Cinizam?

[qqRUZ]

Funny, voleo bih da forum organizuje mesecna okupljanja u K.C. Svrljig, pa da ti objasnim svoje stavove. Enivej, moj post nema za cilj da uvredi Ghost-a, vec (kao sto se iz poslednje recenice moze videti) da mu skrene paznju na odredjen problem. Naravno, moj cinizam nije slucajan, jer, ljudima je lepim recima tesko skrenuti paznju.

 wrong,wrong,wrong... Cinizam i jeste upotreba lepih reci, ali sa drugacijim, prefinjenim kontextom,jer cinizam samo takav i moze da postoji, bez pozivanja na megdan, tj nekakvo kacenje, akosmodobrorazumeli. Takav, Hereticov tzv. cinizam pre predstavlja cimnizam; za pravi, stari dobri cinizam ponajpre bi trebalo da se obratimo recimo Floberu, prerabljenom Dostojevskom, proverenom Fokneru, ili se makar prisetiti reklame "mi volimo miru skoric", za pocetak. Sto se muzike i svega ostalog tice, o ukusima ne vredi raspravljati... wrong i djavola, bas o ukusima treba raspraljati, COVEK JE (NE)UKUS, glas Hanibala Lektora se ne vazi... Takodje, sto se muzike tice, svih muzickih pravaca odvajkada i njihovih supkulturnih otelotvorenja, ukoliko gledamo na nacin blizak Hereticovom, dobicemo pravi izliv laznih dilema u tzv. mozak. On se, rodilagamajka, toliko uhvatio za Steve Harrisove i Dickinsonove helanke ( kao da izvikani Kraftverci, elektro-pioniri maleni, nisu nosili helanke, tj. nije ih nosio, npr. Boy George, pa mu ni to nije pomoglo, a Mocart je tek bio avangardni genius, nazalost tek obicni helanka - boy, danas bi nosio urbalone, sa sve siroki dzepovi kod kolena...), kao i za njihov dvadeset(i kusur)godisnji muzicki staz, da je takav napredan, kako sam za sebe posredno rece, upao u tipicni konzervativni mentalno - intelektualni zapecak, primer dead-enda nasih nazovi naprednjaka, svodjenja svih pojava na moderne i nemoderne, aktuelne i zasterele, pase i unpase, i samim tim, tesko necemu ukoliko nije moderno, ili posvakucenu avangardno, razmislja mozak samosveden na konfekcijske paramodne dileme: da li je muzika dobra ukoliko muzikant nema moderne cipele? Zar nije vrlo jednostavnije i manje samoiritirajuce na muziku gledati kao i na slicne tzv. lepe umetnosti, postoje razni zanrovi i podzanrovi u jedinstvenoj i, hvala dobrim ljudima, vecitoj hronologiji - neki ti se ne svidjaju, ali nijedan nije nebitan inedostojan postovanja. Zar pr. Heretic nece povremeno citnuti i davno iscitanog Bodlera (ofucanog patetic-romanticara, po njegovom poimanju), kad mu je do ekstaticnosti, ili Agatu Kristi, kad mu je do lexicke i tema&ideja-nepretencioznosti, ili Artura Klarka, kad mu nekad bude do fantasticarske upitnosti, ili Hesea, kad mu je do zezanja, ili Kuelja, kad bi pamntnuo kakav citatic za promiskuitetne potrebe? Neeeeee, nasi vrli Heretici za dorucak, uz jaje na oko citnu ultraproznog Karvera, uz jutarnju kaficu prionu na nesto "lakseg" Keruaka, oko podne vec bistre pivce sa Deridom, kumi za robjendan citiraju Hajdegera, predvece odmaraju prenapuceni mozak vazda autobiografskim Doktorovim, dok se spremaju za svadbu iscitnu ranijeg Niceta (manje smara nego stari?), a starom svatu i rodbini naruce Astral Projection, ili War Ensemble... Sutradan, orni za diskusiju, odmornog mozga, pravac u KC Svrljig da nama neupucenima objasne svoje  stavove, nikako u neku svrljisku verziju Hajd Parka, ili, prijateljski, uz kafansko pivce. Ne, pravac u Instituciju, bre, ako treba i na sud .                                                           P.S. sto rece Branko Kockica,"U svetu postoji jedno carstvo".                                                       Post Mortem. "A Matter Of Life And Death" je odlican album, i niko ne nosi helanke.

[Heretic]

Imam majicu na kojoj piše “Smrt Paulu Koelju”. Pošto sam je sam napravio imao sam u vidu da bi, za pravo razumevanje poruke, morao da stavim smajlija na kraju. Ali nisam. Dakle, čovek bi sa sobom trebalo da nosi kofer pun footnota i da ih, poput Sport Billy-ja, vadi i podupire se kad god mu se neko obrati, da tobože ne bi razbio glavu. Rečenica bez smajlija na kraju, pretvara se u “Cimnizam”. Izliv lažnih dilema u mozak, je zapravo verovanje da sebe ili druge ne treba izlagati opasnostima. Živeti pod okriljem “verovanja” (iliti, slabljenje imuniteta) znači: biti nemoćan pred iskušenjem STVARNE opasnost. O ukusima treba raspravljati, ali ipak, što je sigurno sigurno je, čorba od Dickinson-a, Boy George-a i Mozart-a nikoga neće ostaviti ravnodušnim. (Kamoli tek obroci sa slavnim piscima i filozofima). Ali širina zahvata ne vodi u ludilo, već dubina. Ako se spuštimo Danteovim “krugovima saznanja” do najniže moguce lestvice, i dalje necemo biti dovoljno duboko, niti iskusiti pravi pakao. I kao što to “prerabljeni" Dostojevski kaze: “Hoću, gospodo, da vam ispričam zašto nisam umeo da postanem čak ni insekt… Suvišno saznanje, to je bolest! Za čoveciji život bilo bi dovoljno i pola obične čovečije svesti, tj., polovina, četvrtina od one porcije koja pada u deo normalnom čoveku našeg nesrećnog doba.” A onda se, ipak,  nekako u procesu kafkijanskog egzistencijalizma pretvoriš u bubu, zavučeš se u jamu kao, svaki pravi, umetnik u gladovanju, da bi se s vremena na vreme zapitao: Jesam li uvučen u “tok sveti”? Pa naravno. Više ti nije bitno jesu li helanke na nogama, glava u torbi, a doručak u frižideru. Živeo Fokner!(Stvarno bi trebao da bude proveren!?) Paramodne dileme i estetski kriterijumi (ko li ih stvori?), kada se govori o “lepim umetnostima”, zahtevaju istančan sud i intelektualnu pravednost. Jebe se nama za intelektualnu pravednost kada smo u oponašanju tudjih osećanja spiskali svoje najbolje godine. I kako onda da ne zatražim sastanak u KC Svrljig? Kako da prepustim nekom drugom da mi kruni kukuruz?

[Heretic]

S obzirom na to da sutra imam ispit iz “informaticke hemije”, gde skromnom profesoru moram da objasnjavam koji se hemijski procesi sve odvijaju pri stvaranju slike na monitorima sa katodnom cevi, LCD i PLAZMA monitorima (avaj, to saznanje ce mi popuno promeniti pogled na display :), bicu kratak. Heretici, inace, nemaju problem sa garderobom i nikada nisu rekli da o ukusima ne treba raspravljati. A ako vec treba raspravljati, zasto bi im se uskracivalo pravo da to i rade. Iskljuciti Hanibala, a potom, “PLUG&PLAY!” O, kontradiktornosti! A, mozda sam ja zalutao? Krecem li se jednosmernom ulicom? Niko me ne pretice, niko mi ne dolazi u susret. A i, kada bi kojim slucajem naisao morao bi da bude poput mene...izgubljen. Barem sam svestan svoje nesavrsenosti i gluposti. Kako bi neko mogao da cita Deridu i Hajdegera, a pogotovu Nicea, ako nije iscitao sve sto se procitati moze? Samo stici cu ja i do njih, ili bolje receno: zalutace oni. Jer, covekova nemoc da dosegne mir je bezgranicna, a zelja za smrcu, ma koloko bila jaka, ne moze mu pruziti to uverenje da se sa njom sve zavrsava. I na kraju: ako je smrt poslednja i konacna etapa u zivotu, on opet me moze osetiti mir jer se, u tom slucaju, nista ni ne moze osetiti.

Previse sudis... na kraju ces sebe proglasiti krivim. Vidimo se.

[Bubica]

Dakle, iscitavam vase postove... Over and over i sta zakljucujem svojim primitivnim mozgom koji je odrastao rame uz listove stripa "Mikijev zabavnik", Ambasador TV i kulturno-obrazovni program RTS1 (Branko kockica i tatatatirci, Kolaricu panicu, itd...)
Kao prvo, tesko je ne zapaziti koliko su postovi qqRuz-a puni ponosa i jos puniji nekog neobjasnjivog prezira. Isto tako, mase naslovima koje bih licno uzela da procitam tek kada me bace u samicu bez prozora i zabrane mi cackanje nosa. Dakle, i dalje cu se drzati strucne literature (dokle god me hrani). ende! heretic pak na drugoj strani ne trpi ni najmanju prozivku, zamara mi mozak zivotnim filozofijama koje me ne doticu. Lepo je imati svoj svet, ali je jos lepse podeliti ga sa nekim i ne udaviti ga. E, vidis - to je umetnost. Mozemo da sedimo u parku, pijemo pivo iz plasticnih flasa, slazemo Rubikovu kocku, slusamo Joy Division i vodimo debatu o tome sta je starije "kokoska ili jaje", ali... Voda ce i dalje biti mokra, a nebo plavo...

[Sale]

Koliko ljudi toliko cudi...zato je i ovaj forum tu ; da svako iskaze svoje misli i osecanja. Samo napred forumashi, debatujte !

[Heretic]

Eh, Bubice. Nit je voda mokra, nit je nebo plavo, nit bije more o mramorje... Vec je moja omiljenja knjiga Mali Princ, slatkis: Medeno srce, a, na smrzavanje u parku sam se vec odavno navikao. Debatu o kokoski i jajetu ne treba voditi, jer zna se: starija je kokoska. I ja umem da pricam normalno i citao sam Mikijev zabavnik, tacnije, gledao slike. Isto tako sam pratio Branka Kockicu, Acu Postara, Otkrivalicu i Metlu bez drske. I nije nuzno da cu uvek biti ostar i netrpeljiv. I nije qqRuz ostar i netrpeljiv. I filozofija nije, kao sto je funny rekao, weekend. Pre je mizantropija. Sustinska stvar za njen opstanak je stalna debata i neslaganje, negiranje, pa i upadanje u «mentalno-intelektuali zapecak», gazenje po sebi pa, ponovo iz pocetka. Ne mozes racunati u filozofsku raspravu ''Svrhu postojanja'', jer prvo: Da bi govorio o svrsi postojanja, covek mora da ima unapred odredjen cilj (sto mi, za sada, nemamo), i drugo: kada bi takav cilj bio odredjen, nedajboze dostignut; ili kada bi znali odakle dolazimo i sta nas ceka, ceo nas svet bi istog trenutka doziveo kolaps. Kad nestane «nepoznato» iz kog crpemo svu inspiraciju, na prvom mestu bi stradala umetnost, a za njom i sve ostalo. Dakle, filozofija je sama po sebi disfunkcionalna i nebitna. Tacno. Ali to je je ne sprecava da postoji i, kao takva, pruza zadovoljstvo onima koji je praktikuju. Filozofija, kakvom je ti dozivljavas, pogubna je za umetnost (kakvom je ti dozivljavas).

[ghost_of_navigator]

   Moracu da se slozim sa hereticom, ali, ako mi dozvoli, i da ga dopunim. Filosofija pruza zadovoljstvo i onima koji je ne praktikuju