60 gostiju, 0 korisnika

Poslednje poruke

Autor Tema: XXV JAZZ festival - "Nišvil 2008"  (Pročitano 12919 puta)

Van mreže WingsOfDesire

  • Ne silazi sa Foruma
  • *****
  • Poruke: 4099
XXV JAZZ festival - "Nišvil 2008"
« poslato: Jul 09, 2008, 09:17:33 »
XXV JAZZ festival - "Nišvil 2008"

- program Jazz festivala -

13 – 17. 08 2008.
DRUMS WORKSHOP

13. i 14. avgust - BILLY COBHAM
15. avgust – MARION FELDER (Rodney Jones trio)

GUITAR WORKSHOP
15. avgust – RODNEY JONES
16. avgust – STOCHELLO ROSENBERG (Rosenberg trio)
17. avgust – JAN VACLAV VANEK

14. 08. 2008.
- DIXY POGON & KEIKO BORJESON (Niš/Japan),
- DUŠKO GOJKOVIĆ INTERNATIONAL BE BOP QUINTET (Nemačka),
- THE BELGRADE DIXIELAND ORCHESTRA (Beograd),
- BILLY COBHAM & CULTURE MIX (USA),
- GILLES PETERSON & JOSE JAMES (Engleska/USA)

15.08. 2008.
- SOON KIM QUARTET (Japan),
-TARHANA &TEODOSI SPASOV (Holandija / Turska /Srbija /Bugarska),
-ORCHESTRE INTERNATIONAL DU VETEX (Belgija),
-BRAND NEW HEAVIES (Engleska),
-PLAN 9 & DJ FUNKIE JUNKIE (Niš)

16.08. 2008.
-HUGO SIEGMETH BAND (Nemačka),
-RODNEY JONES TRIO & DONALD HARRISON (USA),
-SIEDSEL ENDERSEN & IAN BANG (Norveška),
-ROSENBERG TRIO (Holandija),
-EFTEKAST (Egipat)
-SOUND OF SOUTH (Niš)

17.08. 2008.
- JAN VACLAV VANEK TRIO (Francuska),
-THE MISTERY OF BULGARIAN VOICES (Bugarska),
-NEW YORK SKA JAZZ ENSEMBLE (USA),
-LEB I SOL & DADO TOPIĆ (Makedonija/Hrvatska),
-CITY BAND & FRIENDS (Niš)

izvor: www.nisville.com / www.niscafe.com
« Poslednja izmena: Avgust 05, 2008, 22:48:46 by Vasa »

Van mreže WingsOfDesire

  • Ne silazi sa Foruma
  • *****
  • Poruke: 4099
NASTUPAJU: XXV JAZZ festival - "Nišvil 2008"
« Odgovor #1 poslato: Jul 09, 2008, 09:54:17 »
nastupaju:

THE BRAND NEW HEAVIES





Pioniri londonske acid jazz scene, bend Brand new heavies su svoju ljubav ka funk zvuku sedamdesetih osamdesetih, “preveli” na sofisticirani zvuk koji je održavao plamen klasicnog soula u eri dominacije hip-hopa.
Grupu su 1985 osnovali bubnjar/klavijaturista Jan Kincaid, gitarista Simon Bartholomew i basista/klavijaturista Andrew Levy - dugogodišnji školski drugovi iz londonskog predgrada Ealing . U pocetku su bili instrumentalna postava inspirisana plocama Džejmsa Brauna i grupe Meters. Trio je uskoro poceo da snima sopstvenu muzik, a prvi veliki podstrek u karijeri bio je kada su se ti demo snimci zavrteli u uticajnom klubu “Cat in the hat”. Povremeno dodajuci duvacku liniju, Brand new heavies su izgradili kultni status na londonskoj klupskoj sceni, a ti dani se danas s pravom nazivaju “zorom” acid jazza. Sa budžetom od svega 8.000 funti, grupa je 1990.godine sa pevacicom po imenu Jay Ella Ruth objavila prvi album za nezavisnu etiketu “Acid jazz” (ciji je osnivac još jedan ucesnik Nišvila Gilles Peterson), i pobrala žestoku podršku kritike.
Sve to je rezultiralo interesovanjem nekoliko americkih kompanija da licencno objave album pod imenom grupe, što je i realizovane nepune dve godine kasnije, uz “malu izmenu”, jer je na njemu pevala N'dea Davenport – koja je u tom periodu bila, a i sada je ponovo - zaštitni znak benda. Ostalo je istorija.
Posle britanskih hitova "Dream Come True" i "Stay This Way", singl "Never Stop" uskoro je “sleteo” i na americku R&B listu, što je Heavise ucinilo prvim britanskim bendom, posle Soul II soul kojem je nešto tako pošlo za rukom vec debitantskim singlom.
Njihovi kasniji nastupi u Njujorku, veoma cesto su dopunjavani reperima Q-Tip (A Tribe Called Quest) and MC Serch (3rd Bass) koji su inspirisali grupu da prihvati hip hop, pa Brand new heavis uskoro snimaju “Heavy Rhyme Experience, Vol. 1”, album na kojem gostuju Main Source, Gang Starr, Grand Puba, and the Pharcyde. Sledeci album “Brother Sister” (1994) koji u Britaniji postiže platinasti tiraž, bio je poslednji sa pevacicom Davenport, koja je tada zapocela solo karijeru, a nju zamenjuje Siedah Garrett koji snima “Shelter” (1997). Dve godine kasnije u Britaniji izlazi i “the best of” kompilacija “Trunk Funk”, ciji je naslov “recikliran” i za americko izdanje naredne godine, ali sa nekoliko novoh pesama koje su Brand new heavies ponovo snimili s N'deom Davenport. Posle izvesnog zatišja, ljubitelji ove vrste muzike su pocetkom 2006. godine sa oduševljenjem docekali najavu da se N'dea Davenport ponovo prikljucuje bendu.
Brend new heavies u originalnoj postavi, i naravno pojacani duvackom linijom i pratecim vokalima, trenutno po Evropi promovišu novi album “Get Used to It”.
en.wikipedia.org/wiki/Brand_New_Heavies
http://www.vh1.com/artists/az/brand_new_heavies/bio.jhtml
www.myspace.com/thebrandnewheavies



BILLY COBHAM





Iako je konkurencija za to mesto izuzetno jaka, kritičari i publika su takoreći aklamacijom prihvatili Bilija Kobama kao najznačajnijeg fusion bubnjara, mada se često zaboravlja koliko je on i plodan i kvalitetan kompozitor.   Njegov nastup na Nišvilu pre dve godine (u internacionalnoj postavi pevačice Lidije Filipović), predstavio ga je kao muzičara koji se izizetno uspešno oprobava i u idiomima po kojima nije baš prepoznatljiv, ali u kojima takođe može dati ogroman doprinos. Uostalom, već je konstantovana da je specijalista za različite vrste fuzija čiji je glavni sastojak džez.   Ovog puta, na Letnjoj pozornci publika će čuti “pravog” Kobama koji dolazi sa svojim bendom “Culture mix” što već samo po sebi dovoljno govori. Istovremeno, Bili će predstaviti svoj “vruć” album “Fruit from the loom” (prvi pod samo svojim imenom još od 1999) na kojem su gostovali neki od njegovih najdražih prijatelja i saradnika (Ernie Watts, Victor Bailey,Brian Auger, Guy Baker…), i na kojem se, osim novih Kobamovih kompozicija, nalaze i nove verzije njegovih starih “hitova” kao što su “Spectrum” ili “Crosswind”. Uz to, treba naglasiti i da će Bili Kobam dan uoči festivala početi sa workshopom za bubnjare, što dobija na težini kada se zna da on veoma retko drži slične radionice.   Biografija ovog bunjara rođenog u Panami 1944. godine, jedno je od “opštih” mesta u istoriji džeza. Prvi značajniji angažman imao je u hard-bop sastavu Horasa Silvera, a usledili su nastupi sa St enlijem Tarentajnom, Širli Skot, Džordžom Bensonom… Godine 1969. sa braćom Breker i Džonom Aberkrombijem osniva sastav Dreams za koji mnogi smatraju da je preteča džez roka, a ubrzo stiže i poziv nezaobilaznog Majlsa Devisa za snimanje fusion manifesta – albuma “Bitches brew”. Prijateljstvo sa engleskim gitaristom Džonom Meklaflinom, sklopljeno u Majlsovom bendu, ruzultira osnivanjem legendarnog sastava Mahavishnu Orchestra. U međuvremenu je, kao studijski muzičar (za etiketu Krida Tejlora) pratio izvođače “mekšeg” džeza poput Grovera Vašingtona, Bensona, Fredija Habarda....   Godine 1973. osniva svoj fusion band Spectrum i objavljuje legendarni istoimeni album – jedan od kamena međaša džez roka. Na albumu su uz neka stare prijatelje svirali i gitaristi Džon Skofild i Tomi Bolin (kasnije zamenio Ričija Blekmura u Deep Purple), klavijaturisti Jan Hamer i Milčo Leviev, flautista Džo Farel. Na sledećem albumu (Crosswind) priključuje se i klavijaturista George Duke – čest saradnik na budućim projektima, a sa njim su svirali (ili on sa njima) i Dekster Gordon, St en Gec, Beni Golson, Majk Manieri, Oskar Piterson, Kaunt Bejzi, Okuta Percussion (Nigeria), Zakir Husein, Ala Raka Kan…   Tokom osamdesetih Kobam je uživo nastupao sa grupom Greateful dead, basistom Džekom Brusom, a početkom devedesetih nastupa na WOMAD festivalu Pitera Gebrijela i sve više se interesuje za brazilske ritmove, ali i tradicionalnu muziku različitih podneblja.   Bili Kobam je centralna figura nedavno završenog dokumentarnog filma “Sonnic mirror” reditelja Mike Kaurismakija, za koji kritičari, s obzirom na izvanredsan “world music feeling”, kažu da može biti novi “Buena vista social club”.
www.billycobham.com
http://www.allaboutjazz.com/php/article.php?id=26945



DUŠKO GOJKOVIĆ





Nišvil festival ove godine će otvoriti Duško Gojković - legenda ne samo srpskog i jugoslovenskog džeza, već uz Milča Levieva sigurno svetski najuspešniji, najpoznatiji i najpriznatiji muzičar sa prostora Balkana. Iako je za više od pola veka karijere tokom koje su mu glavne baze bile SAD i Nemačka, veoma često gostovao u domovini, vrsnom trubaču, aranžeru i autoru čije su mnoge kompozicije stekle status džez standarda – ovo će biti prvi nastup u Nišu. Duško Gojković je rođen 1931. godine u Jajcu gde je svirao gitaru i trubu u plesnim orkestrima i putem radija se upoznao i „neizlečivo inficirao“ džezom. Od 1948. do 1953. godine studirao je trubu na Beogradskoj muzičkoj akademiji gde je takođe i svirao džez - prvo u raznim diksilend postavama a kao veliki talenat i „momak koji uz to i odlično čita note“ i u Velikom zabavnom orkestru Rdio Beograda. Priča kaže da je 1955. godine otišao u Zapadnu Nemačku sa trubom u jednoj i pet dolara u drugoj ruci. Sve ostalo je legenda. U Nemačkij svira sa Alebertom Mangelasdorfom u u All star ansamblu , a već sledeće godine je proglašen za najboljeg trubača u Nemačkoj. Nastupao je i u orkestrima Maksa Gregera i Kurta Edelhagena u Minhenu i Kelnu. Kao član Internacionalnog omladinskog Big Benda koji je vodio Maršal Braun, 1958 godine svira na Newport festivalu i na Svetskoj izložbi u Briselu. Po povratku u Nemačku vodio je svoje sastave i osnovao oktet sa Kenijem Klarkom i Frensisom Bolandom sa kojim je snimao za čuvenu etiketu „Bue note“ a koji je kasnije prerastao u čuveni Klark – Boland Big bend. Svirao je i sa „bratom po oružju“ Četom Bejkerom, a na filmu je sarađivao sa Katarinom Valente. Ponovo odlazi i SAD gde studira kompoziciju i aranžiranje na čuvenom Berkli univerzitetu, nastupa i snima sa Sadaom Vatanabeom, Herbom Pomerojem.... Njegov talenat je veoma brzo primećen i u koleci džeza, pa tako stižu pozivi za angažovanja u velikom orkestrima Mejnarda Fergusona i Vudija Hermana, u kojima se Duško predstavlja i kao autor, čime je zaslužio i da se nađe pri samom vrhu prestižne godišnje liste magazina „Down beat“ u kategoriji najvećih trubačkih nada.   Godine 1968. kao svoju bazu ponovo bira Nemačku gde vodi svoje sastave i Minhenski big bend. Takođe veoma često nastupa na potesu od SAD preko Evrope pa do Japana i sarađuje sa mnomim velikanima džeza ) Tete Montoliu, Fili Džo Džons, Natan Dejvis, Sal Nistiko, Majls Dejvis, Dizi Gilespi, Geri Maligan, Soni Rolins, Djuk Džordan, Slajd Hempton, Sten Gec...) Jedan je od pionira fuzije džeza sa elementima balkanskog foklora. Tokom godina izolacije Srbije bio je jedna od najvažnijih kulturnih spona Srbije sa svetom, a pevačica Ljiljana Sašil mu je posvetila album „Geografija ljubavi“ za koji je napisala tekstove za neke od Gojkovićevih najpoznatijih kompozicija ( „U znaku vage“, „Soul conneection“, „Be bop city...)   Tokom jednog od mnogih i čestih godstovanja u domovini, Gojković je 2004. nastupio na obeležavanju 200 godina Srpske države i pod pokrovitelsjtvom tadašnjeg premijera Zorana Živkovića snimio album „A handful of soul“ sa Internacionalnim big bendom.
http://home.drenik.net/jnikolic/Dusko_Goykovich.htm   

izvor: www.niscafe.com / www.nisville.com
« Poslednja izmena: Jul 09, 2008, 09:56:59 by Vasa »

Van mreže WingsOfDesire

  • Ne silazi sa Foruma
  • *****
  • Poruke: 4099
NASTUPAJU: XXV JAZZ festival - "Nišvil 2008"
« Odgovor #2 poslato: Jul 09, 2008, 09:54:46 »
THE NEW YORK SKA-JAZZ ENSEMBLE





The New York Ska-Jazz Ensemble i zvodi muziku upravo onakvu kako i govori ime benda. Reč je o sastavu renomiranih njujorških ska muzičara (ska je jedan od glavnih „sastojaka“ rege muzike“) koji su od 1995. godine posvećeni istraživanju i razvijanju „linkova“ između te vrste muzike i džeza. NYSJE su praktičnosu startovali kao supergrupa jer su članovi ovog benda pre toga svirali u legendarnim grupama Skatalites, Scofflawsa sa ksofonista i lider benda "Rocksteady" Freddie u sastavu Toasters. Do sada su svirali širom Sad, Kanade i Evrope, između ostalog i na prestižnom North sea jazz festivalu u Holandiji, Pepsi Sigetu Bob Marley festivalu… Njihpve veoma pokretljive ska interpretacije džez standrda, kao i “potentni” miks “dance hall” muzike, regea rokstedi bita i džeza, po pravilu nailaze na odlično prihvatanje od strane publike , ali i na veliku podršku kritike (Downbeat, Reggae Nucleus, The Beat, Ragga Magazine, Jazziz magazine…). Grupa je do sada objavila sedam albuma (uključujući i the best of kompilaciju) pre nepunih mesec dana objavili su novi studijski album “Step forward”. www.myspace.com/nysje 



THE ROSENBERG TRIO





Nema tacnog podatka kada je Roseberg trio stvarno postao trio. Klinci iz (veoma) muzikalne familije odrastali su uz muziku Džanga Renarta, kada je 1974. godine (solo gitarista Stochelo je tada imao 6 godina) Hanss Meelen, jedan od vodecih eksperata za muziku evropskih Roma, prvi put sreo clanove Sinti zajednice i poceo da svira sa Sanijem Rosenbergom (ocem Nous'che-a i Nonnie-a) i Wasso-om Grunholz-om, dedom po majci Stochela koji je vec sa 10 godina poceo da svira Nous'che-om (ritam gitara).Meelen je inicirao bend “Manouche” koji je dosta nastupao i u kojem su decaci imali znacajnu ulogu. Stochelo pobeduje na decjem muzickom TV takmicenju, medutim, crkvena zajednica kojoj su pripadali protivila se njihovom izlasku u “obican svet” pa su diskografske kompanije ostale kratkih rukava. Do 1989. svirali su samo u crkvama i romskim kampovima širom Evrope, kada im se pridružuje Nonnie (stariji brat Nous'che-a) na kontrabasu momci postaju veoma poznat, ali samo u romskoj zajednici. Onda Hans Meelen uspeva da ih odvede (doduše, samo gitariste) na Festival u cast Džanga Renarta u Samoi, a u planu mu je bilo da ih predstavi u pauzama glavnog programa. Medutim, talenat Stochelo-a je potpuno „izludeo“ publiku, pa im Jon Larsen voda benda Hot Club de Norvege (svirali na Nišvilu pre dve godine) i istoimene izdavacke kuce organizuje snimanje.CD „Seresta“ doživljava hvalospeve od svih poštovaoca muzike Džanga Renarta i tada je bilo jasno da je Stochelo njegov pravi naslednik. Posle tog prelomnog trenutka usledili su pozivi od za nastupe sa Lucanom Pavarotijem, Širli Besi, a Džangov saborac - violinista Stefan Grapeli ih poziva kao specijalne goste svog koncerta u Karnegi Holu kojim je obeležio 85. rodendan, i taj nastup posle ocenio kao krunu svoje karijere. Pozvani su i da gostuju na albumu kojim je obeleženo 25 godina najpoznatije vokalne džez grupe The Manhattan Transfer.Usledili su koncerti, nastupi na najznacajnijim festivalima, albumi na kojima su svoj stil vešto kombinovali sa španskom i muzikom latinske amerike, a clanovi Rosenberg tria su saradjivali sa skoro kompletnom aktuelnom gipsy swing scenom (Dorado Schmitt, Birelli Lagrene, Romane, Angelo Debarre, Tchavolo Schmitt), “džemovali” sa Najdželom Kenedijem, Pakom De Lusiom, Janom Akermanom (lider džez rok benda Focus), i imali cast da im na albumu gostuje najveci usnoharmonikaš Toots Thielemans. Iako su sva trojica clanova Rosenberg tria u godinama kada njihova kreativnost tek treba da dode do izražaja, vec se sada može reci da se porodicna tradicija koju su zaceli njihovi dedovi nastavlja i posle njih. Najvažniji predstavnikte nove generacije je Litlle Jimmie Rosenberg kojem je Stochelo ujak.   Uz hvalospeve koji mu doalaze sa svih strana Stochelo ipak kaže : “Zaboravite Stochela Rosenberga i sve ostale. Ako hocete da razumete Gipsy jazz pocnite sa Džangom – najboljim gitarsistom koji je ikada živeo”. Džangu su ostali dosledni i po tome što i dalje ne žele da nauce note. A možda bi to stvarno ubilo magiju koju njihova muzika ima.
http://www.rosenberg-trio.com/
www.therosenbergtrio.eu/
http://www.stochelorosenberg.com/5



MISTERIJA BUGARSKIH GLASOVA





Sofijski ženski hor poznat pod imenom Misterija bugarskih glasova (Le Mystere des Voix Bulgares) bio je u pravom smislu reči prethodnica, a zatim i prvi “udarni ešalon” novog muzičog pravca world music koji je “zahvaljujući” krizi u drugim popularnim stilovima (pop, rock, jazz…) prokrčio put muzičkim tradicijama raznih delova sveta i uveo ih na oficijelne pop top liste. Bez ikakvih kompromisa, ansambl koji poslednjih decenija predvodi dirigentica Dora Hristova, predstavio je svetuu svo bogatstvo balkanskih ritmova i melodike, a sve kroz “klasičnu” višeglasnu horsku postavku u kombinaciji sa starim “otvorenim” (grlenim) pevanjem karakterističnim za seosko područje ne samo Bugarske, već i dobrog dela Balkana . Ansambl je, inače, još 1952. godine osnovao otac bugarske koncertne narodne muzike Filip Kutev, kao Državni radiotelevizijski ženski hor i koncept od tada nije menjan – već samo nadgrađivan. Prve snimke hora van Bugarske, objavio je švajcarski etnomuzikolog i vlasnik male diskografske kuće Marsel Selier (1975), a legenda kaže da je vlasnik etikete 4AD Ivo Watts-Russel dobio kasetu sa trećom ili četvrtom kopijom tih snimaka zahvaljujući pevaču grupe Bauhaus Piteru Marfiju. Otkupljeno je pravo za ponovno objavljivanje i ugovorena nova snimanja, pa je sofijski hor za svoje drugo internacionalno izdanje 1989. godine dobio Grammy, serija koncertnih turneja po Evropi, obe Amerike i Aziji od tada praktično ne prestaje, svaki njihov sledeći album ulazi u najužu konkurenciju za prestižna priznanja, a osim na vrhove specijalizovanih World music lista, njihova izdanja redovno se pojavljuju i na “klasičnim” pop – op listama. Njihova izdanja su objavljivana i na etiketama Electra Nonesuch, Polygram, Verve, Mercury, Universal.

“Misterija bugarskih glasova” postaje omiljeni ansambl pa i saradnik pop zvezda poput Pola Sajmona, Linde Ronštat, Džordža Harisona, Bobija MekFerina, Kejt Buš, Vanese Mae…
Kritičari najznačajnijih magazina ih, bez izuzetka ocenjuju u superlativima kao “crossover senzaciju” ili “brak avangarde i srednjeg doba”.
http://themysteryofthebulgarianvoices.com

izvor: www.niscafe.com / www.nisville.com
« Poslednja izmena: Jul 09, 2008, 09:56:43 by Vasa »

Van mreže WingsOfDesire

  • Ne silazi sa Foruma
  • *****
  • Poruke: 4099
NASTUPAJU: XXV JAZZ festival - "Nišvil 2008"
« Odgovor #3 poslato: Jul 09, 2008, 09:55:40 »
GILLES PETERSON & JOSE JAMES





U poplavi DJ-inga, jedan od onih za koje se ta odrednica nikako ne treba shvatiti u pogrdnom smislu sigurno je Gilles Petrson – „jahač diskova“, producent i izdavač. Čovek je koji ima ne samo deo autorskih prava na odrednicu „acid jazz“ (doduše, nastalu u šali), većje i jedan od najzaslužnijih za uobličavanje ovog pravca. Kao producent i suosnivač istoimene izdavačke kuće, ali i kasnijih etiketa „Talkin' Loud” i “Brownswood Recordings” umnogome je zaslužan za prodor izvođača kao što su Brand New Heavies , Jamiroquai , Mother Earth , Erykah Badu, United Future Organization, Courtney Pine, MJ Cole, Young Disciples, Incognito, Terry Callier, Galliano, Roni Size, Young Disciples, 4 Hero… Kao klupski (bolje rečeno - stadionski), a pre svega radijski disk džokej (od 1998. godine i kroz sopstveni šou “Worldwide” na BBC Radio One), umnogome je doprineo ne samo popularnosti “lako slušljivog džeza” oslonjenog na funk, već je publici skrenuo pažnju i na neke, manje ili više, marginalizovane džeu velikane (Yusef Lateef, Pharoah Sanders, Freddie Hubbard, Airto Moreira, Herbie Hancock, Jean Luc Ponty, Horace Silver …)…. i s razlogom je nazvan naslednikom velikog Johna Peela.   Zvezda u usponu na koju je Peterson poslednjih godina usmerio svoju pažnju je pevač i autor Jose James koji definiše novi pravac u savremenoj muzici kroz kombinaciju urbanog bluza, hip-hopa, soula, d'n'b-a, a sve to sa dubokim korenima u tradiciji džeza, tako da osim sopstvenih kompozicija izvodi i teme velikana džeza. Jamesov album “The Dreamer” koji je producirao Peterson, jedno je od džez izdanja u 2008. godini koja najviše obećavaju.
www. gillespeterson worldwide.com
www.myspace.com/ gillespeterson
www.myspace.com/ josejames quartet
www.josejamesmusic.com




KEIKO BORJESON

Svojevremeno zapažena kao japanski muzicki vunderkind Keiko Borjeson se posle izuzetno uspešne pijanisticke karijere na “klasicnim” podijumima, tokom poslednje dve decenije sve više okrece džezu i to ne samo kao instrumentalista vec i kao odlican bend lider,kompozitor, aranžer, ali i kao vrsna pevacica.
Kljucnu ulogu u njenom muzickom obrazovanju imao je rodak, legendarni Kazuko Yasukawa, a posle diplomiranja u Tokiju, usavršavala se u Italiji i SAD - i za sve to vreme se interesovala za džez. Trenutak koji je verovatno presudno uticao na njen žanrovski zaokret bilo je izvodenje Geršvinovog klavirskog koncerta sa Japanskim simfonijskim orkestrom.
Džez je ucila u direktnim kontaktima sa legendama koje su dolazile u Japan (ali i tokom americkih studija) kao što su Carmen McRae, Sir Roland Hannah, Hank Jones, Mal Waldron, a posebno je ponosna što je pomogla Dukeu Ellingtonu da u Tokio povede svoju ljubimicu –macku. Poslednjih godina živi na relacijama Švedska – Japan – USA i nastupa širom sveta. Uz to profesor je džeza na title Shin-yo Univerzitetu u Kini.
www.myspace.com/keikoborjeson



RODNEY JONES





Poznati muzicki kriticar Scott Yanow tvrdi da je gitarista Rodney Jones jedan od najprefinjenijih, ali i najpotcenjenijih instrumentalista džeza sa kraja dvadesetog veka. Njegovo ime se potpuno nezasluženo tek retko i “stidljivo” pojavljuje u džez bazama podataka, što je verovatno posledica Jonesove svstranosti koji je tokom tri decenije na sceni saradivao sa muzicarima u rasponu od Dizija Gilespija (Dizzy Gillespie) do Madone.
Rodney Jones (1956. New Heaven) svoj stil je gradio pod uticajima Vesa Montgomerija (Wes Montgomery), Granta Grina (Grant Green) i Barnija Kesela (Barney Kessel), a na univerzitetu ucio improvizaciju od lidera Moder džez kvarteta - Džona Luisa (John Lewis), sa kojim je u to vreme i nastupao. Još u tinejdžerskim danima svirao je i snimao sa Džekijem Bajardom (Jackie Bayard) , i Cikom Hamiltonom (Chico Hamilton), a u svojim ranim dvadesetim (1976-1979) dobio je priliku da svira u sastavu Dizija Gilespija. U to vreme je osnovao i svoj sastav u kome je dao šansu tada mladom pijanisti Kenny Kirklandu – kasnije poznatom po saradnji sa bracom Marsalis i Stingom.
Tokom osamdesetih svirao je gitaru i pisao aranžmane za Linu Horn (Lena Horn), snimao sa Hiltonom Ruizom i Masiom (Maceo) Parkerom koji je 2001. godine, zajedno sa Lonijem Smitom (Lonnie Smith) i Arturom Blajtom (Arthur Blythe) gostovao na Rodnijevom fank albumu “Soul manifesto”. Poslednjih godina Rodni je stalni saradnik na Madoninim albumima.
Njegov poslednji i dugo ocekivani solo album "The Undiscovered Few" (Blue Note), ocenjen je kao izvanredan i mnogima teško ostvarljiv spoj intelektualnog, duhovnog i emotivnog u jedinstvenu celinu, uz naglasak da je Rodney Jones jedan od najznacajnijih gitarskih inovatora tokom poslednjih dekada.
www.rodneyjones.com



DONALD HARRISON





Biografija saksofoniste Donalda Harrisona, slicna je prici o karijeri Rodnija Džonsa kako po efektnom kombinovanju razlicitih pravaca (od New Orleans zvuka, preko hard-bopa, do soula, smooth jazza i hip-hopa), ali i na osnovu cinjenice da je uz studije u Nju Orliens centru kod Elisa Marsalisa (oca Brenforda, Vintona i Delfaja) i na Berkliju, sa 19 godina svirao sa Rojem Hejnsom (Roy Haynes), sa 20 u bendu Džeka MekDafa (Jack McDuff), a kao dvadesetjednogodišnjak se pridružio najboljoj mogucoj bap školi -Jazz Messengersima bubnjara Ara Blekija (Art Blakey). Posle toga, sa Terensom Blanšardom (Terence Blanchard) je vodio sastav koji je imao ogroman uticaj na razvoj takozvanog “neo-konzervativnog” pokreta. Harison je snimio nekoliko odlicno primjenih solo albuma na kojima je pružio prvu priliku nekolicini, kasnije veoma afirmisanih muzicara kakvi su Christian Scott, Mark Whitfield, Dwayne Burno, Christian McBride, Cyrus Chestnut, kao i rep ikona The Notorious BIG koji mu je bio komšija u Bruklinu. Tokom devedesetih je saradivao sa umetnicima ne samo iz sveta džeza pa cak i van strogih muzickih granica: Lena Horne, Spike Lee, latino džez gigant Eddie Palmieri, Jazzmatazz, Digable Planets. Poslednjih godina vodi svoje sastave a na spisku njegovih saradnika su i The Head Hunters, Jennifer Holiday, Larry Coryell, The Art of Four with Billy Cobham, Ron Carter, James Williams...
Mnogi ga smatraju jednim od najznacajnijih muzicara novog milenijuma i nazivaju ga “kraljem” Nouveau Swnga – pravca koji je licno on razvio mešajuci sving i Mardi Gras tradiciju New Orleansa sa modernim R’n’B-ijem, hip-hopom i rege ritmovima.
Jedan od pionira fuzije ranog džeza, ritma i bluza, cajuna i folka veliki pijanista i pevac Dr. John rekao je da je Harisonov album The New Sounds of Mardi Gras – “nešto najsvežije što je poslednjih godina izašlo iz kolevke džeza”
www.donaldharrison.com

izvor: www.niscafe.com / www.nisville.com

Van mreže WingsOfDesire

  • Ne silazi sa Foruma
  • *****
  • Poruke: 4099
NASTUPAJU: XXV JAZZ festival - "Nišvil 2008"
« Odgovor #4 poslato: Jul 09, 2008, 09:56:05 »
SOON KIM





Prema ocenama kriticara, jedanod najboljih daka rodonacelnika free jazza Ornetta Collemana, stiže sa daelkog istoka. Saksofonista korejsko japanskog porekla Soon Kim, aktivno je poceo da svira još u tinejdžerskim danima kao clan rok, bluz, rege i džez bendova. Godine 1987. kao dvadesettrogodišnjak, preselio se u Njujork i svirao sa Krisom Vokerom, Denardom Kolmenom i Meri Okubo.
Dok je živeo u „Velikoj jabuci“ uzimao je casove kod Orneta Kolmena i izucavao njegopvu „harmolodicnu teoriju“. Soon Kim se nedavno preselio u Berlin isa svojim sastavima izvodi muziku koja kombinuje Ornetove principe i Kimove originalne ideje.
Medu izdanjima Soon Kima treba izdvojiti album iz 2005. godine „“Non Transposed Music”, a na Nišvilu ce sa svojim kvartetom predstaviti novo izdanje obajvljeno 2007. na etiketi “Konnex” – “ Soon Kim trio and quartet”.



HUGO SIEGMETH QUARTET





Za nemackog saksofinistu, klarinetistu, flautistu, kompozotora i aranžera, poreklom iz Rumunije (roden 1970. u Aradu) Huga Siegmetha bolji poznavaoci kažu da je u njemu neizlecivi džez entuzijasta “sreo” punokrvnog profesionalca koji je svoj rad doterao do perfekcije, a ustvari je – muzicar individualac vanserisjkih ideja, osloboden klišea i formalnosti.
Ovo može da zvuci kao fraza ili preterivanje samo za one koji nisu culi bar nešto iz njegove diskografije iz koje bez sumnje treba izdvojiti najnoviji album “Red onion” objavljen za veoma cenjenu etiketu “ACT” – fascinantan homage Sidniju Bešeu- prvom velikom stilisti džeza na sopran saksofonu i coveku koji je mnogo uradio na popularizaciji ove muzike u Evropi. A Siegmet je tu pocast odaoonako kako je to u džezu jedino ispravno – ne kopiranjem, vec tako što je Bešeovu muziku izveo koristeci sopstveni džez recnik, cak i ne upotrebljavajuci sopran saksofon, vec tenor i klarinet, a opet postigao da sve bude prepoznatljivo i kao Bešeova i kao Sigmrtova muzika.
Ovaj muyicar impresivne biografije je studirao džez saksofon na Riahrd Štraus Konzeravatorijumu, radio je i kao kompozitor i aranžer u raznimsastavima, anstupao širom Evrope i USA sa velikim imenima džeza (Clark Terry, Claudio Roditi, Bobby Shew, Al Porcino and Peter Herbholzheimer), a veliko iskustvo, stekao je , kako sam kaže, sviranjem u velikim džez orkestrima medu kojima je i Big Bend Duška Gojkovica.
Pre deset godina dobito je veliku džez nagradu Bavarske .
http://www.hugo-siegmeth.de



SIDSEL ENDERSEN & JAN BANG





Verovatno prva dama (i) elektro džeza norveška pevacica Sidsel Endresen je u prvoj liniji izuzetno jake norveške scene vec više od dve decenije. Njen rad obuhvata žanrove od “fuzije” i “džez roka” tokom osamdesetih, do slobodne improvizacije i “nove muzike” od devedesetih pa do danas.
Sa svoja dva solo albuma (ali i tri dua sa klavijaturistom Bugge Wesseltoft-om) objavljena na najuticajnijoj etiketi kada je rec o novim džez tendencijama, nemackom ECM-u, Sidsel je stekla internacionalnu afirmaciju i veliku podršku kriticara. Iako je cesto “etiketiraju” kao “Prvu damu nordijskog, poetsko - kamernog džeza” i “najinovativniu evropsku džez pevacicu” – Sidsel ipak sebe ne doživljava kao “džez pevacicu” u bukvalnijem znacenju., jer su, kako kaže, na nju uticali mnogi izvori: od etno muzike do savremenog vokalnog izražavanja. Neke od glavnih karakteristika njene umetnosti su da se stalno krece novim pravcima, i da odbacuje ulogu pevaca u tradicionalnom smislu. Njen uticaj na citavu novu generaciju pevaca, danas je više nego ocigledan. Bilo da nastupa potpuno sama ili sa (minimalnom) pratnjom, do izražaja uvek dolazi njen prepoznatljiv stil vokalne improvizacije u kojem glas tretira kao solo instrument, a sve je to potcrtano njenim “abstraktnim fonetskim jezikom” baziranim na cistom zvukovnom aspektu ljudskog glasa. Recju, nemoguce je pronaci još neku pevacicu poput Sidsel Endersen. Ne samo u Norveškoj vec nigde u svetu.
Jan Bang (live sampling) vec nekoliko godina je najtraženiji umetnik na sceni elektronske muzike i savremenog džeza u Norveškoj kada je rec o procesuiranju zvuka i semplingu na sceni. Nezamenljiv je clan svake formacije Nils Peter Molvaera i clan Sidsel Endresen Group.
http://www.sidselendresen.com



JAN VACLAV VANEK





Samouki talentovani multinstrumentalista, a pre svega gitarista i kompozitor ceško -francuskog porekla Jan Vaclav Vanek, pravi je džez – globtroter. U njegovim kompozicijama osecaju se uticaji Afro – Kuban stila, Hindu muzike, ceškog i španskog folklora... Niška publika ga se seca sa jednod od ranijih (zimskih) izdanja Nišvila kada se osim kao gitarista izuzetnog temperamenta i ekspresivnosti, predstavio i kao odlican pijanista i saksofonista, a njegov program obuhvatio opseg stilova u rasponu od latino zvuka sa flamenko uticajima, preko „standardnih“ - cool jazza i be bopa do free izraza...I sve to zacinjeno folklornim zvucima i uticajima koje je donosio sa mnogih putovanja sa skoro svih geografskih dužina i širina (Kanada, USA, Tahiti, Tahiti, Kina, Indija, Novi Zeland, istocna Evropa…).
http://janvanek.org
http://jan.namaste.free.fr



TARHANA & TEODOSI SPASOV





Ovaj bend je, kako kažu sami clanovi “pleme muzicara” sa bazom u Amsterdamu. Osnovao ga je perkusionista Sjahin During (dete iz mešovitog tursko - holandskog braka) koji sa saradnicima (Nitin Harsh i Neil Van Linden) meša tradicionalne balkanske i orijentalne muzicke teksture i afro - anadolijski groove. A sve to zacinjeno otomanskim zvucnim pejzažima, ciganskim melodijama, severnoafrickim ritmovima i zvucima drevnih kultura sa svih tih geografskih dužina.
Njihov najnoviji album “Back To The Roots” baziran je na istoriji Roma. U Nišu ce “Tarhana” imati i specijalne goste: kavalistu Teodosija Spasova – genija balkanskog folklora i uopšte jednog od najkompletnijih muzicara na svetskoj sceni, al i nekoliko muzicara iz Srbije.
Lider benda Sjahin During je roden u Amsterdamu 1972. godine. Majka mu je Turkinja, a otac Holandanin. Do šeste godine je živeo u Istanbulu, a onda se porodica preselila u Holandiju na malo ostrvo po imenu Texel u Severnom moru. Kako je deda po ocu nekada bio voda sekcije drugih violina u Amsterdamskom Concertgebouw orkestru, a otac se i danas bavi gradnjom violina, logicno je bilo da se i Sjahin opredeli za taj instrument. Ali karijera violiniste je prekinuta takoreci pre i nego što je pocela i Sjahin je odlucio da više nikada ne uzme u ruke ni jedan instrument. Medutim, kada je napunio 18 godina stvari su se potpuno preokrenule jer je otkrio magicni svet udaraljki koje postaju njegova opsesija. S pobzirom da je do najbliže prodavnice instrumenata bilo preko dvesta kilometara, otac je pozvao Sjahina u svoj atelje i pomogao mu da napravi konge, bata bubnjeve, djembe i cajun. Po završetku srednje škole odlazi u Amsterdam i ubrzo dobija stipendiju Ministarstva kulture za osamnaestomesecni boravak u Havani gde je izucavao latino i Afro-Kuban udaraljke , i gde mu je jedan od predavaca bio i Anga Diaz – perkusionista cuvene grupe “Irakere”.
Posle 12 godina ucenja i izvodenja Afro-Kuban, i latino muzike, džeza, flamenka, orientalne, plesne i pop muzike, Sjahin je osetio potrebu za novim pristupom. Da bi mogao da svira i stvara razlicite zvuke, ritmove, kontraste i ritmicke koncepte, odlucio je da se vrati u Istanbul gde je izucavao anadolisjke i orijentalne ritmove na instrumentima poput darabuke, bendira i erbana. Posle svih tih razlicitih iskustava, Sjahin sada pokušava da svoj novi muzicki recnik integriše u širi muzicki kontekst i napravi svoj sopstveni zvuk.
Inace, tarhana je naziv stare tradicionalne anadolijske supe, koja je, kažu neki, svojevremeno bila omiljeno jelo sultana. I danas se sprema u nekim selima od Bosne, preko Makedonije, Anadolije - pa sve do Turkmenistana.,
I kao što se na tom putu, od mesta do mesta, sastojci tarhane (ili tarane) razlikuju, tako se i clanovi grupe Tarhana trude da u svoju “muzicku corbu”, od kompozicije do kompozicije, ubace razlicite “sastojke” kako bi cela stvar bila ukusnija, ali da to ni u jednom trenutku ne postane muzicki “buckuriš”.
http://www.sjahinduring.com/tarhana/
http://www.sjahinduring.com



ORCHESTRE INTERNATIONAL DU VETEX





(Ne)tipicni brass bend proširen harmonikom, udaraljkama, violinom sastavljen od belgijskih i fransuskih muzicara, vec godinama na repertoaru ima muziku Balkana i Srednjeg istoka. Recju – kombinacija derta romskih bleh orkestara sa juga Srbije,
diskretan šmek New Orleans tradicije (u stilu Brass fantasy Lestera Bowiea i Dirty dozen brass banda), razudanosti kozackih plesova i discipline srednjoevropskih gradskih, ponajcešce vatrogasnih orkestara.
Uostalom, prisustvo vatrogasaca je ne samo dobrodošlo, vec veoma poželjna mera predostrožnosti na njihovim nastupima.
Postava benda: P.J. De Backer - Grooves / Thomas Morzewski - Trompet & componist / Tony Decruyenaere - Snare Drum / Jan Cuvelier - Bugle / Matthieu Levecque - Mammat Trompet / Annelies Remaut (Bolle) - Percussie / Jean-Baptiste Lison - Accordéon / Michiel Deblauwe - Klarinet / Jacob Willem - Bariton Sax / Loes Coolen - Flute / Ruben Deprez - Trombone / Tomas Bulcaen - Trombone / Ine Deblauwe - Flute / Benoît Blanc - Trombone / Fred Duret - Suzaphone / Tom Lampaert - Trompet / Maxime Catteloin - Percussions / Juliette Bastin - Clarinete / Lionel Raepsaet - Sax Alto.
http://www.myspace.com/orchestreinternationalduvetex/
http://www.oidv.net

izvor: www.niscafe.com / www.nisville.com

Van mreže acacunami

  • Hyper-aktivan član
  • ***
  • Poruke: 636
  • "...ovo je pokušaj da kažem neizrecivo..."
Re: XXV JAZZ festival - "Nišvil 2008"
« Odgovor #5 poslato: Jul 09, 2008, 14:42:56 »
[logged]Svaka čast organizatorima, samo da ne bude ko prošle godine da su ljudi mogli da ulaze bez karte kroz kafić. Nije meni problem to što sam ispao budala pa kupio kartu mesec dana pre početka festivala nego to što su ulazili i oni koje muzika i ne zanima. Došli ljudi da se ispričaju kad je već ulaz slobodan. I onda smetaju i publici i izvođačima.
Ja nekako imam tu sreću da pored mene sedne neko ko pokušava da prati ritam sekciju lupkajući limenkom o stolicu ^-^

[/logged]
"Hajde da nadjemo stvari u kojima svi mozemo da dobijemo.
Hajde da ne nadjemo stvari, da se sporimo, gde neko moze da izgubi
Mi se lako ujedinimo protiv nekoga, a nikako da se ujedinimo za sebe. Hajde da se ujedinimo za sebe, pa kada uradimo sve sto mozemo za sebe, onda cemo se deliti. I taj dan nece nikada doci, jer cemo uvek imati sta da uradimo za sebe..." Z.Đ. RIP

Van mreže daliborminic

  • Moderator
  • Novajlija
  • *****
  • Poruke: 78
  • daliborus
    • www.myspace.com
Re: XXV JAZZ festival - "Nišvil 2008"
« Odgovor #6 poslato: Jul 21, 2008, 14:42:07 »
Koliko sam ja upućen, do kraja jula važi studentski popust, tako da komplet ulaznica za sva 4 dana može uz indeks da se kupi za 1600 dinara.

Van mreže fuga

  • Novajlija
  • *
  • Poruke: 20
    • Balkanrock.com
Re: XXV JAZZ festival - "Nišvil 2008"
« Odgovor #7 poslato: Jul 22, 2008, 23:12:06 »
Koliko sam ja upućen, do kraja jula važi studentski popust, tako da komplet ulaznica za sva 4 dana može uz indeks da se kupi za 1600 dinara.

To je tacno, samo do kraja meseca.
Danas sam bio na koferenciji za novinare.
Ostale informacije na Balkanrocku.

Van mreže zarej

  • Administrator
  • Veteran
  • *****
  • Poruke: 2496
  • lose programe iskljucicu trajno...
Re: XXV JAZZ festival - "Nišvil 2008"
« Odgovor #8 poslato: Jul 23, 2008, 09:45:21 »
Odlicno je sto ima studentski popust! Jel to vazi i za apsolvente kojima je isteko apsolventski staz? Tj. jel ti proveravaju index kad si zadnji put overio semestar?
"Ne možes samo pitati korisnike šta je to što oni žele i onda se truditi da im to i daš. Dok ti to napraviš, oni će poželeti nešto drugo". (Inc Magazine, 1989.)

"Veoma je teško dizajnirati proizvod za određenu grupu. Često ljudi ne znaju šta žele dok im to ne pokažeš". (BusinessWeek, maj 1998.)

Van mreže acacunami

  • Hyper-aktivan član
  • ***
  • Poruke: 636
  • "...ovo je pokušaj da kažem neizrecivo..."
Re: XXV JAZZ festival - "Nišvil 2008"
« Odgovor #9 poslato: Jul 23, 2008, 10:48:16 »
[logged]
Odlicno je sto ima studentski popust! Jel to vazi i za apsolvente kojima je isteko apsolventski staz? Tj. jel ti proveravaju index kad si zadnji put overio semestar?
Izmenjeno:
Moja devojka je uzela karte na idex a diplomirala je prošle godine. Festival možda neće biti na letnjoj ali će biti negde u tvrđavi, bar tako kažu u Happy house-u.[/logged]
« Poslednja izmena: Jul 23, 2008, 12:03:43 by acacunami »
"Hajde da nadjemo stvari u kojima svi mozemo da dobijemo.
Hajde da ne nadjemo stvari, da se sporimo, gde neko moze da izgubi
Mi se lako ujedinimo protiv nekoga, a nikako da se ujedinimo za sebe. Hajde da se ujedinimo za sebe, pa kada uradimo sve sto mozemo za sebe, onda cemo se deliti. I taj dan nece nikada doci, jer cemo uvek imati sta da uradimo za sebe..." Z.Đ. RIP

Van mreže Nikola Jovanovic

  • Moderator
  • Aktivan član
  • *****
  • Poruke: 254
Re: XXV JAZZ festival - "Nišvil 2008"
« Odgovor #10 poslato: Jul 23, 2008, 11:49:23 »
Program je stvarno odlican ove godine... Posebno Rozenberg trio, ko ih nije slusao - to je extremno interesantan gitarski dzez. Jedva cekam.
Uzgred, bilo je nekih problema oko Tvrdjave, pa ove godine nece tamo da se odzi festival. Jel znate nesto o tome? Verovatno ima informacije na sajtu

Van mreže WingsOfDesire

  • Ne silazi sa Foruma
  • *****
  • Poruke: 4099
Re: XXV JAZZ festival - "Nišvil 2008"
« Odgovor #11 poslato: Jul 23, 2008, 17:38:34 »
Moji favoriti: GILLES PETERSON, BILLY COBHAM, THE BRAND NEW HEAVIES, SOON KIM... Vidimo se tamo... :-)

Van mreže WingsOfDesire

  • Ne silazi sa Foruma
  • *****
  • Poruke: 4099
Re: XXV JAZZ festival - "Nišvil 2008"
« Odgovor #12 poslato: Avgust 08, 2008, 09:51:43 »
NIŠVILLE IPAK NA LETNJOJ POZORNICI!




Ako je do sada bilo nedoumica oko tačnog mesta održavanja festivala (u sklopu prostora Tvrdjave) - dilema je razrešena početkom ove nedelje posle razgovora gradonačelnika Niša Miloša Simonovića i direktora Nišvila Ivana Blagojevića: XXV izdanje Nišvila će, kako su to i prilikom uvrštavanja ovog festivala na spisak javnih gradskih manifestacija odlučili odbornici Skupštine grada - biti održano na Letnjoj pozornici.

izvor: nisville.com


Van mreže WingsOfDesire

  • Ne silazi sa Foruma
  • *****
  • Poruke: 4099
Re: XXV JAZZ festival - "Nišvil 2008"
« Odgovor #13 poslato: Avgust 10, 2008, 17:56:07 »


UČESNICI NIŠVILLA ODAJU POČAST ŠABANU BAJRAMOVIĆU

Veći broj učesnika predstojećeg XXV Nišville jazz festivala koji će se od 14. do 17. avgusta održati na letnjoj pozornici niške Tvrdave, odaće počast kralju romske muzike Šabanu Bajramoviću.
Kako se očekuje, Bajramovićeve pesme će u svoje festivalske programe uvrstiti holandsko-turski sastav „Tarhana“ sa kojima će kao gosti nastupiti bugarski kavalista Teodosi Spasov, gitarista Dragomir Milenković i harmonikaš Srdjan Savić, zatim hor Misterioyni glasovi Bugarske (jedini balkanski ansambl nagradjen Gremijem i hor čiji su snimci poslati van granica Suncevog sistema vasionskim brodom Voyager), Rosenberg trio, Duško Gojković sa svojim internacionalnim be bop kvintetom, niški sastav Sounds of south....
Organizator festivala je nekim od pomenutih ansambala blagovremeno poslao snimke po kojima ce Šaban Bajramović ostati upamćen u svetskim razmerama.
Inace, Šaban Bajramović je svoj prvi nastup koji je obuhvatio fuziju džeza i etno muzike imao upravo na jednom od prethodnih izdanja Nišvilla (na kojem je nastupao još nekoliko puta), a Nišville produkcija mu je pre dve godine odala posebnu počast pozvavši ga da otvori prvo izdanje Nišvila na Letnjoj pozornici i nazvavši glavnu nagradu koja se dodeljuje na manifestaciji imenom Šabana Bajramovića.


Van mreže WingsOfDesire

  • Ne silazi sa Foruma
  • *****
  • Poruke: 4099
Re: XXV JAZZ festival - "Nišvil 2008"
« Odgovor #14 poslato: Avgust 10, 2008, 20:21:38 »
Ličnom odlukom ministra kulture Srbije Nebojše Bradića udvostručen je iznos kojim će ovo Ministarstvo pomoći predstojeće izdanje Nišville jazz festivala. Podsećamo da je na   poslednjem Konkursu za projekte u kulturi, Nišville festival od Ministarstva sagledan cifrom od 800.000 dinara, što znači da će ova manifestacija ove godine dobiti 1, 6 miliona dinara.
Inače, prilikom potpisivanja ugovora o donaciji Ministarstva nakon pres konferencije i promocije Nišvila u Beogradu, direktoru festivala Ivanu Blagojeviću je rečeno da će Ministarstvo kulture  naredne godine u prvi plan staviti dva festivala  koja najbolje prezentuju Srbiju u svetu - a to su Exit i Nisville.