63 gostiju, 0 korisnika

Poslednje poruke

Autor Tema: Srećni ljudi žive duže  (Pročitano 7984 puta)

Van mreže zarej

  • Administrator
  • Veteran
  • *****
  • Poruke: 2496
  • lose programe iskljucicu trajno...
Srećni ljudi žive duže
« poslato: Avgust 20, 2008, 09:55:27 »
Sreća produžava život najmanje sedam godina, zaključak je studije Rut Venhoven sa Univerziteta u Roterdamu. Analizirajući rezultate više od trideset naučnih studija, koje su istraživale vezu između dugovečnosti i optimističkog pogleda na svet, ova holandska naučnica je došla do zaključka da razlika u dužini životnog veka između srećnih i tužnih ljudi iznosi između sedam i deset godina. Sreća ne leči, ali štiti od bolesti, tvrdi Venhoven i kao ilustraciju ove teze ističe jednostavnu neurofiziološku istinu – u stanju sreće luče se dopamin i serotonin, neurotransmiteri zadovoljstva koji jačaju naš imunološki sistem. Bez njih nema radosti, euforije i životne energije.

Klinički psiholog Maja Antončić slikovito objašnjava da je optimizam nalik na psihološki skafander kojim se branimo od depresije i turobnih misli i statistički dokazanih teorija po kojima stvari uvek završavaju loše. Zahvaljujući optimizmu živimo punim plućima, čašu uvek posmatramo kao polupunu i tvrdimo da „ono što nas ne slomi, čini nas jačima”.

– Većina smatra da se sreća nalazi u materijalnim stvarima i autentično veruje da bi bili neuporedivo srećniji ako bi imali nova kola, kuću ili posao. Žene maštaju o konfekcijskom broju 38 i dobroj udaji, muškarci o visokoj plati, deca o igračkama iz izloga... Svi mi očekujemo događaje koji će, poput duha iz Aladinove čarobne lampe, izmeniti naš svet. Na primer, da dobijemo sedmicu na lotou. Ili barem povišicu plate. Ili da se srećno zaljubimo. Međutim, sve su to kratkotrajna zadovoljstva. Nakon dobitka na lutriji sledi euforija, ali ona brzo prođe i nakon izvesnog vremena srećni dobitnici dolaze na nivo životnog (ne)zadovoljstva na kome su bili pre dobitka. Ista priča važi i za povišicu plate, novu ljubav ili neki odevni predmet s potpisom renomiranog dizajnera – objašnjava Maja Antončić.

Ona podseća da postoji veliki broj psiholoških eksperimenata kojima je dokazano da su se svi dobitnici sedmice na lotou, nakon početne euforije, vratili na svoj „početni” nivo sreće. Neizmernu sreću ne donosi ni veliki uspeh u karijeri, ni brak i deca, ni lutrija, niti bilo šta materijalno. Sve su to samo „ulaznice za sreću” – kaže ovaj psiholog.

Optimisti ne negiraju jednostavne životne istine – ljubav najčešće ne pobeđuje sve prepreke, brakovi se završavaju razvodom, prijatelji nas napuštaju, a deca ne uzvraćaju zahvalnost. Osim mladalačkih ideala, sa godinama gubimo drage ljude, ubija nas rutina života i usamljenost i svi se u jednom trenutku razbolimo. Onima koji prežive kao nagrada ostaju starost, nemoć i usamljenost.

Na čemu onda treba da baziramo svoj optimizam? Nemojte razmišljati o onome što nemate, već o onome šta imate, odgovaraju psiholozi. Čovek je toliki proizvođač da proizvodi i svoje potrebe. Institucija šopinga i kreditnih kartica počiva na kratkotrajnim zadovoljstvima koja izazivaju zadovoljenje (lažnih) potreba za (nepotrebnim) stvarima, ali praznina koju pokušavamo da ispunimo konstantnom kupovinom zapravo nije u našem ormanu, već negde duboko u nama.

Martin Selidžmen, američki psiholog i tvorac takozvane pozitivne psihologije, koja se bavi ljudskom srećom i optimizmom, kaže da optimisti nisu otporni na depresiju. Oni se sa njom jednostavno bolje nose od pesimista. Suštinska razlika između optimista i pesimista jeste u tome što prvi veruju da su oni kovači svoje (ne)sreće i da oni sami određuju ono što će im se dogoditi. Srećni ljudi misle da im se dobre stvari dešavaju kao rezultat njihovog truda, a loše – kao rezultat loših okolnosti.

Selidžman je svojim studijama pokazao da optimisti bolje podnose stres od pesimista. Optimizam smanjuje nivo kortizola, hormona koji luči nadbubrežna žlezda u stanju stresa i ima negativan uticaj na naš imunološki sistem. Njegovo istraživanje je pokazalo da studenti sa optimističkim pogledom na svet ređe obolevaju od prehlada uoči ispitnih rokova. Optimisti veruju da su sami kovači svoje sreće i vode više računa o zdravlju – redovnije vežbaju, bolje se hrane i urednije spavaju.

Katarina Đorđević
Izvor: Politika
"Ne možes samo pitati korisnike šta je to što oni žele i onda se truditi da im to i daš. Dok ti to napraviš, oni će poželeti nešto drugo". (Inc Magazine, 1989.)

"Veoma je teško dizajnirati proizvod za određenu grupu. Često ljudi ne znaju šta žele dok im to ne pokažeš". (BusinessWeek, maj 1998.)

Van mreže hiperinflacija

  • Moderator
  • Ne silazi sa Foruma
  • *****
  • Poruke: 6758
  • Sometimes I feel so blue...
    • MY OWN PRIVATE HELL
Re: Srećni ljudi žive duže
« Odgovor #1 poslato: Avgust 26, 2008, 14:08:36 »
Znaci, ja da bolje pripremim testament  :cry2:
Ppffmmmppmmfmmmppm fmmmpp fmpmmmpmpppf fmffmmmmmppmpmfpmmmpppppppf :(.

Van mreže geronimo

  • Prelazi u legendu
  • ****
  • Poruke: 1216
  • NIKAD ROBOM
    • NIKAD ROBOM
Odg: Srećni ljudi žive duže
« Odgovor #2 poslato: Oktobar 22, 2009, 19:00:59 »
Sreca je u vecini sluchajeva chisto subjektivno osecanje , bash kao i vecina drugih .A i sva ostala osecanja,emocije ,pravilno usmerene chine da se psiho-fizichki osecamo lepo i srecno ,zar ne,pa na neki nachin sebi "chinimo" i "produzhavamo vek'....u prilog tome i ovaj chlanak na koji sam skoro nabasao ( a u svakom sluchaju - Zhivela sreca..nishta bez nje,znate ! :D) )>>>
Osećanja nas mogu podići do neba, ili nas baciti u ponor.  Sve što osećamo ima svoju funkciju: služi da nas stavi u stanje pripravnosti, uspostavlja odnose s okolinom. Zato je jako važno da razumemo sopstvene emocije, da naučimo kako da ih prepoznamo i pratimo.  

Oduvek su se ljubav, radost, tuga, bes pripisivali stanju duše u kome veliku ulogu igra srce. Nepopravljivi romantičari će se razočarati kada čuju da srce, zapravo, nema ništa s osećanjima. Tu sive ćelije mozga igraju glavnu ulogu. Svako osećanje, bilo pozitivno ili negativno, polazi iz glave.
  
Šta radi centrala?
U mozgu postoji određena regija koja se zove „emotivni mozak“, koja prima spoljne impulse, prerađuje ih i aktivira telo. Na primer, ako osetimo strah, ili bežimo ili nam se noge parališu. Kad smo zaljubljeni, srce nam brže kuca ili se pojačava znojenje.
  
Podela osećanja
Postoje takozvane primitivne emocije, kao što su strah, seksualno uzbuđenje ili bes. Složena osećanja su samilost, kajanje, ljubav...

  
Primitivne emocije
Primitivne emocije su pod kontrolom amigdale, malog nukleusa sive mase, koja se nalazi u unutrašnjosti limbičkog sistema mozga. Posle povreda tog dela mozga, čovek više ne može da oseti „prvobitnu“ emociju, strah, ali je zato u stanju da oseti sreću ili ljubav.
Složena osećanja

Za kompleksnije emocije, koje su se razvijale u kasnijem periodu evolucije, verovatno je da pored limbičkog sistema i hipotalamusa interveniše i frontalni deo kore velikog mozga. To je zasad samo hipoteza, ali zato je sigurna uloga nekih hemijskih supstanci.

  
Hormonska hemija
Kada osećamo neku emociju, naš organizam aktivira periferni nervni sistem koji kreće u akciju - luči određene hormone (neuromodulatore). Na primer, lučenje adrenalina povezano je sa strahom, uznemirenošću, panikom. Najvažniji neuromodulatori su dopamin, serotonin i noradrenalin. Sva ova tri hormona koje mozak luči učestvuju u stvaranju emocija i raspoloženja. Na primer, kada je povišen nivo dopamina osećamo radost, kad je smanjen nivo serotonina i noradrenalina - depresiju.

Čemu služe emocije >>>
Anksioznost i zabrinutost - Služe da se predvidi neka opasnost ili nemio događaj, i da budemo spremni da odreagujemo na vreme.
Bes i srdžba - Pomažu da se odbranimo, da ne dozvolimo da nas neko zlostavlja.
Tuga i melanholija - Potrebne su nam da bismo mogli da preživimo šok od gubitka.
Strast i nežnost - Neophodni su u stvaranju jakih i trajnih veza. Sa evolutivne tačke, garantuju produžetak vrste.
Entuzijazam i polet - Neophodni su da bismo ostvarivali dobre rezultate na poslu, u sportu itd.
Gađenje i prezir - Čuvaju nas od situacija i osoba koje smatramo negativnima.
Sreca - pa to ne treba objashnjavati zar ne ?

izvor.blic
« Poslednja izmena: Oktobar 22, 2009, 19:02:38 by geronimo »
NIKAD ROBOM

Van mreže alba

  • Moderator
  • Legenda Svrljig.NET-a
  • *****
  • Poruke: 1953
Odg: Srećni ljudi žive duže
« Odgovor #3 poslato: Januar 15, 2014, 00:18:21 »
Znači -umreću prekjuče?!