Autor Tema: Omiljeni stihovi  (Pročitano 31772 puta)

Van mreže zrza

  • Novajlija
  • *
  • Poruke: 74
Omiljeni stihovi
« poslato: Avgust 31, 2008, 07:00:15 »
Sigurno ste pri citanju nekog romana ostali bez daha nekim pasusom koji Vas je onako bas prodrmao, naravno i prelepi stih neke od pesama nas vodi kroz ceo zivot...... ;-)


Pošto već imamo otvoren topik sa omiljenom prozom neka ovaj topik bude posvećen poeziji.
« Poslednja izmena: Septembar 08, 2008, 09:32:55 by Lee »

Van mreže zrza

  • Novajlija
  • *
  • Poruke: 74
Re: Neki stih ili deo nekog romana koji je na Vas ostavio poseban utisak
« Odgovor #1 poslato: Avgust 31, 2008, 07:06:53 »
Trenuci - Horhe Luis Borhes

Kada bih svoj život
mogao ponovo da proživim,

pokušao bih u sledećem
da napravim više grešaka,

ne bih se trudio da
budem tako savršen, opustio bih se više.

Bio bih gluplji nego
što bejah, zaista,

vrlo malo stvari bih
ozbiljno shavatao.

Bio bih manji
čistunac.

Više bih se izlagao
opasnostima, više putovao,

više sutona posmatrao,
na više planina popeo,

više reka preplivao.

Išao bih na još više
mesta na koja nikad nisam otišao,

jeo manje boba, a više
sladoleda,

imao više stvarnih, a
manje izmišljenih problema.

Ja sam bio od onih što
razumno i plodno prožive

svaki minut svog
života; imao sam, jasno, i časaka radosti.

Ali kad bih mogao nazad da se vratim,

težio bih samo dobrim trenucima.

Jer ako ne znate, život je od toga sačinjen, od trenova samo;

nemoj propuštati sada.

Ja sam bio od onih što nikad nigde nisu išli

bez toplomera,
termofora, kišobrana i padobrana;

kada bih opet mogao da
živim, lakši bih putovao.

Kada bih opet mogao da živim,

s proleća bih počeo
bosonog da hodim i tako išao do kraja jeseni.

Više bih se na vrtešci
okretao, više sutona posmatrao i

sa više dece igrao,
kada bih život ponovo pred sobom imao.

Ali vidite, imam 85
godina i znam da odlazim.

Van mreže miwenitza

  • Prelazi u legendu
  • ****
  • Poruke: 1359
Re: Neki stih ili deo nekog romana koji je na Vas ostavio poseban utisak
« Odgovor #2 poslato: Avgust 31, 2008, 13:16:48 »
BESMISLENO JE...

...mrziti sve ruže jer si se ogrebao na jedan trn...

...odustati od svojih snova jer se jedan nije ostvario...

...gubiti nadu u molitve jer jedna nije uslišana...

...odustati od svojih napora jer je jedan bio uzaludan...

...okriviti sve prijatelje jer te jedan iznevjerio...

...ne vjerovati u ljubav jer ti je netko bio nevjeran ili ti nije uzvratio ljubav...

...obaciti svaku mogucnost da budeš sretan jer nisi uspio u prvom pokušaju.
Lazni osmeh je trijumf slomljenih dusa....

Van mreže alba

  • Moderator
  • Legenda Svrljig.NET-a
  • *****
  • Poruke: 1936
Re: Neki stih ili deo nekog romana koji je na Vas ostavio poseban utisak
« Odgovor #3 poslato: Septembar 08, 2008, 00:38:21 »
Aj' pokušaću iz glave,pa ako pogrešim...šta mogu.Skleroza. :
"Naš je život radostima ubog nešto,
otimati treba radost danima koji beže,
na svetu umreti nije teško,
stvoriti život daleko je teže!"
             moj drugar Majakovski

Van mreže lunja

  • Moderator
  • Ne silazi sa Foruma
  • *****
  • Poruke: 4495
  • Vredi li...uopste?
    • Lunjin kutak
Re: Omiljeni stihovi
« Odgovor #4 poslato: Septembar 08, 2008, 11:03:06 »
Samo sam htela
da se ogledam u tvojim ocima,
da dotaknem srcem tvoj osmeh
i da u jednom neparnom trenu
budem  deo tebe...

I mada znam da je to san,
iako mirisan i beskrajno stvaran,
zmurim i cutim,
cekam stvarnost da prodje,
i docekam da san u  javu predje...
_________________
Bačeno srce uvek nadje svoje mesto.
I onda to bačeno srce više ne plače često.

Van mreže lunja

  • Moderator
  • Ne silazi sa Foruma
  • *****
  • Poruke: 4495
  • Vredi li...uopste?
    • Lunjin kutak
Re: Omiljeni stihovi
« Odgovor #5 poslato: Septembar 16, 2008, 22:24:00 »
KAKO ANA REŠAVA UKRŠTENE REČI

Kakve su njene namere,
kad sve druge sahranjuje,
samo mene oživljava?

Ima li, Ana, stvarnog razloga
da tako lepo spava?

Priznajem Pesnika,
al, znam:
niko ne može
žešće da opravda vazduh
od njene tamne kože.

Kad Ana plače!
(o ne lažem vas)
to je lepše
od voća!

Od kiše!
Od... rakova na žaru!
Od... čega god hoćete!
Od ptice u galopu!
pa nisam ja valjda vica radi
prokockao celu evropu!

A kad se svlači!
Slobodan i proklet prisustvujem
(a ne znam kako da preživim)
najvećem čudu u svetlosti!
Zaklinjem se:
da bih tebe ogrejao,
Ana, zapalio bih i svoje kosti.

Kad lađu crta! Kad ječam seje!
Kad objavljuje rat! Kad se smeje!
Kad školjke hrani! Kad se prehladi u lovu!
Kad čita magnet! Kad kupi haljinu novu!
Kad pije pivo! Kad iznenada dođe!
Kad ljubi proleterske vođe!

Kad je moja desna ruka!
Kad je grčka azbuka!
Kad sanja cveće!
Kad NEĆE!

Sećanje na Nepojmljivog Dečka
uvek će moći vatru da zameni:
zato su mi oblaci zeleni, pa zeleni!
Pa rumeni!


Pa kad se vokali spoje!
Dragi Bože,
usijane glavurde moje!

Ja mogu na njenoj usni da spojim more s cvetovima!
Mogu u njenoj državi da budem referent za kišu!
Mogu pod njenim prozorom da imitiram dunav,
il neke druge vulkane,
mogu da se zakunem
u sve što imam,
i nemam,
da svet postoji zbog Ane.

Kakve su njene namere
kad sve druge sahranjuje
samo mene oživljava -
ima li Ana
stvarnog razloga
da bude tako lepa kad spava?

I cvetovi i puževi i englezi
svi već znaju:
ona poljupcem može
od svake bolesti da izleči!
Ali ja nju naj, naj, naj volim
kad spaja svetlosti,
kad rešava ukrštene reči.

Ona to izvodi kao da se igra!
A meni izgleda kao da svet stvara!
Ko Vergilijev najmlađi konj:
u jednoj ruci drži svet,
a drugom ga osvetljava!
Traži se, na primer, reč, koja može
vodu da pije,
samu sebe da izgovara,
da gori,
da leti,
i da spava.
Neka reč
koja nije kao ostale reči:
reč koja ume da rešava ukrštene reči!

Tada nastaje mala drama:
voda otiče za svojim obalama:
Ana, naga,
na mom dlanu,
večnost osmišljava!
(A mogla bi baš nju briga da se razboli
ili da spava.)
I dddok je tttako
ooo opasnu
ddddržim u zzzz zagrljaju
rrrreči se
reči se
sssssame rrrrrr
rešavaju!

Kakve su njene namere
kad sve druge sahranjuje
samo mene oživljava?
Što se bar ne pokrije kad spava!?

(Brana Petrović)
_________________
Bačeno srce uvek nadje svoje mesto.
I onda to bačeno srce više ne plače često.

Van mreže lunja

  • Moderator
  • Ne silazi sa Foruma
  • *****
  • Poruke: 4495
  • Vredi li...uopste?
    • Lunjin kutak
Re: Omiljeni stihovi
« Odgovor #6 poslato: Septembar 16, 2008, 22:28:28 »

Napisacu ti pesmu o tome
kako sam sama,
i kako provodim dane.
Napisacu ti pesmu,
kako mi svakodnevno sve vise trebas
i kako precrtavam dane.
Monotona i dosadna popodneva,
i besane noci.
Napisacu ti pesmu,
ali ne umem da pronadjem prave reci,
ne umem recima da iskazem bol.
Napisacu ti pesmu, ludo moja,
o tome kako stalno mislim na tebe,
kako sam samo tvoja,
i kako ti u svom pismu saljem deo sebe...

Ali ne umem da te dodirnem u pesmi,
ne umem da dodirnem rubove tvojih usana.
Mozda te moja pesma zaboli,
i bojim se da je napisem.
Ali ona vec nocima treperi u meni,
i moli me da ti kazem,
sve one reci bolne i nezne,
koje se radjaju u mojoj glavi!
Ali kako da ti napisem broj svojih suza,
kada to ni sama ne znam,
kako da ti opisem svoju ljubav,
kada ona ni u tri knjige ne bi stala!
Reci mi,najlepse moje,
kako da to napisem najlepsu pesmu o ljubavi,
kada si to u stvari ti!
Sve ono sto mi treba,
sve ono sto volim i sto me boli...

Ipak,pokusacu da ti napisem pesmu,
o najlepsem delu moga zivota,
o jednom prohladnom aprilu,
o tamnim ocima koje vidim i kada zazmurim,
napisacu ti najlepse reci koje znam,
ali sve je to nista,
sve je to samo dim...
Jer jedino sto zelim je da dodirnem,
tvoje srce,
jedino sto zelim je da shvatis,
sve ono sto nisam napisala,
sve ono sto sam precutala,
jer necu da budim ceznju i stvaram bol.
I evo,napisala sam ti pesmu,
mada je jedino sto sam zelela u ovom trenu,
da ti kazem da te volim
i da to cujem od tebe!!!
« Poslednja izmena: Januar 31, 2009, 21:18:08 by lunja »
_________________
Bačeno srce uvek nadje svoje mesto.
I onda to bačeno srce više ne plače često.

Van mreže Yuzer0

  • Moderator
  • Prelazi u legendu
  • *****
  • Poruke: 1437
Re: Omiljeni stihovi
« Odgovor #7 poslato: Septembar 16, 2008, 22:37:56 »
TKANINE NEBESKE

Da imam nebeske tkanine vezene,
Zlatnim i srebrnim svetlom ispletene,
Tkanine plave i zagasite i tamne
Od noći i svetla i polutame,
Ja bih ih raširio pred tvoja stopala:
Ali siromašan sam, imam tek snove;
Raširio sam snove pred tvoja stopala;
Hodaj nežno jer hodaš po mojim snovima.

Vilijam Batler Jejts

Van mreže geronimo

  • Prelazi u legendu
  • ****
  • Poruke: 1216
  • NIKAD ROBOM
    • NIKAD ROBOM
Re: Omiljeni stihovi
« Odgovor #8 poslato: Septembar 18, 2008, 15:05:14 »
V.P.DIS - PIJANSTVO

NE MARIM DA PIJEM , AL' SAM PIJAN CHESTO
U GRAJI BEZ DRUGA SAM KRAJ PUNE CHASHE
ZABORAV ZEMLJU ZABORAVIM MESTO
NA KOME SE JADI I POROCI ZBRASE.

............

Najjaci stih ikada :

I PIJEM , PIJEM  I PIJEM , I ZAZELIM DA SAM PIJAN ZA VEK
DA NEVIDIM CHAMU, DRUSTVU GDE JE TAMA ,
DA NEVIDIM STIDA STO SAM I JA CHOVEK!!!!


A JAKO MI JE DOPADLJIV I SLEDECI -  by BRANA CRNCEVIC -SRBIJA

TI SI MOJA ZADNJA SINAGOGA , MOJ PETROVGRAD , ATINA I RIM,
MOZDA, S' TOBOM MOGU I BEZ BOGA ,
 AL' BEZ TEBE NEMOGU NI S' NJIM!!!!!




a opasn je i stih kafanskog hita - PODJIMO U KRCHMU STARU  by Bora Spuzic Kvaka :

NA RASTANKU ISPUNI MI SAMO JEDNU ZELJU,
 NAK POSLEDNJI CHASI SRETJE PRODJU U VESELJU.
....................

I POKOJA SUZA KANE NA DNU CHASHE,
ISPIJMO JE JER MAN DANI SRETCE PROHUJASE
....................

U OCIMA NEMA SUZA , NETJE IH NI BITI,
 U SRCIMA STA SE SPREMA NE MOZEMO SKRITI!!!!!!!!


« Poslednja izmena: Septembar 18, 2008, 19:43:46 by geronimo »
NIKAD ROBOM

Van mreže Yuzer0

  • Moderator
  • Prelazi u legendu
  • *****
  • Poruke: 1437
Re: Omiljeni stihovi
« Odgovor #9 poslato: Septembar 19, 2008, 13:29:27 »
ZABORAVI

Ako me sretnes negdje u gradovima stranim,
Po kojima se muvam u poslijednje vrijeme,
Sretni me,
Kao da me sreces prvi put.
Nismo li se mi vec negdje vidjeli,
Kazi...i zaboravi.

Zaboravi dane koje smo nekada zajedno...,
I noci zaboravi...
Gradove kojima smo mijenjali imena,
I ucrtavali u karte samo nama dostupne...
Onaj hlad pod maslinama u nasoj uvali,
uvali mirnih voda.
Otok nas i ime broda pjesnika
koji nas je tamo nosio...

Zaboravi da si ikada rekla da me volis,
i kako se nikada,nikada necemo rastati.

Treba zaboraviti naslove knjiga
Koje smo zajedno citali,
Filmove koje smo zajedno gledali,
Hemfri Bogarta i Kazablanku,
Narocito zaboravi.

Ulicu divljih kestenova s pocetkom Tuskanca,
I onaj nas poljubac na kisi
Za koga bi znala reci:
"Nikada necu zaboraviti".
Molim te zaboravi...

I kada ti kazem da zaboravis,
Kazem ti zato sto te volim
Kazem ti to bez gorcine.

Otvori oci ljubavi,
Nasim gradom prosli su tenkovi.
Odnijeli sa sobom sve sto smo bili,
Znali...,imali...
Zato...Zaboravi.

Cemu sjecanja...?
Pogledaj kako tresnja u tvome vrtu,
Iznova cvjeta svakog proljeca.

Nasmijesi se jutru koje dolazi,
Zagrli bjelinu novih dana
I zaboravi.

Kasno je vec dragana,hocu da kazem,
Zreli smo ljudi,
To jest,nismo vise djeca
I znam da nije lako,

I znam da mozda boli,...ali pokusaj,
Molim te,...pokusaj...zaboravi!

I ako me sretnes negdje u gradovima stranim,
Po kojima se muvam u poslijednje vrijeme,
Sretni me,kao da me sreces prvi put;
Nismo li se mi vec negdje vidjeli,
Kazi...i zaboravi.


M.Selimovic



Van mreže miwenitza

  • Prelazi u legendu
  • ****
  • Poruke: 1359
Re: Omiljeni stihovi
« Odgovor #10 poslato: Septembar 22, 2008, 22:03:15 »
ODLUKA

Život je sve nešto iz početka.
Juče i prekjuče sutra ne vrede.
Nema na svetu dva ista petka,
dve iste nedelje,
dve iste srede.

Pa čemu onda razočaranja?

Ako je jedna ljubav - ćorak,
Odmah se drukčije i lepše sanja.
I kad si najviše tužan i gorak
nekih se novih očiju setiš
i shvatis da letiš� divnije letiš.

Ko je to video da dečak pati?

Da kunja kmezav i da plače?

Svaki put moraš iznova znati
da voliš bolje, da voliš jače.
Ne da se vadiš.
Ne da se tešiš.
Već da se istinski do neba smešiš.

Nema na svetu dve iste srede,
dva ista utorka,
dva ista petka.

Sve nove ljubavi drukčije vrede.

Živi se svaki put iz početka.
Živi se da se nikad ne pada.
Da budeš snažniji posle oluje.
I da se u tvom srcu već sada
Stotinu zlatnih zvezda unapred čuje.
Lazni osmeh je trijumf slomljenih dusa....

Van mreže lunja

  • Moderator
  • Ne silazi sa Foruma
  • *****
  • Poruke: 4495
  • Vredi li...uopste?
    • Lunjin kutak
Re: Omiljeni stihovi
« Odgovor #11 poslato: Septembar 24, 2008, 18:48:18 »
Volim te

Između dva uporednika dok provirujem glavu
između dve žiške u slepoočnicama
u pauzama kad radnici piju čađavo mleko
i prašnjavi maslačak lepi se za plućna krila
dok crpem med iz jezika i sipam u tvoje uši
između dva daleka poređenja
Volim te
Brodovi se ljuljaju kao poljupci
i sloj vazduha se na lepe senke cepa
u mašineriji noći
moje je srce slično kompresoru
naklonjeno svemu što nema veze sa mnom
dok pokušavam nestati u poljupcu
Volim te
Rudnici kamene soli u mom srcu
zora lomi suđe od porcelana
kad si sa mnom znam da si na drugom mestu
postaću prašina ako prašinu voliš
ti koja me tuđim imenom zoveš
Volim te
Dolazi proleće i jednu pravu damu
niko ne može zamisliti bez pudlice
stavi mi ogrlicu oko vrata i vodi me
ja ne znam put-krijem se u tvojoj senci
ja sam tvoja senka i noć je moje carstvo
svet me izgubi ali ti me dobi
Volim te
Što vide slepi ne vide zaljubljeni
pokvareni anđele o sneže u avgustu
moje ruke su ostale oko tebe kao obruč
ljubomorna na vazdušni pritisak i vodu
ljubavnu vodu koja gori dok se kupaš
odavno već svojim očima ne verujem
Volim te

Matija Bećković
_________________
Bačeno srce uvek nadje svoje mesto.
I onda to bačeno srce više ne plače često.

Van mreže lunja

  • Moderator
  • Ne silazi sa Foruma
  • *****
  • Poruke: 4495
  • Vredi li...uopste?
    • Lunjin kutak
Re: Omiljeni stihovi
« Odgovor #12 poslato: Septembar 30, 2008, 10:56:02 »

    Ulazis u pesmu kao u vrt

 

    Ulazis u pesmu kao u svoj vrt
    slazes reci,pomeras mlado drvece
    u nekakav red razumljiv tvom oku
    tako nehajno kao sto u san moj
    ulazis kao u svoj vrt
    gde te svaka travka s radoscu
    docekuje i sunce ti na rame silazi,

    i korak ti je lak i necujan,
    kao da si i sama od sna satkana,
    iz noci u noc tako sa morem
    snagu premeravas,umirujes ga
    recima i u poslusnu pticu pretvaras.


    Ulazis u pesmu kao u svoj dom
    gde je sve oblikovano tvojom rukom,
    koja i mojom rukom uzaludne
    reci ispisuje koje bi da me
    od tebe odbrane.
 

Pero Zubac
_________________
Bačeno srce uvek nadje svoje mesto.
I onda to bačeno srce više ne plače često.

Van mreže lunja

  • Moderator
  • Ne silazi sa Foruma
  • *****
  • Poruke: 4495
  • Vredi li...uopste?
    • Lunjin kutak
Re: Omiljeni stihovi
« Odgovor #13 poslato: Oktobar 01, 2008, 19:41:54 »
Kad ptica prestane voljeti drugu pticu, ona joj ne kaze; "Odleti sada hiljadu milja daleko da ne bi gledala ravnodusnost kako se gomila u mojim zjenicama!"
Jer ptica nije troma kao covjek; daljina je za nju leprsanje slatke svjetlosti koja raspiruje ljubav.
Ne kaze joj; "Sad se sakrij hiljadu stopa duboko ispod zemlje,da ne cujes kako pjevam u predvecerje njeznu uspavanku drugoj dragani koja lezi sa kljunom u mome krilu...!"
Jer ptica nije povrsna kao covjek; ona zna da se otkucaji srca pod zemljom propinju jos snaznije, i umjesto umirujucih zvukova uspavanke cijela bi suma morala slusati tutnjavu podzemlja koju je izbacio bol.
Zato ptica kad prestane voljeti drugu pticu,ona ostane pokraj nje da tu umre u samoci.
A covjek kad prestane voljeti drugog covjeka, od stida i pomutnje ne zna sto bi,i bjezeci sve dalje od njega, ugnijezdi u svom srcu njegovu tugu.
Vesna Parun
_________________
Bačeno srce uvek nadje svoje mesto.
I onda to bačeno srce više ne plače često.

Van mreže lunja

  • Moderator
  • Ne silazi sa Foruma
  • *****
  • Poruke: 4495
  • Vredi li...uopste?
    • Lunjin kutak
Re: Omiljeni stihovi
« Odgovor #14 poslato: Oktobar 02, 2008, 11:10:20 »
Grešio sam mnogo

Grešio sam mnogo, i sad mi je žao
i što nisam više, i što nisam luđe
jer, samo će gresi, kada budem pao
biti samo moji - sve je drugo tuđe.

Grešio sam mnogo, učio da stradam
leteo sam iznad vaše mere stroge
grešio sam, jesam, i još ću, bar se nadam
svojim divnim greshom da usrećim mnoge.

Grešio sam, priznajem, nisam bio cveće
grešio i za vas, koji niste smeli,
pa sad deo moga greha niko neće
a ne bih ga dao - ni kad biste hteli.

Dusko Trifunovic
_________________
Bačeno srce uvek nadje svoje mesto.
I onda to bačeno srce više ne plače često.