Omiljeni stihovi

[Yuzer0]

S najdubljim poštovanjem

Gospođo draga
sa Lenjinovog bulevara,
šaljem Vam ovu pesmu
umesto pisma
da vas nađe u zdravlju
i u sreći
I šta još više reći?
Evo i ja sam dobro,
gospođo moja
iz ulice mrtvog revolucionara
i još sam onako isto
veselo blesav
i još po oblacima letim
I tek ponekad s proleća
kad prve jabuke stignu
ja se setim
one pijace na pola puta
između mog i Vašeg stana
malo ispod medicinskog fakulteta
na kojoj smo se sretali
toga leta svakoga dana
oko devet
I kako ste nosili svoje grudi
između pijačnih tezgi
dok sam ja kupovao jabuke
jer su zdrave
jer se od njih raste
i jer se mogu koristiti
umesto zubne paste
A u Vas su zurili
musavi pijačari
i vikali:
Sir iz Svrljiga, sir iz Svrljiga!
O Bože, i mladi i stari,
i ja među njima
šta da se krije
gledao sam Vas preko jabuka
kako hodate
kao po modnoj pisti
i pritom Vas baš briga
što svi razmišljaju samo o Vama
o Vašoj bisti
to jest o sisama
Ajmo kese, ajmo kese
dva dinara veće dinar manje!
vikala je brkata ciganka
kad Vam uhvatih pogled
kao slučajno
dok ste kupovali baklavske kore
one najtanje
i poslah Vam poruku kroz vazduh
kao iz najžešćih
ljubavnih pisama
al Vi gledaste kao kroz mene
I sutra lutah kao duh
između krompira i crnog luka
dođoste tek oko pola deset
I opet pogled i osmeh kao
ali tad nisam znao
a ne znam ni sada
da l beše upućen meni
il ženi s prvim šljivama
više zelenim nego plavim
al ipak reših da Vam se javim
ali tek sutra
jer imo sam stvarno još
svašta da kupim
a moro sam ipak i hrabrost da skupim
I sutra dođoh ranije
sad kao Vi da čekaste mene
i kupovaste neku jafu
narandže iz Izraela
Dobar dan rekoh
jesu li čvrste?
upitah smerno dok pipkah voćke
ko da su bile grudi Vaše
Baš mi je drago da sam Vas srela
i tu se ja zbunih
i od muke Vas pozvah na kafu
Ja kod Vas? Da li bih smela?
Ja pocrveneh kao rak,
i rekoh Izvinite ako…
O kako se on zbuni lako
rekoste Vi
Pa popićemo, zašto da ne?
Budimo prijatelji!
I krenusmo tako
pričajući o koječemu
dok su usput tandrkale jabuke i krompiri
a ja nikako nisam mogao
da se smirim,
i pravo da Vam kažem
šta sam Vam sve mislio
na onim stepenicama
evo i sad mi se koža ježi
čim se setim
i zacrvene mi se uši
Oho! rekoste Vi čim smo ušli
Mladi napaljenko
dok sam ja navaljivao na Vas
kao tenkom
kao da sam krenuo
da osvajam Jerusalim
Nije da se žalim
rekoste Vi naprotiv
ali mogli bi to ipak i sa malo manje žara
Haljina je naime
počela da mi se para
a u nečem moram i kući da se vratim
Zbunih se na to stadoh i pocrveneh
Ali ne sasvim za Boga miloga
rekoste smerno dok ste se svukli u tren oka
ko Bili Kid pištolje što je vuko
Nikada žene neću da shvatim
u sebi sam kuko
a zbilja
nikad brže nisam ušao
u samu srž problema
koji nestade kao rukom
a zatim…
o Bože,
sretasmo se toga leta
na onoj pijaci
na pola Bulevara svakoga dana
oko devet
Neću da budem prost
i svašta da pišem
ozbiljni smo ljudi
Evo meni već sinovi ko iz vode rastu,
a Vi verovatno
šetate unučiće po Čairu
Uglavnom ja sam dobro
što i Vama želim
I zdravlje me još služi
samo što izgledam starije
ali sam još onako isto
veselo blesav
i istim se glupostima veselim
i još po oblacima letim
I tek ponekad s proleća
kad prve jabuke stignu
ja se setim
one pijace na pola puta
između mog i Vašeg stana
malo ispod medicinskog fakulteta
i verujte
verujte zbilja
evo prvi put sad dok Vam pišem
setih se i onog dana
kad ste rekli da je šteta
da Vam muž nešto sumnja
i da se ne smemo viđati više

Branislav  Dimitrijević

[lunja]

NE PUSTA ONA KIŠU

Ona trosi moje strpljenje,
kao da sam ga kupio na buvljaku.

Ja nemam kameni zrvanj
u stomaku,
da gutam svaku njenu zvaku.

Ona sa mozgom leptira
rasteze patrljke mojih nerava,
i kao u cirkuskoj satri
seta po tankoj zici
i pravi svoje akrobacije.
Zar treba da joj se smejem,
da joj aplaudiram,
ocekuje li ovacije?

Sta ja da radim,
dok ona tera svoje zelje,
i od nasih prijatelja
pravi moje neprijatelje?

Da joj verujem slepo,
vezan sa nasa obecanja
i da masem repom.

Da budem tu i cekam na nju,
dok je to ne prodje
i gajim iluziju o nama.
A sta je sa mojim zeljama?

Dok ona naokolo skita
i za nase snove i ne pita,
ja gubim volju
kao u minskom polju,
kao da sam poljubio zolju.

Zar treba da se divim
njenom nezrelom daru,
dok na moje oci
kida tanane strune
gorkog dinamita pune.

Njeni me hirovi
na samoubistva inspirisu.
Ne nije ona crveno slovo u kalendaru.
Ne pusta ona kisu.
Zar treba da joj se klanjam,
dok ona svoje zelje zivi,
a ja svoje sanjam.



Milan Visnjic

[miwenitza]

ne volim te više da znaš

 

ali mi uvijek tako

u vremenu dodješ

da pomislim da si mi sve na svijetu

i ne mogu ni zamisliti

kako ležiš u nekom drugom krevetu

 

a ista si i kad kiša pada

i kad hlače obučeš

i kad suknju skidaš

a ne plačeš nikad

 

jedog ću te dana ubiti zbog svega

jer si tako slatka

bezobrazna i kratka

ako ne računam noge

jer si fina djevojčica

i najhrabrija kurva

jer si mi u oči ušla

bez kucanja i srama

 

ubit ću te prije spavanja

da se probudiš kao dama

da imaš pune sobe ljubavi

 kao zimnicu spremne

 

i ne volim te više da znaš

 

i sve će novine pisati o tome

u restorane više nećeš ući

ludo moja mala

neugledna plava

predivno stvorenje božje i moje

raspitaj se kod prijatelja

šta je još tvoje

a što meni pripada

raspitaj se

jer ne dam ti više ni da misliš

 

ubit ću te što se skitaš svijetom

 

policija će te tražiti

što bludničiš s ljetom na javnom mjestu

pa ćeš opet onda opet k meni

 dovoditi ljude da se čude

što voliš na meni

 

i ne volim te više da znaš

 

ali te tražim jer si tako prosta

 i slatka kao sirup

i jer si tako divlja

kad ti vrat grizem

a baš nikakva nisi kad te zubi bole

 

neću više ni da mislim o tebi

dok si od mene daleko

šta ja znam ljubi li te neko

jer ti je toplo u sobi

bezobraznice mala

igraj se još malo

 dok mi mrak ne padne

u krevet

 

ludo

 

čekam te i sutra

kao uvijek u devet

 

 

Željko Krznarić

[Bubasvaba]

'Dovidjenja, dragi
 bez ruke, bez slova.
 Nemoj da vam bol
 obrve povije.
 Umreti, nije nista
 na svetu novo,
 a ni ziveti
 nije bas najnovije.'
                 Jesenjin

[Heretic]

A, lebac mu... Meni se vise dopada ovaj prevod:

Do viđenja, druže odistinski;
Mili moj, ti si mi sred grudi.
Rastanak ovaj nam sudbinski
U nov susret nadu budi.
Do viđenja, druže, bez ruke i nemo,
I ne tuguj, imaj čelo bistro –
Na ovom svetu, da li umiremo,
Il živimo - jedno je te isto.

(ovo sam vec negde postovao)

[Bubasvaba]

Ima mali milion prevoda te pesme, meni je ovaj bio u glavi trenutno 

[lunja]

Dajem sebi slobodu da ovde postavim jednu divnu Popovu pesmu... pesmu koju sam sinoć zavolela za ceo život...



NEPREGLEDNO POLJE


Mnogo puta sam odavde,

iz ovog udaljenog kuta

slikao svet napolju.

I tamo negde u hladovini

stoletnih lipa

uvek ugledao tebe.

Stajala si kao čarolija,

pored procvetalog žbuna,

i svo cveće i drveće

širi mirise samo za tebe

ali…

Tvoja glava je pognuta

baš kao što je pognuta i moja…

Slikala si svoj svet

i mene u njemu,

baš kao što i ja slikah

svoj sa tobom.

Možda bi se i sreli

da naše slike ne behu

oivičene ramovima.



Dalibor Popovic Pop

[lunja]

Ili u originalu....



Nepregledna polja

Mnogo puta sam odavde
iz ovog udaljenog kuta slikao svet napolju
i tamo negde u hladovini stoletnih lipa
gde protiče potok sa svetlucavim kamenjem
uvek ugledao tebe, stojiš kao čarolija i
svo cveće i drveće širi mirise samo za tebe
a pesmu ptica ispevao je sam vetar

ali...

Tvoja glava je pognuta
baš kao što je pognuta i moja
slikala si svoj svet i mene u njemu,
baš kao što i ja slikah svoj sa tobom

Možda bi se i sreli da naše slike
ne behu oivičene ramovima.

[lunja]

Uvod u drugi život

Žao mi je svih onih neslobodnih ljudi
koji su postali robovi nad svojom sudbinom,
žao mi je svih onih nesrecnika
koji su citavog života pribavljali sebi alibi,
žao mi je onih koji se citavog života slepo drže jednog mesta,
jer nisu za neko drugo...
žao mi je onih intelektualaca
koji misle da su miljenici vlasti,
žao mi je svih onih koji primaju mito od laskavaca,
žao mi je svih onih nesrecnika
koji tudje mišljenje saopštavaju kao svoje.

Žao mi je svih onih koji misle da nešto znace
u ocima onih koji ne znace ništa,
žao mi je svih onih koji nemaju snage da kažu "Ne",
onda kada se ne može kazati "Da",
žao mi je svih onih nesretnika
koji za slobodoumnost odmah traže nagradu.
Žao mi je onih koji o istini ne znaju ništa.

Žao mi je onih za koje je efemerna slava vecnost,
žao mi je onih koji idu na premijere,
žao mi je onih koji za trpezom žude za prvim mestima,
žao mi je onih koji su ljubomorni na druge,
koji su tašti i ne mogu se izleciti od oholosti.

Žao mi je onih koji za svoje cutanje misle da je principijelnost.
Žao mi je onih koji celog svog života
nisu smeli da rizikuju,
svih onih kukavica koje drhte nad sobom,
negujuci svoj strah.
Žao mi je ljudi koji misle da ce uspeti na tudju štetu,
žao mi je onih koji mrze ljude sposobnije od sebe...

Žao mi je sebe... Gospode...
Molim te za sve one nesrecnike
koji su sami uzrok svoje nesrece.
Molim te za sebe...

Mirko Kovac

[lunja]

Pođi

Pođi kud bilo
put neba,
put mora,
na lednik
ili siđi u ravnice.

Traži šta bilo
rad
lepotu
ljubav!

Učini to sa dušom
punom snova
i svetlosti
sa dušom
punom dobrote i snage
za praštanje.

Ako se već desi da
padneš
ustani!
iznova kreni
iznova počni,
uporno,
mirno,
kao što to rade deca na
plaži
gradeći od školjki
morskih i šljunka
brodove
koje prva plima zbriše
a deca novu lađu,dvorac
novi
naprave opet već sledećeg jutra.

Pođi,
uprkos svemu!
Samo,
okončaj započeto delo!
Voli
i stvaraj!
Kuj!
Prekuj zemlju,
nebo i more!
Ali okončaj započeto
delo.
I delo tvoje
nek lepotom zrači!

Sesil Sabo

[lunja]

Otkad si otišla

                                                    Miodrag Raičević

"Tvoje usne su kao oljuštene breskve,
a tim brkovima si zaista osvježio lice."
Niko mi to više ne govori,
otkad si otišla.

Kažu da duše onih koje smo voljeli lete
nebom kao guske. Ti si za svoja osjećanja
uvijek pronalazila riječi, a ja tek
otkad si otišla.

Sve česće se usuđuju da mi ne toče piće,
a neki nečasni mladi ljudi olako
dižu ruku na budućeg starca,
otkad si otišla.

Ako se desi da umrem treba samo ugasiti
svjetlo i zatvoriti vrata. To je sve što
želim. To sam ustvari i želio sve ovo vrijeme,
otkad si otišla.

[mivka]

                                   UZ VINO

Uz vino gubim volju za životom
I želju da umrem,evo,odmah potom.

O,prepelico nad dalekim žitom
Što okrećeš brda,a i mene pritom

Patim iz straha da ću tek da patim
I svejedno mi je ,evo,odmah zatim.

        Matija Bećković

[Bubasvaba]

Mraz

Vrhove brda sjaj jutarnji žari,
Srebrna magla diže se sa grma;
Visoko šume jablanovi stari
I potok teče kao čista srma.

Sve se veseli. Samo neko plače
Duboko negdje, u mrazu, u grobu,
Uzdiše, jeca, sve jače i jače -
Zove me da mu olakšam tegobu.

O srce moje, ti me nemoj zvati,
Utjehe tebi ja ne mogu dati...
Sudba je tvoja kao sudba noći

Sto vječno luta da dostigne sunce:
Prelazi mora, pustare, vrhunce,
No suncu nigda, nigda neće doći.
 
                 Aleksa Santic

[geronimo]

Plava ptica >>

Duboko dublje jos dublje
Tonem u plavo jos plavlje
Letim visoko jos bih gore
Slutim nevinost tek rodjene zore.

Svilen i plav ko krv princa
Plavi vojnik na putu do sunca
Sa nadom jase na plavoj ptici
Slusam tisinu oko mene su krici.

Moj bog ima plave oci
Moj bog je protiv kraljeva noci
Da letim ko drugi trazim pravo
Sklopicu ruke i misliti plavo.

Moj bog ima plave oci
Moj bog je protiv kraljeva noci
Da letim ko drugi trazim pravo
Sklopicu ruke i misliti plavo

Povuci i mene u tu svilu
Budi nezan nemoj na silu
Sapni mi tajnu svevisnju i plavu
Mozda zajedno taknemo slavu

[mivka]

                                     SEDIMO NAS DVOJE
                                     U SUTONU PLAVOM

Sedimo nas dvoje u sutonu plavom
osećamo nebo kao krov nad glavom.

Ustajemo naglo,nekud odlazimo
i prolazeći tako prolazimo.

A negde nas čekaju Veliki Antili
gde nećemo nikad biti nit smo bili.

Kažem ti tiho:ništa nam ne treba
ali više nema ni tebe ni neba.

Matija Bećković