Svrljig.NET

KULTURA => Književnost => Temu započeo: Lee Mart 13, 2008, 12:07:56

Naslov: Vesti iz sveta knjiga
Poruka od: Lee Mart 13, 2008, 12:07:56
Sabrana dela velikog srpskog pisca i pesnika Jovana Dučića, od danas će distribuirati kompanija "Blic Press", saopšteno je juče na konferenciji za novinare.
Prozno delo Jovana Dučića "Blago cara Radovana" već danas je u prodaji, dok će se još sedam njegovih izabranih dela distribuirati svake nedelje na više od 1.000 prodajnih mesta u Srbiji, da bi se na taj način veliko Dučićevo delo približilo čitalačkoj publici, a naročito mladim čitaocima, koji za to nisu imali mogućnosti.
Dakle, svakog četvrtka u prodaji je po jedna knjiga Jovana Dučića (poslednja će se naći u knjižarama 24. aprila) - "Blago cara Radovana", "Gradovi i Himere", "Pesme", "Grof Sava Vladislavić", "Staza pored puta", "Moji saputnici" i "Verujemo u Boga i srpstvo". Pisac i pesnik, Jovan Dučić rođen je 1872. Završio je Učiteljsku školu i radio u Mostaru kao učitelj do 1899, kada je zajedno sa pesnikom i piscem Aleksom Šantićem oformio književni krug i pokrenuo časopis Zora.
Nakon toga upisao je i završio Filozofski fakultet u Ženevi. Za redovnog član Srpske kraljevske akademije izabran je 1931. Napisao je "Pesme", "Pesme u prozi" (1908), kao i prozna dela "Blago cara Radovana", "Gradovi i himere", "Grof Sava Vladisavlić", "Jutra sa Leutara", "Staza pored puta", "Verujem u Boga i srpstvo". Umro je 7. aprila 1943. godine. Nagrada "Jovan Dučić" dodeljuje se svake godine za vrhunski doprinos poeziji. S. Bujišić
Naslov: Re: vesti
Poruka od: Lee Mart 18, 2008, 07:11:22
Svetski dan poezije u Beogradu biće obeležen četvorodnevnim pesničkim festivalom koji će biti održan od 19. do 22. marta, pod sloganom „Divno bi bilo imati liftaeroplan za drugu atmosferu“, preuzetim od oca zenitizma Ljubomira Micića. Gošće festivala biće pesnikinje Linda Marija Baros iz Pariza i Katalin Ladik iz Budimpešte.

Organizator ove zanimljive manifestacije je Kulturni centar Beograda, a planirano je da se održi serija pesničkih večeri i raznih performansa na gradskim ulicama, trgovima i galerijama. Festival će u Galeriji „Artget“ u sredu (19 časova) otvoriti francuska pesnikinja Linda Marija Baros, dobitnica Apolinerove nagrade za poeziju za 2007. godinu. Od četvrtka do subote u „Beogradskom izlogu“ u Knez Mihailovoj ulici biće otvorena „Crna kutija“, prostor zamišljen kao „idealna soba za slušanje poezije“. U četvrtak (18 časova) u Galeriji „Artget“ biće održan i program „Poezija u vremenu“, književno veče savremenih srpskih pesnika u izboru Gojka Božovića, a učestvuju Vladimir Kopicl, Enes Halilović, Jasmina Topić, Slobodan Zubanović i drugi domaći istaknuti autori. Sledećeg dana (petak, 21. mart, inače prvi dan proleća i Međunarodni dan poezije) festival se seli na Dorćol, na plato ispred kuće Jovana Skerlića, gde će biti održan performans „Ažinove škola poezije i teorije“ iz Beograda (18 sati). Performans „Tesla - homo galacticus“ mađarske pesnikinje i vizuelne umetnice Katalin Ladik biće održan istog dana (20 časova) u „Artgetu“.

izvor: Blic
Naslov: Re: vesti
Poruka od: Lee Mart 19, 2008, 08:57:16
Umro pisac naučne fantastike Artur Klark

Čuveni britanski pisac naučne fantastike Artur Klark preminuo je juče u 90. godini na Šri Lanki, izjavio je njegov sekretar. "Umro je od srčanog napada", rekao je Roan de Silva, javlja Rojters.

Autor romana "Odiseja u svemiru 2001" poželeo je za svoj 90.rođendan, decembra prošle godine, da se javi vanzemaljac, da se ljudi odviknu od korišćenja nafte i da na Šri Lanki zavlada mir.
Ser Artur Čarls Klark se, uz Isaka Asimova, smatra najpoznatijim piscem naučne fantastike, ali za razliku od njega, Klark se čvrsto držo nauke i njenih realnih dometa i hipoteza.
Glavne teme njegovih romana i priča su istraživanje kosmosa, mora i vremena, mesto čoveka u vasioni i posledice ljudskih kontakata sa vanzemaljskim inteligencijama.

Rođen je u Majnhedu u Somersetu u Engleskoj. Posle srednje škole, pošto nije imao para da plati univerzitetsko obrazovanje, zaposlio se kao revizor u jednom ministarstvu.
Tokom Drugog svetskog rata služio je u RAF-u kao specijalista za radare i učestvovao je u izgradnji prvih sistema za rano uzbunjivanje i automatsko navođenje pilota sa zemlje.
Posle rata završio je Kraljevski Koledž u Londonu i magistrirao matematiku i fiziku 1948. godine.
Njegov najveći doprinos nauci je ideja da bi geostacionarni sateliti mogli da se koriste kao komunikacioni releji. U njegovu čast, Međunarodna astronomska unija nazvala je geostacionarnu orbitu Klarkovom orbitom.

Godine 1951. napisao je kratku priču "Stražar" koju je poslao na jedno BBC-jevo takmičenje. Priča je odbijena na tom takmičenju i komisija ju je ocenila veoma lošom. Međutim, 1964, će ta priča postati glavna inspiracija za njegovo verovatno najpoznatije delo i film koje je napisao zajedno sa Stenlijem Kjubrikom "Odiseja u svemiru 2001", koji je premijerno prikazan 1968. godine.

Od 1956. godine živi u Kolombu u Šri Lanki. Lekari su 1988. konstantovali da boluje od post poli sindroma i od tada je vezan za invalidska kolica. Britanska kraljica ga je 2000. godine proglasila vitezom.
Poznatija Klarkova dela su "S druge strane trane neba", "Pad mesečeve prašine", zbirka pripovedaka "Sastanak sa Ramom", zatim "2010: Druga odiseja", zbirka pripovedaka "Pesme daleke zemlje", " 2061: Treća odiseja", i "Susret sa meduzom".

izvor: Blic
Naslov: Re: vesti
Poruka od: WingsOfDesire Mart 19, 2008, 10:04:55
.
Naslov: Re: vesti
Poruka od: Lee April 01, 2008, 07:34:37
Evropska mreža književnik centara “Halma” održaće polugodišnji redovni književni sastanak prvi put kod nas, i taj susret tridesetak pisaca i prevodilaca koji su stvorili i učestvovali u radu niza rezidencijalnih centara širom Evrope, trajaće od 2. do 6. aprila u Sremskim Karlovcima i Novom Sadu. Domaćini i organizatori su Međunarodni centar za književne prevodioce iz Sremskih Karlovaca i Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, uz podršku Fondacije Balkankult. Sastanak su finansijski pomogli nemačka Fondacija “Robert Boš“ i Ministarstvo kulture Srbije.


Manifestacija će biti otvorena sutra u 19 časova u restoranu “Ešikovac” u Sremskim Karlovcima, a u četvrtak 3. aprila će otpočeti radni deo i odvijati se u pomenutom Međunarodnom centru za književne prevodioce pre podne, kada će biti promovisani novoosnovani centri u Briselu i na Rodosu.

U 16 časova istog dana, u Karlovačkoj gimnaziji će početi skup s temom “Vojvodina kao evropski region kulture”, o čemu će govoriti Laslo Vegel, Arpad Vicko i Čedomir Popov. U petak 4. aprila će u Međunarodnom centru u Sremskim Karlovcima biti održan polugodišnji redovni sastanak “Halme”, na kojem će biti reči o daljem širenju i razvoju, kao i prikupljanju stipendija ove mreže. Za subotu je planiran obilazak Krušedola, Petrovaradinske tvrđave i nekog od okolnih salaša, a u večenjim satima će u restoranu “Pulicer” u zgradi “Dnevnika” biti priređeno književno veče, za kraj ove manifestacije.

“Halma” je mreža evropskih kulturnih centara koja nastoji da što bliže poveže evropske kulturne i književne scene, kroz razmenu, posete i radne boravke evropskih pisaca, prevodilaca i književnih poslenika, takođe i kroz projekte svojih članica, stipendije i društvene događaje u svim zemljama učesnicama.

Stipendije „Halme”

“Halma” je usvojila i odluku o ustanovljenju stipendija koje pojedinačno dostižu iznos od 5.500 evra, a namenjene su radu i boravku pisaca i prevodilaca u rezidencijalnim centrima. Na taj način ova mreža omogućuje putovanja iz jednog književnog centra u drugi, kako bi se tamo radilo, istraživalo i obrazovalo. Tako će i ovde Centar, koji je uključen u rad “Halme” od pre dve godine, biti domaćin prevodiocima i stvaraocima koji će prevoditi dela sa svojih jezika na neki iz naše sredine, i obratno. Postoji ideja da se osnuje i ovdašnja stipendija koja bi nosila ime Danila Kiša, ali je za nju potrebno obezbediti pomenuti iznos.

- Nakon pada Berlinskog zida, mogao se u zemljama nemačkog govornog područja uočiti rastući interes za kulturu Srednje i Istočne Evrope - podsetio je na jučerašnjoj konferenciji za novinare sekretar Centra iz Sremskih Karlovaca Sreten Stojanović. - Ne čudi otuda da je upravo u Nemačkoj, u Literarnom kolokvijumu iz Berlina, nastala ideja osnivanja mreže centara kulture koju bi činili centri iz Nemačke i zemalja Srednje i Istočne Evrope.

Ovu mrežu je 2006. godine osnovao pomenuti berlinski Literarni kolokvijum, uz podršku nemačke Fondacije “Robert Boš“ i Pogranične fondacije iz grada Sejni u Poljskoj, inače rodnog mesta Česlava Miloša. Do sada su mreži pristupile književne institucije iz Belgije, Bugarske, Češke, Estonije, Nemačke, Grčke, Mađarske, Letonije, Litvanije, Poljske, Rumunije, Srbije i Slovenije. Mreža “Halma”, koja je ime pozajmila od istoimene stone igre u kojoj uspešnost direktno zavisi od umešnosti igrača da, koristeći figure svojih saigrača, postigne ono što je hteo, kako je objasnio Stojanović, proširuje se polako i na zemlje Evropske unije, i prve od tih zemlja su Belgija sa svojim Passa Porta centrom iz Brisela i Grčka sa centrom za književne previodice sa Rodosa, koji će biti predstavljeni sada kod nas.

Kao razlog zbog kojeg je naša zemlja odabrana da se u njoj održi naredni sastanak “Halme”, potpredsednik ove mreže Peter Rač navodi u pismu, napominjući da se upravo mora ići na mesta u kojima i dalje dominiraju tenzije i sukobi, da bi se tamo podržali oni koji se zalažu za promovisanje evropskih vrednosti. Uzgred, sve članice su se dogovorile da dođu u Sremske Karlovce.

U radu “Halme” u Sremskim Karlovcima i Novom Sadu, pored drugih, učestvovaće i direktor Literarnog kolokvijuma iz Berlina Ulrih Janecki, zatim direktor Prevodilačke kuće Mađarske iz Pečuja Peter Rač, direktor Pogranične fondacije iz Sejnija u Poljskoj Kšištof Kšižefski, književnik Laslo Vegel, potom Marta Silman iz Udruženja pisaca Estonije, predstavnik Fondacije “Robert Boš“ iz Štutgarta Maja Fulger, direktor organizacije Passa Porta iz Brisela Zigrid Buse, urednik časopisa “Polja” Alen Bešić, i drugi.

preuzeto: Dnevnik
Naslov: Re: vesti
Poruka od: Lee April 03, 2008, 09:42:06

Bogati otkup knjiga
Na predloženoj listi dela koja je izabrala komisija republičkog Ministarstva, prvi put se nalaze grafičke novele i knjige-stripovi
Bogati otkup knjiga

Komisija za otkup knjiga Ministarstva kulture Republike Srbije, za 2007. godinu, koja je imenovana pre dva meseca, završila je zasedanje i predložila je listu od blizu devet stotina knjiga.

To je za jednu trećinu više knjiga nego prilikom prošlog otkupa, a komisija je birala između tri hiljade pristiglih naslova izdavača. Preostaje još da Ministarstvo kulture ozvaniči tu listu, da proveri da li postoje ponovljena izdanja (jer propozicije nalažu izdavačima da pošalju samo prva izdanja iz 2007. godine), pa da predlog bude prosleđen bibliotekama u Srbiji, koje će napraviti svoj izbor knjiga.

– Za desetak dana imaćemo konačne rezultate tog izbora, rekao je za „Politiku” Milan Vlajčić, predsednik komisije za otkup knjiga, objašnjavajući novinu da su za 2007. godinu prvi put predložene grafičke novele i knjige-stripovi, između ostalih i najpoznatijeg scenariste modernog evropskog stripa Alehandra Hodorovskog (izdanja „Belog puta”), zatim Frenka Milera, i drugih. U izbor komisije ušlo je i mnogo bestselera popularne kulture i beletristike, koji su zadovoljili estetske kriterijume komisije.

Podsetimo da se otkup za 2007. godinu obavlja po višestepenom modelu Narodne biblioteke Srbije, prema kojem komisija imenovana u Ministarstvu kulture bira naslove pristigle od izdavača, a zatim tu listu predloga prosleđuje bibliotekama koje su slobodne da same izaberu naslove potrebne za bibliotečke fondove.

– Dobra je vest da je Ministarstvo, pored toga što je odobrilo veća novčana sredstva za otkup, naglasilo da neće postavljati ograničenja i da će podržati svaku odluku komisije u pogledu broja predloženih naslova. Iako po pravilima za otkup nisu predviđeni rečnici, enciklopedije i leksikoni, predložili smo odlično urađen Rečnik književnih termina u kojem za svaki pojam postoji objašnjenje u vidu eseja. Ovoga puta predložili smo i veliki izbor knjiga za decu, u čemu je značajnu pomoć pružila Donka Špiček, a reč Jerka Denegrija bila je presudna za izbor knjiga iz oblasti istorije i teorije umetnosti, kao i vizuelnih umetnosti, objasnio je naš sagovornik.

– Članovi komisije još su i Aljoša Mimica, Neda Bobić Nikolić, Janoš Banjai i Ana Ristović, kaže Milan Vlajčić.

Naš sagovornik još je istakao da je pomenuta komisija radila skladno i intenzivno, zasedajući ukupno punih 20 časova, kroz pet sastanaka, koji su trajali po četiri sata, u prostorijama Narodne biblioteke Srbije.

– Dobar rad komisije ogleda se u tome što uopšte nije bilo nadglasavanja, a knjige su birane kroz razgovor i argumente poznavalaca. Takođe, članovi komisije sa ponuđenom literaturom upoznavali su se i izvan zvaničnih sastanaka, napomenuo je Vlajčić.

izvor: Politika
Naslov: Re: vesti
Poruka od: Lee April 23, 2008, 06:39:26
KONAČNO je poznato koja će domaća dela biti objavljena u ediciji "Sto slovenskih romana", koja podrazumeva uzajamno prevođenje deset romana iz deset slovenskih zemalja objavljenih u periodu od pada Berlinskog zida do danas. Izabrani su romani: "Pijavice" Davida Albaharija, "Na Gralovom tragu" Svetislava Basare, "Komo" Srđana Valjarevića, "Ruski prozor" Dragana Velikića, "Lagum" Svetlane Velmar Janković, "Kuća mrtvih mirisa" Vide Ognjenović, "Sudbina i komentari" Radoslava Petkovića, "Sitničarnica Kod srećne ruke" Gorana Petrovića, "Oproštajni dar" Vladimira Tasića i "Madonin nakit" Lasla Blaškovića.
Osnovni kriterijum kojim se rukovodila petočlana komisija (Ivana Dimić, Ljiljana Šop, Vladimir Kopicl, Mladen Vesković i Gojko Božović) bio je, po rečima nekih članova, da odabrani naslovi na pravi način predstave savremenu srpsku književnost svetu.
- Pokušali smo da napravimo najbolji presek književnog stvaralaštva od pada Berlinskog zida do danas. Bili smo ograničeni vremenskim okvirom, pa pojedni značajni pisci nisu uvršteni u izbor, jer svoja najbolja dela nisu objavili u tom periodu. Tako da se na spisku nisu našli romani Milorada Pavića i Dobrice Ćosića - kaže književni kritičar Ljiljana Šop, koja je bila zamenik ministra kulture u vreme kada je dogovoreno pokretanje edicije "Sto slovenskih romana". - Pravila kažu da se ne objavljuju dela mrtvih pisaca, pa, iako smo jednoglasno bili za to, nismo mogli da na spisak stavimo Slobodana Selenića.
Naša sagovornica kaže da na izbor nisu uticale književne nagrade, već je svaki član komisije, po svom nahođenju, pravio spisak. Već u prvom krugu, komisija je jednoglasno odabrala romane "Pijavice", "Ruski prozor" i "Lagum", a oko ostalih dela se malo duže raspravljalo.
- Izbor je pravila petočlana komisija, a književni ukusi su različiti. Tako da nije bilo jednostavno postići konsenzus - objašnjava Šopova. - Pomalo smo bili razočarani što najbolji Basarin roman "Fama o biciklistima" nije mogao da uđe u izbor, zbog vremenskog okvira. Takođe, vodili smo računa da romani lako mogu da se pretoče u drugi jezik, pa smo odustali od knjiga Radovana Belog Markovića i Miroslava Josića Višnjića.
U izdavačkom preseku, pet od deset knjiga objavili su "Stubovi kulture" (Albahari, Velikić, Velmar Janković, Ognjenović, Petković), dva romana su iz "Narodne knjige" (Basara, Petrović) i po jedan "Samizdat B 92" (Valjarević), "Svetovi" (Tasić) i "Filip Višnjić" (Blašković). A, ceo projekat u Srbiji izneće, na predlog PEN-centra, izdavačka kuća "Arhipelag".
- Komisija je dve godine razmatrala koja bi dela mogla da se nađu u ediciji "Sto slovenskih romana" - kaže još jedan od njenih članova Gojko Božović, vlasnik "Arhipelaga" i doskorašnji glavni urednik "Stubova kulture". - Svaki član je napravio svoju malu bibliografiju savremenog srpskog romana i onda smo sužavali spisak. Tako smo došli do ovih deset najreprezentativnijih romana naše književnosti. Očekujem da će ovih deset romana kada budu objavljeni u drugim zemljama, otvoriti vrata i drugim piscima da tamo štampaju svoje knjige.
Inače, do sada je pet slovenskih zemalja (Rusija, Slovenija, Makedonija, Slovačka i Srbija) izabralo deset knjiga svojih pisaca. Ceo projekat, koji je pokrenuo Forum slovenskih kultura, treba da bude završen do 2015. godine, kada će čitava edicija biti štampana na engleskom jeziku. Projekat je predstavljen na sajmovima knjiga u Moskvi, Parizu, Ljubljani i Beogradu, a biće nadalje sukcesivno predstavljan na međunarodnim sajmovima knjiga

izvor: VEČERNJE NOVOSTI
Naslov: Re: vesti
Poruka od: Lee Maj 14, 2008, 16:20:28
Objavljeni rezultati otkupa knjiga za 2007.
Ukupno 170.286 knjiga otkupljeno je za potrebe 176 biblioteka na teritoriji Republike Srbije (uključujući i biblioteke na Kosovu i Metohiji), za šta je određeno više od 99 miliona dinara iz budžeta, rečeno je na jučerašnjoj konferenciji za štampu održanoj u Ministarstvu kulture. Najviše interesovanja biblioteka vladalo je za izdanja Lagune i distributera Krug komerc, kao i izdanja kuće Evro-Giunti, Kreativnog centra, Narodne knjige i Paideie, dok je najviše novca opredeljeno za izdanja kuće Evro-Giunti, Pravoslavne reči (čija su izdanja pojedinačno bila najskuplja), Mladinske knjige i Lagune. Među najtraženijim se i ovoga puta našao poslednji nastavak serijala o Hari Poteru, ali i "Princeza u ružičastom" Megin Kebot, "Veštica iz Portobela" Paula Koelja, "Anglos" Mome Kapora, "Meta" Vuka Draškovića, "Plameni sjaj" Trejsi Ševalije, "Ruski prozor" Dragana Velikića, "Sneg" Orhana Pamuka...
Članovi komisije za otkup knjiga rekli su da su se trudili da ponude izbor knjiga kvalitetnog i luksuznog poveza, ali da nisu bežali ni od knjiga koje zavređuju pažnju šireg čitalačkog auditorijuma. Oni su izneli podatak da je na konkursu za ovogodišnji otkup učestvovalo ukupno 2.930 naslova od 269 izdavača, od čega je komisija u prvom krugu odabrala 887 naslova od 161 izdavača. Taj broj je zatim ponuđen bibliotekama da se po svojim potrebama opredele za naslove.
- Osnovni uslov konkursa koji se odnosio na zahtev da mogu da konkurišu samo oni naslovi koji su objavljeni tokom 2007, pojedini izdavači nisu ispoštovali. Takođe, nailazili smo i na knjige u kojima je samo "iskopiran" hrvatski prevod, pa takva izdanja nismo ni razmatrali - rekao je predsednik komisije Milan Vlajčić. On je istakao da je komisija pravila izuzetak u slučaju pojedinih izdanja koja su objavljena u periodu od pre petnaestak godina, a koja zbog tadašnje situacije u zemlji, nisu otkupljivana, ili su se tada pojavila u prevodu značajnih, danas preminulih prevodilaca. On je takođe naglasio i da se među otkupljenim knjigama našlo i 100 primeraka Aristotelove "Metafizike" u novom prevodu Slobodana Blagojevića, ali i da će se, na drugoj strani, u ponudi biblioteka naći i ilustrovana izdanja, poput grafičkih novela.
Sledeći konkurs za otkup knjiga biće raspisan nakon Beogradskog sajma knjiga. B. D. Belčević

izvor: Danas



Nadam se da će i naša bibljoteka dobiti nove naslove.
Naslov: Re: vesti
Poruka od: Sale Maj 25, 2008, 00:36:16
Top lista najprodavanjijih knjiga za april 2008 (prema sajtu knižara.com)

Rezultati istrazivanja koje je Knjizara.com sprovela u devetnaest knjizara su pokazali koji su naslovi bili najtrazeniji u APRILU. U istrazivanje je ovog meseca bilo ukljuceno devet beogradskih knjizara: Beopolis, Papirus - Rad, Plato, Globosino Aleksandrija, Geca Kon, Dereta, Stubovi kulture, B92 shop i Klub knjizara Madlenianum - Zemun kao i knjizara Kultura – Banja Luka, Uliks - Kotor, Knjizara So - Herceg-Novi, Karver – Podgorica, Teatar i knjizara Agora - Zrenjanin, Danilo Kis – Subotica, Knjizara Kulturnog Centra – Sabac, knjizara Sova – Sabac i Knjizara Libris - Novi Pazar.
Najprodavanija knjiga iz svake pojedinacne knjizare je ocenjena sa dvadeset poena, svaka sledeca knjiga dobijala je poen manje, dok je 11 poena dobijao onaj naslov koji se nalazio na desetom mestu po traznji.

Sabirajuci poene dosli smo do sledecih rezultata:

1. Moja omiljena supruga, Toni Parsons - 212
2. Zapis duse, Ljiljana Habjanovic-DJurovic - 154
3. Ruski prozor, Dragan Velikic - 135
4. Senka vetra, Karlos Ruis Safon - 95
5. Kad je zena kurva/Kad je muskarac peder, Vedrana Rudan - 83
6. Grad u zrcalu, Mirko Kovac - 79
7. Komo, Srdjan Valjarevic - 66
8. Dan zaljubljenih, Olaf Olafson - 55
9. Lutajuci Bokelj, Nikola Malovic - 50
10. Leto pre sumraka, Doris Lesing - 49
10. Zajedno sami, Marko Selic - 49
12. Jebo sad hiljadu dinara, Boris Dezulovic - 45
13. Peto dete, Doris Lesing - 44
14. Prijatelji, ljubavnici i cokolada, Aleksandar Mekol Smit - 36
15. Pazi sta zelis ... mozda ti se ostvari, Aleksandra Poter - 32
15. Plavi cas, Alonso Kueto - 32
15. Tajna, Rhonda Byrne - 32
18. Vestica iz Portobela, Paulo Koeljo - 31
19. Slatkisi za dorucak, Doroti Kumson - 30
20. Lizina prica, Stiven King - 29
Naslov: Re: vesti
Poruka od: Sale Jun 05, 2008, 09:56:13
02.06.08
Najprodavanije knjige u MAJU 2008. godine


Rezultati istrazivanja koje je Knjizara.com sprovela u osamnaest knjizara su pokazali koji su naslovi bili najtrazeniji u MAJU. U istrazivanje je ovog meseca bilo ukljuceno devet beogradskih knjizara: Beopolis, Papirus - Rad, Plato, Globosino Aleksandrija, Geca Kon, Dereta, Stubovi kulture, B92 shop i Klub knjizara Madlenianum - Zemun kao i knjizara Kultura – Banja Luka, Uliks - Kotor, Knjizara So - Herceg-Novi, Karver – Podgorica, Teatar i knjizara Agora - Zrenjanin, Danilo Kis – Subotica, Knjizara Kulturnog Centra – Sabac i knjizara Sova – Sabac.
Najprodavanija knjiga iz svake pojedinacne knjizare je ocenjena sa dvadeset poena, svaka sledeca knjiga dobijala je poen manje, dok je 11 poena dobijao onaj naslov koji se nalazio na desetom mestu po traznji.

Sabirajuci poene dosli smo do sledecih rezultata:

1. Moja omiljena supruga, Toni Parsons - 146
2. Ruski prozor, Dragan Velikic - 139
3. Hiljadu cudesnih sunaca, Haled Hoseini - 121
4. Zapis duse, Ljiljana Habjanovic-DJurovic - 93
5. Tajna, Ronda Bern - 91
6. Grad u zrcalu, Mirko Kovac - 82
7. Senka vetra, Karlos Ruis Safon - 69
8. Lutajuci Bokelj, Nikola Malovic - 66
9. Lovac na zmajeve, Haled Hoseini - 53
10. Dan zaljubljenih, Olaf Olafson - 47
11. Kad je zena kurva, Vedrana Rudan - 46
12. Prijatelji, ljubavnici i cokolada, Aleksandar Mekol Smit - 43
13. Komo, Srdjan Valjarevic - 36
13. Zvezda mora, Nora Roberts - 36
15. Peto dete, Doris Lesing - 34
16. Baba Jaga je snijela jaje, Dubravka Ugresic - 32
17. Mala knjiga za velike roditelje - prirucnik za vaspitanje dece, Zoran Milivojevic - 31
17. A Guide to the Serbian Mentality, Momo Kapor - 31
17. Vestica iz Portobela, Paulo Koeljo - 31
20. Knjiga za kisni dan, Bredli Trevor Griv - 30
Naslov: Re: vesti
Poruka od: Lee Jun 24, 2008, 08:10:31
Međunarodni festival „Kikinda short“
Druženje uz kratku priču, treći put
Autor: T. Spasić | 24.06.2008 - 06:28

Jedini festival kratke priče kod nas, „Kikinda short“, ove godine će biti održan po treći put, od 25. do 29. juna, uz učešće preko 20 autora iz devet evropskih zemalja. Čitanja će se odvijati u bašti beogradskog SKC-a (25. i 26. jun od 21.30) i bašti Narodne biblioteke „Jovan Popović“ u Kikindi (27. i 28. jun).

Po rečima koordinatora Srđana Papića, osnovni cilj festivala jeste afirmacija kratke priče - književnog žanra koji najviše odgovara modernom ritmu života, a protekla dva festivala pokazala su da ovakav oblik promocija daleko više angažuje publiku od uobičajenih književnih večeri.
Među piscima koji će čitati svoje priče i razgovarati sa publikom su zapaženi autori iz regiona poput Romana Simića i Gorana Bogunovića iz Hrvatske (obojica su objavljivani kod nas), a na insistiranje publike, „na bis“ stiže i Melina Kamerić iz Sarajeva. Tu su i mladi pisci iz Austrije, Poljske, Mađarske, Slovenije i Slovačke, a specijalni gost je Velika Britanija, odakle dolazi troje autora po preporuci uredništva sajta www.theshortstory.org.uk. Od domaćina biće prisutni Vule Žurić, Marko Šelić Marčelo, Nenad Šaponja i drugi, a pored pisaca, na festivalu će učestvovati i prevodioci sa jezika bivše Jugoslavije, urednici časopisa i kritičari iz regiona.
Festival „Kikinda short“ do sada je ostvario zapažene rezultate - priče sa dosadašnja dva festivala predstavljena su u Mađarskoj i Sloveniji, a tekstove o tome objavili su evropski književni časopisi kao što su bečki „Literatur und Kritik“, segedinska „Fozssilia“ i sofijska „Altera“. Zbirka priča sa trećeg izdanja festivala biće objavljena tokom jeseni.


izvor: Blic
Naslov: Re: vesti
Poruka od: Sale Jul 05, 2008, 01:23:58
02.07.08
Najprodavanije knjige u JUNU 2008. godine


Rezultati istrazivanja koje je Knjizara.com sprovela u dvadeset knjizara su pokazali koji su naslovi bili najtrazeniji u JUNU. U istrazivanje je ovog meseca bilo ukljuceno deset beogradskih knjizara: Beopolis, Papirus - Rad, IPS – Mamut, Plato, Globosino Aleksandrija, Geca Kon, Dereta, Stubovi kulture, B92 shop i Klub knjizara Madlenianum - Zemun kao i knjizara Kultura – Banja Luka, Uliks - Kotor, Knjizara So - Herceg-Novi, Karver – Podgorica, Teatar i knjizara Agora - Zrenjanin, Danilo Kis – Subotica, Knjizara Kulturnog Centra – Sabac, knjizara Sova – Sabac i i knjizara Libris - Novi Pazar.
Najprodavanija knjiga iz svake pojedinacne knjizare je ocenjena sa dvadeset poena, svaka sledeca knjiga dobijala je poen manje, dok je 11 poena dobijao onaj naslov koji se nalazio na desetom mestu po traznji.

Sabirajuci poene dosli smo do sledecih rezultata:

1. Hiljadu cudesnih sunaca, Haled Hoseini - 186
2. Tajna, Ronda Bern - 176
3. Moja omiljena supruga, Toni Parsons - 145
4. Ruski prozor, Dragan Velikic - 128
5. Zapis duse, Ljiljana Habjanovic-DJurovic - 106
6. Lovac na zmajeve, Haled Hoseini - 100
7. Mango, Ljubica Arsic - 95
7. Senka vetra, Karlos Ruis Safon - 95
9. Kad je zena kurva, a muskarac peder, Vedrana Rudan - 65
10. Grad u zrcalu, Mirko Kovac - 62
11. Vestica iz Portobela, Paulo Koeljo - 46
12. New York, Beograd, Dusan Miklja - 44
12. Pazi sta zelis mozda ti se i ostvari, Aleksandra Poter - 44
12. Komo, Srdjan Valjarevic - 44
15. Jebo sad hiljadu dinara, Boris Dezulovic - 41
16. Znakovi pored puta, Ivo Andric - 39
17. Lutajuci Bokelj, Nikola Malovic - 38
18. Seks i grad (OUTLET), Kendas Busnel - 37
19. Citac, Bernard Slink - 34
19. Peto dete, Doris Lesing - 34

izvor : knjižara.com
Naslov: Re: vesti
Poruka od: acacunami Jul 05, 2008, 06:26:57
[logged]je l' to što je neka knjiga najprodavanija znači da je najbolja? Ili samo ima dobru reklamu? Ili je jeftina pa se zbog toga dobro prodaje?[/logged]
Naslov: Re: vesti
Poruka od: Lee Jul 05, 2008, 09:21:26
Paaa, onima koji kupuju knjige na metar ili kilogram cena je bitna, pretpostavljam; reklama je bitna onima koji su ili malo neupućeni, ili nemaju razvijen čitalački ukus ili ne prate dešavanja u izdavaštvu. Kad je neka knjiga najprodavanija obično znači da je pogodila ukus najšire čitalačke publike.
Naslov: Re: vesti
Poruka od: Lee Jul 08, 2008, 09:54:38
Objavljena Antologija savremene srpske drame na engleskom
Autor: T. NjeŽić | 08.07.2008 - 06:16

Nedavno je u izdanju Srpskog Pena, u okviru edicije na srpskom jeziku, objavljena Antologija savremene srpske drame (na engleskom). Knjiga je naslovljena poznatim, višestruko simboličnim stihom iz čuvene drame „Putujuće pozorište Šopalović“ Ljubomira Simovića, a glasi „Beskraj na deset kvadrata“.

Sem pomenute, ova antologija obuhvata još šest drama i to „Milevu Ajnštajn“ Vide Ognjenović, „Profesionalca“ Dušana Kovačevića, „Karolinu Nojber“ Nebojše Romčevića, „Barbela, o psima i deci“ Biljane Srbljanović, „Šine“ Milene Marković i „Hadersfild“ Uglješe Šajtinca.
Priredio ju je i izbor načinio Jovan Ćirilov koji za „Blic“ kaže: „Naša dramska književnost je vrlo bogata, da je zadati obim bio veći, sigurno bi se tu našlo još vrsnih dela. Drame sam, sem po kvalitetu, birao i po senzibilitetu za ono što korespondira sa drugim sredinama i kulturama. Sudbina Mileve Marić i Karoline Nojber su ono što jeste predmet širokog interesovanja, ‘Šopalovići’, ‘Profesionalac’ i drame Biljane Srbljanović su već prodrle na svetsku kulturnu scenu. Ovaj projekat je jedan od najboljih puteva da naše, visokokvalitetno dramsko stvaralaštvo, stigne do stranih pozornica i publike“.
Drame su preveli Alen Makornel Daf, Mirka Janković, Bob Đurđević, Vladislava Felbabov, Alis Kopl-Tošić, Dolja Dragošević, Duška Radosavljević i Kris Torp. Antologija počinje predgovorom Jovana Ćirilova, pod naslovom „Drame, mezimče srpske književnosti.
Naslov: Re: vesti
Poruka od: Sale Septembar 23, 2008, 17:26:21
02.09.08
Najprodavanije knjige u AVGUSTU 2008. godine


Rezultati istrazivanja koje je Knjizara.com sprovela u sesnaest knjizara su pokazali koji su naslovi bili najtrazeniji u AVGUSTU. U istrazivanje je ovog meseca bilo ukljuceno osam beogradskih knjizara: Beopolis, Papirus - Rad, IPS, Plato, Globosino Aleksandrija, Stubovi kulture, Dereta i B92 shop kao i knjizara Kultura – Banja Luka, Uliks - Kotor, Knjizara So - Herceg-Novi, Karver – Podgorica, Teatar i knjizara Agora - Zrenjanin, Knjizara Kulturnog Centra – Sabac i knjizara Sova – Sabac.
Najprodavanija knjiga iz svake pojedinacne knjizare je ocenjena sa dvadeset poena, svaka sledeca knjiga dobijala je poen manje, dok je 11 poena dobijao onaj naslov koji se nalazio na desetom mestu po traznji.

Sabirajuci poene dosli smo do sledecih rezultata:

1. Hiljadu čudesnih sunaca, Haled Hoseini - 160
2. Tajna, Ronda Bern - 148
2. Lovac na zmajeve, Haled Hoseini - 148
4. Kad padne noć, Haruki Murakami - 98
5. Grad u zrcalu, Mirko Kovač - 91
6. Zapis duše, Ljiljana Habjanović-Đurović - 81
7. Moja omiljena supruga, Toni Parsons - 61
8. New York, Beograd, Dušan Miklja - 59
9. Avanture nevaljale devojčice, Mario Vargas Ljosa - 58
10. Dobar muž iz Zebrine ulice, Aleksandar Mekol Smit - 53
11. Ruski prozor, Dragan Velikić - 50
12. Senka vetra, Karlos Ruis Safon - 47
13. Mango, Ljubica Arsić - 46
14. Knjiga za svaku devojčicu, Violeta Babić - 45
15. Leto pre sumraka, Doris Lesing - 42
16. Seks i grad, Kendas Bušnel - 37
17. Lutajući Bokelj, Nikola Malović - 35
18. Lečenje Šopenhauerom, Irvin Jalom - 34
19. Južno od granice, zapadno od sunca, Haruki Murakami - 32
20. Igra anđela, Ljiljana Habjanović-Đurović - 31

izvor: knjigainfo.com
Naslov: Re: vesti
Poruka od: geronimo Septembar 23, 2008, 23:27:46
Među “nacionalističkim intelektualcima”, pomenuti su Momo Kapor, Dobrica Ćosić, Brana Crnčević, Rajko Petrov Nogo, Slobodan Rakitić, Miloš Šobajić, Ljuba Popović, Emir Kusturica. Tu su i bivši fudbaler Dušan Savić, novinari Slobodan Reljić, Zoran Ćirjaković, Bogdan Tirnanić (svi iz “NIN”-a), Ljiljana Smajlović, Svetlana Vasović Mekina (“Politika”), a u kritičkom kontekstu navedeno je i nekoliko medijskih kuća, uključujući i “Večernje novosti”.
Preuzeto iy V.Novosti od 22.09.2008.g.

Provali - a ja mislio da samo politicari mogu da furaju nacional fazon!!!
Mnogo se ovi na zapadu primaju na nase pisanije ( koje je izvanredno posebno kod Kapora ,Brane i Tirnanica
koji su legende odavn) kao i na sporsko -kulturne uspehe , pa bi i tu da nas skresu!!!
Ko je naredni: ja tipujem na komplet tenisera ( Novak ,Janko,Nenad,Jelena i Ana - pa na Z.Cirica , M.Beckovica i
S.Basaru - a mozda i na M.bobic Mojsilovic - who knows? )
Naslov: Re: vesti
Poruka od: geronimo Septembar 25, 2008, 14:30:21
To što rade te veštice na metlama iz nevladinih organizacija, rade po nalogu onih koji ne žele dobro Srbiji. Prave spiskove, kao u vreme Trećeg rajha! A, zašto su se okomili baš na te ljude i te institucije? Zato što se upravo oni svojim autoritetom i zalaganjem bore za očuvanje srpskog nacionalnog identiteta i države.
Biserko nudi denacifikaciju, ali metodama kojima su se služili nacisti Hitler i Gebels, ali i njihova sabraća u obračunu sa slobodnim mišljenjem - Staljin, Huver i Makarti u američkom crnom talasu, kao i udbaši tokom čistki na Pravnom fakultetu 1972. Pa i njeni ideološki protivnici Komrakov i čelnici RTS takođe su pravili spiskove nepodobnih novinara

preuzeto iz Vecernjih novosti
Naslov: Re: vesti
Poruka od: acacunami Septembar 26, 2008, 09:14:43
Citat
Među “nacionalističkim intelektualcima”, pomenuti su Momo Kapor, Dobrica Ćosić, Brana Crnčević, Rajko Petrov Nogo, Slobodan Rakitić, Miloš Šobajić, Ljuba Popović, Emir Kusturica. Tu su i bivši fudbaler Dušan Savić, novinari Slobodan Reljić, Zoran Ćirjaković, Bogdan Tirnanić (svi iz “NIN”-a), Ljiljana Smajlović, Svetlana Vasović Mekina (“Politika”), a u kritičkom kontekstu navedeno je i nekoliko medijskih kuća, uključujući i “Večernje novosti”.
Preuzeto iy V.Novosti od 22.09.2008.g.
Citat
To što rade te veštice na metlama iz nevladinih organizacija, rade po nalogu onih koji ne žele dobro Srbiji. Prave spiskove, kao u vreme Trećeg rajha! A, zašto su se okomili baš na te ljude i te institucije? Zato što se upravo oni svojim autoritetom i zalaganjem bore za očuvanje srpskog nacionalnog identiteta i države.
Biserko nudi denacifikaciju, ali metodama kojima su se služili nacisti Hitler i Gebels, ali i njihova sabraća u obračunu sa slobodnim mišljenjem - Staljin, Huver i Makarti u američkom crnom talasu, kao i udbaši tokom čistki na Pravnom fakultetu 1972. Pa i njeni ideološki protivnici Komrakov i čelnici RTS takođe su pravili spiskove nepodobnih novinara

preuzeto iz Vecernjih novosti

Imaju li ove vesti naslove?
Naslov: Re: vesti
Poruka od: geronimo Septembar 26, 2008, 20:08:16
Imaju ali to je totalno nebitno ( Sve srpsko po spisku , n , Vestice rade po nalogu ) .
Interesantno je to sto jeb**ima na zapadu sad odjednom ili mozda ne , smetaju svi koji iloe malko
postuju sebe ,narod svoj i otadzbinu jednu jedinu..
A kao sto se vidi medju njima ima istaknutih akademskih gradjana i pisatelja...
Kapiram , 'teli bi i duh i misao da polome ovom ili onom Srbinu koji tu i tamo okritikuje EU,USA ili satelite oko njih.

O tome se radi!
Naslov: Re: vesti
Poruka od: geronimo Septembar 29, 2008, 14:22:00
William Brodyk- 6ta Lamentacija
Cedomir Ljubicic - Dijalog s horizontom
Otkacene price Latinske Amerike

Nova izdanja - odmah medju prvih 5
izvor-Politika i Narodna Biblioteka Srbije
Naslov: Re: vesti
Poruka od: WingsOfDesire Septembar 29, 2008, 14:43:49
[logged]
Interesantno je to sto jeb**ima na zapadu sad odjednom ili mozda ne, smetaju svi koji iloe malko
postuju sebe, narod svoj i otadzbinu jednu jedinu...
A kao sto se vidi medju njima ima istaknutih akademskih gradjana i pisatelja...
Kapiram, 'teli bi i duh i misao da polome ovom ili onom Srbinu koji tu i tamo okritikuje EU, USA ili satelite oko njih.

 :uu: ...cista istina....

Kapiram, 'teli bi i duh i misao da polome ovom ili onom Srbinu koji tu i tamo okritikuje EU, USA ili satelite oko njih.
... a ti sateliti suuuu jarke boje, slicne boji limunove kore? ili sam pogrešno razumeo poruku...  :boink:[/logged]
Naslov: Re: vesti
Poruka od: acacunami Septembar 29, 2008, 23:05:08
[logged][logged]Kapiram , 'teli bi i duh i misao da polome ovom ili onom Srbinu koji tu i tamo okritikuje EU,USA ili satelite oko njih.
[/logged]
Pa, jeste, al prvo svakom Srbinu/Srpkinji prodaju Nike patike i trenerice, da se duša navikne na udobno i lepo, da se opuste, a onda udare na slobodnu misao. Šta nam rade! Krajnje pokvareno i podlo...[/logged]
Naslov: Re: vesti
Poruka od: Lee Oktobar 09, 2008, 21:38:49
Le Klezio dobio Nobela
 

Žan Mari Gustav le Klezio

Dobitnik ovogodišnje Nobelove nagrade za književnost je francuski pisac Žan Mari Gustav le Klezio.
Švedska akademija, koja dodeljuje Nobelovu nagradu za književnsot, pohvalila je Klezoa za njegove "nove pravce, poetske avanture i čulnu ekstazu".

Žan Mari Gustav le Klezio je rođen 13. aprila 1940. godine u Nici, odakle se u osmoj godini života sa porodicom preselio u Nigeriju gde je njegov otac radio kao lekar tokom Drugog svetskog rata.

Le Klezio je postao poznat kao pisac 1980. godine kada je objavio roman "Pustinja" za koji je Švedska akademija rekla da "sadrži predivne prizore izgubljene kulture u severoafričkoj pustinji u kontrapunktu sa Evropom, viđenom očima neželjenih imigranata".

Le Klezio je za taj roman dobio i nagradu Francuske akademije.

U saopštenju Švedske akademije se još kaže da se Le Klezio "još od svojih ranih dana isticao kao ekološki svestan što je orijentacija koja je posebno uočljiva u romanima "Tera amata", "Knjiga letova", "Rat" i "Giganti".

Odluka Švedske akademije je u skladu sa njenom sklonošću poslednjih nekoliko godina da ovu prestižnu nagradu dodeli evropskim autorima.

Dobitnici nagrade u protekle dve godine su Britanka Doris Lesing i turski pisac Orhan Pamuk.

Le Klezio je napisao više od trideset knjiga od kojih su prva dela karakterisana eksperimentalnim pristupom. Međutim, od 70-ih godina pa nadalje njegov stil je postao konvencionalniji. Tada su njegova dela, u kojima je pored ostalog pisao o temama kao što je detinstvo doprla do šire javnosti.

Le Klezio je 1994. godine izabran za "najvećeg živućeg francuskog autora".

izvor:BBC
Naslov: Re: vesti
Poruka od: Lee Oktobar 20, 2008, 09:33:30

Počinje Beogradski sajam knjiga
Sajam traje do 26. oktobra, pojedinačne ulaznice su 220 dinara dok su kolektivne 150 dinara

Pedeset treći međunarodni Beogradski sajam knjiga počinje danas, svečanim otvaranjem u 18 sati, na Beogradskom sajmu. U hali 1, sajam će otvoriti naš poznati pisac i akademik Dragoslav Mihailović, a samo otvaranje će u ime Japana, zemlje počasnog gosta Sajma, pozdraviti savremeni japanski pisac Nacuki Ikezava.

Sajam koji traje do 26. oktobra biće održan, kao i do sada, u dve hale: hali 1 (u areni i prstenu) i u hali 14. Na galeriji će se naći prodajni štandovi, odnosno „knjižare” pojedinih izdavača i distributera knjiga.

Ovaj je Sajam, vašar ili ne, zaista čudo po sebi jer, kako Tanjug juče piše, „u zemlji, u kojoj su knjižare zatvorene u većini mesta, a u gradovima u kojima ih još ima svedene na simboličan broj (sve slabo posluju), uprkos sivom tržištu i nazovi sajmovima knjiga kojih ima na svakom ćošku i organizuju se tokom cele godine, barem 150.000–200.000 posetilaca plati (220 dinara pojedinačne i 150 dinara kolektivne) ulaznice da bi dobili pristup u najveću knjižaru na svetu, jer za sada se još uvek na svim štandovima, osim onih na kojima izlažu druge države (ove godine ih je 25), prodaju knjige.”

Na Sajmu će se i ove godine pojaviti veliki broj stranih izdavača, a Sajam sve više poslednjih godina okuplja bibliotekare i knjižare. Kroz gotovo svakodnevne razgovore oni razmenjuju mišljenja, a sve u cilju poboljšanja kako sopstvene situacije u ovim nesigurnim vremenima tako i zajedničkog usaglašavanja i boljeg poslovanja.

Ove godine, zbog kasnog početka organizovanja samog Sajma, stranih pisaca neće biti toliko, a Japan će se predstaviti u areni hale 1 privlačnom prezentacijom svoje izdavačke produkcije. Nažalost, gosti kojima smo se nadali iz Japana neće doći što je šteta, jer za japansku kulturu i književnost u našoj zemlji postoji dugogodišnje interesovanje pa se može reći da će japanski pisci propustiti šansu da se upoznaju sa srpskom kulturom, piscima i – čitaocima. 

Izdavači su, reklo bi se, štampali manje knjiga nego prošle godine, i ako tome razlog nisu (isključivo) finansijski problemi već razuman i kvalitetni izbor literature, bilo domaće bilo prevodne, onda je to za pohvalu. Međutim, u tranzicionom periodu kroz koji prolazimo, mnogi izdavači nestaju sa scene ili se jednostavno „smiruju” dok ne sklope ponovo povoljnu „finansijsku konstrukciju”. Onim, pak, privatnim izdavačima koji opstaju godinama treba čestitati jer uspevaju ne samo da rade, nego i to da čine uglavnom vrlo uspešno i da ovoj kulturi, sami ili uz slabašnu pomoć siromašne države, daruju neka zaista kapitalna dela („Prometej”, „Paideja”, „Klio”, „Geopoetika”, „Čigoja štampa”, „Logos”…). 

Ovogodišnji, 53. međunarodni Beogradski sajam knjiga ostaće upamćen po vrlo visokoj ceni ulaznica i po, nikad glasnijim, protestima izdavača zbog nekih odluka Saveta sajma knjiga (čiji produženi mandat mnogi dovode u pitanje) u vezi sa (ne)dodelom štandova odnosno knjižara. No, po završetku Sajma pretpostavljamo da će o tome biti reči, kao što bi izdavači iz Srbije konačno trebalo da se dogovore oko organizovanja u udruženje (sa knjižarima ili sami) i da prestanu da se brukaju kao u Frankfurtu (o čemu je „Politika” juče pisala) gde im je opstanak u Međunarodnom udruženju izdavača praktično sačuvalo članstvo udruženih izdavača iz Vojvodine.

A. Cvijić

izvor: Politika
Naslov: Re: vesti
Poruka od: Lee Oktobar 22, 2008, 07:22:56

Prvi talas vrućih naslova

PROŠAO je u utorak prvi talas čitalaca, koji su se najviše zadržavali kraj najsvežijih izdanja knjiga koje su pravo iz štamparija stigle u sajamske hale. A, gotovo da nema izdavača koji nije izložio po nekoliko takvih „vrućih“ naslova, sa prosečnim popustom od dvadeset do trideset odsto.
Na štandu Zavoda za udžbenike izuzetnu pažnju privlači Enciklopedija srpskog naroda (5.000 dinara), prvo enciklopedijsko izdanje posvećeno onome što se dešavalo u prošlosti našeg naroda, koju je pripremila ekipa od 292 autora. Knjiga sadrži 7.863 jedinice.
- Trudili smo se da imamo što više tematskih odrednica, koje će da pokažu istoriju Srpske pravoslavne crkve, obrazovanja, književnost, srpske dinastije, ali, isto tako, nismo zanemarili jedinice koje prate svaku od enciklopedija - kaže Radoš Ljušić, direktor Zavoda za udžbenike. - Naš cilj jeste da u jednom tomu pružimo svakome najosnovnije podatke o onome što ih zanima, a ako žele više da saznaju o tome moraće da potraže drugu literaturu sve dok se ne pojavi naša desetotomna Srpska enciklopedija.
Izuzetno zanimljivu knjigu, u raskošnoj opremi, koja svedoči o prve tri decenije 20. veka moderne umetnosti, „Boemi“ (1.080 din.) Dona Franka objavio je „Službeni glasnik“. To je priča o pustolovima duha, ljudima koji su pomerili granice ukusa, kao što su Pikaso, Sezan, Šagal, Dali, Apoliner, Hemingvej, Aragon, Kokto, Prever, Stravinski... Isti izdavač ponudio je „Rečnik zaljubljenika vina“ Beranra Pivoa (600 din.), „Vreme zmija“ Dobrice Ćosića, zapisi u kojima poznati pisac žestoko ukazuje na ružne strane srpske političke, ideološke, kulturne i nacionalne svesti, izabrana dela u četiri knjige Sime Trojanovića (1862-1935), prvog i jednog od najvećih srpskih antropoliga. U utorak je predstavljeno kapitalno izdanje „Srpski pisci i slikari“ Radovana Popovića (1.400 din.), u kojoj su veliki majstori pera predstavljeni sa malo poznate strane, kao slikari i vajari. Među njima su Ivo Andrić, Jovan Dučić, Rade Drainac, Oskar Davičo, Zmaj, Matija Bećković. Miodrag Pavlović, Vasko Popa, Miloš Crnjanski...
U „Istorija moderne umetnosti“ H. H. Andersona (5.000 din.), u čije objavljivanje je mali izdavač „Orion art“ uložio dosta truda i novca detaljno i sveobuhvatno daje prikaz razvoja moderne umetnosti. Svoje poklonike na štandu „Lagune“ svakako će imati Larusova knjiga „Velike zagonetke čovečanstva“, koja otkriva mnoge skrivene strahove i tajne, svetski bestseler broj 1 „Kradljivica knjiga“ (700) Markusa Zusaka, novi roman najpoznatije kupoholičarke Sofi Kinsele „Sećaš me se“ (430), „Tionosova stena“ (800) Amina Malufa, svojevremeno ovenčana „Gonkurovom“ nagradom, „Slapovi spasenja“ (750) Džozefa o Konora, „Kraljičina luda“ Filipe Gregori (690), uzbudljiva povest o suparništvu dve sestre, ćerke Henrija sedmog.
Na štandu „Paideie“ u prvom planu je tek izašli roman „Brida“ (500) Paula Koelja, koji je odmah štampan u dva izdanja od po deset hiljada primeraka, što dovoljno govori o izuzetnoj popularnosti ovog brazilskog bestseler autora. Od najsvežijih izdanja ove kuće izdaju se i „U srcu zemlje“ (400) Džona M. Kucija, „Knjiga o izmišljenim bićima“ (400) Horhea L. Borhesa i „Poslednja predsednikova ljubav“ (600) Andreja Kurkova.
Najnovija knjiga Kendnas Bušnel, autorke slavnog serijala „Seks i grad“ , roman „Peta avenija“ (700) stigla je u utorak na štand „Alnarija“, koji je među prvima u svetu ponudio čitaocima ovu pitku priču o njujorškoj eliti. Ljubitelji slavnog romana Margaret Mičel „Prohujalo sa vihorom“ i istoimenog filma svakako će hteti da pročitaju šta je bilo „posle“, odnosno neku vrstu nastavka ovog klasičnog dela „Svi ljudi Reta Batlera“ (519 dinara).
Iako u krizi zbog poznatih finansijskih nedaća koje su zadeseile „Plato“, ova kuća se potrudila da objavi nekoliko zanimljivih naslova, među kojima su „Leksikon savremene kulture“ i svih pet romana slavnog Umberta Eka: „Tajanstveni plamen kraljice Loane“, „Ime ruže“, „Fukoovo klatno“, „Ostrvo dana pređašnjeg“ i „Baudolino“.

ROMANI I BIOGRAFIJE
BIOGRAFIJE slavnih ljudi oduvek su bile dobar mamac, pa će tako svoje čitaoce imati i knjiga Aleksandre Lemason „Virdžinija Vulf“ (550). Knjigu je objavio „Klio“, na čijem štandu pažnju privlače „Teorije mitologije“ Erika Čapoa, „Istoričari“ Veronike Sal i romani „Kamen u bubregu“ (550) Milene Agus, „Kao u doba kad nisu postojale majke“ (600) Simone Vinči i „Smrt ubice“ (530) Ruperta Tomsona.

IZGUBLJEN U SAMOPOSLUZI
FANOVI Svetislava Basare biće obradovani njegovom knjigom priča „Izgubljen u samoposluzi“ (600), u izdanju „Derete“ koji je objavio i dva dela klasika, „Neprijatelji“ (550) Isaka B. Singera i „Deca ponoći“ Salmana Ruždija (1.050), dok će oni koji vole knjige sa pomalo šokantnim sadržajem svakako uživati u romanu „Okupljanje“ (550) En Enrajt, koji je proglašen za najbolji irski roman ove godine.

NAGRADA “ARKA“
MEĐUNARODNU nagradu „Arka“ za najbolju knjigu objavljenu u ovoj smederevskoj izdavačkoj kući, dobio je Ranko Risojević, pisac iz Republike Srpske za knjigu „Izabrane i nove pjesme“.
O tome je odlučio žiri u sastavu dr Mićo Cvijetić (predsednik), akademik Dimitru M. Jon, Jovan Strezovski, prof. dr Ivan Čarota i Ranko Pavlović. U obrazloženju je istaknuto da ova knjiga predstavlja pesnikovo svojevrsno autobiografsko poimanje sveta, slikano atutohtonim bojama duše, zapamćenim u detinjstvu.

* * * * *

PRVI SAJAMSKI FORUM O KULTURNOJ POLITICI I IZDAVAŠTVU
NESLOGA RAZDIRE KNJIGU

ANALIZA stanja u srpskom izdavaštvu biće uskoro urađena i tada će se videti šta je neophodno izmeniti u ovoj oblasti, da bi se konačno zaštitila knjiga, afirmisali pisci, prevodioci i izdavači, najavio je u utorak ministar kulture Nebojša Bradić na prvom sajamskom forumu, posvećenom kulturnoj politici u izdavaštvu. Bradić je najavio i skoro osnivanje Nacionalnog centra za knjigu.
- Za uspešno izdavaštvo izuzetno je važno da imamo „porodicu čitalaca“, kao i mrežu knjižara koja je trenutno potpuno devastirana - rekao je ministar kulture. - Otkup knjiga za biblioteke, koji je, takođe, značajan, sada je stabilizovan. Učešće Srbije na nedavnim sajmovima knjiga u Moskvi i Frankfurtu pokazalo je da Srbija može da ima osmišljen nastup, bez skandala.
Savetnik Mladen Vesković je podsetio na sve programe Ministarstva kulture koji su od pomoći izdavaštvu i najavio novine koje se tiču sertifikacije izdavača.
Novinu bi predstavljalo i dodeljivanje stipendije izdavaču koji uspe da ostvari svoj plan, potom analiza medijskog izveštavanja o knjizi, podsticaj mladim piscima za napisanu prvu knjigu, kako bi postojala selekcija mladih talenata.
- Najveći problem u izdavaštvu su sami izdavači - rekao je Jovan Jovanović, savetnik u beogradskom Sekretarijatu za kulturu. - Oni su podeljeni i međusobno suprotstavljeni. Svaka dobra inicijativa, koju pokrene neki od njih, biva stopirana, ne zato što vlasti ne žele da pomognu, već zato što se pobuni neki drugi izdavač. Ne postoji jedno udruženje, jedna adresa na koju bi izdavači mogli da se obrate za pomoć, kada im je potrebna.
Jovanović je najavio da će grad sledeće godine pokrenuti Fond za prevod naše knjige i da bi u taj projekat moglo da se uključi i Ministarstvo kulture. Direktor Narodne biblioteke Srbije Sreten Ugričić je konstatovao da Srbija proizvede knjiga koliko svi drugi izdavači iz bivše Jugoslavije, a da je analiza urađena u NBS pokazala da stalno raste broj objavljenih naslova u Srbiji, od 11.000 u 2000. godini, do 15.000 u 2007.
Na Forumu je najavljeno da će Beograd uskoro poslati kandidaturu da 2012. postane svetska prestonica knjige.

* * * * *

NA RUSKOM ŠTANDU
KUĆA DVA NARODA

Ambasador Rusije, Aleksandar Vasiljevič, je istakao da je prisustvo Rusije na Sajmu „još jedna dodatna cigla u kući prijateljstva dva naroda“.
Istaknuta spisateljica Olga Aleksandrovna Slavnjikova, dobitnica nekoliko nagrada među kojima i prestižni „Ruski Buker“, je rekla:
- Ruska književnost je ogromna reka, kao Volga i svako pokolenje koje piše mora da je popunjava. Ne smemo da budemo manje veliki od Tolstoja i Dostojevskog.
Direktor i glavni urednik „Alateje“, Igor Aleksandrovič Savkin, istakao je da je ova kuća jedina u Rusiji koja ima posebnu ediciju namenjenu srpskoj književnosti, dok je filolog-rusist Ana Vladimirovna Golubjeva primetila da je poslednjih godina ruski jezik sve popularniji u Srbiji. O vezama između kultura dve zemlje govorio je Sergej N. Glavjuk, sastavljač jedinstvene antologije „Slovenska poezija 20-21. vek“.

* * * * *

DUŠKO NOVAKOVIĆ
RODBINSKI

- OBIŠAO sam nekoliko štandova. Pre svega impresioniran sam jednom vrstom stilizma izloženih knjiga i jednom finom atmosferom. Ljubitelji knjiga mogu svakoj knjizi da priđu, onako, rodbinski i da je prelistiju. Ono što je evidentno jeste za svaki sajam da su cene knjiga ipak previsoke i pored toga što se izdavači trude da dampinguju cene. Knjige Čarlsa Simića ili prevedena poezija Adama Zagajevskog su od 400 do 500 dinara.

* * * * *

VOJISLAV KARANOVIĆ
DRUŽENJE
- UVEK se radujem da dođem na sajam zbog događanja, prijatelja, kolega i knjiga. Ovde se ljudi druže sa knjigama, čitaoci traže knjige, knjige svoje čitaoce i to stvara prijatan ambijent. Volim da se zateknem ovde. Kao urednik na RTS, sada imam i drugu ulogu, tražim knjige koje bi bile zgodne za prikazivanje i ugovoram susrete sa autorima koji bi se mogli pojaviti u hronici sajma i predstaviti svoja nova dela.     

* * * * *

GOST SAJMA DANSKA SPISATELJICA KRISTINA HESELHOLD
ROMANI IZ KRUGA PORODICE

SPISATELjICA Kristina Heselhold, koju nazivaju jednom od najinovativnijih danskih autora, gostovala je na štandu „Filipa Višnjića“, izdavačke kuće koja je našoj publici ponudila prvi srpski prevod nekog od dela ove književnice. Ona je u utorak posetiocima Sajma knjiga predstavila svoje prozno delo „Glavnica“, koje je nastalo pre deset godina.
- Upravo ovaj naslov proslavio me je kod najšire publike u Danskoj - kaže Heselholdova, inače autorka sedam romana, dve zbirke kratkih priča, jedne zbirke eseja, i osam knjiga za decu. - Reč je o svojevrsnoj autobiografiji, mozaiku kratkih proznih tekstova koji govore o mom odrastanju tokom sedamdesetih godina, o mnoštvu mesta, ljudi i predmeta, od kojih se svaki može čitati kao odvojena priča, a mogu biti shvaćeni i kao fragmentarni roman. Centralno mesto zauzima pet tekstova posvećenih razvodu braka mojih roditelja.
Danski kritičari su Kristinin pristup svetu okarakterisali kao „fenomenološki“, kaže, jer mnogo opisuje predmete i njihovo mesto u celokupnom poretku stvari. Dodaje i to da je „Glavnica“ knjiga koju karakterišu vrlo svedena osećanja, iako govori o nekim od prelomnih trenutaka u njenom životu.
Ova plodna autorka prošle godine je objavila roman pod nazivom „U porodičnom okrilju“ koji će, nadamo se, nešto brže stići do srpske publike. (M. N. M.)

* * * * *

IKEZAVA NA ŠTANDU
JAPANSKI pisac Nacuki Ikezava družio se u utorak sa čitaocima svog beogradskog izdavača „Geopoetike“ i potpisivao knjigu „Nepomični životi“. Simpatičan i neposredan lako je uspostavio kontakt sa publikom, tako da ju je za kratko vreme osvojio. U razgovoru sa njim čitaoci su ispoljili svoje interesovanje za egzotični Japan, njegovu književnost i kulturu, o kojoj je, inače, Ikezava održao predavanje na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Druženje sa čitaocima Ikezava će nastaviti i u sredu, na štandu „Rada“, svog drugog srpskog izdavača, koji je objavio njegovu drugu knjigu „Tio sa Pacifika“. (D. B. M.)

* * * * *

IZLOŽBA U ORGANIZACIJI ZADUŽBINE - „DOSITEJ OBRADOVIĆ“
DVA VEKA VELIKE ŠKOLE

POSTAVKA „Put visokog školstva - dva veka Velike škole“ u organizaciji Zadužbine Dositej Obradović, od utorka je dostupna svim posetiocima Sajma knjiga, u hali 14.
- Ova izložba treba da podseti na značaj velikog jubileja - dva veka Velike škole, visokog obrazovanja i kontinuiranog učenja, započetih misijom Dositeja Obradovića, koji je život posvetio sticanju znanja - rekla nam je Mirjana Dragaš, upravnica Dositejeve zadužbine. - Koncept postavke zasnovan je na ideji da se prikažu sva beogradska zdanja u kojima je Velika škola bila smeštena kroz istoriju, od male dvorišne kuće u Jevremovoj ulici 22, gotovo nepoznate javnosti. Predstavljena je i fotografija ulja na platnu iz 1920. godine, čiji je autor prvi srpski akademski slikar Borivoje Radenković, koje prikazuje Dositejevo slovo prilikom otvaranja Velike škole 1808, a koje je danas izloženo u zgradi Rektorata Beogradskog univerziteta. (M. N. M.)

* * * * *

PROMOCIJE NA ŠTANDU

10.00 Prirodnjački muzej, štand Ministarstva kulture - promocija izložbe „Dinosaurusi Argentine - Džinovi Patagonije“ video-prezentacija
11.00 IK „Draganić“ - Dobrica Erić, potpisivanje knjige
11.00 Svet knjige - promocija knjige pesama „Nakostrešena ljubav“ Radomir Barjaktarević, govore Stevo Ćosović i Svetozar Radonjić Ras
11.00 Art-Projekt, Najbolje iz Banata, autori potpisuju svoje knjige „Sutoni i svitanje“ Milenko Herceg, „Šapat snoviđenja“ Tatjana Šarenac
11.00 Američki štand - Umetnička radionica za decu
12.00 Američki štand - Kviz za decu (pobednici će biti nagrađeni)
13.00 Američki štand - Organizacija Njorld Learning, programi razmene FORECAST i Community Connections
13.00 Svet knjige - promocija knjige „Nepoznati gost“ Aleksandar Milošević. Govori Mićo Cvijović
13.00 JP „Službeni glasnik“ - biblioteka „Politika i društvo“ urednik Jovica Trkulja. Govore prof. dr Momir Milojević, Pravni fakultet Beograd, doc. dr Slobodan G. Marković FPN Beograd
13.00 Štand pisaca u rasejanju - promocija knjige „Performans“ Stojanka Radenović-Petković, Kanada
14.00 Američki štand - Vreme za dečje priče uzrast od 5 do 10 godina
14.00 Štand pisaca u rasejanju - promocija knjige „Kozja ćuprija“ Boris Anđelić, Kanada, gost Radomir Mićunović, kritičar
14.00 Vega Media - potpisivanje knjige „Fužinski Blues“ Andrej E. Skubic, Slo.
14.00 Žarko Zrenjanin - promocija knjige „Pikardijska terca“ Ljuba Živkov
14.00 JP „Službeni glasnik“ - Edicije „Primena propisa - sudska praksa“ i „Pravna čitanka“ urednik Jovica Trkulja. Govore Dragoljub Simonović, advokat, Aleksandar Trešnjev, sudija, Tomica Delibašić, Uprava carine
15.00 Štand pisaca u rasejanju promocija novog romana „Čair“ Mirjana Matarević, SAD
15.00 Američki štand - Čas čitanja poezije, Pesme Roberta Frosta (čita Biljana Dodić)
15.00 Portalibris - potpisivanje knjige „Jagode sa šlagom“ Jelena Tinska
15.00 Štand „Arhipelaga“ - „Poslastičarske priče“ - David Albahari, Vladan Mijatović Živojnov
15.00 „Stubovi kulture“ - autorski dani, gosti Filip Čolaković, Viktorija Jazić, Dana Todorović, Dragan Velikić, Slobodan Vučetić
16.00 Vega Media - potpisivanje knjige „Zajedno sami“ Marko Šelić Marčelo
16.00 Američki štand - Susret sa Regionalnim savetnikom za engleski jezik (RELO)
16.00 Štand Kanade - promocija knjige „Saučesnici Medenjaka“ Kristijan Ševret
16.00 Orpheus - potpisivanje knjige „Tumačenje književnog dela i metodike nastave“, drugi deo, autor Olivera Radulović
16.00 JP „Službeni glasnik“ - Edicije „Međunarodni propisi i evropsko pravo“. Urednik Jovica Trkulja
16.00 Štand pisaca u rasejanju - promocija knjige „Serbs rescued 500 American Pilots in njold njar II“ Peter Horn SAD
16.00 IK „Draganić“ - potpisivanje knjige „Pesak u klompama“ Dejan Katalina
16.00 „Evro - Đunti“ - potpisivanje knjige „Od Ognjene do Blažene Marije“ Jovan Radulović
17.00 „Evoluta“ - gost na štandu Dr Đorđe Kostić, autor knjige „Dobro došli u Srbiju“, Sanja Domazet, autor knjige „Senke“
17.00 Ogranak Vukove zadužbine Bavanište - promocija zbornika dečjih radova prispelih na konkurs „Dani ćirilice“ od 2002-2008.
17.00 Američki štand - Čas engleskog jezika
17.00 „Orion art“ - promocija knjige „Istorija moderne umetnosti“ H. H. Arivason
17.00 JP „Službeni glasnik“ - Edicije „Izvorni zakoni i propisi“ i „Zbirke propisa“, „Komentari zakona“, urednik Jovica Trkulja
18.00 JP „Službeni glasnik“ - Priručnici za polaganje pravosudnog i državnog ispita
18.00 Fin&ek - Goran Romčević promoviše nova izdanja
18.00 IP Clio - Grci i drugi, Staša Babić, gost i domaćin
18.30. Američki štand - Program razmene A-SMYLE, stipendista Dušan Đorđević

* * * * *

U SREDU NA SAJMU
SALA „SLOBODAN SELENIĆ“


11.00 IK „Kalvarija“ - promocija ukrajinske književnosti
12.00 Štand Kanade - gosti Kanade na Beogradskom sajmu knjiga. Učestvuju Filip Sovažo, predsednik Međunarodnog sajma knjiga U Kvebeku, Kristijana Ševret, David Albahari, Dušan Petričić, Patrik Eber, otpravnik poslova Ambasade Kanade, Zoran Hamović. Programski urednik Beogradskog sajma knjiga, Olgica Marinković, šef odeljenja za akademsku i kulturnu saradnju Ambasade Kanade
13.00 Forum sajma knjiga - Univerzitetsko izdavaštvo i akademska misao
14.00 Udruženje izdavača i knjižara BiH - „Grafika“ Anubih 2008. Dževad Hozo I nagrade za najbolje delo
15.00 Vega Medija - promocija knjige „Leba masti, aleve paprike, Karlovačkog Vina“ autora Vega Medije
16.00 „Filip Višnjić“ - promocija edicije „Albatros“
17.00 Otvorena knjiga - promocija knjige „Biti bolji“ Dragane Bojović, govori Jovan Ćirilov
18.00 Dodela nagrade „Dositej Obradović“
SALA „BORISLAV PEKIĆ“
11.00 IK „Koraci“ - „Istorija izdavaštva u Kragujevcu od nastanka moderne srpske države“
12.00 IPS - promocija knjige „Jednostavan život“ Kenzaburo Oe. Govore Danijela Vasić, Ivan M. Jovanović, Danko Ješić, Aleksandra Delić
13.00 Muzej Nikole Tesle
14.00 Portalibris - promocija knjige „Jagode sa šlagom“ Jelene Tinske. Govore autor i urednik Dubravka Dragović-Šehović
15.00 Edžtreme cc - promocija kompanije i nove igre „High school musical 3“. Govore Sanja Nešić i Dejan Kravić
16.00 Misionarski centar CO Barajevo - promocija knjige „Vitrina“ protojereja Jovan D. Popović. Govore autor, jerej Milan Pršić i protonamesnik Branko Ćurčić.
17.00 Drasler partner - „Poeziju će svi pisati 3“ Eleonora Luthander. Govore autor, Milena Stoisavljević i Gordana Simeunović
18.00 Građevinska knjiga - jubilej 60. godina i promocija izdanja
VELIKA KONFERENCIJSKA SALA
12.00 Narodni muzej Užice
18.00 Eparhija raško-prizrenska - promocija knjige „Šiptarski genocid nad Srbima u 20. veku“, govori Vladika Artemije
MALA KONFERENCIJSKA SALA
12.00 JP Zavod za udžbenike

izvor: Večernje novosti
Naslov: Re: vesti
Poruka od: nisevcanka Oktobar 27, 2008, 03:02:25
Konkurs za eseje  "Moja sigurnost je u tvojim rukama" (http://www.svrljig.net/forum/index.php/topic,957.60.html) u topiku "Nasilje u porodici"
Naslov: Re: vesti
Poruka od: Lee Novembar 25, 2008, 08:54:01
Piscu i ambasadoru Srbije u Austriji Draganu Velikiću uručena je Srednjoevropska nagrada, koju dodeljuju Institut za Podunavlje i Srednju Evropu i Ministarstvo obrazovanja i nauke Austrije.

Povodom ove nagrade govor u čast ambasadora Velikića u "Esl" muzeju u Klosternojburgu pored Beča, održao je bivši austrijski vicekancelar Erhard Busek. Velikić je u govoru posle uručenja nagrade, prvom priznanju koje mu je dodeljeno izvan Srbije, rekao da je malo prostora na zemaljskom globu čiji mit toliko dugo traje kao kada je u pitanju Srednja Evropa.
"Možda razlog popularnosti i aktuelnosti Srednje Evrope leži u činjenici da njena egzistencija postoji transponovana u literaturu. Njena koheziona snaga je i u literaturi. Književna dela su jedine teritorije na koje se uvek možemo vratiti. Zato je literatura, na duže staze, moćnija od svake dnevne politike. I zato je Srednja Evropa preživela ratove, mirovne konferencije i gvozdene zavese", rekao je najčitaniji srpski književnik u nemačkom jezičkom području.

izvor: Blic
Naslov: Re: vesti
Poruka od: Lee Decembar 13, 2008, 09:47:41
Predstavljena izdanja IP Mono i Manjana za 2009.


Izdanja za 2009. godinu sa znakom IP Mono i Manjana, predstavljena su juče u Biblioteci grada Beograda. Tokom 2009. godine, IP Mono i Manjana započeće saradnju sa vodećim španskim IP Okeano. U izdavačkom planu IP Mono i Manjana nalaze se zanimljiva enciklopedijska izdanja i knjige za decu.

Od enciklopedijskih izdanja, tokom 2009. biće objavljeno svih 10 novih tomova edicije „Istorija čovečanstva“, a većpočetkom godine biće objavljeni prvi tomovi „Srednji vek“ i „Kulture starih američkih naroda“. Knjiga „Srednji vek“ odlično dočarava civilizaciju srednjeg razdoblja, dok veoma značajna knjiga, „Kulture starih američkih naroda“ predstavlja istoriju i civilizaciju Amerike i njen susret sa Evropom, odnosno Španijom.

Takođe, veliki izdavački projekat tokom naredne godine sigurno će biti i „Velika Larusova ilustrovana enciklopedija“ u pet tomova. Prvi tomovi su u završnoj fazi pripreme, tako da će početi da se štampaju na proleće, a biće objavljeni do leta 2009. „Velika Larusova ilustrovana enciklopedija“ predstavlja sveukupnu riznicu znanja čiji kvalitet garantuje duga tradicija poznatog francuskog IP Larus. Enciklopedija sadrži važne odrednice iz mnogih oblasti - nauke, istorije, medicine, umetnosti, sporta...

Za decu školskog uzrasta u pripremi je „Prva školska enciklopedija“, koja je veoma kvalitetna, pregledna, interaktivna i pristupačna svakom đaku. Za najmlađe čitaoce pripremljene su muzičke knjige, koje će im dočarati predeo džungle. Pored njih, tokom sledeće godine biće objavljene i veoma zanimljive knjige „Čudovištologija“ i „Špijunologija“.

U ediciji romana većje objavljena knjiga „Kamenje predaka“ Aminate Forne, o belcima koji su masovno dolazili u Afriku da traže zlato. Glasovi nekoliko žena u knjizi opisuju silovitu želju da se zadrži afrička tradicija kroz pregled divne afričke kulture, tradicije i religije. Svaka žena se u knjizi priseća svog života pomoću mnoštva uspomena, ali i jasnih sećanja na oca i druge muškarce kojih su se plašile, majke koje su ih ostavile i tajne koje su delile. Obavijene prećutanim istinama i prošaptanim lažima one pokušavaju da promene svoje sudbine i pronađu sebe.

izvor: Danas
Naslov: Re: vesti
Poruka od: Lee Decembar 20, 2008, 09:40:30
Osamnaest romana u užem izboru za Ninovu nagradu


U užem izboru za Ninovu književnu nagradu, koja će biti dodeljena 22. januara, našlo se 18 romana objavljenih u protekloj godini, navedeno je u novom broju časopisa Nin. U užem izboru našli su se romani: Mango Ljubice Arsić, Hamam Balkanija Vladislava Bajca, Moja poslednja glavobolja Barne Laure, Nevidljivi Aleksandra Gatalice, Esherove petlje Zorana Živkovića, Staljinova sablja Ivana Ivanjija i Top je bio vreo Vladimira Kecmanovića.

U uži izbor za Ninovu nagradu ušli su i romani: AP Radeta Kuzmanovića, Nekršteni ljudi Slobodana Mandića, Svi životi Zaharija Neuzinskog Aleksandra Marčićeva, Savršeno sećanje na smrt Radoslava Petkovića, Tesla, portret među maskama Vladimira Pištala i Od Ognjene do blage Marije Jovana Radulovića. Među romanima na spisku za dodelu nagrade jesu i: Princ i serbski spisatelj Milisava Savića, Sara Petra Sarića, So zemlje Rodoljuba Stepanovića, Var Saše Stojanovića i Vrteška Nenada Teofilovića.

Žiri za dodelu nagrade, koji čine Milan Vlajčić, Milo Lompar, Aleksandar Jovanović, Stevan Tontić i Slobodan Vladušić, saopštio je da broj romana koji su ušli u uži izbor nije definitivan, jer se na čitanju nalazi još desetak knjiga. "U obzir će ući i oni romani koji u redakciju Nina pristignu do 31. decembra, a definitivni broj romana koji će ući u uži izbor biće objavljen 9. januara 2009", saopštio je žiri. Dobitnik nagrade biće saopšten 22. januara, a nagrada će biti uručena 29. januara.

izvor: Građanski list
Naslov: Re: vesti
Poruka od: Lee Decembar 25, 2008, 23:44:36
Umro Harold Pinter

Britanski dramski pisac i nobelovac Harold Pinter preminuo je u 79. godini, izvestili su danas britanski mediji. Pinter je juče umro od raka, preneo je Rojters.

Dobitnik Nobelove nagrade za književnost 2005, Pinter je novembra 2006. izabran za člana Srpske akademije nauka i umetnosti.
U vreme bombardovanja Jugoslavije 1999. bezrezervno je podržavao Srbiju.
Od pedesetih godina Harold Pinter je napisao 29 komada uključujući "Rođendan", "Prevara", "Ničija zemlja", "Povratak", "Jezik planine", kao i 21 scenario za filmove kao što su "Sluga", "Ljubavni glasnik", "Žena francuskog poručnika" itd.
Pinter se tokom svoje karijere često ogledao i kao režiser i glumac u svojim komadima.
Kao sin krojača Jevrejina, Pinter je odrastao u četvrti Hakni na severoistoku Londona i rano je bio žrtva antisemitizma, što ga je, po sopstvenom priznanju, inspirisalo da postane pisac.
Harold Pinter je takođe levičarski politički aktivista koji se oštro suprotstavljao odluci britanske vlade da učestvuje u Amerikom predvođenoj invaziji na Irak.
Postavši laureat Nobelove nagrade za književnost, Pinter se pridružio Semjuelu Beketu, Džonu Štajnbeku, Vinstonu Čerčilu i Ivi Andriću.

izvor: Blic
Naslov: Re: vesti
Poruka od: Lee Decembar 30, 2008, 11:47:06
Pronađeni prvi pisani tragovi staromakedonskog pisma

Makedonski eksperti za paleolingvistiku saopštili su da su na teritoriji te države pronađeni prvi pisani tragovi staromakedonskog pisma.

Profesor Duško Aleksovski je kazao da je terakotni poklopac star 4.000 godine epohalno otkriće, prvo ovakvog tipa u svetskim okvirima.
"On rešava enigmu, što predstavlja boginja Bsefa. Do sada se pretpostavljalo da je to prvobitno ime boginje Veste, a sada imamo i direktni pokazatelj za to. Ovo je izvor praistorijske pismenosti i jezika na ovom tlu", rekao je profesor Aleksovski.
Poklopac od gline je redak primerak artefakta na kome je ispisano ime ove božice, ali prema ekspertima najvažnije je to što je otkriće najstariji pisani trag staromakedonskog pisma.
Artefakt je pronađen u centralnom delu Makedonije, ali se tačna lokacija još ne otkriva.
Pretpostavlja se da se poklopac koristio za religiozne rituale posvećene Vesti, boginji ognjišta.

izvor: Blic
Naslov: Re: vesti
Poruka od: Lee Decembar 30, 2008, 11:48:53
Prvi "Medaković" Momi Kaporu

Momo Kapor, poznati književnik iz Beograda, prvi je dobitnik nagrade "Dejan Medaković" novosadske Izdavačke kuće "Prometej". Na nedavnom sastanku žirija za dodelu nagrade "Dejan Medaković", održanom u prostorijama Vukove zadužbine, "posle uvida u ovogodišnju memoarsku produkciju u knjigama i periodici", jednoglasno je odlučeno da se tek ustanovljena nagrada dodeli Momi Kaporu – za autobiografski spis Ispovesti, prvo i drugo prošireno izdanje iz 2008 (izdanje Srpske književne zadruge, Beograd).

U "Prometeju" objašnjavaju: "Kaporovo delo ide u red autentičnih svedočanstava o našem vremenu i mentalitetu, našim sudbinama i ljudima. Njegova rečenica zadovoljava najviše standarde beogradskog promišljanja i razgovora. Nagrada, koja se sastoji od zlatnika (...), diplome (rad Lasla Kapitanja), kao i jedne monografije i faksimila (u fragmentu) samog Dejana Medakovića, biće uručena 9. januara 2009. u 12 sati na svečanosti povodom Dana 'Prometeja' u Novom Sadu." Odluku o nagradi doneo je žiri koji je radio u sastavu: Draško Ređep, predsednik, Jovan Ćirilov i Radovan Popović.

izvor: Građanski list
Naslov: Re: vesti
Poruka od: Sale Januar 11, 2009, 21:24:28
mali spot urađen u stop motion tehnici , ljubitaljima knjiga će se dopasti  ;)

http://www.25thestate.com/
Naslov: Re: vesti
Poruka od: Lee Januar 22, 2009, 19:37:53
NIN-ova nagrada Vladimiru Pištalu

Vladimir Pištalo dobitnik ovogodišnje NIN-ove nagrade za roman "Tesla, portret među maskama". NIN-ova nagrada se dodeljuje od 1954. godine.

Dobitnik NIN-ove nagrade za najbolji domaći roman objavljen u 2008. godini je književnik Vladimir Pištalo za delo "Tesla, portret među maskama", u izdanju zrenjaninske "Agore".

"Pištalov roman je izabran tesnom većinom glasova", saopštio je predsednik žirija Milan Vlajčić.

"Pištala odlikuje poetska slikovitost, izvrsno poznavanje istorijskih činjenica i Teslinih vizionarskih ideja", kazao je Vlajčić.

Za njega su glasali, pored Vlajčića, Milo Lompar i Stevan Tontić dok je roman Radoslava Petkovića "Savršeno sećanje na smrt" u izdanju" Stubova kulture" dobio glasove Aleksandra Jovanovića i Slobodana Vladušića.

"Pištalov roman prati životnu putanju Nikole Tesle na neobičan i za našu kulturu potpuno nov način", navodi se u obrazloženju žirija kao i da je "napisan poetskim stilom sa mnogo epifanijskih trenutaka, uz niz izvanredno oblikovanih sporednih likova".

Uži izbor

Za NIN-ovu nagradu ove godine je konkurisalo sedam autora. Žiri je u uži izbor uvrstio romane "Tesla, portret među maskama", "Hamam Balkanija" Vladislava Bajca, u izdanju "Arhipelaga", "Moja poslednja glavobolja" Laure Barne, "Nevidljivi" Aleksandra Gatalice, u izdanju Zavoda za udžbenike, i "Top je bio vreo" Vladimira Krcmanovića u izdanju "Via printa". U užem izboru našla su se i dela Radoslava Petkovića "Savršeno sećanje na smrt" i Svetislava Basare "Dnevnik Marte Koen" u izdanju "Derete".

Predsednik žirija Vlajčić, konstatovao je da je 2008. godina bila "izvanredno bogata romaneskna godina koja je otežala rad žiriju, i svaki od sedam romana iz najužeg izbora mogao je dobiti nagradu". U širem izboru od 23 romana bio veći broj naslova koji su mogli ući u najuži izbor. Prilikom konačnog glasanja odlučivale su nijanse.

Nagrada će ovogodišnjem laureatu biti svečano uručena 30. januara u Skupštini grad Beograda, a priznanje se sastoji od diplome redakcije časopisa NIN i 900.000 dinara koje daruje Telekom Srbija.

NIN-ova nagrada za književnost dodeljuje se od 1954. godine, a prvi dobitnik tog priznanja bio je Dobrica Ćosić, za roman "Koreni". Prošle godine nagrada je dodeljena Draganu Velikiću za roman "Ruski prozor".

Vladimir Pištalo

Vladimir Pištalo (1960) je jedan od najznačajnijih savremenih srpskih pripovedača.

Njegova najpoznatija ostvarenja su poetske proze: "Slikovnica", "Manifesti", "Noći", "Kraj Veka", zbirke priča "Vitraž u sećanju", "Priče iz celog sveta" i roman "Milenijum u Beogradu".

Osim ovih, Pištalo je i autor dve neobične literarno-biografske knjige - "Aleksandride", bajkovite povesti o životu Aleksandra Makedonskog, i novele "Korto Malteze".

Francuski prevod romana "Milenijum u Beogradu" bio je u najužem izboru za prestižnu godišnju nagradu "Femina" za najbolji prevedeni roman na francuski jezik.

Vladimir Pištalo je već godinama živi u SAD. Doktorirao je na temi tri identiteta srpskih iseljenika: srpskom, američkom i jugoslovenskom, a na Univerzitetu u Vusteru (Masačusets) na kome predaje savremenu američku i svetsku istoriju.

Svi dobitnici

NIN-ovu nagradu od osnivanja do danas su dobili:

1954. Dobrica Ćosić - "Koreni"
1955. Mirko Božić - "Neisplakani"
1956. Oskar Davičo - "Beton i svici"
1957. Aleksandar Vučo - "Mrtve javke"
1958. Branko Ćopić - "Ne tuguj, bronzana stražo"
1959. Nagrada nije dodeljena
1960. Radomir Konstantinović - "Izlazak"
1961. Dobrica Ćosić - "Deobe" (2. put)
1962. Miroslav Krleža - "Zastave"
1963. Oskar Davičo - "Gladi" (2. put)
1964. Oskar Davičo - "Tajne" (3. put)
1965. Ranko Marinković - "Kiklop"
1966. Meša Selimović - "Derviš i smrt"
1967. Erih Koš - "Mreža"
1968. Slobodan Novak - "Mirisi, zlato, tamjan"
1969. Bora Ćosić - "Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji"
1970. Borislav Pekić - "Hodočašće Arsenija Njegovana"
1971. Miloš Crnjanski - "Roman o Londonu"
1972. Danilo Kiš - "Peščanik"
1973. Mihailo Lalić - "Ratna sreća"
1974. Jure Franičević Pločar - "Vir"
1975. Miodrag Bulatović - "Ljudi sa četiri prsta"
1976. Aleksandar Tišma - "Upotreba čoveka"
1977. Petko Vojnić Purčar - "Dom sve dalji"
1978. Mirko Kovač - "Vrata od utrobe"
1979. Pavle Ugrinov - "Zadat život"
1980. Slobodan Selenić - "Prijatelji"
1981. Pavao Pavličić - "Večernji akt"
1982. Antonije Isaković - "Tren 2"
1983. Dragoslav Mihailović - "Čizmaši"
1984. Milorad Pavić - "Hazarski rečnik"
1985. Živojin Pavlović - "Zid smrti"
1986. Vidosav Stevanović - "Testament"
1987. Voja Čolanović - "Zebnja na rasklapanje"
1988. Dubravka Ugrešić - "Forsiranje romana reke"
1989. Vojislav Lubarda - "Vaznesenje"
1990. Miroslav Jošić Višnjić - "Odbrana i propast Bodroga u sedam burnih godišnjih doba"
1991. Milisav Savić - "Hleb i strah"
1992. Živojin Pavlović - "Lapot" (2. put)
1993. Radoslav Petković - "Sudbina i komentari"
1994. Vladimir Arsenijević - "U potpalublju"
1995. Svetlana Velmar Janković - "Bezdno"
1996. David Albahari - "Mamac"
1997. Milovan Danojlić - "Oslobodioci i izdajnici"
1998. Danilo Nikolić - "Fajront u Grgetegu"
1999. Maksimilijan Erenrajh Ostojić -"Karakteristika"
2000. Goran Petrović - Sitničarnica 'Kod srećne ruke'
2001. Zoran Ćirić - "Hobo"
2002. Mladen Markov - "Ukop oca"
2003. Vladan Matijević - "Pisac iz daleka"
2004. Vladimir Tasić - "Kiša i hartija"
2005. Miro Vuksanović - "Semolj zemlja"
2006. Svetislav Basara - „Uspon i pad Parkinsonove bolesti"
2007. Dragan Velikić- "Ruski prozor".


izvor: RTS
Naslov: Re: vesti
Poruka od: Lee Februar 05, 2009, 07:11:49
Albahari dobitnik Vitalove nagrade

Književnik David Albahari dobitnik je ovogodišnje Vitalove nagrade Zlatni suncokret – za zbirku priča Svake noći u drugom gradu, u izdanju Srpske književne zadruge (SKZ), saopštio je juče predsednik žirija Jovan Zivlak. U nagrađenom delu autor "manirom vrsnog pripovedača govori o našem svetu i vremenu, o akterima iz našeg prostora, u tradiciji jedne moderne, sugestivne i senzibilne pripovedačke umešnosti" i stoga je, prema svim umetničkim kriterijumima, zaslužio ovu nagradu, poručuje Zivlak. On podseća i na to da je Albahari prisutan na domaćoj i svetskoj književnoj sceni već tri decenije.

Svake noći... zauzima prostor Beograda, Ljubljane, Zagreba, Minhena, Kalgarija (...), i tim delom Albahari još jednom pokazuje da "niko u srpskoj književnosti nema tako modernu percepciju ili organizaciju pripovetke". Dobitniku nagrade biće ponovljeno izdanje nagrađene knjige, a pripašće mu i novčani iznos od 5.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti, zahvaljujući podršci kompanije "Invej" koja je većinski vlasnik Fabrike ulja i biljnih masti "Vital" u Vrbasu.

Svečana dodela 13. Zlatnog suncokreta biće održana krajem februara u Beogradu, a Albahari je obećao da će za tu priliku doputovati iz Kanade. Žiri, u čijem su sastavu bili i Nikola Strajnić i Vladimir Gvozden, odluku o pobedniku doneo je jednoglasno, a u užem izboru bili su i romani Sara Petra Sarića i Top je bio vreo Vladimira Kecmanovića.

izvor: Građanski list
Naslov: Re: vesti
Poruka od: Lee Februar 20, 2009, 17:39:50
Petar Sarić i Vladimir Kecmanović dobitnici nagrade Meša Selimović

Romani "Sara" autora Petra Sarića i "Top je bio vreo" Vladimira Kecmanovića dobitnici su nagrade "Meša Selimović" za 2008. godinu.

U izboru za najbolju knjigu u 2008. godini učestvovalo je 49 kritičara, a nagrađeni romani "Sara" u izdanju Srpske književne zadruge i "Top je bio vreo" u izdanju "Via print" dobili su po 14 glasova članova velikog žirija.
Nagrada "Meša Selimović" dodeljuje se od 1988. godine i tada, kao i dve decenije kasnije nagradu su podelila dva romana.
"U poslednje vreme sam navikao da delim nagradu sa nekim", rekao je Kecmanović jedan od dvojice dobitnika nagrade "Meša Selimović" i izrazio žaljenje što Sariću, koji živi na Brezovici i koji nije bio u mogućnosti da dođe u Beograd, nije lično čestitao.
"Čitajući Selimovića, nama se otvaraju oči kojima, kao da nisu naše, vidimo što pre nismo videli, i uši kojima, kao da nisu naše, čujemo što pre nismo čuli. Zbog toga i ovde na Brezovici, ništa nije kao što je juče bilo", naveo je Sarić u pismu.
Vladimir Kecmanović je govoreći o svojim planovima, naveo da će nagrađeni roman "Top je vreo" biti okosnica njegove buduće knjige koja će biti završena za dve do tri godine.
Nagrada koja se sastoji od skulpture sa likom Meše Selimovića, Povelje i novčanog iznosa biće dodeljena na svečanosti početkom marta u svečanoj sali Skupštine grada Beograda.

izvor: Blic
Naslov: Re: vesti
Poruka od: Sale April 03, 2009, 20:37:27
(http://www.b92.net/news/pics/2009/04/98955116549d5e834984ba740909934_extreme.jpg)

"Tesla" čvrsto drži prvo mesto

Treći mesec za redom (mart) roman, "Tesla-portret među maskama", koji je Vladimiru Pištalu doneo NIN-ovu nagradu, čvrsto drži prvo mesto na listi bestselera prema podacima virtuelne Knjizare.com, iz kojih se vidi da nema novih naslova u odnosu na februar, samo su već poznati izmenjali mesta.

Pištalov roman je neosporno najviše tražena knjiga na celom području na kome se prodaje jer je zauzela i prvo mesti na listi Ministrastva kulture otkupljenih knjiga za biblioteke u Srbiji.

Martovska lista bestselera i lista najtraženijih knjiga od strane biblioteka poklopila se još i u slučaju "Lovca na zmajeve" Haleda Hoseinija samo dok je na listi Knjizare.com na drugom, kao što je bio i u februaru, na listi otkupa je na trećem mestu.

Zanimljivo je da je toj listi na drugom mestu roman "Muzej nevinosti" Orhana Pamuka, koga, inače, nema ni među 20 bestselera prema izveštajima knjižara.

Dve knjige "Tajna" Ronde Birn i "Dovoljan razlog", Marije Jovanović su tokom marta promenile mesta.

"Tajna" je sa osmog u februaru dospela na treće mesto u martu dok je roman Marije Jovanović pao sa trećeg na četvrto.

Na petom mestu je drugi Haledov roman "Hiljadu čudesnih sunaca" koji je mesec dana ranije imao šestu poziciju i koji se odmah nakon objavljivanja, sledeći uspeh "Lovca na zmajeve", obreo na listi bestselera, i od tada se drži na nekom od prvih 10 mesta.

Isti slučaj je sa dva romana Karlosa Ruisa Safona "Senka vetra" i "Igra anđela" koji su u martu na devetom odnosno 10. mestu.

Na šestom mestu je "Priči nikad kraja" (u februaru je bila na trećem) spisateljskog tandema Gorica Nešović i Jelica Greganović. Knjiga je osvojila domaće čitaoce i bez medijske podrške ta njihova razmena životnih iskustava postala hit.

Na sedmom i osmom mestu su romani "Čitač", Bernharda Šlinka i "Pitanja i odgovori", Vikasa Svarupa, koje su vratile u žizu interesovanja njihove filmske verzije.

Naime, prema Svarupovoj knjizi je snimljen "Milioner iz blata" koji je odneo pregršt Oskara uključujući onog za najbolji film u 2008 godini i britanskih BAFTA nagrada, a "Čitač" je doneo Kejt Vinslet "Oskara" za najbolju žensku ulogu. Takođe, ovom filmu je pripala čast da otvori beogradski Fest, tačnije interpretatoru glavne muške uloge Rejfu Fajnsu, što je sve bila odlična pormocija za knjigu objavljenu na srpskom jeziku pre četiri godine.

Ekranizacija vampirske sage Stefani Majer "Sumrak" bila je presudna da se nastavak "Mlad mesec" nađe na 11 mestu, a prvi deo koji je u vreme prikazivanja filma bio među prvih 10, sada se našao na poslednjem 20. mestu.

Kompletna lista :

1. Tesla portret medju maskama, Vladimir Pistalo - 182
2. Lovac na zmajeve, Haled Hoseini - 133
3. Tajna, Rhonda Byrne - 132
4. Dovoljan razlog, Marija Jovanovic - 127
5. Hiljadu čudesnih sunaca, Haled Hoseini - 107
6. Prici nikad kraja, Gorica Nesovic i Jelica Greganovic - 89
7. Čitač, Bernhard Šlink - 84
8. Pitanja i odgovori, Vikas Svarup - 62
9. Senka vetra, Karlos Ruis Safon - 57
10. Igra anđela, Karlos Ruis Safon - 54
11. Mlad mesec, Stefani Majer - 50
12. Nova zemlja, Ekart Tol - 49
13. Zasto muskarci vole kucke, se*i Argou - 48
14. Azbuka mog života, Mirjana Bobić-Mojsilović - 46
15. Brida, Paulo Koeljo - 41
16. Hamam Balkanija, Vladislav Bajac - 38
17. Dnevnik Marte Koen, Svetislav Basara - 36
17. Lutajuci bokelj, Nikola Malovic - 36
19. Bokeska kuzina, Vlasta Mandic - 35
20. Sumrak, Stefani Majer - 34

preuzeto sa B92 i sa knjizara.com
Naslov: Re: vesti
Poruka od: Lee April 21, 2009, 10:21:06
Svetski dan knjige i u Beogradu

Svetski dan knjige, koji se proslavlja u celom svetu 23. aprila, biće obeležen i u Beogradu, pre svega, zahvaljujući entuzijazmu i ličnoj inicijativi, a na Beograđanima je da učešćem (besplatnim) pokažu da to cene i da vole knjigu.
Tradiciju da se 23. april obeležava kao dan u slavu knjige, jer su tog dana u dvema državama koje su bile krvni neprijatelji 1616. godine preminula dva "besmrtna" književnika zapadne civilizacije Španac Migel de Servantes i Englez Vilijem Šekspir, ustanovili su, daleke 1926. godine, knjižari u Barseloni.

KNJIGA Oni su odlučili da svakom kupcu koji na taj dan kupi knjigu poklone po jedan cvet. Lep, galantan gest Katalonaca inspirisao je UNESKO da 1995. donese odluku o proglašenju 23. aprila za Svetski dan knjige i prevođenja, a pre nekoliko godina ovaj datum je ušao u kalendar kulturnih dešavanja u Beogradu. Priključuju mu se postepeno i druga mesta u Srbiji. Prigodni programi se organizuju, pre svega, u bibliotekama i domaćim i stranim kulturnim centrima, a ove godine se prvi put uključuje Zadužbina "Dositej Obradović", organizovanjem svečane akademije u Velikoj sali Kolarčeve zadužbine. Zadužbina je od ove godine odlučila da ceo april bude u znaku prvog srpskog prosvetitelja, a kao centralni događaj "Dositejevih aprilskih dana" predviđena je akademija "Dositejevi darovi", povodom Svetskog dana knjige.
To je humanitarna priredba i svi učesnici nastupaju besplatno, a publika može da dobije karte, ukoliko donese na poklon makar jednu knjigu. Karte se mogu podići 21. 22. i 23 aprila na Kolarcu i u Dostejevoj zadužbini ( Nušićeva 4).
Upravnica Zadužbine Mirjana Dragaš kazala je da će prigodine svečanosti u čast Svetskog dana knjige biti ubuduće tradicionalne manifestacije koje će organizovati Zadužbina, jer je Dositej apirla 1783 objavio u dvema knjigama ("Život i priključenija" i "Pismo Haralampiju") svoj prosvetiteljski program u kome se zalagao za širenje obrazovanja među Srbima kao put u moderno doba. Dragaš je rekla da će sve prikupljene knjige ( pored onih koje će se "zamenjivati" za ulaznice i koje će Beograđani pokloniti) otići u školske biblioteke u zabačenim mestima, a sredstva koja budu prikupljena od donatora namenjena su školi za decu s posebnim potrebama.
U programu, koji počinje u 20 sati, učestvuju akademski horovi "Krsmanca" i Kolegijum muzikum, prvaci beogradske Opere Sanja Kerkez, Jadranka Jovanović, Ivan Tomašev, glumci Rada Đuričin, Ljiljana Blagojević, Ivan Jagodić i Aleksandar Dunić, a autor scenarija i režiser je Radomir Putnik. Jedina gradska institucija kulture koja je ove godine pripremila program za Dan knjige je Biblioteka Beograda koja je organizovala da javne ličnosti iz sveta umetnosti, kulture i politike "rade" od 11 do 13 sati na Odeljenju za rad s korisnicima. Oni će, pod sloganom "Mi smo u biblioteci", raditi kao bibliotekari i usluživati čitaoce, davati im predloge za čitanje i razgovarati s korisnicima o knjigama. Taj rad će koordinirati profesionalni bibliotekari.
Ove godine su učešće u akciji popularizacije knjige i čitanja najavili multimerdijalna umetnica Slađana Milošević, glumac Gordan Kičić, književnica Ljubica Arsić, glumica Ana Franić, voditelj Dejan Pantelić, zamenica gradonačelnika Beograda Radmila Hrustanović, pop pevačica Jelena Tomašević, TV ličnost i književnica Gorica Nešović, novinar Dragan Ilić, modna kreatorka Dragana Ognjenović... Biblioteka se nada da će ove poznate ličnosti podstaći interesovanje za učlanjenje u najveću pozajmnu biblioteku u okruženju. Od stranih kulturnih centara najbogatiji program za Svetski dan knjige pripremio je španski Institut Servantes koji nosi ime autora "Don Kihota", prvog modernog romana evropske kulture. U saradnji sa izdavačkom kućom "Narodna knjiga", Institut će tačno u podne u Svečanoj sali predstaviti novu knjigu Gordane Chirjanić "Kaprici i duže priče". Pojam kaprici je preuzet od velikog španskog slikara Goje, a pripovetke su univerzalne i o njima će govoriti urednik, ugledni pisac i književni kritičar Vasa Pavković.
U pešačkoj zoni, ispred Instituta, od 13 sati, Institut će poklanjati Beograđanima primerke knjige poezije Hosea Martija, poznatog kubanskog pesnika. Deliće ih članovi biciklističkog kluba "Avala", najstarijeg kluba u Srbiji, koji je pod pokroviteljstvom Instituta Servantes. Dan u slavu knjige Institut će završiti u 18 sati kada će, u saradnji sa knjižarom "Zepter Book World", poklanjati knjige autorke španskog porekla Silvije Monros-Stojaković, pod imenom "Nastaviće se". Tim povodom, autorka će svim zainteresovanima potpisivati ovu svoju autobiografsku knjigu.
Nemački Gete institut najavio je da će u svojim prostorijama organizovati, povodom Svetskog dana knjige, čitalački maraton " Prevođenje kao kulturna razmerna", tokom koga će biti čitani tekstovi na originalu i u srpskom prevodu Danijela Kelmana, Vladimira Kaminera, Torstena Bekera ... Izdavači, knjižari i književna društva nisu pokazali inicijativu da se uključe u obležavanje Svetskog dana knjige sa časnim izuzetkom dve izdavačke kuće "Laguna" i "Dereta". "Laguna" u klubovima čitalaca u Makedonskoj i Resavskoj ulici u Beogradu, kao i u Klubu u Nišu, postaviće spisak od 100 naslova.
Svako ko kupi knjigu sa spiska, moći će da odabere još jednu na poklon, dok oni koji kupe dve, mogu da odaberu tri sa spiska na poklon. Akcija će trajati do 1. maja. "Dereta" je odabrao da sledi primer kolega iz Barselone i da svakoj dami koja kupi 23. aprila knjigu u nekoj od njegove dve knjižare pokloni po cvet. Veliki ruski pisac, sada američki državljanin, Aleksandar Genis, koji je nedvano boravio Beogradu, poručio je, povodom Dana knjige, da veruje u njen opstanak, jer "na Internetu mogu da se nađu odgovori ako se postave pitanja, a u knjigama se kriju nova pitanja i odgovori kojih se do sada niko nije setio".
Naslov: Re: vesti
Poruka od: Lee April 22, 2009, 01:47:52
Pokrenuta Svetska digitalna biblioteka

(http://moderateur.blog.regionsjob.com/public/images4/.unesco_m.jpg)

BEOGRAD - Upravnik Narodne biblioteke Srbije Sreten Ugričić danas je prisustvovao ceremoniji pokretanja Svetske digitalne biblioteke u sedištu UNESKO-a u Parizu, koja će širom sveta učiniti dostupnim kulturno blago iz svih epoha ljudske istorije, saopštila je NBS.

UNESKO i 32 nacionalne biblioteke kao partnerske institucije su danas pokrenule internet portal koji predstavlja jedinstven kulturni materijal biblioteka i arhiva iz celoga sveta. Na adresi portala ( www.wdl.org (http://www.wdl.org) <http://www.wdl.org/ (http://www.wdl.org/)), biće dostupna građa koja obuhvata rukopise, mape, retke knjige, filmove, zvučne zapise, printove i fotografije. Pristup materijalu biće neograničen i besplatan. Na sajtu će biti dostupno kulturno blago iz svih epoha ljudske istorije i sa svih meridijana svetske geografije.

Narodna biblioteka Srbije se projektu priključila među prvima, u aprilu 2008, na poziv Kongresne biblioteke iz Vašingtona, kao osma nacionalna biblioteka - partner. Kulturnu baštinu Srbije će, za sada, u trezoru Svetske digitalne biblioteke predstavljati dva dokumenta: Miroslavljevo jevanđelje, koje se već nalazi na UNESKO-voj listi "Pamćene sveta" i avangardni časopis Zenit.
Biblioteka funkcioniše na sedam jezika - arapskom, kineskom, engleskom, francuskom, portugalskom, ruskom i španskom i obuhvata sadržaje sa više od 40 jezika. Omogućeno je međukulturno i međuvremensko pretraživanje i svaki od predmeta i video zapisa objašnjen je od strane stručnjaka, kustosa.
Naslov: Re: vesti
Poruka od: Sale April 22, 2009, 14:03:28
Ovo je odlična stvar ! Globalna internet mreža ovakvim poduhvatima zaista dobija na vrednosti : da svako u svakom trenutnku može da konsultuje i otkrije arhive nacionalnih narodnih biblioteka i drugih kulturnih institucija. Bacio sam oko, sajt je lepo odrađen i tek je na početku, ažuriraće se vremenom i dopunjavati još brojnijim naslovima. Uz neke sadržaje postoje i video klipovi u kome stručnjaci govore o delu i autoru. Što se Srbije tiče, predstavljeno je Miroslavljevo jevanđelje kao i Zenit, međunarodna kulturna i umetnička revija.

 :preporuka: :star: 
Naslov: Re: vesti
Poruka od: Lee Maj 18, 2009, 06:52:08

Antologija srpske književnosti na Internetu

Velika antologija srpske književnosti, sa 110 književnih dela, od srede će biti besplatno dostupna na Internetu. Ova digitalna biblioteka sadrži knjige Petra Petrovića Njegoša, Dositeja, Stevana Sremca, Sima Matavulja, Bore Stankovića, Svetlane Velmar-Janković i mnogih drugih.

Prema rečima Katarine Milanović, menadžera programa „Partner u učenju”, antologija je nastala u saradnji Učiteljskog fakulteta i firme „Microsoft”.

– Ideja je da dete, koje za lektiru treba da pročita Nušićevu „Autobiografiju”, uz dva klika mišem dođe do knjige – kaže Katarina Milanović, koja nas je zamolila da ne objavljujemo ime sajta, jer je još u izradi, a budući čitaoci treba da se strpe još dva dana, pre nego što „zarone” u digitalnu biblioteku.

Biblioteka digitalizovanih dela srpske književnosti biće dostupna svim građanima u Republici Srbiji i u inostranstvu, a osmišljena je u svrhu promocije književnih i kulturnih dobara u međunarodnim okvirima, kao i podizanja opšte i digitalne pismenosti građana Republike Srbije.

Čitaoci će na raspolaganju imati i srednjovekovna žitija srpskih svetaca, srpsku narodnu poeziju i prozu, kapitalna dela srpske književnosti 18. i 19. veka, do najvažnijih dela s početka 20. veka, koja nisu pod autorskim pravima, i važnih književnih dela 20. veka za čije su objavljivanje u ovoj ediciji pravo dali sami autori. Tu su i Sabrana dela Svetog Save, odabrane srpske narodne pesme i priče, pesme Branka Radičevića, Milana Rakića, Jovana Dučića, pesme Vaska Pope i Ljubomira Simovića, knjige za decu Jovana Jovanovića Zmaja i Ljubivoja Ršumovića. Sve knjige ove digitalne antologije su na srpskom jeziku i u ćiriličnom pismu.

Odabir dela zastupljenih u ovoj digitalnoj ediciji napravio je Učiteljski fakultet u Beogradu, a digitalizaciju dela je uradio „Microsoftov” centar za razvoj softvera u Beogradu.

Promocija sajta biće održana u sredu u 11 časova, na Učiteljskom fakultetu u Beogradu, u Ulici kraljice Natalije 11. O projektu će govoriti Žarko Obradović, ministar prosvete, Svetlana Velmar-Janković, Aleksandar Jovanović, dekan Učiteljskog fakulteta i drugi.

izvor: Politika


Nadam se da će ta adresa uskoro biti dostupna. Jedva čekam!
Naslov: Re: vesti
Poruka od: Lee Maj 18, 2009, 19:52:27
(http://svrljig.info/wp-content/uploads/2009/05/si-zoran-vuccich.jpg)  "Nagrada “Drainac” Zoranu Vučiću"

Prestižna pesnička nagrada “Drainac” za objavljenu zbirku pesama tokom 2008. godine , povodom jubilarnih 40. Drainčevih književnih susreta i 110. godišnjice od rođenja Rada Drainca, dodeljena je ove godine svrljiškom pesniku Zoranu Vučiću na Drainčevim susretima u Prokuplju održanim od 12 do 19. maja 2009. godine.  U čast velikom srpskom pesniku, tradicionalno se dodeljuje nagrada Drainac za poeziju. Nagrada se sastoji od bronzane statuete Rada Drainca rad akademskog vajara Dragana Drobnjaka i novčane nagrade.
Tokom 2008. godine srpski pesnici štampali su blizu sedamdeset zbirki stihova. Žiri, u sastavu Ivan Ivanović, član, Dragan Barjakterević, član i Jovan Pejčić, predsednik, najpre je izbor sveo na devet, pa na tri naslova. Najveću moguću pažnju privuke su zbirke Dejana Aleksića, Novice Tadića, Zorana Vučića, Dragomira Brajovića, Zorana Pešića Sigme, Duška Novakovića,
Milana Đorđevića, Predraga Baje Lukovića, Dejana Ilića, i dr.
Na završnoj sednici, žiri je doneo jednoglasnu odluku da se nagrada “Rade Drainac” ove godine dodeli Zoranu Vučiću za knjigu Stari i novi stihovi, koju je prošle godine objavio Grafički atelje “Serafimović” iz Niša.
Stari i novi stihovi su knjiga sinteze sveukupnoga pevanja Zorana Vučića. Započinju je pesme iz ranih sedamdesetih godina prošloga stoleća, završava se strofama takoreći jučerašnjim. Na početku, javlja nam se stvaralac orfejskog glasa koji raspevano, u zanosu uzvikuje: “Živim jednu prošlost hiljadu vekova”, i: “Prolazim ko senka neke budućnosti” a u najnovijim stihovima, to je prorok, svedok, sudija svetu i sopstvenom pozvanju:
“Tu gde su slova svetlela,
grajaće crno sunce iz pomame.
Prezrene reči, napuštene, same,
u ždrelu noći svetle kao znamen.”
Između ovih  iskaza, kao medju obalama izvesnoga moćnog toka sa svima njegovim rukavcima i vrtlozima, širi  se i struji govor Vučićeve pesme, uspostavlja se i podiže gradjevina jedne lične mitologije praga, kuće, zavičaja, otadžbine, vaseljene - u simbolima i slikama, u metaforamaa  i pojmovima spliću se i raspliću ritmovi i melodije življenja i stvaranja, java, san i nesanice osećajnog i pobunjenog bića nesvakodnevnog umetničkog dara, velike književne kulture. U ovim pesmama Vučić je “putnik raspet raspućima”, “putnik na putu s čeonom muzikom”, onaj koji prozire stvarnost iz nje same, iz njenoga praha kao iz opšte sudbine čoveka i ljudskosti - nad kojim bdi svetinja jezika, svetinja pesničke reči, ističe se u obrazloženju odluke žirija o dodeli ovogodišnje Drainčeve nagrade.
“Srećan sam što sam upisan na listu dostojnih da ponesu nagradu koja nosi ime velikog pesnika”…

U ovom oskudnom vremenu osećam se malo nelagodno i tužan sam zbog svih onih koji su nesrećni i izloženi patnji, kao što je i Rade Drainac svojim nepristajanjem  na stvarnost, i etičkim stavom, u literaturi i životu, bio na strani obespravljenih i nemoćnih. Drainčeva životna staza bila je kratka, a život izuzuzetno sadržajan, ispunjen mukom i lepotom, ljubavima i porazima. Tom stvaraocu, raspetom izmedju zavičaja i sveta i zagledanom  u neku svoju utopijsku budućnost, literatura je bila glavno uporište i pribežište u svetu  koji je već izgubio humanistička obeležja. Zato je njegova poezija bila (i ostala) svojevrsna pobuna protiv gradjanskih konvencija, lažnog morala, naše tipične palanačke malogradjanštine i salonskog levičarstva nekih buržoaskih intelektualaca.

Drainac je sebe smatrao izvornim levičarem i borcem za socijalnu pravdu, zato je i proglašavan pozerom, neautentičnim  liričarem i skandal-majstorom, a docnije i potpuno izopšten iz srpske  književnosti, sa očiglednom namerom  da bude zaboravljen. Ali taj Rapsod kome domovina na čelo nije udarila prosvetni žig ostvario je delo trajne književne vrednosti koje nije moglo da bude izbrisano ni dekretima, ni prećutkivanjem, onih, samo prividno moćnih, privremenih krojača književnih i ljudskih i ljudskih sudbina.

Književno delo pesnika Drainca nije moglo da bude precrtano. Njegove knjige posle Drugog svetskog rata bile su prava retkost, ali i izuzetno i podsticajno otkriće za mlade pesnike koji su tek stupali u književnost. Pesničko delo Radeta Drainca u tom vremenu bilo je neprihvatljivo (sablažnjivo i jeretičko), koje narušava kanone socijalističkog realizma i remeti njihova načela.

Poezija ovog veoma značajnog i osobenog liričara biće uvek mlada i sveža, štampana i čitana sve dok bude trajao jezik naroda kojem je rodjenjem pripadao. Ima li lepše književbne sudbine od ove, i zato i ja bivam srećan što sam upisan u listu dostojnih da ponesu nagradu koja nosi njegovo ime.

izvor: svrljig.info
Naslov: Odg: vesti
Poruka od: Sale Maj 22, 2009, 10:31:09
Antologija srpske književnosti na Internetu

(http://img198.imageshack.us/img198/1297/prtscrcaptureb.png) U svečanoj sali Učiteljskog fakulteta u Beogradu danas je predstavljen projekat „Antologija srpske književnosti“, napravljen sa ciljem da se zainteresovanim čitaocima širom sveta putem informacionih tehnologija olakša pristup i čitanje preko 100 kapitalnih književnih dela najznačajnijih domaćih autora. Odabir dela zastupljenih u ovoj digitalnoj ediciji napravio je Učiteljski fakultet u Beogradu, a njihovu digitalizaciju je izvršio Microsoftov Razvojni centar u Beogradu, u okviru aktivnosti programa „Partner u učenju“.

Ova biblioteka digitalizovanih dela srpske književnosti svima je dostupna besplatno i u funkciji je promocije književnih i kulturnih dobara u međunarodnim okvirima, kao i podizanja opšte i digitalne pismenosti građana Republike Srbije.
„Smatram da je ovo veliki korak za našu kulturu, ne samo za književnost, i za naše đake, studente i profesore, jer će omogućiti lak pristup ovim knjigama svima, bilo u zemlji i u inostranstvu“, rekao je otvarajući današnju promociju dr Aleksandar Jovanović, dekan Učiteljskog fakulteta u Beogradu, institucije koja je dala nemerljiv doprinos projektu „Antologija srpske književnosti“.

U procesu digitalizacije korišćene su najnovije tehnologije, razvijene u Razvojnom centru Microsofta u Srbiji. Svih 110 do sada dostupnih digitalizovanih knjiga se mogu preuzeti u najnovijem Microsoft Word formatu dokumenata koji podržavaju svi softverski paketi i operativni sistemi, i koji olakšava čitanje na ekranu računara. „Tehnologije koje razvijamo ovde u Beogradu postaju sastavni deo Microsoftovih proizvoda dostupnih širom sveta, a jedan od projekata na kojem radi naš Razvojni centar, sistem za prepoznavanje štampanog teksta, nam je omogućio da doprinesemo ovom, za srpsku kulturu veoma važnom projektu, i na to smo svi, kao tim, jako ponosni,“ rekao je Bodin Drešević, direktor Microsoftovog Razvojnog centra u Srbiji.

„Ovaj projekat je poklon korporacije Microsoft srpskom obrazovanju i građanima, i smatramo da će doprineti očuvanju srpske kulturne baštine i njenoj promociji širom sveta na kvalitetan i moderan način. Smatramo da projekti poput ovog predstavljaju pravi način na koji velike svetske firme mogu doprineti razvoju Srbije, a mi kroz program „Partner u učenju“ u Srbiji već 5 godina doprinosimo širenju opšte i digitalne pismenosti učenika i studenata u Srbiji“, pojasnio je Vladan Živanović, generalni direktor Microsofta u Srbiji.

„Antologija srpske književnosti“ sadrži preko 100 dela dostupnih za preuzimanje preko Interneta: od srednjovekovnih žitija srpskih svetaca i srpske narodne poezije i proze (sabrana dela Svetog Save, odabrane srpske narodne pesme i priče), preko kapitalnih dela srpske književnosti XVIII i XIX veka, pa sve do najvažnijih dela s početka XX veka koja nisu obuhvaćena autorskim pravima (pesme Branka Radičevića, Milana Rakića, Jovana Dučića, Nušićeve i Sterijine komedije, knjige za decu Jovana Jovanovića Zmaja). Za neka od važnih književnih dela XX veka dozvolu za objavljivanje u ovoj ediciji su dali sami autori, među kojima su Ljubomir Simović, Svetlana Velmar-Janković, Ljubivoje Ršumović, Grozdana Olujić i mnogi drugi.

Svi naslovi uključeni u ovu digitalnu antologiju su na srpskom jeziku, u ćiriličnom pismu, i dostupni su za preuzimanje u Microsoft Word formatu svim zainteresovanima na Web lokaciji www.antologijasrpskeknjizevnosti.rs (http://www.antologijasrpskeknjizevnosti.rs)

Izvor: Mikro

 :pohvala: :preporuka: :star:
Naslov: Odg: Vesti iz sveta knjiga
Poruka od: geronimo Septembar 04, 2009, 00:05:22
Француски цртач Жоан Сфар адаптирао познату књигу, стрип у оригиналу објавила позната кућа „Галимар”, а код нас Едиција „Весели четвртак”
Култна књига за децу и одрасле, „Мали принц”, из пера Антоана де Сент Егзиперија од сада ће моћи да се чита и у форми стрипа. Жоан Сфар (1971), један од најталентованијих аутора новог таласа француско-белгијског стрипа, адаптирао је лик чувеног сањара, остајући веран Егзиперијевом тексту, а његов стрип управо је објављен на српском у Едицији „Весели четвртак” из Београда, која је основана прошле године са намером да „пробуди стрип публику у Србији”.

Стрип „Мали принц” прошле године је објавила издавачка кућа „Галимар” у едицији „Фетиш”, а Сфарово дело у Француској је дочекано као издавачки подухват године и оцењено као једна од најбољих књижевних адаптација у жанру стрипа. „Мали принц” у новом руху награђен је признањем за најбољи графички роман по избору француског књижевног часописа „Лир”, а на престижном међународном фестивалу стрипа у Ангулему оцењен као најзначајнији стрип за младе.

Сфар је, иначе, познат по томе што, уз Луиса Трондхајма, потписује изузетно амбициозни серијал „Доњон”, на којем сарађује још неколицина цртача и сценариста. Његова намера да реплике Малог принца смести у облачиће заправо представља прву стрип адаптацију Егзиперијеве поетско-филозофске књиге из 1943, а ту идеју одобрили су и носиоци ауторских права француског писца чија је популарна књига преведена на више од 180 језика и продата у више од 80 милиона примерака. Такође, Сфаров „Мали принц” биће први рад овог аутора објављен на простору некадашње СФРЈ.

По чему би „Мали принц” Жоана Сфара могао бити нов и оригиналан?

Према речима стрип критичара Павла Зелића, иако Егзиперијева књижица у свима нама изазива јаке емоције и асоцијације на јунакову малу планету са три вулкана, она се највећим делом састоји од дијалога ликова усред пустиње. Нема се ту, дакле, много шта цртати, сматра Зелић, поготово што постоји и друго ограничење, а то су илустрације самог Егзиперија, које красе странице сваког издања „Малог принца”, што значи да Сфар мора да дела унутар већ јасних параметара.
– Сфар остаје веран чак и Егзиперијевој цртачкој визији, али хвата сваку и најмању прилику да доцрта оно што недостаје, или да нешто суптилно поправи, а богами и да прескочи по коју пишчеву илустрацију. Сфаров цртеж је допадљив у свим својим намерним или ненамерним несавршеностима које богато надокнађује јаким и карактеристичним стилом, као и богатим и пуним колором. У приповедачком делу Сфар је, колико је то могуће, доследан фантастичним Егзиперијевим мислима, али се не либи да „штрицне” коју сцену или део дијалога ради ритма – наглашава Зелић, додајући да је после неколицине адаптација на филму и у цртаћима и уметник из света стрипа успео да ухвати ту танану нит која нас повезује са детињством и оним дечјим погледом на свет који никада не смемо да заборавимо.


Стриповани „Мали принц” има 110 страна и моћи ће да се купи у малопродајним објектима „Трафике” (Београд, Сарајевска 40, Деспота Стефана 74, Милутина Миланковића 34), као и у стрипарницама „Дарквуд” и „Алан Форд” од следеће недеље, по цени од 1.600 динара за чланове Клуба читалаца „Веселог четвртка” чији чланови постајете одмах по купљеном стрипу). Превод стрипа „Мали принц” за српско издање урадила је Невена Глибетић, а адаптацију превода потписује Димитрије Јовановић.

-----------------------------------------------------------

„Политика” сазнаје

Ускоро нови превод Егзиперијеве књиге

Издавачка кућа „Паидеја”, како сазнајемо, до краја године ће објавити нови превод Егзиперијевог „Малог принца”, за који је ангажована Сања Пантелић. До сада је објављено бар двадесетак издања ове познате књиге. Поменимо само нека од њих: Нолит (превод Страхиња Јелић, 1979), „Народна књига” (Страхиња Јелић, 1996), „Просвета” (Мирјана Вукмировић, 1996), „Ne&Bo” (Весна Венијамин-Благојевић, 1997), „Моно и Мањана” (Бојана Вукшић, 1997), „Дерета” (Наташа Ђинђић-Станковић, 1998), „Либрето” (Драган Ивановић, 2001), „Светови” из Новог Сада (Ненад Крстић, 2001), ЛОМ (Флавио Ригонат, 2004), „Александрија” (Олгица Смиљанић, 2004), „Беокњига” (Жељка Митровић, 2004), СКЗ (Јасмина Миковић, 2008), и други. „Мали принц”, прича која нам разоткрива усамљеност и апсурд света одраслих, враћа се изгледа на велика врата.

М. Сретеновић

[објављено: 22/08/2009]Politika

(http://www4.slikomat.com/09/0904/ey9-mali-p_thumb.gif)
Naslov: Odg: Vesti iz sveta knjiga
Poruka od: Lee Septembar 26, 2009, 20:20:28
Knjiga "Sto godina samoće" proglašena je nauticajnijom u poslednjih četvrt veka: Gabrijel Garsija Markez

Prema istraživanju u kojem su učestvovali književnici sa svih strana sveta, roman Gabrijela Garsije Markeza „Sto godina samoće” najviše je uticao na oblikovanje i razvoj svetske književnosti u poslednjih 25 godina

Istraživanje je sproveo književni časopis „Wasafiri”, a, između ostalih, učestvovali su Indra Sinha, Blejk Morison, Amit Čaudhuri i još 22 pisca, piše The Guardian. Markezovo delo, za koje je dobio Nobelovu nagradu 1982. godine, jedino je odabrano više puta.

Pored te knjige na listi najuticajnijih našli su se i romani „Lolita” Vladimira Nabokova, „Satanski stihovi” Salmana Rušdija i „Engleski pacijent” Majkla Ondatjea.

Markesov roman, koji je 1967. objavljen na španskom jeziku, priča je o porodici iz izmišljenog južnoameričkog grada. Tu knjigu odabrali su nigerijska autorka Čika Unigve, pesnik iz Gane Ni Parkes i indijska pesnikinja Sudžata Bat. Na listi su se našle i knjige Šejmusa Hinija, V.S. Najpola, Teda Hjuza i J.M. Kucija, kao i memoari američkog predsednika Baraka Obame „Snovi moga oca”.

 izvor: E-novine

Baš štura vest ali mi se čini interesantnom činjenica da je Sto godina samoće tako visoko ocenjena.
Naslov: Odg: Vesti iz sveta knjiga
Poruka od: Lee Oktobar 04, 2009, 08:06:38
Srpski rečnik u virtuelnoj biblioteci


Autor: Aleksandar Nikolić
Intervju: Toma Tasovac, lingvista

„Transpoetika“ je računarski program, digitalni alat za srpski jezik, kojim će svakome biti dostupno da sa bilo kog sajta na internetu uđe u elektronsku biblioteku studijskih izdanja srpske književnosti zajedno sa onlajn rečnikom - kaže za „Blic nedelje“ Toma Tasovac, autor projekta, lingvista koji je diplomirao slavistiku na Harvardu, a trenutno živi u Berlinu i piše doktorat iz komparativne književnosti o ruskoj ornamentalnoj prozi na Prinstonu.

- Mi radimo na nečemu što se može nazvati oslobađanjem rečnika, odnosno na rečniku kao vrsti veb servisa koji nije vezan samo za jedan portal i koji će jednog dana moći da se primenjuje na bilo kom internet sajtu. Sedite, na primer, čitate „Blic“, naiđete na reč „frtutma“ i umesto da rizikujete samopovređivanje i pumpate bicepse vadeći sa police glomazni rečnik Matice srpske - i to za džabe, pošto kod Matice nema „frtutme“, kliknete na reč i dobijete instant leksikografsko zadovoljenje.

Kako je nastala ideja o projektu „Transpoetika“?
Još kao student na Harvardu i kasnije kao postdiplomac na Prinstonu, radio sam kao asistent za srpski jezik. Moram priznati da učenje našeg jezika nije bilo nešto za šta su se studenti baš otimali. Gete je tu skroz promašio temu kad je rekao da će ceo svet učiti srpski da bi mogao da čita Hasanaginicu u originalu. Kakva zabluda! Ali svi moji studenti, i lingvisti i srpskohrvatske snaje i zetovi, i deca iz rasejanja, čak i poneki neobjašnjivi, zalutali, izgubljeni slučajevi - bili su sjajni. Divio sam se njihovoj odvažnosti da se, uprkos zdravoj pameti i potpunoj neisplativosti tog poduhvata, odluče da uče ili ne zaborave jedan mali jezik. Poželeo sam da uradim nešto što bi tim pametnim, čudnim ljudima olakšalo put od rvanja sa padežima do čitanja Andrića i Crnjanskog.

Osim vas ko je sve i na koji način uključen u projekat?
Stručni savet projekta čine profesori sa vodećih američkih i evropskih univerziteta. Pored mene, najdirektnije su još uključeni i Nataša Jermolaev sa Kolumbijskog univerziteta u Njujorku, koja je učestvovala u idejnom razvoju celog projekta, i Irena Marinski iz Beograda, koja je urednik našeg rečnika i koja već nekoliko godina svesrdno i požrtvovano, iz čistog entuzijazma, radi na obradi leksikografske građe. Što se tiče oduševljenja, njega imamo napretek. Nedostaje nam samo trenutak kada će i narod sve to pozlatiti.

Koliki značaj „Transpoetika“ ima za evropsku i srpsku kulturu?
Prilično je nezgodno hvaliti sopstveni rad. Zadovoljan sam što je u profesionalnim krugovima ovaj projekat odlično prihvaćen, čak možda više u inostranstvu nego kod nas. Pre dva meseca sam o „Transpoetici“ govorio na letnjoj školi digitalne humanistike na Univerzitetu u Lajpcigu i najzad iskusio taj dugo željeni status pop zvezde - makar na jedan kratak trenutak i, istini za volju, stojeći pred grupom sebi sličnih digitalnih štrebera. Konačno imamo mogućnost da koristeći savremene tehnologije predstavimo srpsku književnost u inostranstvu i da oživimo nastavu srpskog kao stranog ili nasleđenog jezika. Samim tim pruža nam se prilika da napravimo značajan korak u premošćivanju razlika između velikih i malih jezika, odnosno onih koji obrću kapital (i bukvalni i figurativni) i onih koji, nažalost, posustaju na međunarodnom tržištu značenja. „Transpoetika“ je, između ostalog, i projekat o različitosti: jezičkoj, kulturnoj i misaonoj.   

Da li vas je kontaktirao neko iz Ministarstva kulture Republike Srbije?
Ministarstvo kulture je izrazilo veliko zanimanje za „Transpoetiku“, ali se to zanimanje za sada nije pretočilo u konkretnu finansijsku pomoć. Ministarstvo za dijasporu, s druge strane, pomoglo nas je krajem 2007. godine, ali smo onda odbijeni na sledeća dva konkursa. Baš ovih dana smo predali novu prijavu kod tog istog ministarstva.  Kad god negde u inostranstvu držim predavanje, uvek se postavi pitanje: ko finansira projekat? I kada kažem - niko živi - svi me uvek gledaju kao da sam pao s Marsa. Ljudi ne mogu da veruju da se već godinama bakćem sa jednom neprofitnom inicijativom koja nema postojanu institucionalnu podršku. Prošle godine se Centar za digitalne humanističke nauke tako prijavio i za sredstva iz NIP-a sa projektom razvoja humanističkog računarstva u Republici Srbiji, ali ni tu nismo imali sreće.

Da li vam neko pomaže iz Univerziteta u Beogradu?
Kada smo se prijavljivali za NIP, dobili smo, meni vrlo dragu, podršku Katedre za bibliotekarstvo i informatiku sa Filološkog fakulteta u Beogradu. Duško Vitas sa Matematičkog fakulteta i Cvetana Krstev sa Filološkog su nam velikodušno ustupili svoj morfolški rečnik, koji koristimo svakodnevno za pretraživanje i analiziranje našeg korpusa. A ovih dana smo stupili u kontakt sa Gradskom bibliotekom u Čačku, gde grupa izvanrednih mladih ljudi uveliko radi na sopstvenom projektu digitalizacije, i dogovorili se o saradnji. To me je jako obradovalo. Ovakvi ambiciozni projekti, međutim, ne žive isključivo od dobrih namera i lepih reči. Dok god digitalizacija kulturnog nasleđa ne postane zaista, a ne samo deklarativno, jedan od osnovnih ciljeva kulturne politike u državi i dok god se za „Transpoetiku“ ne odvoje značajna sredstva, tako da možemo da oformimo veći stručni tim za rad na projektu, mi ćemo biti samo jedan inovativni akademski eksperiment koji kupi poene po međunarodnim konferencijama. Srpska kultura od toga neće imati ništa. 

izvor: Blic
Naslov: Odg: Vesti iz sveta knjiga
Poruka od: geronimo Oktobar 06, 2009, 19:04:06
Genije postaje nacionalista
izvor.vecernje novosti

„Neću umreti dok na Lovćenu ponovo ne zablista krst“.Mitropolit Amfilohije tako vidi svoju misiju na zemlji, podsećajući na činjenicu da „na Lovćenu Njegoš spava“ u mauzoleju Ivana Meštrovića, nad kojim nema krsta. Upravo ranih sedamdesetih, rušenjem crkvice u kojoj je Njegoš po sopstvenom amanetu prvobitno sahranjen, počelo je „prekomponovanje“ i „novo tumačenje“ dela velikog pesnika. Tada je iz pravoslavne večne kuće preseljen u mermerni socrealistički mauzolej...
Od tada, priča o vraćanju na Jezerski vrh male kapele traje. Baš kao što nije, izgleda, završeno ni čitanje Njegoševog velikog dela, o kojem su se kontroverzna mišljenja naročito pojavila u poslednje vreme, u doba „evropeizacije“ i „demilitarizacije“ Crne Gore.

O „novom čitanju“ Njegoša bilo je reči pre desetak dana, na međunarodnom skupu „Njegoševi dani“ na Cetinju, gde su se neki „njegošolozi“ založili za drugačije tumačenje i „prekodiranje“ njegovog stvaralaštva, kako bi se, navodno, eliminisale zloupotrebe njegovog dela.
- Oprati Njegoša od nacionalističke prljavštine i pretvoriti ga u simbol interkulturnog dijaloga i tolerancije - to je svrha „Njegoševih dana“, koji su osmišljeni prvenstveno kao susret i dijalog kultura - kazala je na otvaranju skupa profesor Tatjana Bečanović, predsednica organizacionog odbora te manifestacije.
Ocenjujući da je Njegoš „kanonska vrednost, osnovna merna jedinica crnogorske književnosti i kulture“, Bečanovićeva precizira:
- Međutim, Njegoševo stvaralaštvo bilo je predmet najpodlijeg ideološkog prekodiranja i zloupotreba, pa je postao osnovna merna jedinica nacionalističkih koncepcija praćenih klerikalnim povikom: „Bog je ipak na našoj strani, a tu je negde i Njegoš!“
Možda zbog ovakvih stavova Njegoša ima sve manje u „javnoj upotrebi“. Odavno neko njegovo delo, za razliku od decenija unazad, nije postavljeno na scenu nekog od „državnih“ pozorišta. I u školama se izučava daleko manje nego ranije. Ima mišljenja da je takav stav „zvanične“ Crne Gore proizašao iz nedavne borbe za samostalnost, jer nije bilo politički isplativo pozivati se na vladiku koji je veličao srpstvo, a i sam pisao i zborio srpski. Nesumnjiv je uticaj i „globalizacije“, jer na zapadu ne kriju da nije „podoban“ Njegošev „antiislamski“ „naboj“, iako je on, u stvari, usmeren protiv osvajača - „Osmanlija“. Negira se i da je uopšte bilo istrage poturica, lajtmotiva najvećeg Njegoševog dela, „Gorskog vijenca“.
- Njima Njegoš treba da ga sakriju - i obriju! Da ga prisvoje, kako bi ga zaključali u fioku i prestali da ga objavljuju - kazao nam je na ovu temu pesnik Matija Bećković. - Moraju da ga zaključaju, jer je svaka reč koju je izgovorio napisana protiv njih. I sam Njegoš je znao kako će proći ako im padne šaka...
Drugačije misli, pak, dr Novak Kilibarda, koji iz vizure nekada velikog Srbina a danas „osvešćenog“ Crnogorca, kaže da „u svetskoj književnosti nema dela koje se količinom antiislamizma približava „Gorskom vijencu“.
- Pesnik Njegoš je svojom genijalnom snagom uselio u pravoslavni duh Crnogoraca i Srba jednako istorijske istine i mitske zablude - komentariše za „Novosti“ dr Kilibarda. - U svom književnom stvaranju stalno je polazio od ideološko-političkog stanovišta gospodara Crne Gore, kojoj predstoje oslobodilački ratovi protiv Turaka. Tako usmeren, Njegoš poverava svome idejno-folozofskom alter egu, Igumanu Stefanu, izjave koje jednako slave srpskog cara Dušana, albanskog velikaša Đerđa Kastriota i hrvatskog bojovnika Nikolu Zrinjskog. Rečju, dostojan je slave svak ako se borio protiv osvajačke Osmanske imperije. Njegošu je dobrodošla legenda o Milošu Obiliću i kosovskom martirstvu, pa se od Obilića u „Gorskom vijencu“ češće pominje samo Bog! A poznata je činjenica da Zećani, alijas Crnogorci, nisu učestvovali u Kosovskom boju.
Koliko je autentični Njegoš danas za Crnogorce ono što je bio prethodnih 150 godina: poeta i mudri vladar, pesnik čije se poruke znaju naizust i u kojima stoje temelji vertikale crnogorske države uopšte?

PRETEŠKO IM DELO
Brano Đurđevac, nastavnik „maternjeg jezika“ u nikšićkoj Osnovnoj školi „Luka Simonović“, primećuje da Njegoša i njegovog dela danas ima mnogo manje u osnovnom obrazovanju.
- Obrazloženje onih koji donose odluke šta deca treba da uče je da je Njegoš „pretežak“ za osnovce, pa se njegovo delo uči nešto malo u osmom i devetom razredu, svega po dva časa. Naša deca više ne uče napamet ni „Gorski vijenac“, što smatram hendikepom. A Njegoševu sudbinu doživeli su i drugi velikani, poput Mažuranića, Kovačića - kaže Đurđevac.
Naslov: Odg: Vesti iz sveta knjiga
Poruka od: geronimo Oktobar 06, 2009, 19:07:37
Preporuka za čitanje by B92

Pet knjiga koje predstavljaju oličenje heteropolitanskog načina razmišljanja, ideja i načina života. Uz njih ćete se nasmejati, možda i zaplakati, ali svakako nešto naučiti.

KNJIGE

Kuvajte s Džejmijem: Kako da postanete bolji kuvar Džejmi Oliver
Zaboravite bljutav ukus i dosadne oglase za naručivanje gotove hrane: ovaj čovek se bori za zdravlje vaše dece vodeći kampanju po školama, istovremeno vas pretvarajući u pouzdanog domaćina. A svaki heteropolitanac dobro zna da put do ženinog kreveta vodi preko majstorski spremljenog sofrito sosa.

Borba Norman Majler
Inspirativni pisac priča o inspirativnoj borbi u kojoj je pobedio jedan od najinspirativnijih ljudi koje je svet ikad video, tačka. Godina 1974. bila je veoma teška za Muhameda Alija, ali, u srcu Zaira, ovaj ratoborni liričar je svojim duhom, sirovom snagom i inteligencijom savladao neprijatelja u velikom stilu. “Rumble in the Jungle” bio je Alijev heteropolitanski trenutak.

Lovac u žitu Dž. D. Selindžer (LOM)
Zato što se u srcu svakog heteropolitanca krije osećajni buntovnik.

Čovek i dečak Toni Parsons (Laguna)
Svojim novinskim kolumnama i člancima za muške časopise, Parsons je stekao reputaciju profesionalnog mačo glasnogovornika. Ali, knjigom Čovek i dečak, pričom o tridesetogodišnjaku kojeg je napustila prevarena supruga i koji se našao u ulozi samohranog roditelja, čvrsti muškarac stare škole kvalifikovao se za heteropolitanca.

Srećni Džim Kingsli Ejmis (Cankarjeva založba)
Da, Džim Dikson je pomalo smušen lk, ali ima mnogo dobrih osobina: voli da popije i prilično je ponosan, ali uz to oseća i blagu grižu savesti; inteligentan je, ali nepretenciozan; nenametljiv, ali ipak samosvestan; drži se tradicionalnih vrednosti, ali je njegovo razmišljanje ipak okrenuto budućnosti. Zvuči poznato?
Naslov: Odg: Vesti iz sveta knjiga
Poruka od: geronimo Oktobar 07, 2009, 22:06:45
Нове књиге из „Клија”
 

Бојимо ли се будућности? У Европи или глобално, она незадрживим током напредује, пре свега захваљујући технолошкој револуцији. Ухватити корак са њом, ослободити се предрасуда али задржати сопствени концепт развоја који чува основне карактеристике једног друштва јесте, стручњаци процењују, вероватно најпожељнији и најбољи начин уласка у ту будућност.

О томе нам говори најновија књига издавачке куће „Клио” из Београда, објављена у едицији „Опстанак”. Реч је о делу „Екстремна будућност” Џејмса Кантона (превод са енглеског Ђорђе Трајковић) које за поднаслов има и кратко разјашњење онога о чему аутор говори – Најзначајније тенденције које ће променити свет у наредних пет, десет и двадесет година. Књига је „последица” једног сурета председника САД Џорџа Буша са стручњацима после 11. септембра, када је било јасно да ни будућност Америке (ни света) неће бити иста. „Били смо на прагу великих промена. Сви смо то осећали. Америчке вође, као и већина Американаца, почели су да схватају како ништа више неће бити као до тада. После 11. септембра све се морало почети изнова. Настајала је нова сложена будућност – екстремна будућност тешкоћа, ризика, опасности и, можда, нових могућности – коју нико, чак ни наше вође, није у потпуности разумео”, пише аутор.

 
Састанак је био подстрек да касније Кантон напише књиу „Екстремна будућност”, која је сада пред нама. Једна од основних намера дела јесте да установи чија ће визија будућности превладати. Да ли ће то бити визија секуларних, терористичких и верских екстремиста који ће будућност усмеравати ка изолацији својих заједница од других, ка царовању сиромаштва, тираније и манипулације у њима? Или ће будућност припасти онима који се залажу за процват модерног доба, људима који заступају вредности демократије, толеранције, слободне трговине и права појединаца – укључујући и верска права – пита Кантон и себе, и читаоце, истовремено одговарајући да се та битка не може добити само из ровова, дипломатијом или односима са јавношћу. „Она се великим делом мора добити ширењем напретка у свету и доприносом безбедности у развоју, како би се убрзало стварање мирнијих и просвећенијих заједница.”


У едицији „Агора” истог издавача објављена је и „Социологија породице” Мартин Сегалан, у преводу Наташе Икодиновић и Бојана Ђорђевића са француског. Рецензент књиге, проф. др Анђелка Милић наглашава да ми оскудевамо у оваквој врсти литературе и да се нада да ће ова књига бити подстрек да се и у нашем друштву размишљање о породици покрене са мртве тачке. Од седамдесетих година прошлог века, када је у целом свету владало уверење да ће породица да се распадне, па до новог времена када се поново верује у њу, ова област заиста захтева детаљне анализе и теорије. Социолошка студија Мартин Сегалан покреће различите теме везане за породицу: сексуалне слободе, хомосексуалне заједнице, разводе, породично насиље, усвајање деце, генерацијски јаз… Њен је основни квалитет тај што не доноси коначне оцене и не пресуђује, а подстиче на размишљање и – акцију.
izvor.politika
Naslov: Odg: Vesti iz sveta knjiga
Poruka od: Lee Oktobar 08, 2009, 18:33:42
Herta Miler dobitnica Nobelove nagrade za književnost


Pisci nikako nisu savest nacije

Dobitnik Nobelove nagrade za književnost za 2009. godinu je Herta Miler (56), nemačka književnica rumunskog porekla. U obrazloženju Švedske akademije se kaže da „Herta Miler sa pesničkom koncentracijom i iskrenošću proznog pisca opisuje sudbinu obespravljenih.“

„Zapanjena sam. Još uvek ne mogu da verujem u to. Ništa više ne mogu reći za sada“, bila je prva reakcija Milerove, kako je prenela njena izdavačka kuća „Karl Hanser Verlag“. Nagrada koja uključuje 1,4 miliona dolara biće Herti Miler dodeljena 10. decembra u Stokholmu.
Herta Miler je rođena 17. avgusta 1953. godine u Nickidorfu u rumunskom delu Banata. Otac joj je bio nemačkog porekla i za vreme rata sarađivao sa „Wafen SS“ (SS jedinice nemačke vojske), a majka joj je nakon Drugog svetskog rata deportovana u sovjetski logor. Pošto je maturirala, Milerova je upisala studije germanistike i rumunske književnosti na Univerzitetu u Temišvaru. Od 1976. godine je radila kao prevodilac u jednoj fabrici mašina, ali je otpuštena 1979. godine zato što je odbila da sarađuje sa Čaušeskuovom tajnom policijom Sekuritatea. Posle toga je radila kao nastavnica u više škola i obdaništa i držala privatne časove nemačkog jezika. Njena prva knjiga „Ravnice“ („Niederungen“) objavljena je 1982. godine u cenzurisanom izdanju. Godine 1987. Milerova je sa svojim tadašnjim suprugom piscem Rihardom Vagnerom emigrirala u Saveznu Republiku Nemačku. Tokom narednih godina dobila je čitav niz poziva da drži predavanja na univerzitetima u zemlji i inostranstvu. Godine 2005. bila je gostujući profesor Slobodnog univerziteta u Berlinu, gde i danas živi.
Do 1997. godine je bila član PEN kluba u Nemačkoj, a od 1995. godine je član Nemačke akademije za jezik i književnost.
U članku objavljenom u nedeljniku „Cajt“ od 23. jula 2009. pod naslovom „Sekuritatea još deluje“ Herta Miler opisuje intrige rumunske obaveštajne službe kojima je izložena i danas. Dosijei Sekuritatee otkrivaju da su ove aktivnosti imale za cilj da diskredituju autorku i njene neumorne kritike na račun Čaušeskuove diktature. Godine 2009. njen roman „Atemschaukel“ je nominovan za Nemačku nagradu za književnost. U ovoj knjizi Milerova obrađuje temu deportacije Rumuna nemačkog porekla u Sovjetski Savez posle Drugog svetskog rata.
Od početka devedesetih godina i nakon prevođenja na više od 20 jezika njenih dela, među kojima su i „Lisica je još onda bila lovac“ i „Volela bih da danas sebe nisam srela“, Herta Miler se ubraja među najvažnije autore svetske književnosti.
Pre nepunih deset godina dala je intervju danskom novinaru Nils Bafrud u kojem, između ostalog, govori o svojim sećanjima na ondašnju Jugoslaviju, svom viđenju pozicije pisaca…
„Kad smo bili mladi uvek smo gledali TV Beograd. Na primer one velike manifestacije na stadionu gde su mase sačinjavale žive mustre kao na ćilimu i koje su se menjale po komandi. Neverovatno! Ali uveče pod reflektorima sve je izgledalo sablasno. Naročito ogromna Titova bela statua. I bila je muzika! Kod nas u Rumuniji je autentična muzika bila zabranjena, uključujući pravu narodnu muziku, ali i rok i džez i simfonijsku muziku. Čaušesku je prezirao sve. Ali u Jugoslaviji je to bilo moguće, i ‘rok sa Titom’ i ‘džez sa Titom’. Zatim je i erotski sve bilo slobodnije na toj strani. Devojke su mogle da pokažu i noge i grudi - samo ako su imale Tita na usnama.“
Odgovarajući na pitanje da li su pisci „savest nacije“, Herta Miler je rekla: „Ne, zaista ne, čak i ako oni vole to da čuju. Ali oni nisu savest nacije. To je patetično i ničemu ne služi. Pisci nisu centar društva. Pisci su to samo u diktaturama, gde državi za svoju propagandu trebaju oni i njihove knjige. Ni kada je o jeziku reč, ni tu mi nismo stručnjaci. Narod, na primer, nema šta od mene da nauči kada je o jeziku reč. U stvari je obrnuto. Ja se učim na jeziku koji narod koristi“.

Hvala Beogradu
Na pitanje da li je bila u Jugoslaviji, odgovorila je: „To nije bilo dopušteno. Mi nismo mogli nikuda da putujemo. Al, kad bismo putovali u Bukurešt, voz je prolazio duž jugoslovenske granice na Dunavu, to je jedno podugačko parče. Svi bi išli u hodnik da gledaju, bila bi potpuna tišina. Moglo se videti šta ljudi misle (…) Na jugoslovenskoj TV smo takođe mogli da gledamo filmove Tarkovskog i da čujemo Alena Ginzberga i Petra Orlovskog. Hvala, Beograde! Ti si bio spas moje mladosti!...
Naslov: Odg: Vesti iz sveta knjiga
Poruka od: Sale Oktobar 17, 2009, 11:17:53
(http://www.kameleon.rs/photos/products/0/24200/thumbnails/500x500/lost_symbol.jpg)

Nova knjiga Dena Brauna na srpskom jeziku u svim boljim knjižarama od 26 oktobra po preporučenoj ceni od 1350 dinara (tvrdi povez , 426 strana)  ;)
Naslov: Odg: Vesti iz sveta knjiga
Poruka od: geronimo Oktobar 19, 2009, 19:01:43
Josh da "padne" i film po njoj kao po nekim ranijim...za 10q !
Naslov: Odg: Vesti iz sveta knjiga
Poruka od: NATALI Oktobar 19, 2009, 23:37:44
NOVA hit knjiga Kompanije “Novosti” pod imenom “Titov dnevnik”, koju je priredio Pero Simić, u ponedeljak je predstavljena u Medija centru, a od utorka će biti u prodaji na kioscima širom Srbije, Crne Gore i Republike Srpske.
Reč je o senzacionalnom i do sada potpuno nepoznatom rukopisu Josipa Broza, koji je Simić jula ove godine otkrio među 16 kutija Titovog ličnog fonda iz njegovog arhiva, koji je letos pripojen Arhivu Jugoslavije.
- Pred nama je jedan od najvrednijih dokumenata Titove arhivske zaostavštine - od njegovog dolaska na vlast do kraja života. On pruža najraznovrsnije mogućnosti da se iz prve ruke upozna struktura Titove ličnosti, mehanizam vladavine, sklonosti, strasti, njegova pronicljivost. Rado će je čitati titoisti, jugonostalgičari i Titovi kritičari - rekao je Simić.
Titov arhiv je od svog osnivanja pa sve do leta ove godine bio najzatvoreniji arhiv u bivšoj Jugoslaviji i Srbiji, rekao je Simić i dodao da taj epitet opravdava činjenica da je 14 godina pre nego što je ušao u Titov arhiv, ušao u centralni partijski arhiv komunističke partije SSSR.
- Već u prvoj kutiji naišao sam na, po mnogo čemu, neverovatan dokument. Po tome što ga iza sebe ostavlja čovek koji je svaki trenutak svog života koristio da vlada, kad je do vlasti došao; koji je i sa “Galeba” upravljao Jugoslavijom bez obzira na kom se okeanu nalazio. Drugo - da ga vodi čovek koji ne ostavlja rado tragove iza sebe, ne pisane, ne one koji mogu govoriti o različitim dimenzijama njegove ličnosti, nego ostavlja samo poželjnu sliku o sebi. Neverovatan
po tome što 58 godina niko od njegovih najbližih saradnika, biografa ni stranih novinara koji su Jugoslavijom krstarili sve vreme njegove vladavine, nije ni naslutio da je on ostavio iza sebe neke autentične beleške i to baš o najvažnijem periodu svoje vladavine, o onom kada on razilazeći se sa Staljinom, preplivava veliku baru i staje pod američki kišobran koji će do kraja njegovog života biti garant nezavisnosti Jugoslavije - rekao je Simić.
Tito je dnevnik počeo da vodi u Beogradu 2. novembra 1950, a poslednje rečenice u njemu napisao je 18. februara 1951. Po Simićevim rečima, Tito je očigledno svestan istorijske misije koju je tada vršio i hteo je da to ostane kao trag, mada je verovatno imao i ambicija da to pretoči u memoare.
Istoričar Srđan Cvetković rekao je da su ovo pre Titove zabeleške nego pravi dnevnik. Iako su skromne, one mogu mnogo toga da kažu pažljivom oku istoričara i predstavljaju kockicu koja će ući u neku buduću studioznu Titovu biografiju.
- Najzanimljivija je atmosfera njegovog iščekivanja i straha od trećeg svetskog rata, upada i intervencije SSSR. Tu su zanimljiva svedočanstva o pregovorima sa zapadnim silama, o ekonomskoj pomoći, o nekoj vrsti saradnje sa NATO-om, a tu su i njegove ideje o ujedinjenju dve Nemačke. Ono što me je iznenadilo i što se najviše pominje, jeste njegova lična fascinacija lovom. Svaki drugi, treći dan piše o lovu, hvali se koliko je ustrelio fazana. Ispada da se bavio politikom da bi mogao da ide u lov. To dosta govori o psihologiji čoveka, sujeti, narcisoidnosti, hvalisavosti, odnosu prema drugovima - rekao je Cvetković.
O knjizi su govorili i Dragan Tešić, zamenik direktora Arhiva Jugoslavije i Manojlo Vukotić, generalni direktor i glavni urednik Kompanije “Novosti”.

APSOLUTNI HIT
KNjIGA Pere Simića “Tito, tajna veka” u izdanju Kompanije “Novosti” bila je apsolutni hit, jer na drugačiji način govori o Josipu Brozu - Titu i iznosi nepoznate činjenice. Prvo izdanje u tiražu od 15.000 primeraka planulo je za nekoliko nedelja, a drugo dopunjeno izdanje, ovih dana će takođe biti rasprodato.

GOLI OTOK
PREDSTAVLjANjU knjige prisustvovao je i akademik i naš poznati pisac Dragoslav Mihailović koji je Tešiću postavio pitanje da li se u Titovom arhivu nalaze i dokumenti o Golom otoku i tačnom broju žrtava. Tešić je rekao da Titov fond još nije dovoljno proučen, a da se većina tih brojeva i podataka nalazi u arhivima, gde nije dozvoljen slobodan pristup - arhivi BIA, odnosno vojnoj arhivi.

IZVOR: VEČERNJE NOVOSTI
Naslov: Odg: Vesti iz sveta knjiga
Poruka od: Sale Decembar 18, 2009, 10:58:10
Dobra vest za žitelje Beograda (kad će biti ovakve akcije u Nišu ?!):

(http://yc.rs/admin/image.jpg?imageId=1410&thumb=1&lastModified=1261126801000)

Izdavačka kuća "Laguna", knjižarski lanac Delfi, pod pokroviteljstvom Skupštine grada Beograda, Sekretarijata za kulturu, po prvi put organizuju "Noć knjige" pod sloganom "Bud(n)i uz knjigu" na četiri ekskluzivne lokacije u Beogradu gde će knjige biti jeftinije i do 70 odsto
photo
Od petka u 18 časova na adresama Kralja Milana 4, Makedonska 12, Terazije 38 i u Bulevaru kralja Aleksandra 146, od 18 casova pa do ponoći, kupcima se osim izuzetno povoljne kupovine knjiga, muzike, igrica i filmova nude i drugi zanimljivi sadržaji.

Povod za organizovanje Noć knjige je neslavna statistika koja alarmira na reakciju. Dobro poznati rezultati testiranja smestili su Srbiju po pismenosti na poražavajuće nisko mesto, a 38 odsto ljudi gotovo da i ne čita knjige.

Noć knjige ima za cilj popularizaciju knjizevnosti i čitanja uopšte, posebno kod mlađe generacije koja voli dešavanja u kasnim noćnim satima. Pored izbora od preko 50.000 naslova, kupci će imati priliku da uzivaju u degustaciji vina, čokolade, kafe i čajeva, da se druže sa omiljenim piscima,da dobiju vredne poklone uz kupljena izdanja koja su na popustima i do 70 odsto.

Muziku će puštati gradski dj-evi, program će voditi Ivan Zeljkovic, Marija Kilibarda i Voja Nedeljković, a prvih 20 kupaca koji tačno u ponoć stignu u knjizaru u Bulevaru kralja Aleksandra dobiće pred Novu godinu paketiće od Deda Mraza.

"Noc knjige" ima i svoje zvanicno hibridno vozilo Prius koje voziti na relaciji 4 knjižare. U Delfi knjizari SKC, u sklopu programa u 21 čas biće održana promocija filma "Tamo i ovde", a DVD  će potpisivati glumac Bane Trifunovic i reditelj Darko Lungulov. Premijerno će biti predstavljena i nova knjiga "Marina" autora svetskih bestselera Safona.

Ekskluzivni pisci " Lagune" Miomir Petrović, Ivana Mihić, Igor Marojević, Dušan Veličković, Uroš Petrović, Ljubica Arsić, Dušan Miklja, Zvonko Karanović, Ivana Kuzmanović i drugi, biće u knjižari u Bulevaru kralja Aleksandra 146 od 20-22 sata. Program u ovoj knjižari vodiće Ivan Zeljković.

preuzeto sa: http://yc.rs/sr/kada/znanje/event/781/No%C4%87+knjige+u+Beogradu (http://yc.rs/sr/kada/znanje/event/781/No%C4%87+knjige+u+Beogradu)!.html
Naslov: Odg: Vesti iz sveta knjiga
Poruka od: alba Decembar 18, 2009, 16:10:19
Svi kupci iz unutrašnjosti popuste na Noći knjige mogu da iskoriste naručivanjem putem sajta www.delfi.rs (http://www.delfi.rs). Svi popusti će biti važeći samo u trajanju manifestacije od 18h do 24h.

Pazi biserno ovo: Uz svaku kupovinu McDonald’s poklanja Coca-Colu u svojim objektima. Uz dve kupljene Lagunine dečje knjige McDonald’s vam takođe poklanja vaučer za happy meal.  :boink:
     
Pored toga, uz dve kupljene Lagunine knjige na poklon dobijate i svetski bestseler "Dete jutra", roman koji će imati svoju premijeru ove večeri.

Uz svaku kupovinu očekuju Vas i poklon muzički CD-ovi, DVD-jevi, kozmetika, čokolade, vino, Grand kafa i LMX  pokloni.

Prvi kupac u knjižari SKC koji posle 18 sati  bude imao račun veći od 10 000 dinara dobija na poklon vikend za dvoje na Zlatiboru.

Ukoliko ove večeri sakupite četiri računa iz sve četiri knjižare, u vrednosti od preko 2000 dinara, 30. decembra u knjižari Delfi SKC vas od 16h do 19h očekuje Deda Mraz sa specijalnim poklonima. Ova pogodnost važi za 50 najbržih kupaca.



Preuzeto iz  maila  "druga  člana" kluba čitalaca "Lagune".Ali su, inače, najskuplji od svih izdavača, ako ćemo iskreno...

Pa sad ako nekome posluži...Prvi red  će, možda, značiti nešto većini, a  ostatak?Imamo mi  članove i iz preeeestonice, zar ne? ;)
Naslov: Odg: Vesti iz sveta knjiga
Poruka od: Sale Januar 03, 2010, 12:36:49
U najvećem  privatnom  lancu knjižara "Mamut-IPS" koji obuhvata 16 prodajnih mesta u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Čačku, Šapcu, Srpskom Sarajevu i Podgorici, tokom decembra najbolje je prodavan roman Ljiljane Habjanović-Đurović "Voda iz kamena".

Ovaj roman, najčitanije srpske spisateljice, drži prvo mesto na svim bestseler listama srpskog govornog područja otkako se pojavio u oktobru na beogradskom Sajmu knjiga.

Na drugom mestu je novi roman Vuka Draškovića "Dr Aron" koji je uvršćen među 15 romana u širem izboru za Ninovu nagradu. Drašković je već bio u užem izboru za Ninovu nagradu sa romanom "Nož" pre 15 godina.    

Koliko je velika moć  televizije potvrđuje treće mesto na listi hitova roman "Greh njene mame"  Mir Jam  koji je poslužio za TV seriju koja se upravo prikazuje.

Kultni pisac u Srbiji  Paolo Koeljo uvek ima obezbeđeno mesto sa svojim naslovima na listi bestselera i sada je na četvrtom mestu njegov roman "Pobednik je sam".        

Nešto manju popoularnost uživa japanski pisac Haruki Murakami koga je srpskim čitaocima "otkrila"  Geopoetika ,ali i njegove knjige imaju obezbeđenu prođu kao što je sada slučaj sa romanom "Okorela zemlja čuda i kraj sveta" koji je  na petoj poziciji.

Izdavački sektor "IPS-a" za ovogodišnji Sajam knjiga u Beogradu obezbedio je prevode knjiga nobelovaca Žozea Saramaga ("Slepilo" na šestom mestu) - Z.M.G.Le Klezioa ("Uranija" osmo mesto)  Sola Beloua    ("Humboltov dar" 11. mesto) i Gintera Grasa ("Kutija" 14. mesto).

To se pokazalo kao dobar izdavački potez, jer se sve ove knjige dobro prodaju, potvrđujući da u Srbiji ima mesta za vrhunska književna dela.

Dobra strana knjižara u kojima se mogu naći dela svih izdavača ukoliko knjižari procene da će se ponuđene knjige dobro prodavati pokazuje primer dva romana - Šeri Džons o Ajši, ženi proroka Muhameda.

Prvi je "Dragulj Medine" koji se pojavio u avgustu 2008. i od tada ne silazi sa liste bestselera kod "Mamuta-IPS" i sada je na sedmom mestu i "Mač Medine" koji je stigao ove jeseni i zauzima 10. mesto.

Na donjem delu liste bestselera do 20. mesta su čak  tri romana  Stefani Majer i to dva iz njene "vampirske" sage ("Sumrak" i " Pomračenje" ) i novi naučnofantastični roman "Domaćin", što je znak da je Majerova stekla vernu popubliku spremnu da čita ono što piše i kada se ne radi o nastavljanju serijala o vampirima.

izvor:tanjug                
Naslov: Odg: Vesti iz sveta knjiga
Poruka od: geronimo Februar 28, 2010, 14:45:18
Nagrada za najčitaniju knjigu u 2009. godini u bibliotekama Srbije pripala je romanu „Tesla, portret među maskama“ Vladimira Pištala i biće uručena 28. februara na Dan Narodne biblioteke.
Dodela nagrade zakazana je za danas u podne u holu Narodne biblioteke Srbije. Nagradu autoru i izdavaču uručiće ministar kulture Nebojša Bradić i direktor Biblioteke Sreten Ugričić. Tom prilikom, biće objavljena i tradicionalna rang-lista 25 najčitanijih knjiga u javnim bibliotekama, sastavljena na osnovu redovne ankete u opštinskim i gradskim bibliotekama Srbije za 2009. godinu.
Iz Narodne biblioteke ističu da, uz završetak radova na zgradi Jugoslovenske kinoteke, otvaranje rekonstruisane zgrade Narodne biblioteke Srbije spada u prioritete Ministarstva kulture u ovoj godini, a iz Nacionalnog investicionog plana, za Projekat rekonstrukcije enterijera korisničkog dela objekta biblioteke, sa rekonstrukcijom i izgradnjom pratećih instalacija, biće uloženo ukupno 179.194.455 dinara.
izvor.Blic
Naslov: Odg: Vesti iz sveta knjiga
Poruka od: geronimo Mart 06, 2010, 01:03:08
Nema veze s knjigama vec sa piscem ...

http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/179448/Otisao-je-pisac-svih-generacija (http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/179448/Otisao-je-pisac-svih-generacija)
Naslov: Odg: Vesti iz sveta knjiga
Poruka od: Sephiroth Jun 02, 2010, 23:02:42
Dobra vest za žitelje Beograda (kad će biti ovakve akcije u Nišu ?!):

„Noć knjige“ u Beogradu, Novom Sadu i Nišu
Izdavačka kuća Laguna i lanac knjižara Delfi organizovaće 11. juna od 18 časova do ponoći „Noć knjige – LMX moment“. Prošle godine ova kulturna manifestacija održana je u Beogradu a ove godine, zbog izuzetne posećenosti prethodne „Noći knjige“, odvijaće se i u knjižarama Delfi u Nišu i Novom Sadu.

Svi naslovi koji će te večeri u knjižarama Delfi biti na popustu moći će pod istim uslovima i u isto vreme da se kupe i preko sajta www.delfi.rs (http://www.delfi.rs).
Naslov: Odg: Vesti iz sveta knjiga
Poruka od: Sale Jun 03, 2010, 00:17:57
Konačno i Niš da bude uvršten u ovakve akcije. Super vest Sephiroth, ovo ide kao najava događaja za Niš i kao najava na home strani portala. Hvala ti. Nadam se da će mnogi forumaši doći do novih knjiga ovom prilikom :lol:.
Naslov: Odg: Vesti iz sveta knjiga
Poruka od: Sale Decembar 07, 2010, 15:39:51
Nije vest iz sveta knjiga ali hteo sam da podelim sa vama činjenicu da su među najposećenijim temama foruma nalaze teme iz književnosti. Maločas pogledah šta gosti čitaju i evo rezultata:

(http://img146.imageshack.us/img146/8281/sonlinemozillafirefox.jpg)
.

Zašto je tako. Zahvaljujući kvalitetu tema kao i čika Google-u. Ukucajte bilo koji od navedenih pojmova sa gornje sličice (osim kako da od jednog računara napravite dva) u www.google.rs (http://www.google.rs) i biće vam jasnije ;). Možda će ovo biti podstrek ljubiteljima ove teme foruma da se ponovo reaktiviraju :).
Naslov: Odg: Vesti iz sveta knjiga
Poruka od: Sale Decembar 10, 2010, 14:50:47
(http://www.laguna.rs/images/10/12/stop-akcija-heder.png)

Stop akcija – popusti do 70 odsto

U svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca kao i na sajtovima www.laguna.rs (http://www.laguna.rs) i www.delfi.rs (http://www.delfi.rs) od 10. decembra 2010. do 11. januara 2011. godine trajaće „Stop akcija“ u kojoj će se 750 naslova prodavati po cenama nižim za 20 do 70 odsto.

Omiljene naslove možete kupiti već od 50 dinara.

Za naslove na akciji ne važe članski niti bilo koji drugi popusti.

Spisak svih naslova na akciji možete videti ako kliknete ovde. (http://www.laguna.rs/statics.php?id=akcija750)
Naslov: Odg: Vesti iz sveta knjiga
Poruka od: SpecialK Decembar 14, 2010, 09:27:24
Zahvaljujuci tebi ja kupih par knjiga :D
Radim preko puta Delfija i nisam imala pojma o snizenju xD
Naslov: Odg: Vesti iz sveta knjiga
Poruka od: alba Decembar 14, 2010, 17:44:44
I kaže Balašević :"Preko preče, naokolo bliže." Preko Pariza i drugara otuda ja da saznam šta mi se na 15 minuta od kuće zbiva...Cccc! E, sad, Mega, ne znam da li da te hvalim , ili kudim...  :girlblum: Informacija koju si nam dao koštala me je...Ali zaista sam jaaaako dobro prošla.Prosto nisam ni slutila da ću odjednom kupiti tako povoljno više (inače poslovično preskupih) "Laguninih " izdanja.Hvala, druže!  :girlwink:
Naslov: Odg: Vesti iz sveta knjiga
Poruka od: Sale Decembar 14, 2010, 17:47:05
Nema na čemu. Kad već visim na netu, bar da objavim korisne infoe. Drago mi je da ste ti i SpecialK-a našle svoju sreću. Moj Nikola kreće za Svrljig za NG, mislim da će mu mama naručiti pune kofere knjiga nazad :)
Naslov: Odg: Vesti iz sveta knjiga
Poruka od: Sale Decembar 15, 2010, 17:53:04
Evo još jedne šanse da olakšate dodatno novčanik za knjige  ;)

(http://www.niscafe.com/images/stories/noc-knjige-2010.jpg)

I ove zime ponovo ćemo biti „budni uz knjigu“. Izdavačka kuća „Laguna“ i knjižarski lanac „Delfi“, pod pokroviteljstvom Sekretarijata za kulturu Skupštine grada Beograda, po treći put organizuju „Noć knjige – Your LMX moments“ pod sloganom „Budni uz knjigu“. U petak, 17. decembra, od 18 časova do ponoći, na ekskluzivnim lokacijama Delfi knjižara u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Valjevu i Čačku kupcima će osim izuzetno povoljnih cena knjiga, muzike, igrica i filmova biti ponuđeni i drugi zanimljivi sadržaji.

Akcija će važiti i na sajtu www.delfi.rs (http://www.delfi.rs), i svi naslovi sniženi od 30 do 70 odsto moći će da se kupe pod istim uslovima preko ovog sajta. Posebno iznenađenje za sve čitaoce samo za NOĆ KNJIGE je sniženje od 30 odsto na Top 20 najčitanijih Laguninih naslova. Važiće i dodatni popust od 10 odsto na tri i više kupljenih knjiga. U knjižari Delfi SKC u Beogradu knjige na stranim jezicima moći će da se kupe sa popustom od 15 odsto, a za prvih 100 kupaca obezbeđene su poklon-knjige na engleskom jeziku.

(http://i192.photobucket.com/albums/z103/dedukcija/noc-knjige.jpg)

U tradicionalno dobroj atmosferi, uz degustaciju „Bambijevih“ proizvoda i toplih napitaka čuvene svetske marke „Teekanee“, sa posetiocima će se družiti pisci, autori najprodavanijih romana IP Laguna, najboljeg izdavača godine prema odluci novinarskog žirija Sajma knjiga 2010. godine. U knjižari Delfi SKC sa posetiocima će se družiti Vesna Dedić Milojević, na Terazijama 38 Ivana Kuzmanović i Ivana Mihić, u knjižari „Kod Vuka“ Vesna Radusinović, dok će pisci Jovan Ćirilov, Goran Skrobonja i Dule Nedeljković biti u knjižari na Bulevaru kralja Aleksandra 146, a Jelena Bačić Alimpić će biti domaćin knjižare Delfi u Novom Sadu.

Svim kupcima osim neverovatnih popusta obezbeđeni su i lepi i jedinstveni pokloni. Generalni sponzor događaja LMX poklanja uz svaku kupovinu vlažne maramice za skidanje šminke. Među poklonima naći će se i vaučeri „Orange“ ladies fit zone za žensku fitnes i relaks oazu u centru grada, vaučeri jahting kluba „Kej“ za besplatno krstarenje za četiri osobe, najnovija šminka i kozmetika „Golden Rose“, modni nakit „Blue Rose“, Dr.Oetker Vitalis hrskavi jastučići napravljeni od integralnih žitarica i punjeni ukusnim kremom, karte za beogradske bioskope i pozorišta, kao i mnoga druga iznenađenja. Za najbrže kupce potpisani primerci knjiga njihovih omiljenih domaćih autora (broj primeraka ograničen!).

Kupovinom jedne od knjiga sa TOP 20 liste i još jedne knjige po sopstvenom izboru, postajete potencijalni dobitnik vikenda u Etno selu Vraneša na Zlataru.

Ovaj jedinstveni događaj posvećen književnosti osmišljen u cilju popularizacije čitanja, posebno kod mlađe generacije koja voli dešavanja u kasnim večernjim satima, zabeležio je rekordnu posetu na svakom izdanju ove originalne i nesvakidašnje manifestacije.

Knjižara Kalča, TC Kalča – Niš, Prizemlje-lamela E - lokal 11
Knjižara Novi Sad, Kralja Aleksandra 3
Delfi knjižara „Kod sata“, Kneza Miloša 33, Valjevo
Knjižara Laguna Čačak, Gradsko šetalište bb, Čačak

U Beogradu:
Knjižara SKC, Kralja Milana 48 (ulaz iz Resavske)
Knjižara Laguna, Terazije 38
Knjižara Bulevar, Bulevaru kralja Aleksandra 146
Knjižara „Kod Vuka“, Bulevar kralja Aleksandra 92

vest preuzeta sa : http://www.niscafe.com/index.php/nis-by-night-vodic-kroz-kulturna-desavanja-u-nisu/desavanja-u-nisu/kulturna-desavanja/844-noc-knjige-u-nisu-2010.html (http://www.niscafe.com/index.php/nis-by-night-vodic-kroz-kulturna-desavanja-u-nisu/desavanja-u-nisu/kulturna-desavanja/844-noc-knjige-u-nisu-2010.html)
Naslov: Odg: Vesti iz sveta knjiga
Poruka od: Sale Decembar 28, 2010, 14:27:21
Kako je ovo dobra stvar! Nadam se da će zaživeti i u Nišu, mada sam siguran da bi moglo i u Svrljigu da se ovo odradi, samo da se neko ozbiljnije angažuje!

Book-crossing – besplatna razmena knjiga

(http://knjige.pravac.com/resource/uploads/2010/12/bookcrossing_razmena_knjiga.jpg)

Građani Beograda koji vole da čitaju, imaju mogućnost da se pridruže akciji besplatne razmene knjiga na više mesta u gradu, koja pripadaju „Book-crossing“ (Buk-krosing) zoni. “Buk-krosing“ je globalni projekat i zamišljen je kao mreža mesta na kojima se mogu ostavljati i besplatno uzimati knjige. Geslo projekta je „Da ceo svet bude jedna velika bilioteka…“.

Kulturni centar Kikinde se prvi priključio ovoj akciji u Srbiji. Zatim se tokom proleća pridružio i „Službeni glasnik“, koji je do sada bibliotekama i drugim ustanovama kulture poklonio oko 1.500 knjiga, rekla je danas na konferenciji za novinare predstavnica tog beogradskog izdavačkog preduzeća Gordana Milosavljević Stojanović. Od nedavno su članovi Buk-krosing zone postali i Biblioteka Doma kulture „Studentski grad“, Kulturni front „Grad“, „Vuk Karadžić“, Udruženje „Treći trg“, “Parobrod“ i Novobeogradska kulturna mreža.

preuzeto sa : http://knjige.pravac.com/vesti/book-crossing-besplatna-razmena-knjiga-851/ (http://knjige.pravac.com/vesti/book-crossing-besplatna-razmena-knjiga-851/)
Naslov: Odg: Vesti iz sveta knjiga
Poruka od: Sale Februar 17, 2011, 02:47:05
Top 10 najprodavanijih knjiga, preuzeto sa Happynovisad > nove knjige: Sakupljač ljubavnih kazivanja, Poslednja pesma, Afrikanac, Knjiga .. (http://www.happynovisad.com/knjiga/nove_knjige.php)


(http://www.happynovisad.com/slike/knjige/thumbs/ringispil_jelena_bacic_alim.jpg) (http://www.happynovisad.com/knjiga/ringispil.knjiga.706.html)
Ringišpil (http://www.happynovisad.com/knjiga/ringispil.knjiga.706.html)
Jelena Bačić Alimpić
Laguna


(http://www.happynovisad.com/slike/knjige/thumbs/1q84_haruki_murakami.jpg) (http://www.happynovisad.com/knjiga/1q84.knjiga.705.html)
1Q84 (http://www.happynovisad.com/knjiga/1q84.knjiga.705.html)
Haruki Murakami
Geopoetika


(http://www.happynovisad.com/slike/knjige/ono_sto_oduvek_zelis-gordana_cirjanic.jpg) (http://www.happynovisad.com/knjiga/ono-sto-oduvek-zelis.knjiga.796.htm)
Ono što oduvek želiš (http://www.happynovisad.com/knjiga/ono-sto-oduvek-zelis.knjiga.796.htm)
Gordana Ćirjanić
Narodna knjiga - Alfa


(http://www.happynovisad.com/slike/knjige/avanture_nevaljale_devojcic.jpg) (http://www.happynovisad.com/knjiga/avanture-nevaljale-devojcice.knjiga.33.html)
Avanture nevaljale devojčice (http://www.happynovisad.com/knjiga/avanture-nevaljale-devojcice.knjiga.33.html)
Mario Vargas Ljosa
Laguna

(http://www.happynovisad.com/slike/knjige/zauvek_u_srcu_vesna_dedic_m.jpg) (http://www.happynovisad.com/knjiga/zauvek-u-srcu.knjiga.490.html)
Zauvek u srcu (http://www.happynovisad.com/knjiga/zauvek-u-srcu.knjiga.490.html)
Vesna Dedić Milojević
Laguna


(http://www.happynovisad.com/slike/knjige/lovac_na_zmajeve.jpg) (http://www.happynovisad.com/knjiga/lovac-na-zmajeve.knjiga.30.html)
Lovac na zmajeve (http://www.happynovisad.com/knjiga/lovac-na-zmajeve.knjiga.30.html)
Haled Hoseini
Laguna


(http://www.happynovisad.com/slike/knjige/hiljadu_cudesnih_sunaca.jpg) (http://www.happynovisad.com/knjiga/hiljadu-cudesnih-sunaca.knjiga.29.html)
Hiljadu čudesnih sunaca (http://www.happynovisad.com/knjiga/hiljadu-cudesnih-sunaca.knjiga.29.html)
Haled Hoseini
Laguna


(http://www.happynovisad.com/slike/knjige/miris_kise_na_balkanu.jpg) (http://www.happynovisad.com/knjiga/miris-kise-na-balkanu.knjiga.62.html)
Miris kiše na Balkanu (http://www.happynovisad.com/knjiga/miris-kise-na-balkanu.knjiga.62.html)
Gordana Kuić
Alnari


(http://www.happynovisad.com/slike/knjige/blistavo_i_strasno_bekim_fe.jpg) (http://www.happynovisad.com/knjiga/blistavo-i-strasno.knjiga.655.html)
Blistavo i strašno (http://www.happynovisad.com/knjiga/blistavo-i-strasno.knjiga.655.html)
Bekim Fehmiu
Samizdat B92


(http://www.happynovisad.com/slike/knjige/thumbs/jedi_moli_voli_elizabeth_gi.png) (http://www.happynovisad.com/knjiga/jedi-moli-voli.knjiga.695.html)
Jedi, moli, voli (http://www.happynovisad.com/knjiga/jedi-moli-voli.knjiga.695.html)
Elizabet Gilbert
Alnari

Naslov: Odg: Vesti iz sveta knjiga
Poruka od: Sale Februar 22, 2011, 13:41:44
Nova knjiga Toni Parsonsa

(http://www.mcp.rs/uploads/2011/02/22/news/o-zivotu-final-n.jpg)
O životu, smrti i doručku je nova knjiga autora svetskog bestselera Čovek i dečak, Tonija Parsonsa.

Ova zadivljujuće iskrena knjiga govori o životu savremenog muškarca.  Objašnjava nam šta se događa u njegovoj glavi, u njegovom srcu i u  njegovim pantalonama i zašto.

Kako Parsons piše u uvodu,”ova knjiga napisana je za ljude kao što sam  ja, za radoznale duše koje su kupile Muškarci su sa Mars, žene su sa  Venere, ali su pročitali samo prvih pedeset stranica.” Ovo je knjiga o  zvuku pravih pušaka i dodiru silikonskih grudi. O tome šta učiniti kad  huligani psuju a vi ste s detetom. O instant seksu, o seksualnoj tremi i  u tome zašto su fudbal i automobili otišli do đavola. S istom onom  nemilosrdnom pronicljivošću koja karakteriše njegove bestselere kao što  je Čovek i dečak, Parsons nam objašnjava zašto je kriza srednjeg doba  samo mit i poseže za osetljivom temom poslednjeg oproštaja od roditelja.  Otkriva nam kako osmeh Bobija Mura, istinska ljubav i boks mogu spasti  savremenog muškarca...

U ovoj sjajnoj zbirci eseja, Toni Parsons je novinar i svima postaje  jasno zašto je, mnogo pre nego što je postao bestseler pisac, bio  nagrađivani novinar.

Ako vam mlada ljubavnica slomi srce, ako padnete s harlija ili ako  napravite budalu od sebe – pa, muškarci su to oduvek radili i uvek će  raditi. To nije kriza srednjeg doba. To je samo najnovija glupost u  dugom nizu gluposti.

Ali, šta je s malo saosećanja prema stereotipnom muškom ponašanju? Takvi  smo, tako smo ispuzali iz praiskonske močvare. Dajemo sve od sebe,  zaista...

Savremeni muškarac zapravo je očuvao previše starih navika nego što je  dobro za njega. Potrebu za lovom, želju za borbom i neodoljivi poriv da  prosipa seme. To baš i nije recept za spokojan život...
Izvor: http://www.mcp.rs (http://www.mcp.rs/)
Naslov: Odg: Vesti iz sveta knjiga
Poruka od: Sephiroth Februar 22, 2011, 22:40:08
Брадић најавио наступ Србије на Сајму књига у Лајпцигу

БЕРЛИН – Министар Србије за културу Небојша Брадић изразио је данас у Берлину уверење да ће наступ Србије као земље почасног госта на Сајму књига у Лајпцигу бити успешан и да ће означити почетак јачег присуства српске литературе и културе у Немачкој.

Брадић је на конференцији за новинаре представио програм наступа Србије у Лајпцигу, заједно са директором Сајма Књига Оливером Цилеом (Зилле) и представницима немачких културних институција које су помогле организацију предсатвљања српске литературе.

Брадић је рекао агенцији Бета да шансу коју има у Лајпцигу Србија свакако неће да испусти, јер то није једнократан процес, већ ствар која би требало да има наставак у наредним активностима.

"Пријатељска атмосфера овде нам сведочи да можемо да будемо мирни када говоримо о наступу, а програм који Србија нуди може да буде изазов за сваког посетиоца и нека врста модела по којем Србија може да представља своју литературу и на другим језичким подручјима", рекао је он.

Директор Сајма Оливер Циле је истакао да наступ Србије у Лајпцигу, као и пратећи програми представљања литература из других земаља региона, представљају највећу презентацију Балкана у историји Лајпцишког сајма.

Од 17. до 20. марта публици у Лајпцигу ће се представити више од 40 писаца из Србије, а биће изложено и 30 нових превода српских књига на немачки - од поезије до стручне литературе.

За Сајам су, како је новинаре у Берлину обавестио београдски издавач и потпредседник одбора за припрему учешћа Србије на Сајму у Лајпцигу Зоран Хамовић, припремљене и две значајне библиографије.

Немачки историчар Холм Зундхаусен (Сундхаушен) урадио је избрану библиографију на тему "Србија у истраживачким радовима на немачком језику", а библиографију литературе из Србије на немачком од 1991. до 2010. урадила је Луизе Гинтер (Луисе Гуентхер).

Поред више преведених романа и збирка поезије, на Сајму ће се појавити и Антологија кратке српске приче "Анђео и црвени пас", као и антологија српске драме и антологија новије српске поезије.

Поред десетина књижевних вечери и трибина на штанду Србије, али и другим местима у Лајпцигу, Србија ће као почасни гост Сајма посетиоцима понудити и три изложбе.

На Сајму ће бити отворене поставка посвећена Иви Андрићу поводом 50. годишњице доделе Нобелове награде за књижевност, изложба о путописцу, илустратору, етнологу и археологу Феликсу Каницу (Фелиx Канитз), једном од највећих познавалаца Балкана на немачком говорном подручју у 19. столећу, као и изложба алтернативног стрипа у Србији од 1990. до данас.
Бета
објављено: 22/02/2011

http://www.politika.rs/vesti/najnovije-vesti/Bradic-najavio-nastup-Srbije-na-Sajmu-knjiga-u-Lajpcigu.sr.html (http://www.politika.rs/vesti/najnovije-vesti/Bradic-najavio-nastup-Srbije-na-Sajmu-knjiga-u-Lajpcigu.sr.html)
Naslov: Odg: Vesti iz sveta knjiga
Poruka od: Sale Mart 06, 2011, 01:01:01
Nagrada „Miroslav Antić“ Nikoli Vujčiću (http://www.happynovisad.com/knjiga/nagrada-miroslav-antic-nikoli-vujcicu.6450.htm)

U četvrtak, 3. marta na sednici Odbora  manifestacije „Antićevi dani“ za dobitnika književnog priznanja  „Miroslav Antić“ proglašen je pesnik Nikola Vujčić za naslov „Dokle pogled dopire“.
Nagrada će pesniku biti dodeljena u okviru manifestacije "Antićevi dani", koja će se u Novom Sadu održati od 9. do 12. marta.  Nagrada "Miroslav Antić" dodeljuje se svake godine za najbolju zbirku  pesama na srpskom jeziku, a pored diplome laureat dobija i novčani deo  nagrade, od 115.000 dinara.

Tokom  četiri dana u okviru manifestacije "Antićevi dani" biče organizovana  umetnička kolonija, susret s prošlogodišnjim laureatom Stevanom  Tontićem, poseta Osnovnoj školi "Miroslav Antić", izložba radova i  fotografija, promocija knjiga, projekcija filma.
Pesnik Nikola Vujčić rođen je 1956. godine u Velikoj Graduši u Hrvatskoj. Objavio je nekoliko zbirki pesama ("Tajanstveni strelac", "Novi prilozi za autobiografiju", "Disanje", "Čistilište", "Kad sam bio mali", "Prepoznavanje i druge")  za koje je, tokom svoje pesničke karijere, nagrađen više puta. Dobitnik  je nagrada "Braća Micić" (1994), "Zmajeve nagrade Matice srpske" (2003)  i "Disove nagrade" (2009).

(http://www.happynovisad.com/slike/knjiga/miroslav-mika-antic.jpg)

preuzeto sa:Happynovisad / Knjiga > Nagrada „Miroslav Antić“ Nikoli Vujčiću (http://www.happynovisad.com/knjiga/nagrada-miroslav-antic-nikoli-vujcicu.6450.htm)
Naslov: Odg: Vesti iz sveta knjiga
Poruka od: Sale Mart 06, 2011, 01:12:03
Novo u knjižarama:

(http://www.happynovisad.com/slike/knjige/pricaj_im_o_bitkama_kraljev.jpg) (http://www.happynovisad.com/knjiga/pricaj-im-o-bitkama-kraljevima-i-slonovima.knjiga.845.htm)
Pričaj im o bitkama, kraljevima i slonovima (http://www.happynovisad.com/knjiga/pricaj-im-o-bitkama-kraljevima-i-slonovima.knjiga.845.htm)
Matijas Enar
(http://www.happynovisad.com/slike/knjige/grda_kostiju_majkl_koneli.jpg) (http://www.happynovisad.com/knjiga/grad-kostiju.knjiga.844.htm)
Grad kostiju (http://www.happynovisad.com/knjiga/grad-kostiju.knjiga.844.htm)
Majkl Koneli
(http://www.happynovisad.com/slike/knjige/ceo_svet_je_pozornica.jpg) (http://www.happynovisad.com/knjiga/ceo-svet-je-pozornica.knjiga.832.htm)
Ceo svet je pozornica (http://www.happynovisad.com/knjiga/ceo-svet-je-pozornica.knjiga.832.htm)
Boris Akunjin
(http://www.happynovisad.com/slike/knjige/grad_i_grad_cajna_mjevil.jpg) (http://www.happynovisad.com/knjiga/grad-i-grad.knjiga.831.htm)
Grad i grad (http://www.happynovisad.com/knjiga/grad-i-grad.knjiga.831.htm)
Čajna Mjevil
(http://www.happynovisad.com/slike/knjige/raskrsce_sumraka_robert_dzo.jpg) (http://www.happynovisad.com/knjiga/raskrsce-sumraka.knjiga.830.htm)
Raskršće sumraka (http://www.happynovisad.com/knjiga/raskrsce-sumraka.knjiga.830.htm)
Robert Džordan
(http://www.happynovisad.com/slike/knjige/kraljevstvo_na_kraju_puta_j.jpg) (http://www.happynovisad.com/knjiga/kraljevstvo-na-kraju-puta.knjiga.829.htm)
Kraljevstvo na kraju puta (http://www.happynovisad.com/knjiga/kraljevstvo-na-kraju-puta.knjiga.829.htm)
Jan Giju
(http://www.happynovisad.com/slike/knjige/knjiga_o_raju_kaj_majer.jpg) (http://www.happynovisad.com/knjiga/knjiga-o-raju.knjiga.828.htm)
Knjiga o Raju (http://www.happynovisad.com/knjiga/knjiga-o-raju.knjiga.828.htm)
Kaj Majer
(http://www.happynovisad.com/slike/knjige/dosije_kamij_klodel_zak_kas.jpg) (http://www.happynovisad.com/knjiga/dosije-kamij-klodel.knjiga.826.htm)
Dosije Kamij Klodel (http://www.happynovisad.com/knjiga/dosije-kamij-klodel.knjiga.826.htm)
Žak Kasar
(http://www.happynovisad.com/slike/knjige/atila_bic_bozji_vilijem_dit.jpg) (http://www.happynovisad.com/knjiga/atila-bic-bozji.knjiga.821.htm)
Atila, bič božji (http://www.happynovisad.com/knjiga/atila-bic-bozji.knjiga.821.htm)
Vilijem Ditrih
(http://www.happynovisad.com/slike/knjige/cudesna_sudbina_lede_ratko.jpg) (http://www.happynovisad.com/knjiga/cudesna-sudbina-lede-rotko.knjiga.820.htm)
Čudesna sudbina Lede Rotko (http://www.happynovisad.com/knjiga/cudesna-sudbina-lede-rotko.knjiga.820.htm)
Laura Sandi
(http://www.happynovisad.com/slike/knjige/godisnjica_mature_lamija_be.jpg) (http://www.happynovisad.com/knjiga/godisnjica-mature.knjiga.819.htm)
Godišnjica mature (http://www.happynovisad.com/knjiga/godisnjica-mature.knjiga.819.htm)
Lamija Begagić
(http://www.happynovisad.com/slike/knjige/o_zivotu_smrti_i_dorucku_to.jpg) (http://www.happynovisad.com/knjiga/o-zivotu-smrti-i-dorucku.knjiga.810.htm)
O životu, smrti i doručku (http://www.happynovisad.com/knjiga/o-zivotu-smrti-i-dorucku.knjiga.810.htm)
Toni Parsons
(http://www.happynovisad.com/slike/knjige/neobican_dogadjaj_sa_psom_u.jpg) (http://www.happynovisad.com/knjiga/neobican-dogadjaj-sa-psom-u-noci.knjiga.809.htm)
Neobičan događaj sa psom u noći (http://www.happynovisad.com/knjiga/neobican-dogadjaj-sa-psom-u-noci.knjiga.809.htm)
Mark Hadon
(http://www.happynovisad.com/slike/knjige/prirucnik_o_vukodlacima.jpg) (http://www.happynovisad.com/knjiga/prirucnik-o-vukodlacima.knjiga.807.htm)
Priručnik o vukodlacima (http://www.happynovisad.com/knjiga/prirucnik-o-vukodlacima.knjiga.807.htm)
Robert Kuren
(http://www.happynovisad.com/slike/knjige/biblio_vampiro_prirucnik_o_.jpg) (http://www.happynovisad.com/knjiga/biblio-vampiro-prirucnik-o-vampirima.knjiga.806.htm)
Biblio vampiro (http://www.happynovisad.com/knjiga/biblio-vampiro-prirucnik-o-vampirima.knjiga.806.htm)
Robert Kuren
(http://www.happynovisad.com/slike/knjige/jos_samo_ovo_oin_kolfer.jpg) (http://www.happynovisad.com/knjiga/jos-samo-ovo.knjiga.805.htm)
Još samo ovo... (http://www.happynovisad.com/knjiga/jos-samo-ovo.knjiga.805.htm)
Oin Kolfer
(http://www.happynovisad.com/slike/knjige/bibinino_dete_mare_kandre.jpg) (http://www.happynovisad.com/knjiga/bibinino-dete.knjiga.802.htm)
Bibinino dete (http://www.happynovisad.com/knjiga/bibinino-dete.knjiga.802.htm)
Mare Kandre
(http://www.happynovisad.com/slike/knjige/trgovac_oruzjem_hju_lori.jpg) (http://www.happynovisad.com/knjiga/trgovac-oruzjem.knjiga.800.htm)
Trgovac oružjem (http://www.happynovisad.com/knjiga/trgovac-oruzjem.knjiga.800.htm)
Hju Lori

Naslov: Odg: Vesti iz sveta knjiga
Poruka od: Sale April 04, 2011, 18:33:40

Nova stop akcija u knjižarama Delfi – 500 naslova u pola cene.

(http://knjige.pravac.com/resource/uploads/2011/04/stop-akcija-delfi.jpg)Od danas, 4. aprila, počinje nova Stop akcija u knjižarama Delfi. Zbog izuzetnog interesovanja čitalaca za izdanja Lagune odlučili smo da akciju produžimo do 1. juna a listu naslova proširimo.

Akcija važi u svim Laguninim klubovima čitalaca, u svim knjižarama Delfi kao i na sajtovima www.laguna.rs (http://www.laguna.rs) i www.delfi.rs (http://www.delfi.rs).

Za naslove na akciji ne važe članski niti bilo koji drugi popusti.
Naslov: Odg: Vesti iz sveta knjiga
Poruka od: Sale April 15, 2011, 20:14:02
Romani Stiga Larsona najprodavaniji u Evropi

(http://www.mcp.rs/uploads/2011/04/15/news/larson.jpg)

Romani pokojnog švedskog pisca Stiga Larsona, tvorca serijala "Milenijum", bili su najprodavaniji prošle godine u Evropi.

U godišnjem izveštaju o prodavanosti romana u 14 zemalja EU navodi se da je na drugom mestu Stefani Majer, autorka romana serijala "Sumrak saga" a da je treća pozicija pripala avganistanskom piscu Haledu Hoseiniju među čijim knjigama su "Hiljadu čudesnih sunaca" i "Lovac na zmajeve".

Amerikanac Den Braun, autor knjiga "Da Vinčijev kod", "Anđeli i demoni" i "Izgubljeni simbol", zauzeo je četvrto mesto, dok je na petom španski pisac Karlos Ruis Safon u čija ostvarenja spadaju "Senka vetra", "Igra anđela" i "Marina".

Francuskinja Mjurijel Barberi ("Otmenost ježa") je na šestoj poziciji; italijanski pisac Paolo Đordano ("Usamljenost prostih brojeva") je na sedmoj a na osmom mestu je britanski pisac Ken Folet ("Stubovi zemlje", "Svet bez kraja", "Ključ za Rebeku", "Treći blizanac").

Italijanski autor Roberto Savijano ("Gomora") je deveti a na desetom mestu je švedski književink Hening Mankel - "otac" inspektora Kurta Valandera.

Među prvih 20 najprodavanijih su i romani Džona Grišama, Džejmsa Patersona, Sesilije Ahern i Marka Levija.


Izvor: http://www.beta.rs (http://www.beta.rs)
Naslov: Odg: Vesti iz sveta knjiga
Poruka od: Sephiroth Oktobar 13, 2011, 21:33:23
Citat
U inostranstvo bez knjiga?

Taksa za iznošenje knjiga iz Srbije 1300 dinara

Ukoliko praktikujete dа nа godišnjem odmoru ili službenom putu u inostrаnstvu vreme prekrаtite čitаnjem omiljene knjige, morаćete dа nа grаnici pri izlаsku iz Srbije plаtite tаksu nа iznošenje knjigа iz zemlje od 1.300 dinаrа, piše "Pravda".

Svi koji nа putovаnje u inostrаnstvo nose knjige, dužni su dа zаtrаže dozvolu od Nаrodne biblioteke Srbije.

U formulаru trebа dа nаvedu kolikа je novčаnа vrednost iznetih knjigа, svrhu iznošenjа i spisаk knjigа koje se iznose iz zemlje, sа imenom аutorа, nаslovom delа, godinom izdаnjа i nаzivom izdаvаčа.

Miroslаv Mlаdenović iz Beogrаdа jedаn je od onih koji su se tek ovog letа upoznаli sа zаkonskom odredbom dа se nа knjige plаćа obаveznа tаksа prilikom izlаskа iz Srbije. Njemu su nа licu mestа, nа srpsko-mаkedonskoj grаnici nedаvno nаplаtili tаksu zа dve knjige koje je sа suprugom poneo nа odmor u Grčku.

- Kаdа sаm stigаo nа grаnicu s Mаkedonijom, grаnični policаjаc je redovno pregledаo pаsoše, а ondа je primetivši dа mojа suprugа nа suvozаčevom sedištu drži knjigu, i zаpitаo dа li je plаćenа tаksа. Zbunjeno sаm odgovorio dа nije i tаdа nаm je objаšnjeno dа knjige možemo izneti iz zemlje sаmo аko imаmo popunjen formulаr i plаćenu tаksu. Nа licu mestа sаm popunio formulаr i plаtio 1.300 dinаrа, а sа suprugom se posle šаlio kаko smo dve džepne knjige, koje smo nа popustu plаtili 500 dinаrа, nа grаnici doplаtili tri putа skuplje – kаže Mlаdenović.

U Uprаvi cаrinа kаžu dа su propisi jаsni i dа je Uredbom o privremenom izvozu i uvozu robe dаtа mogućnost dа domаći i strаni držаvljаni s prebivаlištem u Srbiji mogu pri odlаsku u inostrаnstvo, pored predmetа ličnog prtljаgа, privremeno izneti i predmete koji su im potrebni zа vreme borаvkа u inostrаnstvu. Knjige, tаkođe, spаdаju u tаj propis - kаžu u Uprаvi cаrinа.

Direktor Nаrodne biblioteke Srbije Sreten Ugričić kаže dа se upisivаnjem knjigа u formulаr čuvа kulturnа bаštinа i dа je to dugogodišnjа prаksа.

- Zа sve knjige koje se iznose iz zemlje morа se imаti dozvolа Nаrodne biblioteke Srbije, i tim se postupkom fаktički čuvа nаcionаlnа kulturnа bаštinа, posebno аko je reč o nekim stаrim i drаgocenim knjigаmа. Ovo je višedecenijskа prаksа u sklаdu sа zаkonom i tu nemа ničeg spornog – smаtrа Ugričić.

Ivаnа Stаnković iz Udruženjа lepe književnosti "Beletrа-lingvа" propis o plаćаnju tаkse zа iznošenje knjigа koje su u ličnom vlаsništvu smаtrа аpsurdnim i nepotrebnim.

- Nisаm ni znаlа dа tаkаv propis postoji i, iаko često putujem vаn grаnicа Srbije, nisu mi dosаd trаžili dа plаtim tаksu. Pitаm se zbog čegа bi bilo ko plаćаo tаkse zа knjige koje su u njegovom vlаsništvu. Pа, niko te knjige ne nosi dа švercuje ili preprodаje, već dа ih čitа tokom odmorа – pitа se Stаnkovićevа, kojа kаže dа nа odmor nosi u proseku po pet knjigа.

Strаnci čuvаju identitet?

- Ne znаm dа li ovаkvа prаksа postoji i u drugom držаvаmа, а obrаzloženje dа se to rаdi zbog čuvаnjа nаcionаlnog kulturnog blаgа mi nije jаsnа jer, kаko jа to čuvаm nаcionаlnu kulturu аko vаn grаnicа iznesem knjige mojih omiljenih pisаcа, Vedrаne Rudаn ili Suzаn Tаmаro – pitа se Ivаnа Stаnković.

http://www.trojka.rs/cool-tura/18432-u-inostranstvo-bez-knjiga.html (http://www.trojka.rs/cool-tura/18432-u-inostranstvo-bez-knjiga.html)

neverovatno
http://www.nb.rs/view_file.php?file_id=2725 (http://www.nb.rs/view_file.php?file_id=2725)
http://www.nb.rs/view_file.php?file_id=2029 (http://www.nb.rs/view_file.php?file_id=2029)
Naslov: Odg: Vesti iz sveta knjiga
Poruka od: alba Oktobar 15, 2011, 00:26:42
Koja pizdarija i licemerje! Našli "veliki" da pričaju o očuvanju kulturne baštine.Prvo oni koji isisavaju dušu ovoj zemlji,oni "Odozgo" ne čuvaju kulturnu baštinu, a onda još treba da mi ograniče gimnastiku za dušu i mozak,koju ću nositi na odmor? Zanima me, glupa sam i ne kontam, kako će očuvati kulturnu baštinu, ako me uslove da platim knjige omiljenih mi kineskih pisaca, koje ću poneti na put? Da li, inače, Su Tong, Šan Sa, Lan Samanta Čang, Ju Hua i ostala divna kineska ekipa čuva srpsku kulturnu baštinu? Još bih ja sad pisala i svađala se sa  vetrenjačama (Sančo Pansa mi nije osedlao konja da jurišam na njih, a i nisam neki džokej), ali...kasno je ( u svakom smislu), a mene čeka započeta knjiga jedne britanske spisateljice (da li je i ona čuvarka srpske kulturne baštine?) i više mi se dopada da  se posvetim tim redovima, koji me zovu nego da se setim koliko me razbesne ovakve nebuloze i paravani za dodatno mažnjavanje para ljudima.
Naslov: Odg: Vesti iz sveta knjiga
Poruka od: Sephiroth Oktobar 15, 2011, 19:00:47
Citat
ВАЖНО:
Комплетну документацију доставити у Писарницу Народне библиотеке Србије, 11000 Београд, Скерлићева 1.
Обавезно је попунити свако поље овог формулара. Непотпуна документација неће бити узета у разматрање.
Законски рок за издавање решења је 7 дана од дана пријема.

samo...))
a sta to bese privatna svojina??? i kao i uvek moze se sve (kad se plati)
Naslov: Odg: Vesti iz sveta knjiga
Poruka od: Sale Decembar 02, 2011, 16:56:19
U sali Muzeja Jugoslovenske kinoteke, 29. novembra, predstavljena je knjiga “Godina prođe, dan nikad” Žarka Lauševića u izdanju kompanije “Novosti”.

“Naravno, ja nisam slobodan čovek. Čovek koji je ubio nikada više ne može biti slobodan. Sloboda više nikada ne može biti moja reč. Sloboda je pravo drugih da kažu šta misle o meni, sloboda je da me “slobode”, svojataju, mrze i mrcvare. A ja više i ne znam šta znači ta reč? Je li to možda samo sećanje da sam jednom kao dete trčao oko Biljarde i bio srećan, ili je sloboda onaj trenutak kada sam odlučio da napišem ovu knjigu?” – video obraćanjem iz Amerike oglasio se čuveni glumac Žarko Laušević.

“Žarko Laušević je ponovo među nama. Pitam se da li je ikada i odlazio, a ja kao njegov prijatelj znam da nije... Nisu ovaj skup i ova knjiga tu da bi nesreću koja se desila rehabilitovali. Ona je objavljena kao suštinska potreba jednog čoveka da se obračuna sa sobom, ne zato što to duguje sebi, već i javnosti.” - Žarkov kolega još iz studentskih dana, Branislav Lečić, ovim rečima otvorio je promociju knjige “Godina prođe, dan nikad”.

U knjizi na više od 400 strana Laušević piše o svom životu pre i posle tragedije 1993. godine kada je u svađi u kafani u Podgorici ubio dve i ranio jednu osobu, zbog čega je osuđen na 13 godina zatvora.


Govoreći o knjizi koja je štampana u tiražu od 50.000 primeraka, direktor "Novosti" Manojlo Vukotić rekao je da Lauševićeva knjiga nije biografija, autobiografija, hronilka ili roman, već "sve to zajedno".

Teatrolog Jovan Ćirilov rekao je da strahuje da svojim obraćanjem ne povredi Lauševića i njegovu izvanrednu knjigu bolnog mišljenja, precizno izloženih činjenica i razmišljanja o njima. On je uporedio Lauševića sa tragičnim junakom, nekim ko je najnesrećnijim sticajem okolnosti doziveo to da bude tragičan junak.

Režiser Darko Bajić, koji je sa Lauševićem sarađivao na nekoliko projekata uključujući i seriju "Sivi dom", prisetio se prvog susreta sa Lauševićevom klasom, u kojoj su još bili Zoran Cvijanović, Svetislav Goncić, Sonja Savić, Branimir Brstina. Svojim osmehom, šarmom, stalnim istraživanjem i neverovatnom energijom osvajao je publiku. Znao je da kaže ono što misli kroz svoje uloge, rekao je Bajić.

Tokom promocije prikazani su i inserti nekih od uloga Žarka Lauševića, a samo predstavljanje knjige završeno je emotivnim filmom autora Lauševića koji govori odlomke iz svoje knjige.

preuzeto sa: Održana promocija knjige Žarka Lauševića | Happynovisad / Knjiga (http://www.happynovisad.com/knjiga/odrzana-promocija-knjige-zarka-lausevica.7413.htm)

Žarko Laušević-"Godina Prodje, Dan Nikad" (http://www.youtube.com/watch?v=PtQ2e69hMkM#ws)
Naslov: Odg: Vesti iz sveta knjiga
Poruka od: Sale Decembar 14, 2011, 10:55:26
(http://www.cityofnis.rs/images/stories/vesti/012/1412/noc-knjige.jpg)

Izdavačka kuća ''Laguna'' i knjižarski lanac ''Delfi'', u petak 16. decembra, po peti put organizuju ''Noć knjige'' u devet gradova širom Srbije.

Manifestacija pod sloganom ''Budni uz knjigu'' održaće se u Beogradu, Novom Sadu, Pančevu, Sremskoj Mitrovici, Nišu, Kragujevcu, Valjevu, Čačku i Kraljevu od 18 časova do ponoći.

Svi posetioci imaće priliku da pored kupovine pod izuzetnim uslovima, uživaju i u ostalim pratećim sadržajima.

Ljubitelji pisane reči, samo u okviru ovog događaja, biće u prilici da kupe knjige različitih žanrova po izuzetno niskim cenama.

Tokom ''Noći knjige'' popusti na izdanja ''Lagune'' biće od 25 do 40 odsto, dok će se odabrani naslovi ostalih izdavača prodavati sa popustom od 20 odsto.

U ponudi će, takođe, biti i DVD izdanja, muzički diskovi, knjige na stranim jezicima i drugi artikli.

Ovogodišnjoj manifestaciji priključile su se i biblioteke, koje će 16. i 17. decembra davati popust na učlanjenje za 2012. godinu.

Članarinu za narednu godinu, sa popustom od 30 do 50 odsto, nude Biblioteka grada Beograda, i biblioteke iz Požarevca, Valjeva, Vršca, Pančeva, Šapca, Loznice, Jagodine, Pirota, Leskovca i Zaječara.

Sve posetioce u odličnoj atmosferi, osim popusta, očekuju i pokloni pri svakoj kupovini uz brojne poznate ličnosti i domaće pisce koji će potpisivati svoje knjige.

Akcija ''Noć knjige'' važiće i na sajtu ''Delfi knjižare''.

VIA: Noć knjige u petak u devet gradova (http://www.cityofnis.rs/index.php?option=com_k2&view=item&id=4942%3Anoc-knjige-u-petak-u-devet-gradova&Itemid=149#.TuhkqXeTt2k.facebook)
Naslov: Odg: Vesti iz sveta knjiga
Poruka od: Sale Decembar 24, 2011, 14:57:41
Naslov "Sonja Savić - otvorena stranica" priredile su Milomirka-Cica Jovović i Zdenka Golubović. Knjiga predstavlja zbornik tekstova, sećanja saradnika i prijatelja čuvene glumice, uz veliki broj fotografija i ilustracija.

O Sonji Savić pisali su Dušan Kovačević, Rade Šerbedžija, Dragan Nikolić, Darko Rundek, Suada Kapić, Mira Furlan, Mladomir Puriša Đorđević, Vlada Divljan, Olivera Katarina, Lazar Ristovski, Miša Radivojević, Svetozar Cvetković.

Promocija knjige održana je 21. decembra u Valjevu, u okviru Novogodišnjeg sajma knjiga. Na promociji knjige bili su Dara Rančić, braća Teofilovići, Branko Jevđić, Radmila Lazić, autorke Milomirka Cica Jovović i Zdenka Golubović i izdavač Aca Vidić iz valjevske "Intelekte".
Izdavanje knjige podržalo je Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog društva Srbije i grupa Meken.

(http://www.happynovisad.com/slike/knjiga/sonja-savic.jpg)

Čuvena glumica je za ulogu u filmu "Život je lep" nagrađena na festivalu u Veneciji 1985. godine. Posle dužeg odsustva, veliki povratak na glumačku scenu usledio je u filmu "Hleb i mleko" iz 2001. godine, koji je nagrađen "Zlatnim lavom" u Veneciji. Bila je dobitnica i "Zlatne arene" u Puli.

Glumica Sonja Savić rođena 15. septembra 1961, preminula je 23. septembra 2008. godine. Odigrala je više od 50 filmskih i televizijskih uloga.
Naslov: Odg: Vesti iz sveta knjiga
Poruka od: Sale Januar 20, 2012, 14:09:10
Dobra ideja, ali očigledno u Srbiji teško da može zaživeti...

http://www.b92.net/kultura/multimedija.php?nav_id=575325 (http://www.b92.net/kultura/multimedija.php?nav_id=575325)
Naslov: Odg: Vesti iz sveta knjiga
Poruka od: Sale Februar 01, 2012, 15:51:10
Nisu novosti u pitanju ali naleteh na dve simpatične stvari koje su me nasmejale, a vezane su za knige.

Prva:

(http://a4.sphotos.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-ash4/422244_373804699311954_150005515025208_1546852_189995368_n.jpg)

Druga:

The Joy of Books (http://www.youtube.com/watch?v=SKVcQnyEIT8#ws)
Naslov: Odg: Vesti iz sveta knjiga
Poruka od: alba Februar 02, 2012, 21:24:14
Sjajno... Posebno mi je slatko ovo sa noćnim životom knjiga...Kao u onom filmu o muzeju, u kojem preko noći ožive svi eksponati. Ma, žive su naše knjige 24 sata dnevno ogni giorno...  :srce:
Naslov: Odg: Vesti iz sveta knjiga
Poruka od: Sale Mart 09, 2012, 09:20:04
(http://www.dugenociicrnezastave.rs/_css/naslovna/knjiga.png)


Novi roman Dejana Stojiljkovića, autora bestselera „Konstantinovo raskršće“
u prodaji od 15. marta.

Citat
Oluja se približava... I tri viteza joj kreću u susret. Prvi da bi sačuvao tajnu svog gospodara, drugi da bi dobio ruku žene koju voli, a treći da bi zario bodež u samo srce te oluje...

Proleće 1386. godine. Granice Srbije potresaju upadi osmanlijskih pljačkaških hordi. U jednom takvom prepadu, brzi osmanlijski konjanici uspevaju da iz pograničnog manastira ukradu kivot čija je sadržina poznata samo srpskom knezu Lazaru Hrebeljanoviću. Lazar odlučuje da pošalje poteru i za taj zadatak bira dvojicu pripadnika viteškog Reda Zmaja – svog kuma, topličkog vojvodu Milana, i njegovog pobratima, čuvenog mačevaoca Ivana Kosančića. Njima se pridružuje i mladi, svojeglavi vitez Miloš Obilić, koji je zaprosio ruku najmlađe Lazareve kćeri.

Trojka kreće u potragu prateći krvavi trag pljačkaša – od Lazareve prestonice Kruševca do Prilepa gde ih čeka stari prijatelj, kraljević Marko Mrnjavčević. U Prilepu nalaze trgovca starinama za koga se priča da je u dosluhu sa demonima. U isto vreme, silna osmanlijska vojska čeka utaborena kod Serdike, a kada glasovi predaka šapnu na uvo emiru Muratu da je kucnuo čas, on se odlučuje na pokret. Prvo na udaru je pogranično utvrđenje Pirot, čiji je kapetan Lazar Musić, knežev rođak, rešen pre da umre nego da Osmanlijama preda tvrđavu.

Na samoj granici hrišćanstva, na bedemima ispred kojih se vijore crne zastave i ratni bubnjevi odjekuju u dugim noćima, bitka za kapije Evrope može da počne.

Stojiljković ume da ispriča sjajnu priču. Živopisan i visoko narativan stil, koji u umu slika i te kako dugotrajne slike. Markus Ejgar, Wild Rooster

Trejler za knjigu „Duge noći i crne zastave" Dejana Stojiljkovića (http://www.youtube.com/watch?v=as0yUgbL85A#ws)
Naslov: Odg: Vesti iz sveta knjiga
Poruka od: alba Mart 10, 2012, 22:00:37
Dobila sam za 8. mart Stojiljkovićevo "Konstantinovo raskršće". Nisam još počela da čitam, jer sam u nekim drugim romanima trenutno...Kada se pojavio niški pisac i njegovo raskršće bila sam radoznala da vidim o čemu piše.Ipak, oni koji su se pre mene dokopali knjige obeshrabrili su me rekavši da je tip sjajnu početnu postavku radnje imao, ali da je do kraja razvodnio stvar i uprskao prvobitni dojam.Kako  nije kome je rečeno, nego kome je suđeno, knjiga je, ipak, završila kod mene i... ako mi se iole dopadne, u stilu lokalpatriote ću o'ma kupiti i "Duge noći i crne zastave".
Inače, još jednom ću, i dalje u maniru lokalpatriote, koji, mislim, nije preterano subjektivan, preporučiti knjigu Nišlije Branislava Jankovića "O vukovima i senkama".Verujem da je daleko bolja od "...raskršća", jer nijednog trenutka ne "pada" s radnjom...I nema lažnog moralisanja u knjizi...Aj' z!