Autor Tema: Najlepsi stihovi!  (Pročitano 62925 puta)

Van mreže marla singer

  • Hyper-aktivan član
  • ***
  • Poruke: 503
Re: Najlepsi stihovi!
« Odgovor #45 poslato: Januar 04, 2008, 00:52:15 »

Peter Gabriel - Sky Blue


lost my time lost my place in
sky blue
those two blue eyes light your face in
sky blue
I know how to fly, I know how to drown in
sky blue

warm wind blowing over the earth
sky blue
I sing through the land, the land sings through me
sky blue
reaching into the deepest shade of
sky blue

sky blue
so tired of all this traveling
so many miles away from home
I keep moving to be stable
free to wander, free to roam

train pulled out said my goodbyes
sky blue
back on the road alone with the sky
sky blue
there’s a presence here no one denies
sky blue

sky blue

sky blue
so tired of all this traveling
so many miles away from home
I keep moving to be stable
free to wander, free to roam

I can hear the same voice calling
crying out, from my heart
and that cry, what a cry
what a cry, it’s going to be
if I can stop to let it out, oh

Van mreže lunja

  • Moderator
  • Ne silazi sa Foruma
  • *****
  • Poruke: 4495
  • Vredi li...uopste?
    • Lunjin kutak
Re: Najlepsi stihovi!
« Odgovor #46 poslato: Januar 08, 2008, 15:45:40 »

Tatjanino pismo Onjeginu

"Pisem vam-sta bih znala bolje?

I sta vam vise mogu reci?

Sad zavisi od vase volje,

prezrenje vase da l' cu steci,

al' ako vas moj udes hudi

bar malo trone i uzbudi,

vi me se necete odreci.

Da cutim ja sam prvo htela,

i za sramotu mojih jada

ne bi ste znali vi ni sada,

bar da se nadam da sam smela

da cete opet k nama doci

i da cu ma i retko moci

u selu da vas vidim nasem,

da se veselim glasu vasem

da vam sto kazem, pa da zatim

o istom mislim i da patim

dane i noci duge sama

dok ne dodjete opet k nama.

Al' osobenjak, vi ste znamo,

i teska vam je selska cama,

a mi... mi nicim ne blistamo,

no iskreno smo radi vama.

Sto dodjoste u nase selo?

U stepi, gde moj zivot traje,

ja ne bih srela vas zacelo

i ne bih znala patnja sta je,

Smirivsi burne osecaje,

mozda bih jednom( ko ce znati

po srcu nasla druga verna

i bila bih mu zena smerna,

a svojoj deci dobra mati.

Drugi! A' ne ja nikom ne bi'

na svetu dala srce svoje!

Oduvek tako pisano je...

Nebo je mene dalo tebi;

moj zivit sav je jemstvo bio

da cu te sresti izmedj' ljudi;

znam, bog je tebe uputio,

moj zastitnik do groba budi...

U snove si mi dolazio,

i nevidjen si bio mio,

tvoj pogled me svud proganj'o,

u dusi stalno glas odzvanjo'...

Ne nije mi se san to snio,

jer cim si uso' ja sam znala,

sva premrla i usplamsala,

i rekla: on je ovo bio!

Ja tebe cesto slusah sama;

govorio si samnom jednom.

kad prosjaku pomagah bednom

i kad blazih molitvama

buru i jad u srcu cednom.

Zar nisi i ti onog trena,

o prividjenje moje drago,

promak'o kroz noc kao sena,

nad uzglavlje se moje sag'o

i sapnuo mi reci drage

ljubavi pune i iskrene?

Ko si ti? Cuvar duse mlade

il' kobni duh sto kusa mene?

Uticaj sumnje sto mene guse.

Mozda su sve to sanje moje,

zablude jedne mlade duse,

a sasvim drugo sudjeno je...

Nek bude tako! Sta da krijem?

Milosti tvojoj dajem sebe,

pred tobom suze bola lijem

i molim zastitu od tebe...

Zamisli: ja sam ovde sama

i nikog nema da me shvati,

sustajem i moj um se slama,

a nemo moje srce pati.

Cekam te: nade glas u meni

bar pogledom ozivi jednim,

ili iz teskog sna me preni

prekorom gorkim i pravednim.

Zavrsih! Da procitam strepim...

Od stida vise nemam daha...

Al' vasa cast mi jemci lepim

i predajem se njoj bez straha..."

_________________
Bačeno srce uvek nadje svoje mesto.
I onda to bačeno srce više ne plače često.

Van mreže marla singer

  • Hyper-aktivan član
  • ***
  • Poruke: 503
Re: Najlepsi stihovi!
« Odgovor #47 poslato: Januar 09, 2008, 22:47:27 »
Taman posla, ko kaže da simbolisti nisu zanimljivi???

Pejzaž bez premca, to je vaša duša
Gde idu ljupke maske, plešu krinke
A svi, dok zvonka lauta se sluša
Ko da su tužni ispod čudne šminke.

Premda u pesmi sretno im treperi
Pobedna ljubav, život večnog sjaja
U sreću kao da nemaju vere,
A pesma im se s mesečinom spaja

S mesečinom i tužnom i lepom
Od koje ptice sanjaju u borju
I vodoskoci, u zanosu slepom
Jecaju, vitki, u svome mramorju

Pol Verlen
Mesečina

Van mreže SnebivljivaAzdaja

  • Hyper-aktivan član
  • ***
  • Poruke: 640
  • Jer, tamo gde se volimo, nikad nije mrak.
Re: Najlepsi stihovi!
« Odgovor #48 poslato: Januar 11, 2008, 00:17:22 »
Our sun is set, our day is done, Im left here wondering
Is this the end, my final words to you
Day turned to night and now youre gone, Im left here pondering
Can this be true, are we really through

You were the wind beneath my wings, taught me how to fly
With you I lived among the kings, how could this ever die

So I say farewell, Im yours forever,
And I always will be

We were one, we were all, we were the only
Future full of hope, nothing could stand in our way
But dreams can change, visions fall, I feel so lonely
I would walk through fire for just one more day

You were the angel of my life, taught me to be free
Now Im a stranger in your eyes, walls are closing in on me

So I say farewell, Im yours forever
And I always will be
Missing you, in my heart you are the one
And you always will be

When I turn to the east, I see no dawn,
But after darkness comes the light
And when I turn to the west, the silent night hides all
Where is the light that shines so bright


Van mreže SnebivljivaAzdaja

  • Hyper-aktivan član
  • ***
  • Poruke: 640
  • Jer, tamo gde se volimo, nikad nije mrak.
Re: Najlepsi stihovi!
« Odgovor #49 poslato: Januar 11, 2008, 00:23:52 »
Dođi, da pokušamo.
Ja znam da ću opet stajati negde, daleko izvan nas,
naslonjena na zid u najudaljenijem kutu sobe na
četvrtom spratu.
Gledaću velikim očima,
sa jako ucrtanim ponorima na svom licu,
sa dosta ironije
možda,
i sa nešto malo sažaljenja:
šta rade ovi ljudi?
Svejedno.
Ja sam najzad razumela da ono
što je u jorgovanu nije nimalo važno.
Za sanjanje nisu postelje potrebne.
Pitanje je sasvim drukčije postavljeno:
da li će mo zatreperiti zajedno
kao one dve žice na Rilkeovoj violini,
iz kojih gudalo mami isti zvuk.
Ali ni on nije znao
na kakvom smo ludom instrumentu strune mi
i ko je majstor, koji nas drži u ruci.

Svejedno.
Nije mi potreban čovek da bih mogla sebe da lažem.
I suviše volim samoću, a da bih mogla ostati sama.
I suviše mi smeta galama, a da bih mogla ostati
sama.
Lutala sam već dovoljno.
Lutaću još dovoljno na svom putu između dva
drveta
na svom putu od kolevke do mrtvačkog sanduka,
od jednog ležišta do drugog.
Pa zašto onda ne bi došao ipak ti,
iako znam da ne postojiš?
Bio bi mi kao voda.
Ništa ne volim kao vodu,
hladan mlaz kroz grkljan,
nikad mi nije dosadila,
nikad je dovoljno nije bilo.
Onaj bokal vode što za svakim obedom popijem
sasvim sama
neka ti bude dokaz
da bi mi bio dovoljan jedan čovek,
samo da te nađem.
Ko zna pre koliko vremena su
nemilosrdni bogovi zavidljivo rasekli mene na dve
polovine
i sad tražim onu drugu.
Nadam se da si to ti, iako znam da ne postojiš.
Svejedno.
Ja nemam svoje trenutke kome da dam
i zato te zovem.
Dani se lako ispunjavaju satima i minutima,
u mesecu je broj dana tačno određen
i svaka godina ima dvanaest izbrojanih meseci.
Godine, meseci, nedelje, dani, sati,
horizontalne i vertikalne linije na tačnoj tabeli,
ispunjeni kvadrati sa crvenim, crnim i plavim
sadržajem.

Dođi.
Da pokušamo.
Možda se s tobom neću osećati kao uvek u tuđem
oku,
kao tužna, nespokojna avet među mirnim
mrtvacima.
Stajaću.
Gledaću na žalost i opet i izdaleka.
Ko zna,
možda smo jedno drugom tečnost, koja ispunjava
vrč do vrha.
Da li da te blagoslovim,
da li da te proklinjem, što ne postojiš?

Gordana Todorović

Van mreže SnebivljivaAzdaja

  • Hyper-aktivan član
  • ***
  • Poruke: 640
  • Jer, tamo gde se volimo, nikad nije mrak.
Re: Najlepsi stihovi!
« Odgovor #50 poslato: Januar 11, 2008, 00:25:18 »
Opomena - Desanka Maksimovic

Cuj, recu cu ti svoju tajnu:
ne ostavljaj me nikad samu
kad neko svira.

Mogu mi se uciniti
duboke i meke
oci neke
sasvim obicne.

Moze mi se uciniti
da tonem u zvuke,
pa cu ruke
svakom pruziti.

Moze mi se uciniti
lepo i lako
voleti kratko
za jedan dan.

Ili mogu kom reci u tome
casu cudesno sjajnu
predragu mi tajnu
koliko te volim.

O, ne ostavljaj me nikad samu
kad neko svira.
Ucinice mi se negde u sumi
ponovo sve moje suze teku
kroz samonikle neke cesme.

Ucinice mi se crn leptir jedan
po teskoj vodi krilom sara
sto nekad neko reci mi ne sme.

Ucinice mi se negde kroz tamu
neko peva i gorkim cvetom
u neprebolnu ranu srca dira.
O, ne ostavljaj me nikad samu,
nikad samu,
kad neko svira.

Van mreže arieseira

  • Novajlija
  • *
  • Poruke: 17
  • ...carpe diem..
Re: Najlepsi stihovi!
« Odgovor #51 poslato: Januar 11, 2008, 15:56:44 »
MOSTARSKE KISE

U Mostaru sam voleo neku Svetlanu jedne jeseni,
jao kad bih znao sa kim sada spava,
ne bi joj glava, ne bi joj glava,
jao kad bih znao ko je sada ljubi,
ne bi mu zubi, ne bi mu zubi,
jao kad bih znao ko to u meni bere kajsije
još nedozrele.

Govorio sam joj ti si derište, ti si balavica,
sve sam joj govorio.
I plakala je na moje ruke, na moje reči,
govorio sam joj ti si anđeo, ti si đavo,
telo ti zdravo što se praviš svetica,
a padale su svu noć neke modre kiše
nad Mostarom.

Nije bilo sunca, nije bilo ptica, ničeg nije bilo.
Pitala me je imam li brata, šta studiram,
jesam li Hrvat, volim li Rilkea,
sve me je pitala.
Pitala me je da li bih mogao sa svakom tako
sačuvaj Bože,
da li je volim, tiho je pitala,
a padale su nad Mostarom neke modre kiše,
ona je bila raskošno bela u sobnoj tmini
al' nije htela to da čini,
nije htela il' nije smela,
vrag bi joj znao.

Jesen je, ta mrtva jesen na oknima
njene oči ptica, njena bedra srna,
imala je mladež, mladež je imala,
ne smem da kažem,
imala je mladež, mali ljubičast,
ili mi se čini.
Pitala me je da li sam Hrvat, imam li devojku,
volim li Rilkea - sve me je pitala,
a na oknu su ko božićni zvončići moga detinjstva
zvonile kapi
i noćna pesma tekla tihano niz Donju Mahalu,
Ej, Sulejmana othranila majka.

Ona je prostrla svoje godine po parketu.
Njene su usne bile pune kao zrele breskve,
njene su dojke bile tople ko mali psići.
Govorio sam joj da je glupava, da se pravi važna,
Svetlana, Svetlana, znaš li ti da je atomski vek,
De Gol, Gagarin i koještarije,
sve sam Joj govorio,
ona je plakala, ona je plakala.

Vodio sam je po Kujundžiluku, po aščinicama,
svuda sam je vodio,
u pećine je skrivao, na čardak je nosio,
pod mostovima se igrali žmurke, Neretva ždrebica,
pod starim mostom Crnjanskog joj govorio,
što je divan, šaputala je, što je divan.

Kolena joj crtao u vlažnom pesku,
smejala se tako vedro, tako nevino,
ko prvi ljiljani,
u džamije je vodio, Karađoz-beg mrtav, premrtav
pod teškim turbetom;
na grob Šantićev cveće je odnela,
malo plakala, kao i sve žene,
svuda sam je vodio.

Sada je ovo leto, sad sam sasvim drugi,
pišem neke pesme,
u jednom listu pola stupca za Peru Zupca
i ništa više,
a padale su svu noć nad Mostarom neke
modre kiše,
ona je bila raskošno bela u sobnoj tmini
al' nije htela to da čini,
nije htela, il' nije smela,
vrag bi joj znao.

Ni ono nebo, ni ono oblačje, ni one krovove,
bledunjavo sunce - izgladnelog dečaka nad Mostarom
ne umem zaboraviti,
ni njenu kosu, njen mali jezik kao jagodu,
njen smeh što je umeo zaboleti kao kletva;
onu molitvu u kapeli na Bijelom Bregu,
Bog je veliki, govorila je, nadživeće nas;
ni one teške, modre kiše,
o jesen besplodna, njena jesen...

Govorila je o filmovima, o Džemsu Dinu,
sve je govorila,
malo tužno, malo plačljivo o Karenjini;
govorila je Klajd Grifits ne bi umeo ni
mrava zgaziti,
smejao sam se - on je ubica, ti si dete;
ni one ulice, one prodavce poslednjeg izdanja
"Oslobođenja", ni ono grožđe polusvelo
u izlozima ne umem zaboraviti,
onu besplodnu gorku jesen nad
Mostarom,
one kiše,
ljubila me je po cele noći, grlila me
i ništa više, majke mi,
ništa drugo nismo.

Posle su opet bila leta, posle su opet bile kiše,
jedno jedino malo pismo iz Ljubljane,
otkuda tamo,
ni ono lišće po trotoarima, ni one dane,
ja više ne mogu, ja više ne umem
izbrisati.

Piše mi, pita me šta radim, kako živim,
imam li devojku,
da li ikad pomislim na nju, na onu jesen,
na one kiše,
ona je i sad, kaže, ista, kune se Bogom
potpuno ista,
da joj verujem, da se smejem
davno sam, davno, prokleo Hrista
a i do nje mi baš nije stalo,
klela se, ne klela,
mora se tako, ne vrede laži.

Govorio sam joj o Ljermontovu, o Šagalu,
sve sam joj govorio,
vukla je sa sobom neku staru Cvajgovu knjigu,
čitala popodne,
u kosi joj bilo zapretano leto, žutilo sunca,
malo mora,
prve joj noći i koža bila pomalo slana,
ribe zaspale u njenoj krvi;
smejali smo se dečacima što skaču
s mosta za cigarete,
smejali se jer nije leto, a oni skaču - baš su deca,
govorila je: mogu umreti, mogu dobiti upalu pluća...

Onda su dolazile njene ćutnje, duge, preduge,
mogao sam slobodno misliti o svemu,
razbistriti Spinozu,
sate i sate mogao sam komotno gledati
druge,
bacati oblutke dole, niz stenje,
mogao sam sasvim otići nekud, otići daleko,
mogao sam umreti onako sam u njenom krilu,
samlji od sviju,
mogao sam se pretvoriti u pticu, u vodu,
u stenu,
sve sam mogao...

Prste je imala dugačke, krhke, beskrvne a hitre,
igrali smo se buba-mara i skrivalice,
Svetlana izađi, eto te pod stenom,
nisam valjda ćorav,
nisam ja blesav, hajde, šta se kaniš,
dobićeš batine;
kad je ona tražila - mogao sam pobeći
u samu reku - našla bi me,
namiriše me, kaže, odmah,
pozna me dobro.
Nisam joj nikad verovao,
valjda je stalno ćurila kroz prste.
Volela je kestenje, kupili smo ga po Rondou,
nosila ga u sobu, vešala o končiće,
volela je ruže, one jesenje, ja sam joj donosio,
kad svenu stavljala ih je u neku kutiju.

Pitao sam je šta misli o ovom svetu,
veruje li u komunizam, da li bi se menjala
za Natašu Rostovu, svašta sam je pitao,
ponekad glupo, znam ja to i te kako;
pitao sam je da li bi volela malog sina,
recimo plavog,
skakala je od ushićenja - hoće, hoće,
a onda, najednom, padala je u neke tuge
ko mrtvo voće:
ne sme i ne sme, vidi ti njega, kao da je ona
pala s Jupitera,
ko je to, recimo, Zubac Pera, pa da baš on
a ne neko drugi,
taman posla, kao da je on u najmanju ruku
Brando ili takvi.

Govorio sam joj ti si glupa, ti si pametna,
ti si đavo, ti si anđeo,
sve sam joj govorio.
Ništa mi nije verovala.
Vi ste muškarci rođeni lažovi,
vi ste hulje,
svašta je govorila.
A padale su nad Mostarom neke modre kiše...

Stvarno sam voleo tu Svetlanu
jedne jeseni,
jao, kad bih znao sa kim sada spava,
ne bi mu glava, ne bi mu glava,
jao, kad bih znao ko je sada ljubi,
ne bi mu zubi, ne bi mu zubi,
jao, kad bih znao ko to u meni
bere kajsije, još nedozrele.
                       Pero Zubac
" Ako vam se cini da je sve u redu... nesto vam je sigurno promaklo."

Van mreže Anya

  • Novajlija
  • *
  • Poruke: 3
Re: Najlepsi stihovi!
« Odgovor #52 poslato: Januar 11, 2008, 21:24:56 »

Vasko Popa

Vrati mi moje krpice

Padni mi samo na pamet
Misli moje obraz da ti izgrebu
Iziđi samo preda me
Oči da mi zalaju na tebe
Samo otvori usta
Ćutanje moje da ti vilice razbije
Seti me samo na sebe
Sećanje moje da ti zemlju pod stopalima raskopa
Dotle je među nama došlo

1

Vrati mi moje krpice
Moje krpice od čistoga sna
Od svilenog osmeha od prugaste slutnje
Od moga čipkastoga tkiva
Moje krpice od tačkaste nade
Od žežene želje od sarenih pogleda
Od kože s moga lica
Vrati mi moje krpice
Vrati kad ti lepo kažem

2

Slušaj ti čudo
Skini tu maramu belu
Znamo se
S tobom se od malih nogu
Iz istog čanka srkalo
U istoj postelji spavalo
S tobom zlooki nožu
Po krivom svetu hodalo
S tobom gujo pod košuljom
Čuješ ti pretvorniče
Skini tu maramu belu
Šta da se lažemo

3

Neću te uprtiti na krkače
Neću te odneti kud mi kažeš
Neću ni zlatom potkovan
Ni u kola vetra na tri točka upregnut
Ni duginom uzdom zauzdan
Nemoj da me kupuješ
Neću ni s nogama u džepu
Ni udenut u iglu ni vezan u čvor
Ni sveden na običan prut
Nemoj da me plašiš
Neću ni pečen ni prepečen
Ni presan posoljen
Neću ni u snu
Nemoj da se zavaravaš
Ništa ne pali neću
4

Napolje iz moga zazidanog beskraja
Iz zvezdanog kola oko moga srca
Iz moga zalogaja sunca
Napolje iz smešnog mora moje krvi
Iz moje plime iz moje oseke
Napolje iz mog ćutanja na suvom
Napolje rekao sam napolje
Napolje iz moje žive provalije
Iz golog očinskog stabla u meni
Napolje dokle ću vikati napolje
Napolje iz moje glave što se rasprskava
Napolje samo napolje

5

Tebi dođu lutke
A ja ih u krvi svojoj kupam
U krpice svoje kože odevam
Ljuljaške im od svoje kose pravim
Kolica od svojih pršljenova
Krilatice od svojih obrva
Stvaram im leptire od svojih osmeha
I divljač od svojih zuba
Da love da vreme ubijaju
Kakva mi je pa to igra

6

Koren ti i krv i krunu
I sve u životu
Žedne ti slike u mozgu
I zar okca na vrhovima prstiju
I svaku svaku stopu
U tri kotla namćor vode
U tri peći znamen vatre
U tri jame bez imena i bez mleka
Hladan ti dah do grla
Do kamena pod levom sisom
Do ptice britve u tom kamenu
U tutu tutinu u leglo praznine
U gladne makaze početka i početka
U nebesku matericu znam li je ja

7

Šta je s mojim krpicama
Nećeš da ih vratiš nećeš
Spaliću ti ja obrve
Nećeš mi dovek biti nevidljiva
Pomešaću ti dan i noć u glavi
Lupićeš ti čelom o moja vratanca
Podrezaću ti raspevane nokte
Da mi ne crtaš školice po mozgu
Napujdaću ti magle iz kostiju
Da ti popiju kukute s jezika
Videćeš ti šta ću da ti radim
Seme ti i sok i sjaj
I tamu i tačku na kraju mog života
I sve na svetu

8

I ti hoćeš da se volimo
Možeš da me praviš od moga pepela
Od krša moga grohota
Od moje preostale dosade
Možeš lepotice
Možeš da me uhvatiš za pramen zaborava
Da mi grliš noć u praznoj košulji
Da mi ljubiš odjek
Pa ti ne umeš da se voliš

9

Beži čudo
I tragovi nam se ujedaju
Ujedaju za nama u prašini
Nismo mi jedno za drugo
Stamen hladan kroz tebe gledan
Kroz tebe prolazim s kraja na kraj
Ništa nema od igre
Kud smo krpice pomešali
Vrati mi ih šta ćeš s njima
Uludo ti na ramenima blede
Vrati mi ih u nigdinu svoju beži
Beži čudo od čuda
Gde su ti oči
I ovamo je čudo

10

Crn ti jezik crno podne crna nada
Sve ti crno samo jeza moja bela
Moj ti kurjak pod grlo
Oluja ti postelja
Strava moje uzglavlje
Široko ti nepočin-polje
Plameni ti zalogaji a vostani zubi
Pa ti žvaći izelice
Koliko ti drago žvaći
Nem ti vetar nema voda nemo cveće
Sve ti nemo samo škrgutanje moje glasno
Moj ti jastreb na srce
Manje te u majke groze

11

Izbrisao sam ti lice sa svoga lica
Zderao ti senku sa svoje senke
Izravnao bregove u tebi
Ravnice ti u bregove pretvorio
Zavadio ti godišnja doba
Odbio sve strane sveta od tebe
Savio svoj životni put oko tebe
Svoj neprohodni svoj nemogući
Pa ti sad gledaj da me sretneš

12

Dosta rečitoga smilja dosta slatkih trica
Ništa neću da čujem ništa da znam
Dosta dosta svega
Reći ću poslednje dosta
Napuniću usta zemljom
Stisnucu zube
Da presečem ispilobanjo
Da presečem jednom za svagda
Staću onakav kakav sam
Bez korena bez grane bez krune
Staću oslonjen na sebe
Na svoje čvoruge
Biću glogov kolac u tebi
Jedino što u tebi mogu biti
U tebi kvariigro u tebi bezveznice
Ne povratila se

13

Ne šali se čudo
Sakrilo si nož pod maramu
Prekoračilo crtu podmetnulo nogu
Pokvarilo si igru
Nebo da mi se prevrne
Sunce da mi glavu razbije
Krpice da mi se rasture
Ne šali se čudo s čudom
Vrati mi moje krpice
Ja ću tebi tvoje


Van mreže Heretic

  • Ne silazi sa Foruma
  • *****
  • Poruke: 4464
  • Rotten Member
Re: Najlepsi stihovi!
« Odgovor #53 poslato: Januar 12, 2008, 20:01:42 »
Hej, Marla. Posto ocigledno nisi primetila moje pitanje, iskoristicu priliku da ga ponovim.

Citiram Heretica od pre par dana: "Verovala ili ne slabo ja znam da imenujem i prepoznam knjizevne stilove, kako li se vec to zove.  Mozes li da mi navedes nekoliko autora koji pripadaju simbolizmu?"

Van mreže marla singer

  • Hyper-aktivan član
  • ***
  • Poruke: 503
Re: Najlepsi stihovi!
« Odgovor #54 poslato: Januar 12, 2008, 23:45:21 »
Naravno, nego sam poslednjih dana samo pregledavala teme, nisam nešto bila u mogućnosti da se zadržavam (verovatno me je noćni život ubio :-X)

Ovako, najpoznatija imena svetskog simbolizma su: Šarl Bodler (poznat po zbirci pesama "Cveće zla"), Artur Rembo, Pol Verlen (koji je, inače, bio u intimnoj vezi sa malopre pomenutim Remboom) i Stefan Malarme. Simbolisti se još i nazivaju DEWKADENTIMA, od latinske reči decadere = opadati, propadati; termin se vezuje za njihov razvratni i život pun poroka i ogorčenja.
Pesme su im totalno metaforične, tako da je i potrebno malo analizirati vreme tj. situaciju u godini kada su pisane, odnosno malo bolje proučiti njihove biografije.
Inače, nisu se drogirali plemenitim drogama tipa današnjeg kokaina koji je omiljen među umetnicima tipa fenomenalne Josipe Lisac, već su koristili morfijum. I to u velikim količinama.
A, da!! Rembo nije bio homoseksualac, imao je porodicu, ali,... ipak ovi današnji 'trendovi' nikako nisu pomodarstvo.
I, da ne zalazim više, pošto je to već offtopic, da ne bih ponovo dobila opomenu moderatora, ako te još nešto interesuje, pomoćiću koliko je u mojoj moći tj. glavi

Van mreže Heretic

  • Ne silazi sa Foruma
  • *****
  • Poruke: 4464
  • Rotten Member
Re: Najlepsi stihovi!
« Odgovor #55 poslato: Januar 13, 2008, 13:36:11 »
Uh, meni poezija nikada nije bila nesto posebno draga. Jedino i iskreno mi se svidja Sergej Jesenjin. Bodlera sam citao samo u srednjoj, tj., Albatrosa koji mi se nije svideo. Postoji film o Rembou i Verlenu, koji naravno imam , i koji je prilicno dobar. Remboa igra Leonardo Di Caprio i mogu ti reci da me je iznenadio (mozda mu je to i najbolja uloga). Evo linka pa zvirni... Total Eclipse Za Malarmea, nikad cuo.

Intrigantna mi je ova primedba o Josipi Lisac. Jbg, proputio sam njen nastup letos, a bas sam imao zelju da je vidim.

Hvala ti na iscrpnom objasnjenju, a zakerima evo jedna pesmica da mi se skinu s vrata...

GAZELA O NEZNANOJ SMRTI
(F.G. Lorka)

Hocu da zaspim snom jabuka,
daleko od zagora groblja.
Hocu da zaspim snom onog deteta
sto na pucini htede da srce probode.

Necu da mi stalno govore
da mrtvi gube krv
i da istrulela usta jos uvek traze vodu.
Necu da znam kako nas trava muci,
ni za lunu na ustima zmije
budne jos pre svitanja.
Hocu da zaspim za trenutak,
za minut, za jedan vek,
ali da svi znaju da nisam mrtav,
da staju od zlata u ustima nosim,
da sam mali prijatelj zapadnog vetra,
da sam ogromna senka svojih suza.

Pokrijte me velom u svitanje
jer ce na mene sruciti pregrst mrava
i gustom vodom pokvasiti moju obucu
pa po njoj klize kraci skorpija.

Jer hocu da zaspim snom jabuka
da se naucim placu kojim cu sa sebe zemlju sprati,
jer hocu da zivim sa onim neznanim detetom
sto na pucini htede da sebi srce probode.






Van mreže marla singer

  • Hyper-aktivan član
  • ***
  • Poruke: 503
Re: Najlepsi stihovi!
« Odgovor #56 poslato: Januar 13, 2008, 13:48:33 »
Josipa je fenomenalan umetnik. Bila sam na koncertu, i na probi pre istog, i odusevljena sam. Ali, evo vec se radi o ljubavi, zena nije mogla da preboli izgubljenu ljubav, pa se odala necemu sto bi joj 'pomoglo' da zaboravi ili se barem udalji od stvarnosti.

Van mreže Lee

  • Moderator
  • Legenda Svrljig.NET-a
  • *****
  • Poruke: 1876
Re: Najlepsi stihovi!
« Odgovor #57 poslato: Januar 13, 2008, 20:20:25 »
Ona i njen Karlo su bili zaista inspirativan par. Nimalo ne iznenađuje što je tako odreagovala na gubitak.

Miwosh

  • Gost
Re: Najlepsi stihovi!
« Odgovor #58 poslato: Januar 16, 2008, 04:00:28 »
" Ljubav je kao droga. U pocetku javlja se osecanje euforije, potpunog predavanja. Kasnije, sutradan, zelis jos. Jos se nisi zasitio, ali osecanje ti se dopalo, i uveren si da ga mozes kontrolisati. Mislis na voljenu osobu dva minuta, a tri minuta je zaboravis.
Ali, uskoro, naviknes se na tu osobu i pocinjes u potpunosti da zavisis od nje. Onda na nju mislis po tri sata, a zaboravis je na dva minuta. Ako nije pored tebe, osecas se kao narkomani kad ne nabave drogu. U tom trenutku, kao sto zavisnici od droge kradu ili se ponizavaju da bi pribavili ono sto im treba, ti si spreman na sve radi ljubavi... "
... :-[

Miwosh

  • Gost
Re: Najlepsi stihovi!
« Odgovor #59 poslato: Januar 16, 2008, 04:26:36 »
" Potreban je samo minut da vam se neko svidi,
sat da se zaljubite, dan da nekoga zavolite,
ali potreban je celi život da zaboravite... "

                                       Viljem Sekspir