95 gostiju, 0 korisnika

Poslednje poruke

Autor Tema: VESTI  (Pročitano 7984 puta)

Van mreže hiperinflacija

  • Moderator
  • Ne silazi sa Foruma
  • *****
  • Poruke: 6758
  • Sometimes I feel so blue...
    • MY OWN PRIVATE HELL
VESTI
« poslato: Maj 05, 2008, 01:25:23 »
Predstavljen rad reciklažnog centra ‘Eko progres’       
Reciklažni centar „Eko progres” iz Surčina predstavio je danas svoj rad. Centar je osnovalo udruženje građana „Humanost”, a grad u potpunosti finansira njegov rad sa 5,6 miliona dinara. Projektom su angažovana 203 Roma, pri čemu su dva radnika stalno zaposlena, a ostali su angažovani na osnovu ugovora i obezbeđena im je redovna zarada u visini obima prikupljenih sekundarnih sirovina. Osnovni ciljevi projekta su očuvanje životne sredine, podizanje nivoa ekološke svesti i smanjenje nezaposlenosti i siromaštva romske populacije. Prezentaciji reciklažnog centra prisustvovali su Dragan Đilas, ministar za NIP, Jasenko Lazović, član Gradskog veća i Stanija Višekruna, zamenik sekretara za privredu.

- Ovaj reciklažni centar prikuplja sekundarne sirovine iz Novog Beograda i Zemuna, a predstoji nam da ga napravimo održivim i osnujemo još ovakvih centara u celom Beogradu. Za 5,6 miliona dinara, koliko je grad izdvojio za ovaj projekat, zakupljena je hala u koju se smeštaju sirovine, obezbeđen je kamion za njihov prevoz i mašina za presovanje prikupljene hartije i kartona.
Grad je u okviru projekata iz oblasti zapošljavanja prošle godine pokrenuo 11 projekata čiji će rezultat biti stalni posao za 250 lica i obuka više od 2.000 ljudi. Procenjuje se da je za otvaranje jednog radnog mesta potrebno izdvojiti 10.000 evra, a mi ćemo sve ovo postići sa 50 miliona dinara, rekao je Lazović.

U reciklažnom centru su podjednako zaposleni muškarci, žene i mladi. U prvoj fazi projekta radnici su obučeni za prikupljanje sekundarnih sirovina, dok je u drugoj fazi iznajmljen prostor, kupljena oprema i osnovano preduzeće pod nazivom „Eko progres”. Svi radnici su prijavljeni, a posebna pažnja posvećena je bezbednosti i zaštiti radnika.

Samo sa jednim kamionom za dvadeset aprilskih dana prikupljene su 152 tone sekundarnih sirovina. Projekat osnivanja reciklažnog centra završava se u septembru, posle čega će on nastaviti da se razvija, a u sledećim fazama projekta nabaviće se nova vozila, uniforme i sve drugo što je potrebno za njegov rad.

Grad će i ove godine izdvojiti 50 miliona dinara za finansiranje projekata za zapošljavanje, a javni poziv biće raspisan početkom maja.

Ppffmmmppmmfmmmppm fmmmpp fmpmmmpmpppf fmffmmmmmppmpmfpmmmpppppppf :(.

Van mreže hiperinflacija

  • Moderator
  • Ne silazi sa Foruma
  • *****
  • Poruke: 6758
  • Sometimes I feel so blue...
    • MY OWN PRIVATE HELL
Re: VESTI
« Odgovor #1 poslato: Jun 08, 2008, 22:15:27 »
Globalno zagrevanje uskoro uzima danak


Predsednik ostrvske države Kiribati, Anote Tong, upozorio je javnost ovih dana da je njegova zemlja ugrožena globalnim zagrevanjem i da bi neka od ostrva arhipelaga do kraja veka mogla da nestanu zbog podizanja nivoa mora.

Tong, koji je u poseti u Velingtonu, gde Ujedinjene nacije ove godine obeležavaju Svetski dan prirodne sredine, pozvao je Novi Zeland i Australiju da razmisle o mogućnosti primanja izbeglica.

Kiribati, na pola puta između Havaja i Australije, ima oko 100.000 stanovnika i sastoji se od 33 koralna ostrva, ukupne površine 811 kvadratnih kilometara, od kojih je 21 nenaseljeno.

Neka od ostrva već su raseljena zbog erozije i podizanja nivoa mora. Veći deo površine ostrva leži na svega dva metra nadmorske visine.

"Možda smo već dostigli tačku bez povratka pošto emisije gasa u atmosferu nastavljaju da doprinose klimatskim promenama, tako da će za neko vreme naša ostrva, koja leže na maloj nadmorskoj visini, biti poplavljena", rekao je Tong tokom posete Velingtonu, preneli su novozelandski mediji.

Najviša tačka na Kiribatiju nalazi se na svega dva metra nadmorske visine i, prema najgorim predviđanjima, Tihi okean će prekriti ostrva do kraja veka, a stanovništvo će morati da bude izmešteno u druge zemlje.

Tong je istakao da klimatske promene "nisu samo pitanje ekonomskog razvoja, već i ljudskog opstanka."

On je na konferenciji za novinare primetio da su u njegovoj zemlji promene vidljive golim okom.

"Ja nisam naučnik, ali vidim da se dešavaju stvari kakve nismo iskusili u prošlosti... Sela koja postoje decenijama, neka od njih čitav vek, sada moraju da budu izmeštena", rekao je predsednik Kiribatija.

Izvršni direktor Programa UN za prirodnu sredinu (UNEP) Ahim Štajner rekao je da je ostrvskim zemaljama teško da gledaju kako pred njihovim očima zaživljavaju posledice klimatskih promena.

"Ponižavajuće je kada neka zemlja mora da razmišlja o sopstvenom kraju, ne zbog neke prirodne katastrofe koja se ne može izbeći, već zbog onoga što činimo ovoj planeti", rekao je Štajner.

Novozelandska premijerka Helen Klark rekla je da se mala zajednica sa Kiribatija već nastanila na Novom Zelandu.

"Ako dođe do najgoreg, nema sumnje da će doći mnogo više ljudi", kazala je ona.

Prema Tongovim rečima, najgori scenario predviđa da njegova zemlja nestane pod vodom za 50 do 60 godina.

"Bojim se da ćemo morati da odemo. Već sam upozorio međunarodnu zajednicu da moramo da se suočimo s tim izazovom jer to jeste izazov, ne samo za jednu zemlju, već za čitav svet", izjavio je on.

"Možda imamo još nekoliko decenija da rešimo taj problem, mada mislim da je već trebalo da počnemo da radimo na tome," dodao je Tong.

Tong je dodao da stanovnici Kiribatija, kada se budu preseljavali u druge zemlje, treba to da učine kao obučeni i obrazovani ljudi, kako ne bi doneli dodatne probleme zemljama u kojima se nastane.

"Kada se budu preselili na Novi Zeland i u druge zemlje, treba da žive kao punopravni građani, a ne kao izbeglice", kazao je on i najavio da će proces postepenog raseljavanja uskoro početi i da će najpre biti premešteni obrazovani i obučeni ljudi.

Narod Kiribatija bi, prema njegovim rečima, voleo da se nastani u drugim državama u Pacifiku, uključujući Novi Zeland.

Činjenica je da ima i onih koji ne žele da se presele, ali možda neće imati izbora, rekao je predsednik Kiribatija.

Republika Kiribati je bila britanska kolonija, nezavisnost je stekla 1979. godine, a 1999. je postala članica Ujedinjenih nacija.

Narod Kiribatija čine uglavnom Mikronežani. Većina stanovnika te zemlje živi u malim selima, rasutim po ostrvima, i bavi se poljoprivredom i ribarstvom.

Aleksandra Radosavljević. Tanjug.
Ppffmmmppmmfmmmppm fmmmpp fmpmmmpmpppf fmffmmmmmppmpmfpmmmpppppppf :(.

Van mreže hiperinflacija

  • Moderator
  • Ne silazi sa Foruma
  • *****
  • Poruke: 6758
  • Sometimes I feel so blue...
    • MY OWN PRIVATE HELL
Re: VESTI
« Odgovor #2 poslato: Jun 08, 2008, 22:19:23 »
Toyota otvara centar za pošumljavanje
Toyota Motor Corporation (TMS) objavila je otvaranje velikog pekinškog centra za pošumljavanje za 21. vek u Fengning Man autonomnoj oblasti Hebei provincije u Kini.

Ovaj centar, koji su zajednički podigli kinesko-japansko udruženje za razmenu naučnih tehnoloških i ekonomskih dostignuća Kineske akademije nauka, Šumsko gazdinstvo Hebei provincije i NPO centar udruženja Green Earth sa sedištem u Tokiju i TMC, otvoren je da bi se aktivnosti pošumljavanja u regionu što bolje odvijale, da bi se praktično stvarao sistem kadar da ove aktivnosti proširi i na ostale oblasti, da bi se pružila pomoć u obuci stručnjaka za pošumljavanje regije i raširile informacije o sprečavanju širenja opustelih površina.

Sa prostorijom za video prikazivanje, prostorijama za seminare i ostalim prostornim pogodnostima, centar će raditi kao baza za sprovođenje istraživanja i anketa, što će pomoći da stručnjaci i istraživači prodube stručno znanje o pošumljavanju. Takođe će primati dobrovoljce za pošumljavanje i služiti kao forum za studente i opštu javnost gde će se obrazovati o programu zaštite životne sredine pošumljavanjem.

Predstavnici učesnika u projektu prisustvovali su danas ceremoniji otvaranja na kojoj su volonteri iz TMC i Toyotinih partnera u Kini sproveli demonstraciju sađenja drveća.

Ovaj centar je deo treće etape zajedničkih aktivnosti koje su predstavljene pekinškim modelom ponovnog pošumljavanja za 21. vek. Ovaj model, sino-japanska inicijativa pošumljavanja koja je u toku još od aprila 2001. godine, je nastojanje da se spreči širenje opustelih površina koje sve više prete Pekingu i ostalim oblastima oko glavnog grada Kine. TMC podržava ove zajedničke inicijative tako što prilaže 450 miliona jena, i snosi troškove izgradnje centra za pošumljavanje.

Toyota sprovodi aktivnosti društvenog doprinosa širom sveta sa posebnim osvrtom na zaštitu životne sredine, ljudske resurse i razvoj, kao i bezbednost u saobraćaju. Što se tiče zaštite životne sredine u Kini, osim realizacije programa pošumljavanja u borbi protiv pustošenja, TMC takođe je stvorila Toyota program pomoći u zaštiti životne sredine za kinesku omladinu – Toyota Environmental Protection Aid Program, i tako pružila podršku lokalnim aktivnostima zaštite životne sredine. Istovremeno, u cilju razvoja ljudskih resursa, TMC je osnovala Toyota fond za pomoć studiranju – Toyota Study Assistance Fund i istraživački centar u saradnji sa Fakultetom za javna pitanja i menadžment – School of Public Policy & Management na Univerzitetu Tsinghua. U oblasti bezbednosti u saobraćaju TMC sprovodi akcije bezbedne vožnje u saradnji sa Ministarstvom javne bezbednosti Kine.


Pre pošumljavanja


Posle pošumljavanja

Ppffmmmppmmfmmmppm fmmmpp fmpmmmpmpppf fmffmmmmmppmpmfpmmmpppppppf :(.

Van mreže geronimo

  • Prelazi u legendu
  • ****
  • Poruke: 1216
  • NIKAD ROBOM
    • NIKAD ROBOM
NIKAD ROBOM

Van mreže Don Kihot

  • Novajlija
  • *
  • Poruke: 7
Odg: VESTI
« Odgovor #4 poslato: Avgust 28, 2011, 21:44:18 »
Da li iko normalan po svojoj kući baca đubre na sve strane,pa onda zove socijalce da to skupe u kantu za smeće?!Otpad treba razvrstavati,pa reciklirati.a to može da organizuje država ,a može i lokalna vlast.E,vlast nema vremena od večite prazne priče o Kosovu,a lokalna vlast je nezainteresovana.Koliko brinemo o ekologiji govori podatak da izvozimo drvo u Japan!!(Japan pod šumom ima oko 70% teritorije,a Srbija oko 27%) !!! ;-D
« Poslednja izmena: Avgust 28, 2011, 21:47:25 by Don Kihot »

Van mreže Sephiroth

  • Moderator
  • Ne silazi sa Foruma
  • *****
  • Poruke: 6322
Odg: VESTI
« Odgovor #5 poslato: Avgust 28, 2011, 22:52:10 »
bitno da imamo onaj sajt od 30k evra. cuvam u jednoj kesi lekove, u drugoj one "stedljive" sijalice, nemam gde da bacim, ove stvari nisu za obicnu kantu.
Neon Genesis Evangelion

Van mreže alba

  • Moderator
  • Legenda Svrljig.NET-a
  • *****
  • Poruke: 1953
Odg: VESTI
« Odgovor #6 poslato: Avgust 29, 2011, 21:28:25 »
Fali nama toliko kulture i ekološke svesti.Bitno da  svaka šuša bistri politiku (i uvaljuje se u istu), a da za one stvari taaaako neophodne za življenje, za zdrav život i nas i ove predivne, ranjene planete , ostajemo tupi, ograničeni, neobrazovani, uskogrudi, sebični, komotni...sline zelene (jedino to zelenilo će nam na kraju ostati  :girlsick: ) !

Van mreže Don Kihot

  • Novajlija
  • *
  • Poruke: 7
Odg: VESTI
« Odgovor #7 poslato: Avgust 30, 2011, 10:36:14 »
Sephoroth-e,lekove odnesi u apoteku,obavezni su da ih uzmu,a za sijalice ne znam.Kad sam se svojevremeno raspitivao gde da odnesem pokvareni monitor i mobilni (za reciklažu),gledali su me kao da se pitaju od koje mentalne bolesti bolujem...(tako me gledaju i kad u dragstoru kažem da mi ne treba kesa,jer imam torbu).

Van mreže Sephiroth

  • Moderator
  • Ne silazi sa Foruma
  • *****
  • Poruke: 6322
Odg: VESTI
« Odgovor #8 poslato: Avgust 30, 2011, 11:42:03 »
ok thx nisam znao da su apoteke u obavezi, pitao sam ali ranije pa su me iato tako gledali. Stedljive sijalice sadrze zivu pa se moraju reciklirati, to radi jedna firma, valjda u Pancevu, imaju mesta za prikupljanje IT otpada ali u Beogradu i Pancevu samo, drugi gradovi organizuju prikupljanje pa voze tamo, u Nisu toga nema:/
Telenor je imo akciju prikupljanja i reciklaze telefona, to i dalje stoji na sajtu: http://www.telenor.rs/sr/O-Telenoru/Zivotna-sredina/Reciklaza-i-upravljanje-otpadom/ e sad ako to vazi samo za nove nove korisnike onda nije lepo.
Sto se tice kesa u dragstorima, kad kazem da mi ne treba prodavacica mi kaze uzmi, ce izgleda kao da si ukrao nesto O.o
To su nasi susedi Makedonci lepo resili, plasticna kesa se naplacuje (bese oko 30-40 din kad se preracuna) kako u marketima tako i u manjim dragstorima, pa izvolte, a voce kad se meri stavlja se u papirnate kese. To mi se bas svidjalo i jako iznenadilo.
Neon Genesis Evangelion

Van mreže Sephiroth

  • Moderator
  • Ne silazi sa Foruma
  • *****
  • Poruke: 6322
Odg: VESTI
« Odgovor #9 poslato: Septembar 04, 2011, 19:42:50 »
Citat
"Lakost" i "Adidas" za zdraviju okolinu

Firme "Lakost" i "Adidas" su donele odluku da više ne koriste toksične supstance u odevnim predmetima koje proizvode.

U međunarodnoj organizaciji za zaštitu životne sredine "Grinpis" su istakli da se radi o velikom napretku i odličnoj novosti za čitavu planetu, njene stanovnike i reke.

 Narednih sedmica bi obe kompanije trebalo da objave detalje svojih inicijativa, ali je "Grinpis" već najavio "Adidasov" program potpunog napuštanja upotrebe toksičnih supstanci nonilfenol etoksilata (NPE).

 "Lakost", pak, planira izbacivanje tih supstanci iz proizvodnje i sprovođenje plana za progresivno smanjenje eliminisanje toksičnih supstanci u spoljnu sredinu, čime se zagađuje okolina, objavili su danas francuski mediji.
http://www.mondo.rs/s216717/Magazin/Lifestyle/Lakost_i_Adidas_za_zdraviju_okolinu.html

 8-) 8-)
Neon Genesis Evangelion

Van mreže Sephiroth

  • Moderator
  • Ne silazi sa Foruma
  • *****
  • Poruke: 6322
Odg: VESTI
« Odgovor #10 poslato: Septembar 04, 2011, 19:44:12 »
Citat
Apoteke još ne preuzimaju bajate lekove
Organizovano odlaganje lekova sa isteklim rokom trajanja u posebne posude u apotekama još nije zaživelo u praksi. U toku je izmena Pravilnika o prikupljanju medicinskog i farmaceutskog otpada nakon čega će se tačno znati kako će taj posao biti organizovan.

Lekove sa isteklim rokom građani su do sada uglavnom bacali u kontejnere, a očekivalo se da će organizovano odlaganje medikamenata u posebne posude u apotekama početi još pre nekoliko meseci, rekao je Tanjugu direktor sektora za razvoj Apoteka "Beograd" Rade Milanković .

 Pravilnik o prikupljanju medicinskog i farmaceustkog otpada, koji je stupio na snagu u novembru prošle godine, predvideo je da proizvođači ili uvoznici zajedno sa apotekarskom ustanovom treba da obezbede posude u svakoj apoteci kako bi građani tu mogli da donesu i odlože lekove koji nisu za upotrebu, kazao je on.

 Propisana je i obaveza apoteka da preuzimaju neupotrebljive lekove od građana, čuvaju ih kao farmaceutski otpad i vrate bilo veledrogerijama, proizvođačima ili posebnim operaterima osposobljenim za prikupljanje i transport tog otpada na uništavanje.

 Primena tog propisa kasni zbog nedorečenosti određenih odredbi koje se odnose na distribuciju, prikupljanje, odlaganje, a potom i uništavanje.

 Milanković je objasnio da je neophodno da se načini kompletna dokumentacija, odnosno plan preuzimanja od apoteke kako bi se odredilo gde će se čuvati nakon što se preuzme od apoteka i pre nego što se odveze na uništavanje.

 Takođe je rekao da su apoteke poslale upit Ministarstvu životne sredine i da su dobili odgovor da je u toku izmena Zakona o upravljaju medicinskim otpadom i Pravilnika i da će biti najavljeno kada se konačno završi sa tim.

 On je objasnio da "Apoteke Beograd" imaju obezbeđena sredstva ali da čekaju dalja uputstva kako će lekovi biti čuvani u apotekama i potom dalje odvoženi na uništavanje.

 Pomoćnik ministra životne sredine i prostornog planiranja Aleksandar Vesić objasnio je još ranije Tanjugu da se u narednom periodu očekuje rešavanje pitanja farmaceutskog otpada koji je zatečen na određenim mestima i čije se poreklo ne zna.

 "Za sav onaj farmaceutski otpad kome se zna poreklo odgovoran je uvoznik ili proizvođač koji mora dalje da ga izvozi u Austriju ili Nemačku na uništavanje, a koje košta od tri do pet evra po kilogramu“, kazao je Vesić.

 Do sada su lekovi sa isteklim rokom trajanja vraćani uvozniku, odnosno proizvođaču, koji ih je izvozio na uništavanje ili su čuvani u skladišstima tako da ne predstavljaju opasnost za okruženje.

 Farmaceut Vukica Stevanović iz Udruženja "Farmaceutsko jezgro" kazala je da su zemlje EU, regulisale prikupaljanje lekova sa isteklim rokom trajanja tako što su u apotekama postavile kontejnere za takve lekove, kao i za one kojima nije istekao rok, a pacijenti ne nameravaju da ih koriste.

 Ona je ukazala da u Srbiji još uvek nije regulisano kako će se sakupljanje i uništavanje obavljati i ko će snositi troškove uništavanja.

 Kada je u pitanju medicinski otpad u Srbiji, godišnje u zdravstvenim ustanovama nastane oko 40.000 tona takvog otpada,od čega, infektivnog oko 9.600 tona koji mora da se preradi da bi mogao da se odloži.

 Zahvaljujući donacijama EU i u saradnji da Ministarstvom zdravlja nabavljeno je 78 autoklava, aparata koji su postavljeni u najvećim medicinskim centrima širom Srbije kako bi se takva vrsta otpada adekvatno tretirala.

http://www.mondo.rs/s216724/Magazin/Zdravlje/Apoteke_jos_ne_preuzimaju_bajate_lekove.html
Neon Genesis Evangelion