo da ti se sluti
U jednom će stihu lipa
Svu pjesmu zapahnuti.

Hodit ćeš sva izvan sebe
Od uzvišene neke slobode
Nedeljiva od svega što vidiš:
Od zraka, od zemlje, od vode.

Jablani dizat će glave
Ružama dah će stati
Za vitkom pojavom tvojom
Sve će se okretati

I šume, i brda, i ljudi,
I suncokreti daleki žuti.
Učinit ću da cijeli se svijet
Oko tvog lika zavrti.

I u tom, svemira verglu,
Gdje pršte u prozor boje,
Ti očima šibat ćeš pejzaž
Svjesna ljepote svoje.

Vjetar odoleti neće,
Za kosu ćete ščepat.
Ti ovlaš ćeš ustrgnut klas
I kosu u rep ćeš vezat

"Moja si", siktat će vjetra
Za vratom studeni zubi.
Dobacit ću ti maramu kradom
Da vrat zaštitiš dugi.

"Ne bježi", bjesnit će vjetar,
"Nećeš se oteti lako!"
I zaskočit ćete pod suknju -
Put bijela bljesnut će zrakom.

Ti zgrabit ćeš vjetar za gušu
I koljenima ga stiskati glatkim
Sve dok trzaji vjetra
Ne postanu posve mlaki.

A zatim ću, tiho, u pjesmi
Otškrinuti oblake lake,
I ti ćeš prosuti kose
U zlatne sunčane zrake.

Tisuće svjetlosnih strijela
Kroz srce će ti sinut
Od nožnog palca do čela
nevidljiva vatra će liznut.

Osjetit ćeš u svakoj pori
Svjetla svilene lasi,
Vrh tvojih stidljivih dojki
Dvije maline divlje će rasti.

Osjetićeš pod čaškom pupka
Sve ukrug slatku toplinu,
I kao kad dijete kamečić
Baci u vodu mirnu;

Krug za krugom topline
Krv će širiti vrela -
Sve dok ne dodirneš sebe
Izvan granica tijela.

Enes Kišević

Van mreže Heretic

  • Ne silazi sa Foruma
  • *****
  • Poruke: 4465
Odg: Omiljeni stihovi
« Odgovor #61 poslato: Januar 18, 2010, 10:12:31 »
Solčence zahaja,
in vas tiho spi,
lunica prihaja,
ptiček žvrgoli.

Kto te priček mali
peti je učil,
kje si take lepe
pesmice dobil?

autor: Slovenac neki...

Van mreže geronimo

  • Prelazi u legendu
  • ****
  • Poruke: 1216
  • NIKAD ROBOM
    • NIKAD ROBOM
Odg: Omiljeni stihovi
« Odgovor #62 poslato: Januar 29, 2010, 20:07:44 »
Poslednja si moja sinagoga, moj poslednji Petrovgrad  i Rim,
S tobom mozda mogu i bez Boga , a bez Tebe ne mogu ni s njim.
Brana Crncevic
 p.s. kratko i @#%tachno...;D)
NIKAD ROBOM

Van mreže lunja

  • Moderator
  • Ne silazi sa Foruma
  • *****
  • Poruke: 4498
  • Vredi li...uopste?
    • Lunjin kutak
Odg: Omiljeni stihovi
« Odgovor #63 poslato: Januar 29, 2010, 21:30:44 »
Ulazis u pesmu kao u vrt

 

    Ulazis u pesmu kao u svoj vrt
    slazes reci,pomeras mlado drvece
    u nekakav red razumljiv tvom oku
    tako nehajno kao sto u san moj
    ulazis kao u svoj vrt
    gde te svaka travka s radoscu
    docekuje i sunce ti na rame silazi,

    i korak ti je lak i necujan,
    kao da si i sama od sna satkana,
    iz noci u noc tako sa morem
    snagu premeravas,umirujes ga
    recima i u poslusnu pticu pretvaras.


    Ulazis u pesmu kao u svoj dom
    gde je sve oblikovano tvojom rukom,
    koja i mojom rukom uzaludne
    reci ispisuje koje bi da me
    od tebe odbrane.

  Pero Zubac
_________________
Bačeno srce uvek nadje svoje mesto.
I onda to bačeno srce više ne plače često.

Van mreže nisevcanka

  • Hyper-aktivan član
  • ***
  • Poruke: 721
  • www.dolinafest.com
Odg: Omiljeni stihovi
« Odgovor #64 poslato: Februar 14, 2010, 19:43:17 »
P o š l a   s a m   z a    lj u b a v lj u   k a o   d e t e 
r u k o m   z a   p l a m e n o m

I što se više ruka izmicala
to su šire tugom bile dječje oči,
sve se više ruka istezala
plamen živi da dohvati.
I uzalud opomene.
Tek kad zaboli ljepota ognjena
prestaje se vjerovati.


S v e   i m a   s v o j   s m i s a o   o s i m
lj u b a v i   u   m e n i

Ona je ista u februaru i junu
kad se razlete srne.
otkako mi se uvukla pod kapke očne
otežali su.
otkako me presijeca u pasu
razapinjem se.
Otkako vjerujem u nju i čekam da se osmisli
siromašnija sam.
Bjedniji su koji se zarobe
od onih što su zarobljeni.
Da se pjesma piše gorčinom, riječi bi značile:
otrov sipati u učnu školjku.


K o   ž i v i   s a m   u m r i j e ć e   b e z   p r i s u s t v a
č o v j e k o v o g   l i c a

Dođe mi naga da sletim nez stepenice,
tako je jadno
svoje ruke osećati kao njegove.
Jutra su umorna,
večeri još zrače nadu
a noći grčenje.
Ko živi sam umreće bez prisustva čovjekovog lica.



D o b r o   ć e   v j e č n o   p r e v o d i t i   ž e d n e
p r e k o   v o d e

Tek što sam usnom do izvora - nema sna.
Dobre će vječno prevoditi žedne preko vode.
Pođe mi ruka od vrata do koljena
pa se začudim da ga snagom
ne dozovem
kad sebe van sebe željom
izazovem.


N e m a   n i š t a   i z m e đ u   b i t i   i   n e b i t i

Sada malo mudrosti da mi je
šta će mi sa bijelim kosama.
Sada malo zlobe
gadna je kad je donesu godine.
Dobrotom i krotkošću i vuka bih od sebe odbila.
Sredina je mlaka pa se sa gađenjem izbljuje.
Ko jest-jest, a ko nije-nije.


D o   c i lj a   s t i ž u   s a m o   b e z o č n i

Bolje zmija ljepotica
no meka od dobrote nakazna.
Učila sam sinove tičinu da ne vređaju
i mučkost da im bude suzdržana.
A sad bih grla da su nezajažljiva
i srca da su im stijene
pećine kamene.
Sve o njih da se obija
i kuda prolaze
samo gvozdenom jekom da odjekuje.


N e   m o ž e   s e   d a lj e

Zašto se život ne ponovi?
Ili da nam bar sinovi loš trag prepoznaju
pa na vrijeme da se vrate.
A kada bi nas na golet doveli
očišćene kao svetom vodom okupane
svako bi svoju potražio košulju.


N e   z n a m   v i š e   k o m e   lj u b a v   p r i p a d a

Htjela sam da mi noći zaborave dane
i dijete da ostanem nevideći.
Gledanje mi je plamen do očiju dovelo
a kao da se nisu smenjivala doba
samo je naše proljeće u meni ostalo.

Dara Sekulić, iz zbirke Grlom u jagode
Neki tamo Tolstoj rekao je jednom, a mnogi su to posle na razne nacine ponavljali. Rekao je da covek moze da zivi i u Jasnoj Poljani, u selendri jednoj ruskoj da napravi prestonicu sveta, samo ako se on oseca kao prestonica..."

Van mreže Heretic

  • Ne silazi sa Foruma
  • *****
  • Poruke: 4465
Odg: Omiljeni stihovi
« Odgovor #65 poslato: Mart 14, 2010, 20:46:14 »
Pored toga sto je u moj izvot uvela strah od smrti, nikada nisam voleo Desanku Maksimovic, ali opomena jebe kevu:

Opomena


Čuj, reći ću ti svoju tajnu:
ne ostavljaj me nikad samu
kad neko svira.

Mogu mi se učiniti
duboke i meke
oči neke
sasvim obične.

Može mi se učiniti
da tonem u zvuke
pa ću ruke
svakom pružiti.

Može mi se učiniti
lepo i lako
voleti kratko
za jedan dan.

I mogu kom reći u tome času
čudesnu tajnu
koliko te volim.

O, ne ostavljaj me nikad samu
kad neko svira.

Učiniće mi se negde u šumi....
Ponovo sve moje suze teku
kroz samonikle neke česme.

Učiniće mi se crn leptir jedan
po teškoj vodi krilom šara
što nekad neko reći mi ne sme

Učiniće mi se negde kroz tamu
neko peva i gorkim cvetom
u neprebolnu ranu, ranu srca dira

O, ne ostavljaj me nikad samu,
nikad samu,
kad neko svira...

Van mreže lunja

  • Moderator
  • Ne silazi sa Foruma
  • *****
  • Poruke: 4498
  • Vredi li...uopste?
    • Lunjin kutak
Odg: Omiljeni stihovi
« Odgovor #66 poslato: Mart 14, 2010, 20:52:41 »
Ulica Ljubavi (Love Street)

 Ona zivi  u  Ulici Ljubavi,
dugo se povlaci po Ulici Ljubavi,
Ima kucu I bastu,
Bas bih voleo da zavirim unutra.

Ona ima krpe I majmune,
Lakeje dokone, nagizdane dijamantima,

Mudra je I zna sta radi
Ima tebe a ima I mene.
Mudra je I zna sta radi
Ima tebe a ima I mene

Mudra je I zna sta radi
Ima tebe a ima I mene

Vidim ti zivis u Ulici Ljubavi
U jednom lokalu skupljaju se creature
Pitam se sta tamo rade
U leto,u nedelju, I godine cele.

Meni je valjda ovako dobro.

Ona zivi  u  Ulici Ljubavi,
dugo se povlaci po Ulici Ljubavi,
Ima kucu I bastu,
bas bih voleo da zavirim unutra.
_________________
Bačeno srce uvek nadje svoje mesto.
I onda to bačeno srce više ne plače često.

Van mreže Heretic

  • Ne silazi sa Foruma
  • *****
  • Poruke: 4465
Odg: Omiljeni stihovi
« Odgovor #67 poslato: April 05, 2010, 19:35:50 »
Danas sam iz dosade sklepao sledeci video. Ko nikada nije citao Dilana Tomasa, evu mu prilike da ga cuje.

Video: Ron Fricke
Music: Cliff Martinez
Voice: Dylan Thomas
Blendmaster: Heretic :)

Dylan Thomas - And Death Shall Have No Dominion Small | Large



Van mreže lunja

  • Moderator
  • Ne silazi sa Foruma
  • *****
  • Poruke: 4498
  • Vredi li...uopste?
    • Lunjin kutak
Odg: Omiljeni stihovi
« Odgovor #68 poslato: April 15, 2010, 13:54:39 »
ODAKLE MENI

Odakle meni u dzepu vetar
Koji je mrsio tvoju kosu
Nekoliko kamencica
Koje si bacala iza sebe
Govoreci da ces tako lakse naci
U povratku put do kuce
A vrapci ih nece pojesti

Odakle meni mali komad papira
Na kome si napisala
Volim te
I tvoja slika
Iz vremena kada si volela da gledas
Kako opada lisce
Kada si volela da gazis po njemu

Odakle meni u kutiji od sibica
Malo peska sa zamka
Koji si sama sagradila
I u kome sam te Princezo
Poljupcem probudio iz sna

Odakle meni snovi puni tvojih reci
I gomile recenica
Koje ti pricas samo meni

Odakle meni to da nikada ne kasnim
Na sastanke sa tobom
Jer ti uvek dolazis ranije
Odakle meni glupa navika
Da ti nikada ne kazem
Ja te volim
Samo zbog toga sto znam da znas
A meni je tesko da te reci izgovorim

Odakle meni devojka
Koja se osmehne uvek kada me vidi
I kaze mi samo jedno cao
Koje znaci i volim te
I drago mi je sto si tu
I poljubi me
I budi blizu mene
I lepo je sto si bas ti moj
Odakle meni sanjalica
Odakle meni neko ko ne ume da svira
Ali ciji je svaki pokret
Cija je svaka rec pesma
Odakle meni ti?


M. Marinovic
_________________
Bačeno srce uvek nadje svoje mesto.
I onda to bačeno srce više ne plače često.

Van mreže tomazi

  • Novajlija
  • *
  • Poruke: 3
Odg: Omiljeni stihovi
« Odgovor #69 poslato: Septembar 07, 2010, 00:01:20 »
Ocito je, u subini pise
u tridestoj vjesala mi stoje.
Ko sakati mi smo sve to vise
...za zivote privezani svoje.

Draga, meni vec trideseta bije
i zemlja je sve milija meni.
Zbog toga i moje srce snije
da izgaram plamenom rumenim.

Kad vec gori, da gori do kraja
ne uzalud pod lipom sto pupa
uzeh prsten ja od papagoja
znak da cemo izgorjeti skupa.

Ovaj prsten ciganka mi dade
sad na tvojoj dragoj ruci sija.
Harmonika kad jecati stade
ja na tebe mislim ko i prije.

U glavi misumi vir, i tone
na srce je mraz i magla pala
mozda vec si nekom drugome
ovaj prsten sa osmjehom dala

Moze biti, ljubeci te njezno
pitao te, ne znajuci mene
sto je bilo tom pjesniku smjesnom
pisao je pjesme zaljubljene?

Nije vazno!procice ta rana.
Gorko je zivotu znati kraj.
Prvi put je takvog huligana
prevario kleti papagaj.

Van mreže Heretic

  • Ne silazi sa Foruma
  • *****
  • Poruke: 4465
Odg: Omiljeni stihovi
« Odgovor #70 poslato: Mart 22, 2011, 20:58:28 »
SJENI ALEKSANDRA PUŠKINA

Nad zvjezdanim mnogostručnim svodom,
nad domakom umnoga pogleda,
pod vrhovnim nebosklonom neba,
gdje se mlada neprestano sunca,
iskresana rukom magičeskom
opšteg tvorca, siplju rojevima:
tamo se je tvoj genij začeo
i pjevanja mirom pomazao;
otkud zora sine nad prirodom,
odonud je k nama doletio.
Sretnji pjevče velikog naroda,
tvome prahu zemnom sveštenome
sobraće ti viteški podvizi
pred divnijem stupaju oltarom.

kako se sam potpisao, Vladika crnogorski

Van mreže lunja

  • Moderator
  • Ne silazi sa Foruma
  • *****
  • Poruke: 4498
  • Vredi li...uopste?
    • Lunjin kutak
Odg: Omiljeni stihovi
« Odgovor #71 poslato: April 28, 2011, 21:46:10 »
Kad je sve volim


Kada mi upadne u sobu
I unese sneg na trepavicama
I miriše na napolje.

Kada kupi psa, pa ovaj,
Hteo ne hteo, ubrzo
Počne da liči na nju.

Kad se setim, da je bila fetus,
I takvu je volim,
U stadijumu punoglavca.

Na fotografijama iz detinjstva,
Kao bebironu sa loknicama.
A najvolim zato što se ona,
Od tih fotki do danas,
Uopšte ne menja

Kad noću piše
Baterijom po vazduhu
Šalje poruke vanzemaljcima

Kad me na Rilkeove
Stihove pita
- A, je l’ ti se svidja
Moja nova tašna?

Kada usisava tepih u ’aljinčetu
I kada je uštinem odpozadi,
A ona vrisne –
Jesi li normalan,
Mogla sam tako da poginem ovde.

Kad slušamo muziku,
A ona podigne kažiprst,
Slušaj sad ovaj prelaz,
Kako je dobar,
Ram-tara-ram-tira-tam.

Kad je pogledam na neko mesto,
A ona stavi ruke preko tog mesta,
Kaže – što si pokvaren,
Marš tamo!

Kada donese ćumur
Na poslužavniku,
Evo, malo su mi
Izgorele kiflice – kaže.

Dok čita ove beleške,
Pa se iznervira,
Što lažeš, za one kiflice!

Kada mi kaže
Bože, koliki ti je nos!
To je zato što me lažeš
Pa ti stalno raste,
K’o Pinokiju…

Kad kaže
Ja bih te nešto pitala,
Ako obećaš da
Nećeš da se smeješ.

Kad izadje iz kupatila i
Kad joj kosa liči
Na dečiji crtež.

Kad šmrca na ljubavni film
I kada opazi da se jedva
Uzdržavam da
Ne prasnem u smeh,
Pa stane da me gadja
Korama od pomorandže.

Kad mi kaže –
Ti mene kad bi ostavio,
Ja bih samo legla
Na patos
I umrla…

(Jovan Nikolić)
_________________
Bačeno srce uvek nadje svoje mesto.
I onda to bačeno srce više ne plače često.

Van mreže padreex

  • Novajlija
  • *
  • Poruke: 8
  • http://ispovedam.serbianforum.info
    • ISPOVEDAM
Odg: Omiljeni stihovi
« Odgovor #72 poslato: Jul 26, 2011, 16:54:40 »
Pohotom tela vojujes protiv Duha,
a dusa prazna,neispunjena i nezasicena.
Ceznes,kao da prolaze vekovi,a ono-trenutak je vecnost.
U prosoru bez vremena,sa malo vazduha i
puno uzdisaja-gusis se.
Ceznes,a sve sto prolazi,ciniti se da je samo zbog tebe tu,
kao da zbog tebe dolazi?!
Ti si nezasita!
Ne samo okolina,mracni ponori,dubine,
dim bez kojeg neces da dises,
nego i ona pohota te jede,izjeda-ti trulis.
Bez one suze sa osmehom i onim,podmuklo nevinim pogledom-ti si nista!
Ono sto govoris u sebi,
mislis da neko cuje?!!
To su zvuci violine bez zica,harmonike bez dirki-toje praznina bez eha.
Zamisli se,spusti pogled,
pogledaj dim oko sebe,
pogledaj zutilo tvoje koze,
vidi prazninu sebe-ti si nista!

Milan Vecanski

Van mreže padreex

  • Novajlija
  • *
  • Poruke: 8
  • http://ispovedam.serbianforum.info
    • ISPOVEDAM
Odg: Omiljeni stihovi
« Odgovor #73 poslato: Jul 26, 2011, 16:55:02 »
Elemen sjedinjenja stoji sakriven iza odluke,
zakljucan,iza zatvorenih vrata
u prostoriji u kojoj ima vazduha samo za pokretanje jednog uma i srca,
ili dva,
ali da ga koriste naizmenicno.

Da bi smo otvorili vrata i vecno naizmenicno disali,
moramo da sklonimo sve sto se nalazi ispred njih,
a da pazimo da taj vazduh ne bude zagadjen i prljav.
Cistota,jedinstvo i pokretanje,
dolaze od nasih dela koja sa zeljom i potrebom postaju jedno.


Svaka strast,sama je po sebi nemir,
a posle prevelike strasti tj.nemira,
dolaze posledice.
Svi mi tragamo za necim vecim od ljubavi,
lepsim od paznje i duzim od posvecenosti.
A ti si u toj potrazi izgubila samu sebe,
kucajuci na pogresna vrata,
koja su za tebe vec bila otvorena.

Milan Vecanski

Van mreže Heretic

  • Ne silazi sa Foruma
  • *****
  • Poruke: 4465
Odg: Omiljeni stihovi
« Odgovor #74 poslato: Septembar 07, 2011, 20:33:13 »
Nisu omiljeni, prvi put sam ih danas procitao. Odlicna pesma.

Tricks with Mirrors

I
It's no coincidence
this is a used
furniture warehouse.

I enter with you
and become a mirror.

Mirrors
are the perfect lovers,

that's it, carry me up the stairs
by the edges, don't drop me,

that would be bad luck,
throw me on the bed

reflecting side up,
fall into me,

it will be your own
mouth you hit, firm and glassy,

your own eyes you find you
are up against closed closed


II
There is more to a mirror
than you looking at

your full-length body
flawless but reversed,

there is more than this dead blue
oblong eye turned outwards to you.

Think about the frame.
The frame is carved, it is important,

it exists, it does not reflect you,
it does not recede and recede, it has limits

and reflections of its own.
There's a nail in the back

to hang it with; there are several nails,
think about the nails,

pay attention to the nail
marks in the wood,

they are important too.

III
Don't assume it is passive
or easy, this clarity

with which I give you yourself.
Consider what restraint it

takes: breath withheld, no anger
or joy disturbing the surface

of the ice.
You are suspended in me

beautiful and frozen, I
preserve you, in me you are safe.

It is not a trick either,
it is a craft:

mirrors are crafty.


IV
I wanted to stop this,
this life flattened against the wall,

mute and devoid of colour,
built of pure light,

this life of vision only, split
and remote, a lucid impasse.

I confess: this is not a mirror,
it is a door

I am trapped behind.
I wanted you to see me here,


say the releasing word, whatever
that may be, open the wall.

Instead you stand in front of me
combing your hair.


V
You don't like these metaphors.
All right:

Perhaps I am not a mirror.
Perhaps I am a pool.


Think about pools.


~Margaret Atwood~